PROMOCIJA ZDRAVLJA

PORODICE

S l a v i c a Đ o r đ e v i ć

strukovna medicinska sestra– spec.zdravstvene nege iz oblasti javnog zdravlja

Dom zdravlja „Dr Мilutin Ivković“, Palilulа, Beograd

• Grupa individua objedinjena krvnim srodstvom ili na

osnovu bračne veze, u kojoj pojedinci zajednički žive.

• Sa psihološke tačke bitno je da ona obezbeđuje sigurnost,

osećanje pripadanja i emocionalnu bliskost.

• U zdravoj porodici vlada briga za druge članove i

altruizam.

P O R O D I C A

P O R O D I C A

• kompleksna i povezana celina, sistem koji se

sastoji od više podsistema, a koji svi zajedno čine

deo šireg sistema.

• funkcionalna ili disfunkcionalna koje određuje

više faktora.

PORODIČNI SISTEM

• može da ima zaštitnu i rizičnu ulogu u razvoju

deteta;

• u celini u interakciji sa sistemima izvan porodice

(školski sistem, zajednica, radno okruženje, itd.);

Osnovne snage porodice su:

- zajedništvo,

- privrženost (lojalnost),

- bliskost,

- pružanje uzajamne podrške i

- podsticanje uzajamnog razvoja svih članova.

FUNKCIONALNA PORODICA

Roditelji . . . posvećuju dovoljno vremena za vaspitanje i uvid u sve relevantne

stvari i događanja u životu svoje dece.

omogućavaju svojoj deci da se uz njihovu podršku, razumevanje,nadzor, osamostaljuju i odrastaju (posebno tokom adolescencije),učeći ih da samostalno donose odluke i prihvataju sve više obaveza iodgovornosti.

pomažu deci da izgrade kvalitetan sistem vrednosti učeći ih šta jezapravo najvažnije u životu (zdravlje, moralnost, rad, ljubav, znanje...)i šta se ne bi smelo činiti ako žele da budu zdravi (da se pazi naishranu, bave se fizičkim aktivnostima, ne puše, suzdržavaju se odalkohola…).

• Odmalena je uspostavljena i održavana vezanost roditelja i decebazirana na bezuslovnoj ljubavi i poštovanju i u kojoj vlada toplaatmosfera u kojoj se deca osećaju sigurnom.

• Roditelji sa pozicije autoriteta postavljaju deci (prilagođeno uzrastu)razumne granice između onoga šta smeju i šta ne smeju i dosledni su usvojim zahtevima.

• Čak i kada su roditelji usaglašeni u roditeljstvu, deca mogu da trpe posledice zbog nedostatka bliskosti u bračnim odnosima jer im roditelji predstavljaju uzore za buduće građenje odnosa sa suprotnim polom, kao i za izbor partnera.

Roditelji uče decu potrebnim veštinama (izborprijatelja i druženje sa vršnjacima, zabava,odupiranje društvenim pritiscima izazvanih spolja...) i pomažu im da razviju samopouzdanje,samopoštovanje i pozitivnu sliku o sebi.

Kvalitet života i vaspitanja raduje porodicu, što jenezamislivo bez ljubavi, razumevanja, osećajasigurnosti, tolerantnosti, poštovanja ličnostideteta, zadovoljavanja osnovnih materijalnihpotreba i stalnog prilagođavanja vaspitnogpostupka specifičnostima i potrebama.

FUNKCIONALNA PORODICA

KAO SISTEM U KOJEM...

FUNKCIONALNA PORODICA

KAO SISTEM U KOJEM...... su roditelji potvrdili vlastitim životom da život

koji žive ima smisla, što pomaže deci da lakšestvaraju viziju vlastite (buduće) životneorganizacije, posebno u pogledu njihovihraznovrsnih socijalnih uloga i buduće porodiče iprofesionalne karijere.

... se i porodičnom edukacijom i pokazivanjemličnog primera osposobljavaju za samozaštituzdravlja – da izgrade stav da uzimanje sredstavazavisnosti ugrožava kvalitet i dužinu života,zdravlje, prirodno doživljavanje radosti iodrastanje u adolescentnom periodu.

DISFUNKCIONALNA PORODICA

• prepoznaje se po nesposobnosti da se prilagodi

zahtevima pravilnog razvoja ili okoline;

• često pokazuju neorganizovanost i krutost. Način na

koji se njihovi članovi ponašaju ukazuje na visok

stupen hronične teskobe koja često generiše sukobe i

između članova i sa okolinom;

• Članovi disfunkcionalne porodice učestalo izražavaju

negativne emocije. Na taj način stvaraju konfliktnu

porodičnu atmosferu ili se članovi porodice zatvaraju

u sebe, bezobzirni su, skrivaju svoje osećaje

stvarajući, hladno, bezosećajno okruženje.

DISFUNKCIONALNA PORODICA

nije sposobna da se adaptira na novonastale uslove života i krizne

situacije, koje su neminovni pratioci njenog razvoja.

ne može da se suoči sa stresom bez većih posledica.

• Ravnotežu disfunkcionalne porodice često održava jedan član, koji

postaje identifikovani pacijent, nosilac simptoma (psihosomatske

bolesti, alkoholizam, narkomanija, delinkventno ponašanje...), često

prikrivajući pravog, suštinskog »bolesnika«- disfunkcionalni sistem.

KOMPLETNA I NEKOMPLETNA PORODICA

• Brak i porodica čine formalnu socijalnu grupu

koju određuju najmanje 4 bitna okvira:

1. Red (sistem pravila)

2. Rad (aktivnost, ponašanje..)

3. Razmena (komunikacija)

4. Glad (zadovoljenje potreba, želja)

Socijalno-psihološki model (Berger)

Sadrži tri osnovne dimenzije:

1. Kohezivnost ili zajedništvo (emocionalna povezanost)

2. Fleksibilnost i adaptibilnost (niska - rigidnost granica

do veoma visoke - haotičnost)

3. Komunikativnost (veštine govorenja, slušanja,

uvažavanja i poštovanja drugih prema isticanju

pojedinih članova porodice)

Cirkumpleks model porodice

(Olson i saradnici)

Životni ciklus porodice

• Emocionalne i intelektualne faze koje pojedinac

prolazi (od perioda detinjstva, preko perioda

odlaska u penziju), kao član porodice predstavljaju

životni ciklus porodice.

0 Faza mladića i devojke

I Faza parova

II Faza porodice sa malom decom

III Faza porodice sa adolescentom

IV Porodica sa odraslom decom

V Faza porodice „praznog gnezda"

VI Faza porodice u kasnom životnom periodu

O Faza mladića i devojke

• Predstavlja period u kojem mlada osoba postaje

emocionalno i finansijski nezavisna od roditelja,

odnosno primarne porodice.

I Faza parova• Period stvaranja nove porodice sklapanjem braka ili

ulaskom u vanbračnu zajednicu.

• Za ulazak u ovu fazu je veoma bitno savladavanje

prethodne faze, odnosno ostvarivanje emocionalne i

finansijske nezavisnosti od primarne porodice kako bi

pojedinac mogao da se nosi sa izazovima koje donosi

stvaranje nove porodice - vlastite životne zajednice.

II Faza porodice sa malom decom• Ovaj period karakteriše ulaženje u nove životne uloge,

uloge roditelja, uloge bake, dede.

• Iako, najčešće, parovi planiraju širenje vlastite porodice i

pripremaju se za dolazak novog člana porodice, ovaj

period je koliko lep, toliko može da bude i stresan.

• Za uspešno nošenje sa novim izazovima potrebno je

stvoriti dobru osnovu u prethodnom periodu - ulazak u

brak, odnosno vanbračnu zajednicu.

III Faza porodice sa adolescentom• Ovaj period je posebno turbulentan za celu porodicu jer

zahteva fleksibilnost porodičnih granica i uključuje period

osamostaljenja dece.

• Osim rada na vlastitim roditeljskim veštinama u odnosu

prema deci, ovaj period karakteriše i briga za vlastite

roditelje koji sada isto tako zahtevaju pažnju.

• Može se čuti pojam “sendvič generacija” kada su odrasli

članovi porodice opterećeni adaptacijom na nove uloge

prema vlastitoj deci, ali i zavisnošću roditelja o njima.

IV Porodica sa odraslom decom

V Faza porodice „praznog gnezda"

• Period osamostaljenja vlastite dece i ostanak roditelja u

kući bez dece.

• Ako se odlazak dece iz zajedničkog doma i njihovo

osamostaljenje poklapa sa vrednostima i očekivanjima

roditelja, ovaj period može da bude manje težak i manje

bolan za roditelje.

Ovaj period . . .

• najčešće je emocionalan i najteži jer se roditelji nose sa

fazom tugovanja zbog odlaska vlastite dece i promenom

izgleda vlastiite porodice;

• uglavnom prati i smrt, odnosno gubitak i vlastitih roditelja,

partnera, prijatelja;

VI Porodica u kasnom životnom periodu

Prema Eriksonu, u ovom životnom periodu...

• pojedini članovi se osvrću na vlastiti život

izazivajući tako osećaj postignuća i zadovoljstva

ili osećaj žaljenja i ogorčenja;

• dolazi do značajnih promena u ulogama. Nekada

zavisna deca o roditeljima postaju sada odrasle

osobe o kojima su zavisni vlastiti roditelji;

PORODICA I HRONIČNA BOLEST

• Savremena medicinska praksa suočena je sa porastom

broja obolelih od hroničnih bolesti.

• Hronična bolest utiče na ustaljenu dinamiku porodice.

• Kako će reagovati porodica suočena sa hroničnom bolešću

svoga člana zavisi o jedinstvenoj ravnoteži članova

porodice i odnosima među njima.

Porodična dinamika

...podrazumeva tip i model porodice, značenja,

verovanja i rituale, fazu životnog ciklusa u kojoj

se porodica nalazi u trenutku suočavanja sa

hroničnom bolešću, kao i osnovne aspekte

funkcionisanja koji uključuju:

• kohezivnost,

• prilagodljivost,

• komunikaciju i

• organizaciju porodice.

Prilagođavanje članova porodice na

očekivane i neočekivane promene

• Očekivani i predvidivi razvojni događaji su događaji

tipični za faze razvojnog ciklusa porodice kao: rađanje

dece i njihovo odrastanje, pomaganje deci da se odvoje i

samostalno funkcionišu, briga za ostarele članove

porodice, prilagođavanje radnim, ekonomskim i fizičkim

promenama u kasnijem životu, smrt partnera i vlastita

smrt.

• Neočekivani događaji su na primer: gubitak člana

porodice, bolest, naročito hronična bolest ili invalidnost,

zavisnost i druga osnovna životna iskustva.

• Hronični bolesnik, kao i članovi njegove porodice,

dotadašnji način života moraju da prilagode zahtevima

bolesti uključujući i psihološku adaptaciju.

• Kod članova porodice suočenih sa bolešću jednog

svog člana u početku dominira negacija, sledi

depresivna faza i tugovanje; polako nastupa

prihvatanje čime se dotadašnji odnosi

zamenjuju odnosima drugog kvaliteta.

• Funkcionalna porodica je fleksibilna i u stanju

je da prilagodi svoju dinamiku kako bi pronašla

mesta za bolest uz istovremeni rad na ciljevima,

rutini i ritualima koje je imala i pre pojave bolesti.

• U proces lečenja hronične bolesti neophodno je

aktivno uključiti članove porodice.

Uloga porodice

u prevenciji zavisničkih ponašanja

Z a š t i t n i f a k t o r i:

• Čvrste i pozitivne porodične veze

• Nadzor roditelja nad aktivnostima njihove dece i njihovih

vršnjaka

• Jasna pravila ponašanja koja se dosledno sprovode unutar

porodice

• Uključenost roditelja u život njihove dece

• Uspeh u školovanju

• Čvrste veze sa institucijama, poput škole i sportskih

organizacija

• Usvajanje/prihvatanje ustaljenih normi o upotrebi

psihoaktivnih supstanci

R i z i č n i f a k t o r i:

•Haotična porodična sredina, posebno ona u kojoj roditeljizloupotrebljavaju drogu ili boluju od duševnih bolesti

•Neefikasno roditeljstvo, posebno sa decom teške naravi ili saporemećajima u ponašanju

•Nedostatak veza roditelj - dete i nedostatak vaspitanja

•Neprikladno, povučeno ili agresivno ponašanje u školi

•Neuspeh u školovanju

•Loše sposobnosti (veštine) snalaženja u društvu

•Druženje sa vršnjacima koji su skloni devijantnom ponašanju

•Opažanje odobravanja upotrebe droge unutar porodice, posla,škole, vršnjaka i zajednice.

PROMOCIJA ZDRAVLjA

“... Proces osposobljavanja ljudi da povećaju kontrolu nad svojim zdravljem kako bi ga unapredili i poboljšali.”

(def. SZO, 1986.)

VakcinacijeSistematski

pregled

Kod doktora

ZDRAVLJE I ZDRAVI STILOVI ŽIVOTA

Vlastiti izbor dana koje ćemo obeležiti omogućuje nam da

definišemo zdravlje u širem kontekstu od pukog izostajanja bolesti.

Ovo je prilika da zdravstveni profesionalci i razna udruženja građana

daju podsticaj da akcijama na te dane postignu pozitivan efekat na

zdravlje populacije.

LOKALNA ZAJEDNICA PRIMARNA ZDRAVSTVENA ZAŠTITA

ZAŠTITA I UNAPREĐENJE ZDRAVLJA PORODICE

• Podržavajući roditelj prihvata i podstiče detetovu

individualnost, pomaže mu da razvija

samopouzdanje šaljući mu rečima ili ponašanjem

poruku da veruje u njega, da ga sluša, da brine o

njemu i da mu je jako važno.

• Prezahtevni roditelj šalje poruku da njihova ljubav

nije bezuslovna, nego je visoko uslovljena. Kad

roditelj ne prihvata i ne vrednuje dete zbog njega kao

osobe, nego ga vrednuje kroz njegove uspehe,

odnosno koliko je u stanju njih kao roditelje da učini

srećne i zadovoljne, deca mogu da reaguju

povlačenjem, bezvoljnošću i sl.

• Važno je da roditelji usmere decu na ono za šta imaju

sklonosti i sposobnosti, za šta su razvojno zrela i

sposobna, a ne na ono šta je roditeljsko očekivanje ili

je iznad dečjih mogućnosti. Pre svega iskažite

poštovanje i interes za ono šta dete radi, čak i kad

mislite da je to nevažno.

• ... trenutno zadovoljava svaku detetovu potrebu i maksimalno izbegava svaku mogućnost da bude uznemireno, oduzimajući mu priliku da nešto nauči. Podređujući svojoj deci sve, pa čak i vlastite potrebe, može se dogoditi da ih naučimo nekim stvarima koje nismo želeli.

• Poručujemo im da su uvek na prvom mestu i da drugi ljudi nisu važni, ili pak, ako uče od nas kao modela, da je u redu podređivati se drugima i ne zauzeti se za sebe. Način je da se izbegne štetna popustljivost postavljanje čvrstih granica. To znači: dati deci razumna, ali čvrsta pravila i pridržavati se toga. Postavljanjem granica izbegavamo nastanak problema, jer ih postavljamo pre nego što problem nastane ili barem pre nego što se produbi ili zakomplikuje odnos sadetetom.

• Za razvoj samopoštovanja kod dece neophodno im je potrebna

ljubav, ohrabrivanje i pohvala roditelja, kako bi razvila dobru

sliku o sebi, samopoštovanje, samopouzdanje i postala

odgovorni, zreli i srećni ljudi.

• Zato je važno sa decom razgovarati, slušati, prihvatiti,

ohrabrivati, podsticati i hvaliti decu: pokazati da vidimo

njihove dobre strane.

• Kada dete pogreši, roditelj mu ukazuje na to da su i greške

prilika za učenje. Važno je tada porazgovarati sa detetom o

tome što bi moglo sledeći put učiniti drugačije.

• Potrebno ga je ohrabriti i podstaknuti da pokuša ponovo.

Dopustite detetu da oseti posledicu svojih pogrešaka.

• Disciplinovanje zahteva razmišljanje, planiranje i strpljenje.

• pomaganje detetu da nauči kako da se složi i ostvari suživot sa porodicom i prijateljima.

• učenje deteta kako da se prihvatljivo ponaša.

• pomaganje detetu da nauči da kontroliše svoje ponašanje.

Delotvorna disciplina je dobra i za roditelja i za dete.

• Dete uči da preuzme odgovornost za svoje ponašanje.

• Roditelj zadržava topao odnos sa svojim detetom.

• Cilj je da nauči dete kako da se prikladno ponaša, a ne da učini da se loše oseća zbog svog ponašanja

• Disciplina je podučavanje. Kada vodimo dete prema

pozitivnom ponašanju i učenju, izgrađujemo ispravan stav

kod deteta.

• Pozitivno usmeravanje

• ohrabruje dete na razmišljanje pre reagovanja.

• izgrađuje samokontrolu.

• Različiti načini (stilovi) disciplinovanja rezultiraju

različitim učincima.

• Dosuđivanje kazne.

• Kažnjavanje se najčešće praktikuje iz sledećih razloga:

• Brzo je i lako.

• Roditelji ne znaju za druge metode.

• Nameću detetu roditeljevu moć.

• Daje oduška frustraciji odrasle osobe - roditelja.

• Kažnjavanje ne podstiče razvoj samodiscipline. Ono samo zaustavlja

neprimereno ponašanje u trenutku kažnjavanja. Kažnjavanje može

ostvariti kratkoročan cilj, ali ometa ostvarenje dugoročnog cilja –

razvoja samokontrole.

-

• Oni koji me najviše vole, tuku me i nanose mi bol.

• Prihvatljivo je udariti, čak i moje najbliže.

• Prihvatljivo je tući one koji su manji i slabiji od mene.

• Nasilje je u redu, kada ništa drugo (čega mogu da se setim) ne postiže

cilj.

• Roditelji, vaspitači i učitelji radije bi svoju decu naučili pozitivnijim

lekcijama. Deca koja su disciplinovana bez osećaja i razumevanja,

reaguju isključivo na moć, što podrazumeva kaznu i prisilu.

• Kad se disciplina postigne na takav način, umanjujući detetovo

samopouzdanje i samopoštovanje, dete može ili da otupi na metode

sprovođenja discipline, ili da se samokažnjava. Sa druge strane,

privrženost i osećaji, bez discipline, mogu rezultirati detetom koje

negira odgovornost i za sve krivi druge ljude. Roditelji, vaspitači i

učitelji uspešne dece, održavaju ravnotežu svih sastojaka.

Kao rezultat kažnjavanja, deca nauče sledeće:

• Nikad se ne sme kažnjavati malu decu (decu ispod tri

godine), jer mala deca ne razlikuju uzrok od posledica, oni

ne rade štetu namerno, samo istražuju okolinu i nemaju

sposobnosti da razlikuju dobro od lošeg.

• Deca u dobi od 3 do 11 godina mogu da se kazne gubitkom

privilegija. Privilegija je pravo koje daju roditelji, npr.

gledanje crtića ili omiljene serije, igranje određenom

igračkom i sl.

Kako izbeći emocionalno povređivanje dece

Možemo da preporučimo:

• zaustavite se, razmislite šta radite, zašto ste ljuti, da li ste stvarno ljuti na dete ili ste ljuti zbog nečeg drugog,

• uzmite dovoljno vremena; kad ste ljuti, potrebno je da se smirite pre nego što odgovorite detetu,

• razgovarajte sa nekim u koga imate poverenje,

• bilo bi dobro održavati porodične sastanke barem jedanput nedeljno -to je dobar način rešavanja porodičnih problema,

• obratite se savetovalištu za roditelje, gdj možete dobiti informaciju o psihičkom razvoju dece i njihovim potrebama.

Ko je i kada ustanovio Međunarodni dan porodice?

• Generalna Skupština UN, 1993. godine ustanovila jeMeđunarodni dan porodice koji je posvećen porodici ipreporučila da se od 1994. godine takav dan održavasvake godine i da postane tradicija.

• Novom Rezolucijom, 2002. godine, Generalna SkupštinaUN uputila je poziv svim državama da povodom Danaporodice pripremaju posebne programe, susrete porodica,stručne skupove, promotivne koncerte i druge sadržaje nasvim nivoima, a posebno u lokalnim zajednicama.

15. maj- Međunarodni dan porodice

• Obeležavanjem ovog dana svake godine u maju

skreće se pažnja i naglašava značaj koji

međunarodna zajednica, širom sveta, pridaje

porodičnom životu i porodici kao osnovnoj

zajednici u društvu.

• Da se podstakne delovanje svih nadležnih subjekata u korist porodice,

• Da se pruži podrška uvažavanju porodičnog života, tradicije i običaja,

• Da se pokaže solidarnost u potrazi i rešenjima za boljim standardima i

kvalitetu života porodice.

• Ovim podsticajnim ciljevima želi da se naglasi da se bitna obeležja

čovečanstva (zajedništvo, tolerancija, demokratija, svetski mir),

počinju da se izgrađuju u porodici.

Svaka porodica

• predstavlja i faktor i korisnik društvenog razvoja i napretka.

• ima veliku ulogu i odgovornost u menjanju sveta i njegovom

poboljšavanju.

Ciljevi Međunarodnog dana porodice

• U ostvarivanju tih nastojanja porodice imaju i velikepotrebe, ali i brojne probleme, teškoće, koje ne moguda reše same, izolovano, niti u jednom danu.

• Zato susreti porodica, što ih podstiče obeležavanje15.maja – Međunarodnog dana porodice, istovremenoskreću široku pažnju nadležnima na takve potrebe,pomažu identifikaciji uzroka i potreba i pokreću noveakcije koje će da doprinesu rešavanju tih teškoća ipotreba porodica.

• Važno je da aktivnosti koje će tim povodom da seorganizuju da doprinesu ostvarivanju navedenogopšteg i trajnog cilja Međunarodnog dana porodice.

LOGO EU KAMPANJE 2014.

„USKLAĐIVANJE PORODIČNOG I POSLOVNOG ŽIVOTA“

UN su na 20. rođendan Međunarodnog dana porodice

stavili naglasak na :

razvoj i sprovođenje politika u području smanjivanja

porodičnog siromaštva i socijalne isključenosti,

obezbeđenje posla i porodičnog života, kao i

unapređenja socijalne integracije i međugeneracijske

solidarnosti (tema prethodne tri godine).

UN:

• Posebno želimo da naglasimo vrednost svakogpojedinog člana porodice: dece, očeva i majki, baki idedova, kao i ostalih srodnika i njihovih različitihuloga.

• Svako od nas može da doprinese kvalitetnijempovezivanju i međusobnom osnaživanju cele porodice,ali i povećanju potencijala bolesnih, nemoćnih ilistarijih članova porodice, kao i društva u celini.

• Evropska komisija i Evropski parlament potvrdili su 2014. godinu

kao godinu Evropskog usklađivanja radnog i porodičnog života.

• Uvažavajući brojne izazove kojima su izložene porodice u

savremenom društvu, Evropska komisija će aktivno da razvija i

unapređuje podrške i usluge porodicama, sa ciljem promocije

ravnopravnosti polova, obezbeđivanja bolje usklađenosti porodičnog

i poslovnog života i jačanjem međugeneracijske solidarnosti.

• Predložene su četiri mere kojima je cilj da se uravnoteži rad i

porodični život:

1. unapređenje socijalno društvene integracije

2. koncentrisanje na pitanja dečjeg i porodičnog siromaštva

3. pružanje podrške aktivnoj politici zapošljavanja

4. osiguranje boljih socijalnih usluga (zadovoljavajuće plate, siguran posao

roditeljima, poboljšanje uslova rada uzimajući u obzir porodični život).

• Polazeći od navedenih pristupnih načela, Savez želi da doprinosi

afirmaciji Dana porodice na sebi svojstven način, posebnim

sadržajima koji proizlaze iz osnovne društvene aktivnosti udruženja.

Želimo da organizujete svoj program obeležavanja Dana porodice,

što podrazumeva:

Da se okupi što više porodica na nekom odabranom prostoru.

Za sve prisutne članove porodica da se priredi privlačan program,

koji je drugačiji od programa drugih organizatora toga dana.

Da se omogući učešće u programu svima prisutnima članovima

porodica - zajedničke nastupe istovremeno i za mame i tate i za dede

i bake i za decu svih uzrasta.

Da se omogući starijim članovima porodice (dedama i bakama,

roditeljima) volontiranje u školskim programima za decu.

Da se priredi roditeljima i deci nešto lepo i novo, što će da bude

zanimljivo i vredno, što će se pamtiti i prepričavati kao lep doživljaj.

• Da bi se to postiglo, iskustvo nas uči, da treba da se uskladitri aspekta:

1. sadržaj odabranog programa,

2. klimatske/vremenske uslove, kao i

3. broj pozvanih i očekivanih ulesnika

Ti faktori će uticati na izbor prostora za program susretaporodica, da li će se održati:

• na otvorenom prostoru u prirodi,

• na ovećoj livadi ili igralištu,

• u obližnjem izletištu, rekreacijskom centru,

• na glavnom trgu, odnosno stadionu, ili

• u odgovarajućoj sali

• Program Dana porodice neka bude kao i prethodnih

godina kombinacija koju čine:

tradicija – sadržaji koji su bili izvođeni i prethodnih

godina, a pokazali se kao najuspeliji, sadržaji koji se

izvode samo jednom godišnje, na Dan porodice, koje

zato porodice opet željno očekuju, i

nešto novo – dosad neizvođeno na Dan prodice, zato

prijatno iznenađenje za prisutne, atrakcija o kojoj će

se danima posle pričati.

Slogan…2014: “Usklađivanje porodičnog i poslovnog života”

2013: “Poboljšanje socijalne integracije i međugeneracijske solidarnosti “

2012: "Osiguravanje radnog i obiteljskog života "

2011: "Suočavanje obitelj sa siromaštvom i socijalnom isključenosti "

2010 : "Uticaj migracija na porodice širom sveta "

2009: "Majke i porodice: izazovi u svetu koji se menja "

2008: "Očevi i porodice: Odgovornosti i izazovi"

2007: “Porodice i osobe sa invaliditetom "

2006: "Promena porodica: izazovi i mogućnosti"

2005: " HIV/AIDS-a i blagostanje porodica"

2004: "Deseta godišnjica Međunarodnog dana porodice: Okvir za delovanje "

2003: "Pripreme za poštovanje 10. godišnjice Međunarodne godine porodice u 2004."

2002: " Porodice i starenja: mogućnosti i izazovi"

2001: " Porodice i volonteri: Izgradnja socijalne kohezije "

2000: " Porodice: Agenti i korisnici razvoja "

1999: " Porodice: za sve uzraste "

1998: "Porodice: učitelji i pružaoci ljudskih prava "

1997 : "Building porodice bazirane na partnerstvu "

1996: “Porodice: prve žrtve siromaštva"

Puno uSPeha u rešavanJu teSta !