Selznik - Organizaciona struktura – set unapred pripremljenih rešenja za nastale poslovne situacijeMintzberg - Organizaciona struktura – suma načina na koje organizacija deli posao i zadatke i postiže koordinaciju njihovog realizovanja.Modeli organizacione strukture – uprošćena slika organizacionih uloga, veza i odnosa unutar organizacije.

Organizacija - raspodela, usklađivanje i vođenje sveukupnih procesa rada radi efikasnog dostizanja ciljeva. Ona je determinisana kroz organizacionu strukturu i kroz organizaciju procesa rada.Organizaciona struktura - rezultat raspodele zadataka organizacije na pojedince i grupe i način njihove integracije i koordinacije u toku izvršavanja. Organizacija procesa rada - definiše način rada i upotrebu resursa u procesu izvršenja zadataka.Dimenzije org. strukture – njeni sastavni elementi.Faktori org. strukture – konzistentni uticaji na neke ili sve dimenzije.

Specijalizacija ili podela rada – postupak svođenja kompleksnosti ciljeva na sposobnost i sredstva kojima raspolažu članovi organizacije. Vrši se usled: fizičke dimenzije posla i veština neophodnih da se završi posao.Podela rada ili specijalizacija - podela poslova na pojedince u izvršnom procesu ili dodeljivanje zadataka članovima kolektiva preduzeća. Podelom rada se definišu poslovi pojedinaca u organizaciji i užih organizacionih jedinica u preduzeću.Organizaciona uloga – skup zadataka ili aktivnosti kojima je određen nosilac izvršavanja.Organizacione šeme (organigrami) – grafičke interpretacije raspodele zadataka i načina njihovog povezivanja.

Decentralizacija – proces prenošenja dela autoriteta na niže nivoe hijerarhije ili njegovu disperziju u okviru istog nivoa. Distribucija autoriteta ili decentralizacija - proces prenošenja zadataka, autoriteta i odgovornosti na niže nivoe organizacione strukture. Iz ovog procesa proističe struktura upravljanja, koja može imati pojavne oblike centralizacije (kada je autoritet koncentrisan na vrhu preduzeća) i decentralizacije (kada je autoritet delegiran na niže nivoe i druge stručnjake u preduzeću).Decentralizacija ima vertikalni i horizontalni pravac prostiranja. Vertikalna podrazumeva promene nivoa hijerarhije na kojima se donose odluke, a horizontalna promenu broja učesnika u odlučivanju istog nivoa.Divizionalizacija:

- u organizacionom smislu - prenošenje niza poslova i zadataka sa dotadašnjeg nivoa zajedničkih funkcija preduzeća na nivo divizija (uključujući i zaposlene) i koordinaciju rada sa preostalim delovima preduzeća direktnim usaglašavanjem (bez učešća top menadžmenta).

- u upravljačkom smislu - prenošenje niza upravljačkih nadležnosti sa nivoa top menadžmenta i funkcionalnih rukovodilaca na nivo divizionog menadžmenta, kao i odgovornosti za rezultate koji se ostvare.

Departmentalizacija – grupisanje pojedinaca sa višim stepenom srodnosti međusobnih orijentacija.Nastale grupe izvršilaca nazivamo departmentima tj. org. jedinicama koje karakteriše postojanje jednog menadžera, raspolaganje izvesnim ograničenim resursima, povećana interodeljenska integracija i međuodeljenska diferencijacija i odgovornost za prepoznatljiv i merljiv doprinos ukupnim rezultatima organizacije.

Koordinacija – ujedinjenje i usklađivanje napora organizacije ka jedinstvenom cilju. Koordinacija ima dva pravca rasprostiranja: za vertikalnu koordinaciju se može reći da otklanja greške nastale decentralizacijom, a horizontalna koordinacija otklanja greške nastale specijalizacijom.Koordinacija – proces usklađivanja aktivnosti organizacionih jedinica sa svrhom da se ostvare ciljevi preduzeća. Kao strukturni parametar, ona ima svoj sadržaj i oblik. Sadržaj koordinacije izražava način na koji se vrši usklađivanje aktivnosti (međusobno komuniciranje, direktna kontrola, standardizacija procesa, znanja i rezultata).

Oblik pokazuje kojim se sredstvima uspostavlja koordinacija i obezbeđuje kontrola rada organizacionih jedinica u preduzeću (mehanizmi uspostavljanja koordinacije u uslovima direktnog nadzora su hijerarhijski odnosi, a u uslovima standardizacije su dokumenti – planovi, programi, opšta akta).

Komunikacija – proces na osnovu koga neka osoba, grupa ili organizacija (pošiljalac) prenosi neku vrstu informacije (poruku) nekoj drugoj osobi, grupi ili organizaciji (primaocu). Ona je osnovna aktivnost koordinacije. 4 principa kreiranja + analiza Sashkin-a i Burke-aKomunikaciona struktura – daje pregled komunikacionih tačaka i kanala, koji ih povezuju u okviru formalne organizacione strukture.Sashkin i Burke - komunikacijski najefikasnija struktura - ona u kojoj širenje informacija započinje u centru strukture - organizacionoj poziciji sa najmanjim brojem veza između sebe i drugih tačaka komunikacije.

Tompson – Međuzavisnost – obim u kojem pojedinci, odeljenja ili jedinice unutar organizacije zavise jedno od drugog u obavljanju zadataka.

Transakcija – aktivnost ili skup aktivnosti koje je neophodno obaviti da bi određeni proizvod ili usluga prešli granice organizacionog sistema ili nekog njegovog dela.Transakcioni troškovi – cena pripreme i kontrole kretanja robe i usluga na tržištu i unutar organizacionog sistema.Oportunizam (kao oblik ponašanja) se izražava u težnji učesnika na tržištu da se ponašaju u skladu sa ličnim interesom, koji u određenoj meri sadrži štetu (troškove) drugih učesnika u transakciji.Commons - Nivo transakcionih troškova može biti merilo efikasnosti organizacione strukture.Coase - analiza transakcionih troškova ukazuje na granice firme.

Naučno posmatranje je organizovano, plansko i metodski izvođeno opažanje u cilju otkrivanja novih činjenica ili proveravanja naučnih hipoteza.Sistematsko posmatranje - unapred određen skup događaja, stanja ili ponašanja, koja se prate i koja su u izvesnoj vezi sa predmetom istaživanja.Robert Champ – Benchmarking – kontinuiran proces merenja nivoa kvaliteta proizvoda i usluga prema najsnažnijim konkurentima ili onim kompanijama koje su priznate kao industrijski lideri, kao i traganje za najboljim praksama koje dovode do postizanja superiornih performansi.

Vizija treba da sadrži strateške izbore i vrednosti koje definišu pogled na svrhu i način postojanja.Ako uprošćavanjem, viziju preduzeća svedemo na iskaz šta ono želi da bude u budućnosti, misija se onda može iskazati kroz internu percepciju njegove budućnosti, u odnosu na ono šta je ono danas.Ciljevi – stanja i rezultati preduzeća koji se žele dostići u zadatom vremenu uz pomoć određenih aktivnosti i ulaganjima određenih sredstava. Moraju da obezbede opstanak, rast i razvoj preduzeća. Predstavljaju polaznu tačku za definisanje: strategija, programa i planova.Projekat – složen i celovit poduhvat, čije se karakteristike i cilj mogu tačno odrediti.Centri kontrole (područja odgovornosti) – skup aktivnosti dodeljenih na upravljanje menadžeru ili grupi menadžera.Centar kontrole je generičko ime za relativno autonomne delove organizacione strukture, za koje se mogu jasno identifikovati ciljevi, resursna podrška i funkcionalne ili odeljenske granice.Strategijske poslovne jedinice (SBU) – relativno samostalni delovi velike organizacije, vezani za neki proizvod ili proizvodnu liniju. Strategije se donose autonomno (za razliku od divizija - gde se donose centralizovano), ali u skladu sa okvirima iskazanim kroz strategijska poslovna područja (SBA). Strategijska poslovna područja mogu biti određena na osnovama jedinstvenog tržišta, proizvodno-tehnološke zaokruženosti ili pripadnosti nekoj teritoriji.Denning – Organizacija – otvoren socio-tehnički sistem sa identifikovanom subkulturom i sa osnovnim i najvažnijim ciljem – da preživi, ali i sa mnogo drugih ciljeva, koji se aktiviraju nakon zadovoljenja prvog.Vremenski aspekt - Virtualna korporacija – privremeno formirana mreža nezavisnih kompanija, povezanih informacionim tehnologijama, pri čemu kompanije međusobno dele znanje, sposobnosti, troškove i tržišta. (Business week)Prostorni aspekt - Virtualna korporacija – geografski distribuirana organizacija, čiji se rad koordinira putem elektronske komunikacije.

Schein - Organizaciona kultura je model bazičnih pretpostavki, koji je grupa razvila ili otkrila učeći kako da rešava probleme eksterne adaptacije ili interne integracije, koji funkcioniše dovoljno dobro da bi se smatrao validnim i da bi se preneo novim članovima grupe kao ispravan način mišljenja, percepcije i osećanja u vezi sa tim problemima.Ona predstavlja kognitivni okvir stavova, vrednosti, normi ponašanja i očekivanja zajedničkih za sve članove organizacije.Organizaciono ponašanje istražuje uticaj koji pojedinci, grupe i strukture imaju na ponašanje unutar organizacija, sa ciljem da stvore znanje upotrebljivo za poboljšanje efikasnosti organizacije.Stakeholderi - interesne grupe, koje utiču na ponašanje preduzeća.Brown – Organizaciona kultura – sistem pretpostavki, verovanja i vrednosti koje su članovi jedne organizacije razvili i usvojili kroz zajedničko iskustvo i koji opredeljuje njihovo mišljenje i ponašanje.Vrednost – iskustvo ili norma, koje se pokazalo trajnije efikasno u rešavanju tipičnih problema ili dilema.Sistem vrednosti – skup vrednosti od kojih se polazi u rasuđivanju ili reagovanju u različitim situacijama.Interpretativne šeme - uređen skup značenja koji je visoko struktuiran, kumuliran i izgrađivan kroz iskustvo osobe i determiniše njenu percepciju, pamćenje i zaključivanje.

Organizaciona promena – svaka promena u organizacionom sistemu koja dovodi do višeg nivoa efikasnosti i efektivnosti funkcionisanja uključujući i standarde i metode njihovog merenja.Trajektorija organizacionih promena – grafička interpretacija toka organizacionih promena načinjena na osnovu procene obima promena u toku vremena.March i Simon – Oslonac inkrementalizma je u uklapanju promena u ograničene kapacitete znanja pojedinih donosilaca odluka.Paradigma – preovlađujući pogled na svet ili kolektivni sistem verovanja na kome je zasnovan sistem odlučivanja.Generativno učenje – podrazumeva sposobnost preduzeća da konstantno redefiniše posao kojim se bavi i postavlja nova pravila u njemu.Globalizacija – proces stvaranja uslova da organizacije ne posluju na nacionalnom ni međunarodnom, već svetskom, jedinstvenom tržištu.Dinamičnost – broj promena na nekom elementu u posmatranom perioduKompleksnost – povezanost ili međuzavisnost između elemenata relevantnog okruženjaPredvidivost – vreme u kome se promene predviđaju sa visokim stepenom izvesnostiSamoreferentnost – interno formiran model funkcionisanja i uspešnosti preduzeća izgrađen na osnovu kumuliranog iskustva trenutno dominantnih izvora moći i uticaja.Kriza – situacija u kojoj je opstanak i razvoj preduzeća doveden u pitanje.Schifer – Kriza – opasnost za preduzeće… koja može da ide sve do granica egzistencijeBecker – Kriza – neočekivana, egzistencijalno ugrožavajuća i prividno bezazlena situacija… koja ugrožava vrednosti, ciljeve i resurse preduzeća.

Organizacioni razvoj – zajednički napor naučnika koji se bave ljudskim ponašanjem (psihologa, sociologa, antropologa i sl.), baziran na njihovim znanjima, a usmeren na poboljšanje rezultata organizacije.Bechard – Organizacioni razvoj – od strane top menadžmenta, planiran i vođen napor cele organizacije ka unapređenju efektivnosti i zdravlja organizacije, posredstvom planiranih intervencija na organizacionim procesima baziranih na korišćenju znanja bihejviorističkih nauka.Porras i Robertson – Organizacioni razvoj – skup naučno zasnovanih teorija o ponašanju, vrednostima, strategijama i tehnikama namenjenih promenama organizacionog funkcionisanja, radi poboljšanja individualnih performansi, kroz menjanje ponašanja članova organizacije.

Collins i Porras – Organizaciona transformacija – skup teorija, vrednosti, strategija i tehnika nauke o ponašanju, usmeren ka planiranoj promeni vizije organizacije i regulisanja rada, sa namerom generisanja alfa, beta, gama A, gama B promena u saznanju kod članova organizacije; promovisanje paradigmatičnih promena, koje pomažu organizaciji da se bolje uskladi ili stvori poželjno okruženje.

Gouillart i Kelly – Organizaciona transformacija – preuređenje genetske arhitekture korporacije, postignuto simultanim delovanjem (iako različitom brzinom) njene četiri dimenzije: Preoblikovanja (Reframe), Restruktuiranja (Restructure), Revitalizacije (Revitalize) i Obnavljanja (Renewe).

Problem organizacione transformacije

Strateški redizajn