PROBLEM PROBLEM ODREODREĐIVANJA DISKONTNE STOPE ĐIVANJA DISKONTNE STOPE U KONTEKSTU REZERVISANJA ZA ŠTETEU KONTEKSTU REZERVISANJA ZA ŠTETE

PROBLEM PROBLEM ODREODREĐIVANJA DISKONTNE STOPE ĐIVANJA DISKONTNE STOPE U KONTEKSTU REZERVISANJA ZA ŠTETEU KONTEKSTU REZERVISANJA ZA ŠTETE

XII MEĐUNARODNI SIMPOZIJUMUPRAVLJANJE RIZICIMA NA TRŽIŠTU OSIGURANJA –

U SUSRET KONCEPTU SOLVENTNOST II

Aranđelovac, jun 2014. godine

Marija JovovićMarija JovovićEkonomski fakultet Univerziteta u BeograduEkonomski fakultet Univerziteta u Beogradu

• Svođenje nominalne vrednosti nominalne vrednosti rezervisanih šteta na njihovu sadašnju sadašnju vrednostvrednost, primenom diskontnog faktora, čime se uvažava koncept vremenske vrednosti novca.

• Tradicionalni vs. savremeni Tradicionalni vs. savremeni pristup vrednovanju rezervi za štete u oblasti neživotnih osiguranja..

DISKONTOVANJE U KONTEKSTU REZERVISANJA ZA ŠTETE

• vremenska usklađenost između rezervi za štete i imovine koja služi za njihovo pokriće;

• veća upotrebna vrednost kombinovanog racia kao mere profitabilnosti;• veća transparentnost bilansa stanja;• stvarna slika trenutnog finansijskog položaja osiguravača.

• eliminiše se implicitna margina solventnosti;• favorizuju se osiguravači sa manjom efikasnošću rešavanja šteta;• manjkovi rezervi se sporije ispoljavaju i odlažu korektivne aktivnosti;• produbljuje se problem potcenjenosti rezervi ako se ne modeliraju

efekti visoke inflacije.

• Diskontovana vrednost rezervi će biti utoliko manja što je diskontna stopa veća i/ili period diskontovanja duži.

• Sa aspekta očuvanja adekvatnosti rezervi i solventnosti osiguravača, poželjan je konzervativan pristup određivanju diskontne stopekonzervativan pristup određivanju diskontne stope;• stopa prinosa na imovinu koja služi za pokriće tehničkih rezervi kao gornja

granica diskontne stope;• usklađenost ročnosti imovinskih oblika i projektovanih isplata šteta.

• Kriva bezrizičnih kamatnih stopa koja je izvedena iz :• stopa prinosa državnih obveznicastopa prinosa državnih obveznica, • stopa prinosa na korporativne obveznice visokog rejtinga ili svop stopa.

• Jedinstvena prosečna diskontna stopa Jedinstvena prosečna diskontna stopa kao aproksimacija krive prinosa.

PROBLEM ODREĐIVANJA DISKONTNE STOPE

• Najbolja procena (Najbolja procena (Best estimateBest estimate) ) kao neto sadašnja vrednost svih očekivanih novčanih tokova do konačnog izmirenja obaveza.• Zasebni obračun za obaveze u različitim valutama.• Unapred definisana kriva bezrizičnih kamatnih stopa za veći broj valuta.

DISKONTOVANJE REZERVI ZA ŠTETE U KONCEPTU SOLVENTNOST II

Kam

atn

a st

op

a

Ultimate forward rate (UFR)

Rok dospeća (u godinama)

Stope prinosa na državne obveznice /

svop stope

- očekivana dugoročna stopa inflacije 2% +/- 1p.p.- očekivana realna stopa prinosa 2,2% ..............UFR=4,2% (+/- 1 p.p.)

Ekstrapolacija:- Linearna;- Smith Wilson metoda

Forvard stope Ekstrapolirane spot stope

Ekstrapolirane forvard stope

- Korekcija za kreditni rizik (10-35 b.p.),- interpolacija

• U slučaju obaveza koje su iskazane u drugim valutama, od osiguravača se očekuje da izvedu relevantnu krivu prinosa prema unapred definisanoj metodologiji i principima.

IZVOĐENJE KRIVE PRINOSA ZA DISKONTOVANJE REZERVI U SRBIJI

Ročnost (god.)

Prinos do dospeća

1 8,82%

2 9,80%

3 10,09%

4

5 11,48%

6

7 13,00%

Linearna interpolacija

Bootstrapping tehnika

- 10 b.p. Ekstrapolacija(linearna, Smith Wilson metoda)

Stope prinosa na instrumente RS

Spot stopa

8,820%

9,849%

10,153%

10,949%

11,779%

12,742%

13,774%

Korigovana spot stopa

8,810%

9,839%

10,143%

10,939%

11,769%

12,732%

13,764%

12,24%

10,785%

DEFINISANE KRIVE PRINOSA ZA IZABRANE VALUTE (QIS5)

• Da li su adekvatne pretpostavljene Da li su adekvatne pretpostavljene (ocenjene) (ocenjene) vrednosti parametara?vrednosti parametara?• Očekivana dugoročna stopa inflacije je zasnovana na targetima centralnih

banaka koji mogu biti promenjeni ili “promašeni”;• Parametar S-W metoda (α) zasnovan na podacima samo za Južnu Afriku;• Predložena korekcija za kreditni rizik zasnovana na podacima za samo 4

valute.

• Da li je adekvatan predloženi metod ekstrapolacije?Da li je adekvatan predloženi metod ekstrapolacije?• Favorizacija preciznosti prilagođavanja raspoloživim podacima na račun

gubitka fleksibilnosti i “glatkoće” krive prinosa.

• Da li je adekvatna primena istovetne metodologije za ekonomski razvijene Da li je adekvatna primena istovetne metodologije za ekonomski razvijene zemlje sa dubokim i likvidnim finansijskim tržištem, i za one zemlje koje to nisu? zemlje sa dubokim i likvidnim finansijskim tržištem, i za one zemlje koje to nisu?

OGRANIČENJA METODOLOGIJE