UNIVERZITET SINGIDUNUMDEPARTMAN ZA POSLEDIPLOMSKE STUDIJE I MEUNARODNU SARADNJU

MASTER STUDIJE-Prvi istraivaki radStudijski program: INENJERSKI MENADMENTTema: Procesi za realizaciju usluga, kljune aktivnosti i

primena standarda ISO 9000 u okviru knjigovodstvene agencije ''EKONOMIST'' Predmeti:1/Metodologija drutvenih istraivanja prof.dr Milan Miljevic,prof.dr Verka Jovanovi Ocena___________________ 2/Savremena kretanja u inenjeringu prof.dr Milenko Heleta, prof.dr Ivan Bagari Ocena______________________ 3/Inteligentni poslovni sistemi prof.dr Milan Milosavljevi, prof.dr Angelina Njegu Ocena_______________________ 4/Integrisani menadment sistemi prof.dr Milenko Heleta, prof.dr Predrag Popovi Ocena_______________________

Mentor: prof. dr Milenko Heleta

Student: Vladimir Stojanovi

Prvi istraivaki radBeograd, Maj 2012.

Vladimir Stojanovi

SADRAJ

Beograd, Maj 2012

2

Prvi istraivaki rad

Vladimir Stojanovi

Uvod

Prilikom svog poslovanja, mala preduzea esto nisu sama sposobna da vode sopstvene poslovne knjige podjednako dobro kao to to umeju ljudi specijalno za to obueni i upoznati sa svom postojeom knjigovodstvenom praksom. Usled tog nedostatka kljunih znanja i vetina, oni se obraaju agencijama specijalno osnovanim da obavljaju tu vrstu delatnosti. To su knjigovodstvene agencije koje su kao takve registrovane i koje imaju licencu za rad i bavljenje raunovodstvom, knjigovodstvom, revizijom, izradom biznis planova i mnogim drugim aktivnostima neophodnim za normalan rad njihovih klijenata, drugih preduzea. Raunovodstvene agencije u svom osnovnom poslu, evidentiraju sve poslovne promene koje se dese u datom preduzeu, odnosno sve ono to je zadatak raunovodstvene i finansijske slube jednog preduzea. Danas, ni jedno preduzee koje se ozbiljno bavi svojim poslom, ne moe raditi (bar ne po zakonu) ukoliko samostalno ne vodi knjige, ili ne angauje privatnog knjigovou, ili neku od agencija. Agencija EKONOMIST ima preko 130 klijenata, kojima prua knjigovodstvene usluge. Uglavnom su to samostalne trgovinske radnje u okviru kojih se vodi prosto knjigovodstvo, zatim proizvodno-usluna preduzea kao to su: AM hidraulik, Kari projekt, Autocentar-Goran, Danko, IRKA, Stelaks , kod kojih je neophodno voditi dvojno knjigovodstvo. Objekti: Knjigovodstvena agencija EKONOMIST se nalazi u Trsteniku. Smetena je uokviru privatne kue sa dve kancelarije. Oprema: Oprema koju preduzee koristi su kompjuteri, tampai i program koji se koristi za obavljanje knjigovodstvenih usluga, kao i propratna oprema. Kadrovi agencije EKONOMIST se sastoje od visoke i srednje strune spreme i poseduju sertifikate ovlaenog knjigovoe i imaju dugogodinje iskustvo u obavljanju knjigovodstvenih i slinih finansijskih poslova.

Beograd, Maj 2012

3

Prvi istraivaki rad

Vladimir Stojanovi

ISTORIJA Agencija EKONOMIST je poela sa radom 1992. godine i imala je 5 klijenata i jednog zaposlenog tj. vlasnika. Radni prostor je bio u stanu vlasnika i radilo se runo. Sledee godine (1993.) zapoljava se jo jedan knjigovoa. U toku 1995. godine, sa porastom broja klijenata teilo se ka unapreenju tehnologije tj. kupovina prvog raunara PC 386, pratee opreme i programa za knjigovodstvo koji je uveliko omoguio laki i bri rad na uslugama knjigovodstva. Samim tim i kvalitet pruenih usluga je bio na visokom nivou, to se u narednim godinama odrazilo na porast klijenata. Poveanjem klijenata u narednim godinama investiralo se u novu opremu, poveanje poslovnog prostora i zapoljavanju novih radnika. Osim kvaliteta pruenih usluga i cene tih usluga su bile kurentne na tritu pa je dolazilo do sve veeg broja klijenata koji su traili usluge agencije EKONOMIST. U periodu od 2001. do 2004.godine dolo je do stagnacije i blagog pada klijenata zbog novih zakona i zatvaranja mnogih firmi (STR i preduzea). Danas agencija EKONOMIST ima 9 upoljenih radnika, 8 raunara sa prateom opremom i oko 130 klijenata. Pokazatelj kvaliteta rada agencije EKONOMIST jeste i injenica da je agencija esto puta kontrolisana od strane finansijke i drugih inspekcija, a da iste nikada nisu imale zamerke na rad agencije.

Beograd, Maj 2012

4

Prvi istraivaki rad

Vladimir Stojanovi

PROCESI KOJI SU NEOPHODNI ZA REALIZACIJU USLUGA U OKVIRU KNJIGOVODSTVENE AGENCIJE "EKONOMIST" Sve procese u okviru Agencije "Ekonomist" moemo podeliti u tri kljune kategorije: 1. Procesi upravljanja, 2. Poslovni procesi i 3. Procesi podrke. U prvoj kategoriji postoji samo proces upravljanja agencijom. U kategoriji poslovnih procesa razlikujemo: proces marketinga, proces knjienja poslovne dokumentacije, proces voenja poslovne dokumentacije, proces izrade poslovne dokumentacije i proces obrauna parametara vezanih za poslovnu dokumentaciju. U kategoriji procesa podrke razlikujemo: proces administracije, proces pravnih i kadrovskih poslova, proces odravanja i proces nabavke.

Beograd, Maj 2012

5

Prvi istraivaki radSlika 5. Mapa procesa Agencije EKONOMIST

Vladimir Stojanovi

USLUGE U OKVIRU KNJIGOVODSTVENE AGENCIJE EKONOMIST Sve usluge koje agencija EKONOMIST prua svojim klijentima vezane su za voenje poslovnih knjiga i ostale pratee dokumentacije za preduzetnike radnje i preduzea. Sve ove usluge moemo podeliti u etiri osnovne grupe i to: 1. Usluge voenja u koje spadaju: Voenje knjige KPR (knjiga primljenih rauna), Voenje knjige KEPU i Voenje knjige KIR (knjiga izdatih rauna). 2. Usluge knjienja u koje spadaju: Knjienje kalkulacija veleprodaje, Knjienje kalkulacija maloprodaje i Knjienje izlaznih faktura. 3. Usluge izrade u koje spadaju: Izrada kalkulacija veleprodaje i maloprodaje i Izrada zavrnih rauna. 4. Usluge obrauna u koje spadaju: Obraun plata-zarada zaposlenih, Obraun bolovanja, Obraun doprinosa za radnike, Obraun porodiljskog bolovanja i Obraun PDV-a. Pored ovih agencija EKONOMIST vri i neke posebne knjigovodstvene usluge (izraunavanje koeficijenta obrta, procena kapitala, izrada biznis planova....) koje nisu u veoj meri zastupljene u svakodnevnom radu agencije i vre se samo povremeno po posebnim zahtevima klijenata.

Beograd, Maj 2012

6

Prvi istraivaki rad

Vladimir Stojanovi

KPR I KIR Pored vodjenja KEPU knjige za svoje komitente vodimo i knjigu primljenih racuna KPR i knjigu izdatih racuna KIR. Obaveznici PDV su lica iz clana 8 zakona koja samostalno obavljaju promet dobara ili pruzanje usluga u okviru obavljanja delatnosti pod kojom se podrazumeva trajna aktivnost proizvodjaca, trgovaca ili pruzioca usluga u cilju ostvarivanja prihoda, ukljucujuci i delatnosti eksploatacije priridnih bogatstava, poljoprivrede, sumarstva i samostalnih zanimanja. Vodjenje evidencije PDV uredjena je poreskim i racunovodstvenim propisima. Poreski propisi o evidenciji PDV su: Zakon o porezu na dodatu vrednost Pravilnik o obliku sadrzini i nacinu vodjenja evidencije PDV Racunovodstveni propisi o evidenciji PDV su: Zakon o racunovodstvu i reviziji Pravilnik o kontnom okviru i sadrzini racuna u kontnom okviru za preduzeca, zadruge i preduzetnike. Poslovni dogadjaji i promene, koji su znacajni za obracun i placanje PDV (prodaja-nabavka i dr.) evidentiraju se u knjigovodstvu i u propisanoj poreskoj evidenciji na osnovu isprava (dokumenata) cija je sadrzina propisana kao sto su izdati i primljeni racuni, drugi obracuni izvrsenih i primljenih dobara i usluga, isprave o izvozu i uvozu (carinske deklaracije), isprave o placanjima i naplati preko tekuceg racuna i sve druge isprave bitne za obracun i placanje poreza i koriscenje prava na odbitak prethodnog poreza. Obaveznik PDV-a je duzan da izda racun ili drugi dokument koji sluzi kao racun za svaki promet dobara i usluga drugim obaveznicima kao i u slucaju izvrsene naplate pre isporuke dobara i usluga (avansno placanje) s tim sto se u konacnom racunu odbijaju avansna placanja u kojima je sadrzan PDV. Racun obaveznika sadrzi seldece podatke: 1. Naziv, adresu i PIB obaveznika - izdavaoca racuna 2. Mesto i datum izdavanja i redni broj racuna 3. Naziv, adresu i PIB obaveznika - primaoca racuna 4. Vrstu i kolicinu isporucenih dobara ili vrstu i obim usluga 5. Datum prometa dobara i usluga i visinu avansnih placanja 6. Iznos osnoviceBeograd, Maj 2012 7

Prvi istraivaki rad 7. Poresku stopu koja se primenjuje 8. Iznos PDV koji je obracunat na osnovicu 9. Napomena o poreskom oslobadjanju

Vladimir Stojanovi

Knjiga izdatih racuna treba da sadrzi podatke o isporucenim dobrima i uslugama i obracunaton iznosu PDV na te isporuke i usluge. U knjigu primljenih racuna unose se iznosi iz racuna koje su poreskom obavezniku za isporucena dobra i izvrsene usluge ispostavili njegovi dobavljaci koji su obaveznici PDV-a i u kojima je iskazan PDV koji poreski obaveznik ima pravo da odbije od svoje poreske obaveze kao prethodni porez. Izrada kalkulacija i KEPU knjiga Usluge agencije koje se pruzaju komitentima, sastoje se prvenstveno od prijema dokumentacije zadatka obrade primljene dokumentacije uz pridrzavanje zakonskih propisa, kao sto su: propis o porezu na dodatu vrednost propis o fiskalnim kasama propis o racunovodsvu i dr. Primljena dokumentacija, razvrstava se prema nameni i to: primljene faktura od dobavljaca (za robu i materijal) izdate fakture kupcima (za isporucenu robu i usluge) izvodi tekucih racuna Za primljene racune od dobavljaca, izradjuje se kalkulacija nabavne ili prodajne cene, posebno za svaku nabavku robe na osnovu verodostojnih isprava o kupljenoj robi i predstavlja osnov za knjizenje u finansijskom kjigovodstvu. Veleprodajna kalkulacija za robu sluzi daljoj prodaji, a maloprodajna sluzi krajnjem potrosacu. Preduzeca i druga pravna lica i preduzetnici koji obavljaju promet robe ili vrse usluge u prometu robe, obavezni su da vode evidenciju o primljenoj i prodatoj, ondosno isporucenoj robi i izvrsenim uslugama u knjizi evidencije prometa i usluga - obrazac KEPU. Ovaj obrazac se vodi posebno za svaki objekat, prodajno mesto, odnosno poslovnu prostoriju. Pravilnikom o evidenciji robe i usluga, pripisani su principi na kojima se zasniva vodjenje knjige evidencija prometa i usluga. Ova knjiga se vodiBeograd, Maj 2012 8

Prvi istraivaki rad

Vladimir Stojanovi

azurno po nacelima urednosti i tacnosti i to na nacin koji ne dozvoljava brisanje unetih podataka. Ova knjiga vodi se tako da omogucava uvid i kontrolu prometa robe i izvrsenih usluga po hronoloskom redu. Za uredno i azurno vodjenje knjige evidencije prometa i usluga, kao i za obezbedjenje njene dostupnosti, odgovorno je lice koje se zaduzuje robom a to su poslovodja, sef odeljenja ondosno preduzetnik. Knjizenje u knjizi evidencije vrsi se na osnovu verodostojnih knjigovodstvenih isprava (fakture, dostavnice, prijemnice, trake registar kase, paragon bloka, zapisnika, popisne liste, potvrde ugovora o izvrsenoj usluzi i drugo). Godinji zavrni raun Posle zavretka svih knjienja u toku godine, pristupamo izradi zavrnog rauna za svoje komitente na kraju godine odnosno na dan 31.12. tekue godine. Skup vie osnovnih dokumenata kojima se prikazuje ekonomska situacija poslovnog subjekta smatra se godinjim (zavrnim) raunom. Njime se vri svoenje rauna o efikasnosti poslovanja za proteklu godinu. Godinjim raunom se pravi godinji prosek sa ciljem sagledavanja uspenosti rada i obezbeenja uslova za korektivne akcije u buduim obraunskim periodima, pri tom imajui u vidu kontinuitet poslovanja u duem vremenskom periodu. Mogunost za korektivne akcije ne bi postojala ukoliko bi se efikasnost poslovanja sagledavala na kraju ivotnog ciklusa rada poslovnog subjekta. Svaki poslovni subjekt na kraju poslovne godine sastavlja godinji raun. Kod nas se on sastavlja na dan 31.12. tekue godine. U svetu se poslovna godina zavrava razliito. U najveem broju zemalja to je 31.12., ali u nekima je to i: 31.03.; 30.06.; 30.09. tekue godine, itd. Izrada zavrnog rauna ne vri se samo na kraju godine (kao tekueg poslovnog perioda) ve i kod statusnih promena (razdvajanja, spajanja, steaj, likvidacija, sanacija, itd.). Prezentacija i obelodanjivanje finansijskih izvetaja predviena je Zakonom o raunovodstvu i reviziji, kojim je propisano da pravno lice i preduzetnik sastavljaju i prezentuju finansijske izvetaje za tekuu poslovnu godinu sa stanjem na dan 31.12. tekue godine. Godinjim raunom se na kraju poslovne godine utvruje stanje sredstava i izvora sredstava, kao i rezultat poslovanja za proteklu godinu.Beograd, Maj 2012 9

Prvi istraivaki rad

Vladimir Stojanovi

Godinji raun sastavlja se na osnovu podataka utvrenih inventarisanjem i usklaenih sa knjigovodstvenim stanjem. Stoga, pre sastavljanja godinjeg rauna je neophodno izvriti usklaivanje knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem, tj. izvriti tzv. predzakljuna knjienja. 4.2. Predzakljuna knjienja Na kraju godine, nakon knjigovodstvenog obuhvatanja svih poslovnih dogaaja neophodno je sainiti godinji raun. Njegova izrada iziskuje sprovoenje tzv. predzakljunih knjienja, koja imaju za cilj da usklade knjigovodstveno sa stvarnim stanjem. Tekuim knjienjima ne mogu se obuhvatiti sve promene vrednosti sredstava (aktive) i izvora sredstava (pasive), npr. kaliranje, kvar, lom, manjkovi, itd., usled ega dolazi do neslaganja izmeu knjigovodstvenog i stvarnog stanja. Knjigovodstveno stanje treba da bude veran odraz stvarnog stanja. Predzakljuna knjienja obuhvataju:

vremensko razgranienje rashoda i prihoda izmeu prethodne i naredne godine, knjigovodstveno obuhvatanje vikova i manjkova, knjigovodstveno obuhvatanje otpisa nekretnina, postrojenja i opreme, knjigovodstveno obuhvatanje neplativih spornih potraivanja, razvijanje aktivno - pasivnih i pasivno - aktivnih rauna, usklaivanje sintetike i analitike evidencije, preiavanje meovitih rauna.

Finansijski izvetaji strukturni elementi zavrnog rauna Finansijski izvetaj ini set propisanih obrazaca, u kojima obveznik, prema Zakonu o raunovodstvu i reviziji, daje prikaz svog finansijskog poloaja i poslovnih promena u izvetajnoj godini. Finansijski izvetaj malog pravnog lica, ogranaka stranog pravnog lica i preduzetnika, sadri:

Bilans stanja, Bilans uspeha, i Statistiki aneks.

Finansijski izvetaji se sastavljaju uz potovanje naela nastanka poslovnog dogaaja i naela stalnosti poslovanja i moraju imati odreenaBeograd, Maj 2012 10

Prvi istraivaki rad

Vladimir Stojanovi

kvalitativna obeleja (razumljivost, vanost, znaajnost, pouzdanost, blagovremenost) koja ih ine korisnim za donoenje ekonomskih odluka. Cilj finansijskog izvetavanja jeste da obezbedi informacije o finansijskom poloaju i uspenosti poslovanja obveznika koje su znaajne za korisnike finansijskih izvetaja prilikom donoenja ekonomskih odluka. Korisnici informacija koje su sadrane u finansijskim izvetajima su sadanji i potencijalni vlasnici, poverioci, kreditori, dobavljai, kupci, zaposleni, dravni organi i ira javnost. Vlasnici, investitori, banke, drava, menaderi, direktori i svi zaposleni u raznim preduzeima zainteresovani su za poslovni uspeh preduzea. Iz tog razloga prate poslovanje preduzea preko finansijskih izvetaja, koji se daju na uvid nezavisnim revizorskim firmama da bi se potvrdila njihova ispravnost i tanost. Finansijski izvetaji sa svojim pozicijama daju uvid u finansijsko stanje preduzea. Finansijski izvetaji pokazuju, sa knjigovodstvenog aspekta, vrednost imovine preduzea i obaveza u odreenom periodu. Bilans stanja (Balance sheet) Bilans stanja prua informacije koje se tiu likvidnosti i solventnosti preduzea odreenog dana. Analiza likvidnosti ukljuuje poreenje kratkorone sposobnosti kompanije da zaradi novac i kratkoronih potraivanja koja ima. Likvidnost pokazuje sposobnost preduzea da odgovori redovno na potraivanja i obaveze koje moraju biti podmirene u narednih godinu dana. Likvidnost prvenstveno interesuje kreditore i potencijalne kreditore.1 Sredstva sa kojima preduzee posluje se prikazuju u bilansu stanja. Re bilans potie od latinske rei ''bilanx libra'', to znai vaga sa 2 tasa. Bilansom se polae raun o pozitivnim i negativnim rezultatima, uspesima i neuspesima koji prate poslovanje preduzea. Bilans stanja je sloen i sastoji se iz rauna odnosno salda rauna aktive i pasive. Bilansne pozicije predstavljaju u bilansu vrednost svake kategorije sredstava i izvora sredstava. Obzirom da svako sredstvo ima svoj izvor,1

B.Stanko, T.Zeller, Understanding of Corporate Annual Report, 2003, John Willey &

Sons, p.32 Beograd, Maj 2012 11

Prvi istraivaki rad

Vladimir Stojanovi

osnovna karakteristika bilansa stanja je bilansna ravnotea, koja se vidi po tome to je vrednost svih pozicija na levoj strani u aktivi jednaka vrednosti svih pozicija na desnoj strani bilansa u pasivi, odnosno osnovna bilansna jednaina moe se prikazati odnosom: aktiva = pasiva, to izraava kvantitativnu ravnoteu leve i desne strane bilansa. Ukoliko bilans stanja nije u ravnotei, to znai da bilans i ne postoji. Ukoliko finansijski rezultat nije raspodeljen, on se iskazuje u bilansu stanja, ime se uspostavlja ravnotea izmeu aktive i pasive. Pozitivan finansijski rezultat, koji predstavlja viak aktive nad pasivom, iskazuje se u pasivi, dok se negativan finansijski rezultat iskazuje u aktivi, jer predstavlja manjak aktive prema pasivi. Najprostije reeno, bilans stanja je izvetaj o onome to preduzee poseduje i to duguje u odreenom vremenskom trenutku. Razlika izmeu onoga to preduzee poseduje i onoga to duguje, predstavlja akcionarski kapital. Kao to je jedan od ciljeva kompanije da povea profitabilnost, drugi je da povea akcionarski kapital. U sutini su oni usko povezani. Dakle, bilans stanja je finansijski izvetaj koji pokazuje finansijsko stanje, odnosno vrednost imovine i izvore imovine preduzea na odreeni dan za odreeni period. Imovina koja se lako ili u bliskoj budunosti moe pretvoriti u gotovinu ili novac, naziva se tekua ili obrtna imovina. Gotovina, hartije od vrednosti, dospela potraivanja i zalihe su tekua imovina. Od svih navedenih oblika tekue imovine oekuje se da se u periodu do godinu dana mogu pretvoriti (konvertovati) u gotovinu. Druga vrsta imovine je fiksna ili stalna imovina, koja se u poslovnom procesu ne moe pretvoriti u gotovinu odmah ili u roku do godinu dana, ili u toku jednog obraunskog perioda, ali se upotrebom ili korienjem ove imovine u poslovanju stvara gotovina. Fiksna imovina je materijalne prirode, poput opreme ili fabrike, ili nematerijalne, kao to je patent, idejni projekat, kompjuterski projekat, itd.

Beograd, Maj 2012

12

Prvi istraivaki rad

Vladimir Stojanovi

Struktura bilansa stanja U bilansu stanja imovina se iskazuje u levoj koloni aktivi (assets), a izvori te imovine u desnoj koloni pasivi (liabilities and shareholders equity). Ukupan iznos imovine (aktive) jednak je iznosu zbira obaveza i sopstvenog kapitala (pasive). U aktivi se imovina grupie prema funkciji. Aktivu ine: fiksna ili stalna imovina (osnovna sredstva, nematerijalna ulaganja i dugorona finansijska ulaganja hartije od vrednosti); obrtna imovina ili kapital (zalihe, materijal, gotovi proizvodi, nedovrena proizvodnja, kratkorona potraivanja kupci, kratkorona finansijska ulaganja hartije od vrednosti, menice, novana sredstva gotovina); aktivna vremenska razgranienja; gubitak iz ranijih godina i gubitak iz tekue godine.

U pasivi se izvori imovine ili kapitala grupiu prema nameni za koju su pribavljeni. Pasivu ine: osnovni kapital akcionarski ili sopstveni kapital; dugorone obaveze krediti, hartije od vrednosti; kratkorone obaveze (dobavljai, ekovi, menice i ostale kratkorone hartije od vrednosti, avansi, ostale kratkorone obaveze iz poslovanja); pasivna vremenska razgranienja; nerasporeena dobit iz tekue godine. Bilans stanja pokazuje veliinu kapitala, kvalitet i izvore kapitala kroz strukturu aktive i pasive. Do poveanja aktive i pasive se dolazi novim prilivom sredstava, to menja kvantitet i kvalitet izvora imovine. Svaki novi odliv sredstava dovodi do smanjenja aktive i pasive. Zato je bilans stanja snimak imovine preduzea i novanih izvora korienih za nabavku te imovine.2 Postoje dva tipina formata bilansa stanja. Tradicionalni model pokazuje aktivu na levoj polovini strane, a obaveze i akcijski kapital na desnoj, s2

Hrusti H.: Finansijski mendment, Alfa-graf NS, Novi Sad, 2005. str.20

Beograd, Maj 2012

13

Prvi istraivaki rad

Vladimir Stojanovi

obavezama na vrhu. Manje tradicionalni format stavlja aktivu na vrh, obaveze u sredinu, a osnivaki kapital u dno strane. Struktura Bilansa stanja3 1. Tekua ili obrtna imovina: Gotovina i hartije od vrednosti Prilivi potraivanja od kupaca Zalihe + 2. Fiksna ili stalna imovina: Osnovna sredstva Nematerijalna imovina 1. Tekue obaveze Isplate Kratkoroni dug + = 2.Dugorone obaveze + 3.Sopstveni kapital Primer Bilans stanja preduzea Kari Projekt d.o.o. na dan 31.12.2011. godine (u 000 dinara) Aktiva Obrtna imovina Gotov novac Hartije od vrednosti Potraivanja od kupaca Zalihe Ostala obrtna imovina Ukupna obrtna imovina Fiksna imovina Zgrade i oprema Akumulirana amortizacija Neto fiksna imovina Nematerijalna imovina Ostala imovina3

Iznos 261 2.572 57 174 3.064

Pasiva Iznos Kratkorone obaveze Dugovanja poveriocima Dugovanja 358 dobavljaima Ostale kratkorone 281 obaveze Ukupne kratkorone 639 obaveze Dugoroni krediti Ostale dugorone obaveze Ukupne obaveze 639 2.035 1.009 3.044

12.300 Akcionarski kapital 11.681 Obine akcije 619 Nerasporeena dobit Ukupan akcionarski kapital

Beograd, Maj 2012

14

Prvi istraivaki rad Ukupna aktiva 3.683 Ukupna pasiva

Vladimir Stojanovi 3.683

Aktiva Aktiva je ono to kompanija poseduje: gotovina i hartije od vrednosti, maine i oprema, objekti i zemljite. Aktiva predstavlja aktivnu masu, odnosno sredstva koja krue. U aktivi se prikazuje transformacija sredstava iz jednog oblika u drugi oblik. U aktivi se troe i nastaju efekti, a na osnovu promena koje nastaju u aktivi izvode se konstatacije o kvantitetu i kvalitetu poslovnih aktivnosti koje su se zbivale u preduzeu i onima koje treba oekivati u budunosti. Otuda zakljuak da aktiva predstavlja seriju samostalnih pokazatelja nezavisnih od pasive. Aktivu ine realne i fiktivne stavke. Obrtna sredstva, koja obino dolaze prva u bilansu stanja, ukljuuju sve ono to za manje od godinu dana moe da se unovi ili pretvori u gotovinu. Dugorona aktiva je ona iji je rok upotrebe dui od godinu dana. 5.1.2.1. Realna aktiva Realna aktiva obuhvata poslovna i posebna sredstva. Svako preduzee ima svoj osnovni zadatak, a za njegovo izvrenje slue poslovna sredstva, koja se dalje dele na osnovna i obrtna. Izvrenje osnovnog zadatka potpomau sredstva posebne namene koje se formiraju u toku poslovanja (izdvajanjem dela dobitka kao to su rezerve i po osnovu amortizacije). 5.1.2.2. Fiktivna aktiva Odnosi ili poslovne transakcije izmeu dva preduzea koje se javljaju u vidu sumnjivih, spornih i nenaplativih potraivanja imaju karakter fiktivne aktive, i izraz su smanjenja obrtnih sredstava odnosno nesolidnog poslovanja preduzea. Smanjenje obrtnih sredstava po ovom osnovu moe biti privremeno (kad je perspektiva naplate evidentna) i trajno (nema perspektive naplate). Uzroci koji dovode do stvaranje fiktivne aktive mogu biti interni (nesolidnost u poslovanju, nerentabilnost, neaurnost i sl.) i eksterni (propusti sistema).

Beograd, Maj 2012

15

Prvi istraivaki rad

Vladimir Stojanovi

Postoji mnogo podkategorija aktive. U nastavku u nabrojati samo najpoznatije one koje se pojavljuju u bilansima stanja gotovo svake kompanije. 5.1.3. Gotovina i gotovinski ekvivalenti To je novac u banci ili novac na raunima novanog trita. Takoe, akcije i obveznice kojima se javno trguje vrsta koja moe da se pretvori u gotovinu u toku dana, ili krae. Drugaije se ova kategorija zove likvidna imovina. To je jedna od malobrojnih stavki koje ne podleu diskrecionim odlukama raunovoa. Na primer, kada Microsoft kae da ima 56 milijardi dolara u gotovini i kratkoronim investicijama, to znai da on stvarno ima toliko u bankama, novanim fondovima i hartijama od vrednosti. Naravno, ovo ne mora biti istina. Gigantska italijanska kompanija Parmalat je u svom bilansu stanja prijavila da ima milijarde na jednom raunu u Bank of America, a nije imala.4 5.1.4. Potraivanja od dunika Potraivanja od dunika (Accounts Receivable) je iznos koji klijenti duguju kompaniji. Ponekad bilans stanja ukljuuje stavku pod nazivom sporna potraivanja koja se oduzimaju od potraivanja od dunika. To je procena raunovoe obino zasnovana na iskustvu iz prolosti potraivanja koja duguju klijenti koji ne plaaju svoje raune. U mnogim kompanijama oduzimanje spornih potraivanja daje precizniju sliku vrednosti potraivanja od dunika. Zanimljivo je da mnoge kompanije koriste sporna potraivanja kao alat da ispeglaju svoju zaradu. Kada se poveaju sporna potraivanja u bilansu stanja, mora da se prikae troak u odnosu na ostvarenu dobit u bilansu uspeha. To smanjuje prijavljenu zaradu. Kada se smanje sporna potraivanja, ovo umanjenje na slian nain poveava dobit u bilansu uspeha. 5.1.5. Zalihe Kompanije koje pruaju usluge nemaju mnogo toga u smislu zaliha, ali gotovo sve druge kompanije proizvoai, veletrgovine, maloprodaja imaju. Jedan deo brojki o zalihama predstavlja vrednost proizvoda koji su spremni za prodaju. To su zalihe gotovih proizvoda. Drugi deo je vrednost4

Beograd, Maj 2012

16

Prvi istraivaki rad

Vladimir Stojanovi

proizvoda koji su jo u izradi, odnosno zalihe nedovrene proizvodnje. Na kraju, postoje zalihe sirovina koje e se koristiti za izradu proizvoda, koje se upravo tako i zovu zalihe sirovina. 5.1.6. Nepokretnosti, postrojenje, oprema Ova stavka u bilansu stanja (nepokretnosti, postrojenja, oprema Property, Plant, Equipment) ukljuuje objekte, maine, kamione, raunare i svu drugu fiziku imovinu ili materijalna sredstva koja kompanija poseduje. Ova brojka predstavlja ukupnu vrednost koju treba platiti da bi se kupile sve prostorije i oprema koje kompanija koristi u svom poslovanju. Ovde je naroito bitna nabavna vrednost. Bez stalnih procena, niko ne zna koliko bi zaista nepokretnosti ili oprema kompanije, mogli da vrede na otvorenom tritu. Drugi razlog korienja nabavne vrednosti cene je izbegavanje mnotva mogunosti za unoenje pristrasnosti u brojke. Ukoliko je nekom sredstvu zemljitu, na primer upravo skoila vrednost i kada bismo eleli da podignemo njegovu cenu u bilansu stanja do trenutne vrednosti, morali bismo da prikaemo dobit u bilansu uspeha. Ali ta dobit bi bila zasnovana samo na neijem miljenju o tome koliko to zemljite danas vredi. Neke kompanije (Enron) idu dotle da osnivaju fiktivna preduzea, esto u vlasnitvu svojih izvrnih direktora ili nekog drugog zaposlenog, i onda tim fiktivnim pravnim licima prodaju svoju imovinu i sredstva.

Pasiva Pasiva prikazuje ''neaktivnu'' masu. Ona prua informacije o poreklu sredstava, i podatke o nameni sredstava i izraava finansijsku konstituciju preduzea. Finansiranje predstavlja aktivnost koja se odnosi na obezbeivanje finansijskih sredstava koja mogu biti sopstvena i pozajmljena. Posmatrano sa pravne take gledita, pasiva prikazuje dugove ili obaveze preduzea. Ukupnost pasive se sastoji iz obaveza preduzea prema samom sebi (to za cilj ima rentabilno poslovanje koje mora da ostvari) i obaveza prema treim licima (dobavljaima, dravi i drugim poslovnim subjektima). Prema nameni finansijskih sredstava, razlikujemo: finansiranje u uem smislu ili finansiranje proste reprodukcije, odnosno tekuih poslovnih aktivnosti, iBeograd, Maj 2012 17

Prvi istraivaki rad

Vladimir Stojanovi

finansiranje u irem smislu ili finansiranje proirene reprodukcije, odnosno novih ulaganja. Finansiranje se moe posmatrati kao: vlasniko, vremensko, i namensko. Vlasniko finansiranje moe biti: sopstveno ili samofinansiranje iz poslovnog rezultata, i finansiranje iz tuih izvora, kao to su banke, poslovni partneri itd. Sa pozicije ronosti, razlikuju se: dugoroni - trajni izvori, putem kojih se finansiraju ulaganja u fiksna sredstva i stalna obrtna sredstva, i kratkoroni - povremeni izvori, putem kojih se finansiraju povremene potrebe obrtnih sredstava.

Obaveze i kapital Obaveze predstavljaju finansijske obligacije prema razliitim stranama. Primera radi, kada preduzee kupi robu od svojih dobavljaa, stvara obavezu da je plati; kada uzme zajam od banke, stvara obavezu da ga vrati. Tako su dobavljai i banke prvi potraioci imovine preduzea.5 Dakle, obaveze su ono to kompanija duguje, a kapital je njena neto vrednost. 5.2.2. Vrste obaveza Obaveze su uvek podeljene u 2 kategorije: tekue obaveze - su one koje moraju da se plate za manje od godinu dana (to su uglavnom kratkoroni krediti i kratkoroni (obnovljivi) zajmovi, a5

Hrusti H.: Finansijski mendment, Alfa-graf NS, Novi Sad, 2005. str.22

Beograd, Maj 2012

18

Prvi istraivaki rad

Vladimir Stojanovi

dugorone obaveze - su one koje dospevaju na naplatu u duem vremenskom okviru.

5.2.3. Obaveze prema dobavljaima Obaveze prema dobavljaima pokazuju iznos koji kompanija duguje svojim dobavljaima. Kompanija svakodnevno dobija robu i usluge od svojih dobavljaa i obino ne plaa raun najmanje 30 dana. Dobavljai su, zapravo pozajmili novac kompaniji. Obaveze prema dobavljaima pokazuju koliko se dugovalo na dan bilansa stanja. 6 5.2.4. Dugorone obaveze Veina dugoronih obaveza su krediti. Ali postoje i druge obaveze koje su ovde navedene. Primer su odloene premije ili naknade, odloeni porezi i obaveze za penzije, itd. Nerasporeena dobit Nerasporeena dobit ili akumulirana zarada je dobit koja je ponovo uloena u poslovanje, umesto da je isplaena u obliku dividendi. Ova brojka predstavlja ukupan dohodak po izmirenju poreza, koji je ponovo uloen ili zadran tokom ivotnog veka kompanije. 5.3. Knjigovodstvena vrednost i trina vrednost7 Knjigovodstvena vrednost imovine kompanije se utvruje u saglasnosti sa opteprihvaenim raunovodstvenim principima ili standardima (Generally Accepted Accounting Principles GAAP). Trina vrednost se odreuje prema tekuoj stvarnoj vrednosti imovine koja bi se mogla postii prodajom na tritu. Opteprihvaeni raunovodstveni principi ili standardi su vrsta uputstava za pripremu finansijskih izvetaja. U skladu sa meunarodnim6

Karen Berman and Jou Knight with John Case: Financial Intelligence, Business Literacy Institute, INC Harvard Business School, Boston, 2006. p. 1047

Hrusti H.: Finansijski mendment, Alfa-graf NS, Novi Sad, 2005. str.22-23

Beograd, Maj 2012

19

Prvi istraivaki rad

Vladimir Stojanovi

raunovodstvenim standardima, imovina se knjii po nabavnoj vrednosti, korigovanoj za iznos amortizacije, a obaveze prema njihovoj hronoloki evidentiranoj, istorijskoj ili originalnoj vrednosti. Dakle, trina vrednost imovine i obaveza nije jednaka svojim knjigovodstvenim vrednostima. Knjigovodstvena vrednost bazirana je na nabavnim vrednostima, a trina na sadanjoj vrednosti imovine i obaveza. Razlike izmeu knjigovodstvene vrednosti i trine vrednosti su promenljive, zavisno od vrste imovine. Koliko e te razlike iznositi prvenstveno zavisi od kvaliteta, naina odravanja i vremena trajanja date imovine. Knjigovodstvena vrednost obaveza nije ista kao njihove trine vrednosti. Potencijalno najblia je kod kratkoronih obaveza, dok su razlike vee kod dugoronih obaveza.

Bilans uspeha (Income statement) Do dvadesetih godina XX veka, dominantan znaaj u prikazivanju poslovanja preduzea je imao bilans stanja jer je prikazivao sredstva i obaveze preduzea. Sa razvojem konkurencije, razvojem novih preduzea, i porastom znaaja rezultata poslovanja za budunost preduzea, raste i znaaj bilansa uspeha. Bilans uspeha svoj koren vue iz bilansa stanja i u stalnoj je uslovljenosti i povezanosti sa njim. Bilans uspeha je finansijski izvetaj u kojem su prikazani prihodi, rashodi i neto dobit ili gubitak iz poslovanja u odreenom periodu. Bilans uspeha pokazuje kako je (ili nije) ostvarena dobit (prihodi minus rashodi), pokrie rashoda ili trokova i raspodelu ostvarene dobiti. Na osnovu poreenja prihoda i rashoda utvruje se finansijski rezultat preduzea. Ako su prihodi vei od rashoda, ostvaren je pozitivan finansijski rezultat. Ukoliko su rashodi vei od prihoda, finansijski rezultat je negativan i tada se smanjuje kapital preduzea. Kada je u bilansu uspeha prikazan negativan finansijski rezultat koji je vei od kapitala preduzea, preduzee nee moi da vrati dugove poveriocima. Tada se radi o gubitku ne samo sopstvene imovine, ve i dela tue. U strukturi bilansa uspeha na levoj strani se iskazuju rashodi, a na desnoj prihodi preduzea.Beograd, Maj 2012 20

Prvi istraivaki rad Prihode preduzea ine:

Vladimir Stojanovi

prihodi od prodaje proizvoda, robe ili materijala ili pruanja usluga; prihodi od finansiranja kamate, kursne razlike; vanredni prihodi neplaeni prihodi iz ranijih godina, vikovi, smanjenje obaveza, i sl. Rashodi preduzea su: nabavna vrednost prodate robe i materijala, materijalni trokovi i amortizacija, nematerijalni trokovi, bruto zarade, nabavka osnovnih sredstava, rashodi za materijalna ulaganja; rashodi finansiranja kamate, kursne razlike; porezi i druge javne dabine; vanredni rashodi gubici, manjak, otpisi i sl.

Kada su prihodi vei od rashoda dobije se bruto dobit, a ako su rashodi vei od prihoda nastaje gubitak. Bilans stanja i bilans uspeha nalaze se u meuzavisnosti i sa stanovita voenja finansijske politike preduzea ovi finansijski izvetaji razmatraju se zajedno. Kao i bilans stanja, i bilans uspeha se moe iskazati dvostrano, u formi konta jednostrano, ili u formi liste. U formi liste, prvo se prikazuju prihodi, ispod njih rashodi i kao trei deo prikazuje se razlika, odnosno finansijski rezultat. U dvostranom pregledu, na levoj strani su prikazani rashodi i pozitivan finansijski rezultat, dok su na desnoj prikazani prihodi i negativan finansijski rezultat. Ovaj nain je pregledniji i jasniji i u neposrednoj je vezi sa knjigovodstvom. Forma konta vie odgovara logici zakljuivanja knjiga i uspostavljanju veze izmeu knjigovodstva sa jedne, i bilansa uspeha s druge strane.

Beograd, Maj 2012

21

Prvi istraivaki rad

Vladimir Stojanovi

Primer Bilans uspeha preduzea Kari Projekt d.o.o., na dan 31.12.2011. godine (u 000 dinara) Prihodi Nabavna vrednost prodate robe Ostali trokovi Opti i administrativni trokovi Amortizacija Dobit pre kamate i poreza Trokovi kamata Oporeziva dobit Porezi Neto dobit 17,678 4,164 319 11,370 707 1,118 0 1,118 112 1,006

Ovde vidimo da je preuzee Kari Projekt d.o.o. prodalo robu u vrednosti od 17 miliona dinara, a ukupni trokovi prodate robe su iznosili 4,4 miliona dinara. U opte i administrativne trokove ukljueni su izdaci na ime pomonog materijala i trokovi zarada zaposlenih. Iznos amortizacije je 707 hiljada dinara. Ostali trokovi odnose se na trokove marketinga i reklame, distribucije proizvoda, itd. Deo dobiti se odnosi na plaeni porez na dohodak preduzea u iznosu od 112 hiljada dinara, neto dobit od 1,006,000 dinara knjii se na nerasporedjenu dobit. Bilans uspeha pokazuje i raspodelu ostvarene dobiti. Dobitak Dobitak ini viak prihoda nad rashodima. Analizom dobitka, najpre treba izvesti konstatacije o realnosti njegovog obrauna i karakteru, o obimu ostvarenog dobitka u tekuoj godini, trendu njegove dinamike u odnosu na prethodnu godinu i njegovom ueu u ukupnom prihodu. Poto je dobitak sloena kategorija, treba vriti analizu elemenata iz kojih je sastavljen. Gubitak U sluajevima kad je ostvareni prihod manji od rashoda, preduzee posluje sa gubitkom. Pojava gubitka moe biti uzrokovana internim iBeograd, Maj 2012 22

Prvi istraivaki rad

Vladimir Stojanovi

eksternim faktorima. Interni faktori su izraz poremeaja u tokovima reprodukcije preduzea, a izmeu ostalih tu spadaju neiskorienost kapaciteta, pogrean izbor tehnologije i sredstava rada, neorganizovanost procesa rada, nedostatak kreativnog kadra, i sl. Eksterni faktori koji uzrokuju pojavu gubitka su inflacija, poveanje kursa stranih valuta, carinske stope, revalorizacija sredstava, i sl. Gubitak moe imati poslovni (poslovna perspektiva je loa), finansijski i vanredni karakter, u sluajevima kad su rashodi od navedenih aktivnosti preduzea vei od prihoda. Prikazivanje prihoda i rashoda Prihodi i rashodi mogu da se prikazuju u bilansu uspeha u nesaldiranim (bruto princip) i saldiranim iznosima (neto princip). Bruto princip ne kompenzuje pojedine vrste prihoda i rashoda, svaka vrsta prihoda i rashoda se prikazuje posebno. Ovako iskazan bilans uspeha prikazuje ostvareni rezultat po izvorima (poslovni i finansijski rezultat). Neto princip moe biti sastavljen na razliite naine. Saldiranje prihoda i rashoda moe da se vri potpuno i delimino.

Poslovni prihodi Poslovni prihodi predstavljaju najsigurnije prihode. Poto se veina poslovnog prihoda formira po osnovu fakturisane, odnosno naplaene realizacije uinaka, faktori poslovnog prihoda su koliine proizvoda i prodajne cene ( P = Q x C ). Koliina proizvoda i usluga (Q) utie na poslovni prihod preko faktora proizvodnje (kapacitet, radna snaga) i faktora realizacije (kvalitet proizvoda, cena i sl.). Cene (C) kao drugi znaajan faktor formiranja poslovnog prihoda se mogu formirati na tritu i administrativno. Analiza strukture poslovnih prihoda se svodi na analizu njihovih vrsta, pa se u tom smislu trebaju izvesti konstatacije o ueu pojedinih vrsta prihoda npr. od prodaje, zakupnina, subvencija, kompenzacija, itd. u poslovnom prihodu. Takoe, poto se veina poslovnih prihoda formira na osnovu realizacije proizvoda, treba analizirati da li ti prihodi dolaze saBeograd, Maj 2012 23

Prvi istraivaki rad

Vladimir Stojanovi

domaeg ili inostranog trita. Analiza poslovnih prihoda se vri i za preduzee u celini, po organizacionim jedinicama i po proizvodima. Rashodi Pojam rashoda obuhvata sve izdatke koji prate poslovanje preduzea, dele se na: poslovne, finansijske, i vanredne. Onaj deo rashoda koji je vezan za proizvodnju proizvoda, koji moe biti ukalkulisan u cenu kotanja ini kategoriju trokova. Njih ine poslovni i finansijski rashodi8. Analiza obima rashoda se svodi na analizu ukupnih i pojedinanih vrsta rashoda. Analizu rashoda treba poeti sa izvoenjem konstatacija o obimu i dinamici rashoda tekue godine sa rashodima prethodnih godina. Rast stope uea rashoda u ukupnom prihodu dovodi do smanjenja poslovnog rezultata i ekonominosti poslovanja preduzea. Analiza strukture rashoda treba da prikae uee pojedinih vrsta rashoda (poslovnih, finansijskih, vanrednih) u ukupnim rashodima. Procenat uea poslovnih rashoda u ukupnim rashodima treba da je priblian procentu uea poslovnih prihoda u ukupnim prihodima. Uee finansijskih rashoda u ukupnim rashodima je uslovljeno stepenom zaduenosti i visinom kamate koja se plaa na pozajmljene kredite. Uee vanrednih rashoda je indikator vanrednih aktivnosti preduzea. Njihovo svoenje na nulu je znak pozitivnih trendova u ekonomiji preduzea. Finansijski prihodi Finansijski prihodi obuhvataju: prihode od kamata, realizovanih kursnih razlika i dividendi; prihode ostvarene iz odnosa sa povezanim pravnim licima, sa uzajamnim ueem i sa drugim pravnim licima; ostale finansijske prihode. Rezultat poslovanja8

Bogeti P.: Analiza bilansa, Ekonomski fakultet, Podgorica, 2000., str. 172 Beograd, Maj 2012 24

Prvi istraivaki rad

Vladimir Stojanovi

Primarni cilj poslovanja preduzea je razliit za razliite oblike preduzea, tako je kod inokosnih i ortakih preduzea to uveavanje profita u korist vlasnika kapitala, dok je kod deoniarskih drutava i javnih preduzea pre svega poveavanje rentabilnosti poslovnih ulaganja. Rezultat poslovanja preduzea se moe posmatrati sa vie aspekata. Sa aspekta vremena u teoriji se razlikuju: totalni (ukupni poslovni vek preduzea); periodini (tromeseni, polugodinji). Sa aspekta prostora rezultat se moe odnositi na: preduzee u celini; njegove organizacione delove. Prema poreklu rezultat moe biti: poslovni; finansijski; vanredni. Po svom karakteru moe biti: uporediv (nastaje pod uticajem internih faktora privreivanja radnog kolektiva); neuporediv (nastaje pod uticajem eksternih faktora - promene cena). Razlikujemo nerealizovan (proizvedeni a nerealizovani uinci) i realizovan (koji moe biti naplaen i nenaplaen). Najinteresantnije analize poslovanja su prema: poreklu poslovanja; uspenosti poslovanja. Prema poreklu, rezultat poslovanja se deli na:Beograd, Maj 2012 25

Prvi istraivaki rad poslovni; finansijski; vanredni.

Vladimir Stojanovi

Oni nastaju kao razlike prihoda i rashoda svakog ponaosob. Segmentiranje rezultata prema poreklu daje informacije iz kojih grupa prihoda on potie. U normalnim uslovima, analiza e pokazati da veina rezultata potie od poslovnih prihoda. Rezultat od finansiranja je obino negativan iz razloga to se obino vie pozajmljuje sredstava nego to se plasiraju. Vanredni dobitak nastaje vanredno, pa se na njega ne moe due raunati. Prema uspenosti poslovanja, rezultat moe biti: pozitivan (prihodi vei od rashoda); negativan (prihodi manji od rashoda). U trinom sistemu privreivanja, pozitivan rezultat se izraava u vidu profita (dobitka), a negativan u vidu gubitka.

Raspodela finansijskog rezultata Raspodela finansijskog rezultata se vri u dve faze: u prvoj fazi se utvruje deo rezultata koji uzima drava u obliku raznih dabina, i deo koji ostaje preduzeu gde su rezultati ostvareni. Iz ovoga se moe zakljuiti da je drava partner u raspodeli ostvarene dobiti, tako da preduzeu ostaje deo dobiti posle raspodele s dravom. To je neto dobit. Preostali deo neto dobiti rasporeuje se kako odlui menadment preduzea, npr. na ime dividendi, stimulaciju zaposlenih, razliite fondove i druge namene. OBRACUN PLATA RADNIKA

Beograd, Maj 2012

26

Prvi istraivaki rad

Vladimir Stojanovi

U zarade radnika ulazi regres i topli obrok, koji je propisan zakonom. Za svaka tri meseca se propisuje minimalna osnovica gde ne mogu zarade da budu ispod minimalne za taj mesec. Od 1.04. 2012 god. minimalna zarada po satu je 115 din, zarada se obracunava tako sto se uzme broj sati za taj mesec pa se pomnozi sa minimalnom zaradom po satu, i to je neto zarada, a bruto, kada se ta neto zarada podeli sa koeficijentom 0,701. Na bruto zaradu se obracunavaju doprinosi na teret radnika i na teret poslodavca, ako sto se bruto zarada pomnozi sa procentom za doprinose. Doprinos za PIO - 11% - na teret radnika Doprinos za zdravstvo 6,15% - na teret radnika Doprinos za nezaposlene 0.75% na teret radnika Isti iznosi se obracunavaju na bruto zaradu i na teret poslodavca Doprinos za PIO - 11% - na teret poslodavca Doprinos za zdravstvo 6,15% - na teret poslodavca Doprinos za nezaposlene 0.75% na teret poslodavca Porez na zarade se obracunava tako sto se od bruto zarade oduzme iznos poresko oslobadjanje, a o je sada u ovom periodu 7822 din, pa ostatak se pomnozi sa 12% Za osnivace-radnike isti je postupak za obracun zarade, samo postoji razlika u usmeravanju doprinosa za PIO na teret radnika i na teret poslodavca. Obracun zarada se radi u dva primerka gde se po pusanju doprinosa od strane poslodavca donesu obrasci u poresku upravu na kodiranje i samim tim zaduzuje se taj poslodavac. Radnicima se daje da potpisu platni spisak i daje im se obracunski list na kome se vidi ceo postupak rada obracuna zarade, ako imaju primedbe mogu da se izjasne kod poslodavca a on je taj koji ce to sve razmotriti i dati zavrsnu rec. OBRACUN BOLOVANJA Obracun bolovanja se obracunava na isti nacin kao i obracun zarade radnika, s tim sto za prvih 30 dana bolovanja poslodavac isplacuje radniku platu u iznosu od 65% njegove zarade, a preko 30 dana, bolovanje pada na teret fonda zdravstvenog osiguranja. Naknada bolovanja ne sme biti manja od minimalne zarade za mesec za koji se obracunava.

Beograd, Maj 2012

27

Prvi istraivaki rad OBRACUN PORODILJSKOG BOLOVANJA

Vladimir Stojanovi

Obracun porodiljskog bolovanja se radi tako sto se uzmu unazad svih 12 meseci bruto zarade koje prethode mesecu otpocinjanja porodiljskog odsustva, saberu i podele sa 12 i na taj inzos bruto osnovice se primenjuje obracun kao i za obracun zarade gde se primenjuju isti procenti obracuna doprinosa.

PRIMENA STANDARDA ZA UPRAVLJANJE KVALITETOM U MALIM OGRANIZACIJAMAOpte odredbe Standardi familije ISO 9000 izradjeni su da bi se pomoglo ogranizacijama svih vrsta i veliina da jednako primenjuju i sprovode efektivne sisteme menadmenta kvalitetom. ISO 9000 - opisuje osnovne sisteme menadmenta kvalitetom i utvrdjuje terminologiju za sisteme menadmenta kvalitetom ISO 9001 - spedificira zahteve koje se odnose na sisteme menadmenta kvalitetom, koji se koristi tamo gde je potrebno da se prikae sposobnost organizacije da isporuuje proizvode i usluge koje zadovoljavaju korisnika i ispunjavaju zahteve odgovarajuih propisa i ima za cilj da povea zadovoljenje korisnika. ISO 9004 - daje uputstvo koje se odnosi i na efektivnost i na efikasnost sistema menadmenta kvalitetom. Cilj ovog standarda je unapredjivanje performansi organizacije i poboljavanje zadovoljenja korisnika i ostalih zainteresovanih strana. Medjutim jasno je da u odnosu na delatnost i u odnosu na veliinu organizacije, postoje elementi standarda koji se ne mogu ni lako ni efikasno primeniti. U naoj zemlji prema Zakonu u raunovodstvu, utvrdjena su tri kriterijuma prema kojima se organizacije svrstavaju u jednu od kategorija (mala,srednja i velika), a to su broj zaposlenih, ukupni godinji prihod po zaposlenom i imovina preduzea po zaposlenom.

Beograd, Maj 2012

28

Prvi istraivaki rad

Vladimir Stojanovi

Kao kriterijum za veliinu organizacija moe se primeniti broj zaposlenih, godinji prihod, vrednost imovine, ili njihova kombinacije. U naoj zemlji, prema Zakonu o raunovodstvu, utvrena su tri kriterijuma prema kojima se organizacije svrstavaju u jednu od kategorija (mala, srednja i velika). To su broj zaposlenih, ukupan godinji prihod po zaposlenom i imovina preduzea po zaposlenom. U mnogim zemljama zapada, osnovni kriterijum je, pored broja zaposlenih, ukupan ostvareni prihod za godinu dana. U naoj zemlji malom organizacijom je kategorisan privredni subjekt koji ima do 50 zaposlenih. U nekim publikacijama se kao granini broj navodi 30. Meutim, oigledno je da su bitne razlike izmeu organizacija koje imaju 5 i organizacija koje imaju 25 zaposlenih. Zakljuak jedne IQA publikacije je da se broj zaposlenih ne sme olako uzeti kao jedini kriterijum veliine, ve se mora uzeti u obzir broj i raznovrsnosti procesa u organizaciji, kao i organizaciona struktura koja se unutar nje sprovodi. Malu organizaciju najee vodi jedan rukovodilac, koji je esto i vlasnik, ili je sa njim u direktnoj vezi. On poznaje sve zaposlene i direktno sprovodi nadzor nad obavljanjem svih procesa. Obezbeenje kvaliteta vie zavisi od kompetentnosti osoblja, nego od dokumentovanih uputstava.

PRIMENA STANDARDA ISO 9000 U OKVIRU KNJIGOVODSTVENE AGENCIJE ''EKONOMIST'' Poto Agencija ''Ekonomist'' po kriterijumu i po zakonu pripada malim preduzeima, u daljem obrazloenju dae se uopstena primena standarda ISO 9000 u malim preduzeima.Beograd, Maj 2012 29

Prvi istraivaki rad

Vladimir Stojanovi

Specifinosti malih organizacijaU odnosu na velike sisteme, male organizacije imaju odreene specifinosti koje obuhvataju i prednosti i ogranienja. To su: bolja kontrola i nadzor nad procesima, bre se razvija oseaj pripadnosti firmi, lake se prilagoava promenama, krae su linije komunikacije, svi komuniciraju sa svima, bolja informisanost svih zaposlenih, jedan ovek je zaduen za vei broj aktivnosti odnosno procesa (vrlo esto svi rade sve), mnoge poslovne aktivnosti se podugovaraju (raunovodstveni poslovi, skladi-tenje, transport, pravni poslovi i sl), vea fluktuacija zaposlenih, ogranieni finansijski resursi, ogranieni ljudski resursi, to je posebno uoljivo kada je potrebno izdvojiti oveka, ili tim za izgradnju sistema upravljanja kvalitetom prema zahtevima standarda, nalozi za rad se retko formiraju u pisanom obliku, a zapisi se formiraju samo gde je neophodno ili se zakonom zahteva, i sl.

Specifinosti u primeni standardaSvaki element standarda za upravljanje kvalitetom zahteva posebno tumaenje u pojedinanoj organizaciji s obzirom na delatnost, organizaciju, tehnologiju i druge specifinosti. Meutim, nekoliko zahteva standarda ISO 9001 predstavljaju poseban problem za male organizacije u smislu primene i njenog dokazivanja.Beograd, Maj 2012 30

Prvi istraivaki rad Obim i detaljnost dokumentacije sistema kvaliteta

Vladimir Stojanovi

Obim i detaljnost dokumentacije sistema kvaliteta treba da zavisi od metoda koji se koriste, potrebnih vetina, kvalifikacija osoblja, obuka koje se sprovode i obima nadzora i kontrola nad radom. Obimna dokumentacija i detaljna formalizacija ne daje obavezno bolju kontrolu nad realizacijom procesa. Gde je prava mera? U radu "Help for SMEs" autor kae: "Sve u svemu, za mala i srednja preduzea ISO 9001:2000 moda nee biti takva glavobolja kao to se oekivalo". Pored poslovnika o kvalitetu, standard zahteva se dokumentovanje samo est procedura: upravljanje dokumentima, uvanje zapisa, upravljanje neusaglaenostima, interne provere, korektivne mere i preventivne mere. U svim drugim sluajevima, rukovodstvo mora odluiti da li je potrebna dokumentacija da bi se ostvarilo potrebno obezbeenje poslovnih procesa. Poslovnik o kvalitetu treba da specificira i objasni procese u organizaciji i njihove meusobne veze. Ukoliko se primenjuju dozvoljena odstupanja u odnosu na zahteve standarda, ta odstupanja moraju biti obrazloena. Ovo reenje deluje vrlo jednostavno i lako ostvarljivo. Meutim, u naoj zemlji su jo uvek retke organizacije koje potrebe za radnim uputstvima mogu obezbediti kompletnom i adekvatnom normativno, tehnikom, tehnolokom i ugovornom dokumentacijom. Zato je ipak potrebno odgovarajuim dokumentom regulisati procese i aktivnosti svuda gde bi njihovo odsustvo moglo izazvati greke u radu.

Beograd, Maj 2012

31

Prvi istraivaki rad

Vladimir Stojanovi

Upravljanje dokumentacijom Ovo je tipino preuvelian zahtev kada su u pitanju male organizacije. Formiranje velikog broja kopija i voenje lista distribucije predstavlja za njih nepotrebnu administraciju, gubljenje vremena i nepotrebni troak. Broj primeraka dokumenata odreuje se tako da se obezbedi da dokument bude raspoloiv i dostupan onome ko po njemu treba da radi. Ako se svi nalaze u istoj prostoriji, svakako je dovoljan jedan primerak dokumenta. Ako su zaposlenim raspoloivi raunari, kontrola dokumenata se moe obezbediti uz pomo odgovarajueg raunarskog programa bez upotrebe papirnih verzija dokumenata. Koristei to da standard zahteva da dokumenta budu pod kontrolom, ali ne zahteva poseban nain da se to i ostvari, treba izabrati najjednostavniji i najpraktiniji nain da se vaee verzije dokumenata sistema kvaliteta stave korisnicima na raspolaganje. Ovaj princip se mora primeniti i na sve druge kategorije dokumenata u organizaciji, bilo interna ili eksterna. Predstavnik rukovodstva za kvalitet Jedan vlasnik privatne firme sa izuzetno malim brojem zaposlenih je primetio da koga god od saradnika imenuje za predstavnika rukovodstva za kvalitet, on napusti firmu. ovek se sa pravom zabrinuo kako da odrava sistem upravljanja kvalitetom. Uz malo analize problema, shvatili smo da jedini koji firmu nee napustiti je on. Jedini koji zna sve to se dogaa u trenutku i duem vremenu u preduzeu je jedino on. Poto prati sve ostale poslove, praenje i nadzor nad funkcionisanjem sistema kvaliteta je najlake da radi on. Zajedno smo zakljuili da je jedino efikasno reenje da sam vri funkciju predstavnika rukovodstva za kvalitet, uz postavku sistema upravljanja kvalitetom koja e pojedinim saradnicima staviti u nadlenost odreene poslove rukovodioca kvaliteta, ali da se informacije slivaju prema njemu. Naravno, kada broj zaposlenih i organizacija poslova dozvoljavaju najbolje je delegirati nadlenosti, kako za sistem upravljanja kvalitetom tako i za sve ostale poslove. Interne provere sistema kvaliteta Standard ISO 9001 zahteva da interni proveravai budu obueni i nezavisni od aktivnosti koje proveravaju. Ovo predstavlja poseban problem malimBeograd, Maj 2012 32

Prvi istraivaki rad

Vladimir Stojanovi

organizacijama. IQA smernice za mala preduzea daje nekoliko preporuka o nainu organizovanja internih provera: tamo gde je mogue, treba organizovati da administrativno osoblje vri proveru u proizvodnom delu procesa i obrnuto. Time se omoguava nezavisnost, ali se takoe razvija i razumevanje za probleme drugih struka u preduzeu, tamo gde su u pitanju veoma male organizacije (npr. tri i manje zaposlena) moe se ostvariti neka kombinacija internih provera i preispitivanja sistema upravljanja kvalitetom. To bi se sprovodilo temeljnim pregledom kompletne dokumentacije i zapisa, a na osnovu rezultata pregleda izvrile analize i sprovele odgovarajue mere. Moraju postojati dokazi da su svi elementi i aspekti sistema upravljanja kvalitetom obuhvaeni, kao i da su nalazi pregleda i rezultati analize objektivni (utvreni na osnovu injenica).

Pristup primeni standardaMeunarodna organizacija za standardizaciju je 1996. godine izdala publikaciju o primeni standarda serije ISO 9000 u malim preduzeima. Mada se samo tumaenje standarda odnosi na standard ISO 9001 iz 1994. godine, "Anex III koraci prema sistemu kvaliteta" nije vezan za samo izdanje i strukturu standarda, ve prikazuje primer jednog pristupa koji male organizacije mogu primeniti u implementaciji standarda za upravljanje kvalitetom. Pristup se sastoji od tri osnovne faze, koje se ostvaruju kroz vei broj koraka: razmatranje onoga to se deava u poslovanju, implementacija sistema kvaliteta, poboljanje sistema kvaliteta.Beograd, Maj 2012 33

Prvi istraivaki rad

Vladimir Stojanovi

Pojedini koraci u postupku primene standarda mogu biti izmenjeni i prilagoeni s obzirom na delatnost, veliinu i strukturu procesa u organizaciji.

Razmatranje poslovanja Korak 1 Razmotriti osnovne poslovne aktivnosti i pribeleite ih. Utvrditi ime se organizacija bavi (ta proizvodi, koje usluge prua). Da li je to jedan proizvod/usluga, ili je iri asortiman srodnih proizvoda i usluga? Korak 2 Na osnovu sainjene liste poslovnih aktivnosti utvrditi obim i podruje primene sistema upravljanja kvalitetom. Na primer: Da li organizacija sama razvija proizvode koje isporuuje, odnosno usluge koje prua, ili se procesi realizuju na osnovu unapred definisane specifikacije? Da li postoji skladitenje? Da li postoji ugovorna situacija da klijent isporuuje proizvode koji su u procesu rada organizacije obrauju da bi se ugradili u proizvod koji se isporuuje klijentu, odnosno da bi se klijentu pruila usluga? Da li organizacija ima opremu za kontrolisanje, merenje i ispitivanje?

Implementacija sistema kvaliteta Korisno je da se definisani poslovni procesi prikau u obliku dijagrama toka. Na taj nain se mogu identifikovati razliite komponente poslovanja i utvrditi da li se one meusobno dobro uklapaju ili je potrebno neto promeniti da bi se procesi bolje obavljali. Na ovaj nain je lake utvrditi da li su i na koji nain elementi koje zahteva standard ukljueni u poslove organizacije. U ovom trenutku jo ne treba vriti promene. Najbitnije je stalno misliti o okvirima i strukturi u kojoj se poslovi obavljaju, kako bi se obezbedilo da se aktivnosti znaju i da su ponovljive. To omoguava isporuku proizvoda, odnosno usluge stalnog kvaliteta. Korak 3 Zaposleni treba da opiu poslove, odnosno delove poslovnog procesa koje obavljaju navodei: ko je nadlean da poslove obavlja, a ko da ih proverava; gde se u organizacionom smislu aktivnost obavlja; kada se obavlja; kako se obavlja; kako se belee rezultati. Detaljnost opisa treba da bude adekvatna kvalifikacijama osoblja koje te aktivnosti treba da sprovodi. to je izvrilac kompetentniji, odnosno specijalizovaniji zaBeograd, Maj 2012 34

Prvi istraivaki rad

Vladimir Stojanovi

obavljanje navedenih poslova, dokumenta treba da budu manje detaljna. Najbitnije je da dokumentacija bude to jednostavnija. Korak 4 Sistematizovati opise i uporediti ih u odnosu na listu osnovnih poslovnih aktivnosti. U ovom koraku je potrebno pregledati ta je napisano, utvrditi da li to zadovoljava definisane ciljeve, da li su opisi meusobno usaglaeni i korigovati eventualna neslaganja i propuste. S obzirom da standard zahteva pripremu poslovnika o kvalitetu, on moe biti sainjen iz definisanih procedura i uputstava (uz dodavanje politike, organizacije i drugih uvodnih elemenata), a moe se napraviti izvod, odnosno rezime ovih dokumenata i formirati poslovnik kao dokument posebnog nivoa. Takoe treba usvojiti standardizovanu formu dokumenata koja najbolje odgovara svima koji e ih primenjivati. Gde god je mogue definisati standardizovane obrasce za formiranje zapisa, to e omoguiti efikasniju primenu dokumenata. Utvrditi da li se elementi primenjenog standarda i lista poslovnih aktivnosti poklapaju. U ovom koraku potrebno je uporediti zahteve standarda i dokumentaciju sistema kvaliteta organizacije i utvrditi da li postoji usaglaenost. Novi standard ISO 9001 postavlja mnogo manje zahteva za dokumentaciju sistema u odnosu na prethodno izdanje, tako da (osim zahtevanih 6 procedura i poslovnika) organizacija treba sama da utvrdi potrebe za opisom procesa i njihovu detaljnost. Naravno, osim dokumentacije sistema upravljanja kvalitetom treba uzeti u obzir: zakone, propise, tehniku dokumentaciju, normativnu dokumentaciju, ugovornu dokumentaciju i pozvati se na nju. Proveriti da li lista poslovnih procesa obuhvata sve procese koje standard zahteva, osim dozvoljenih odstupanja u taki 7. standarda. Ako je potrebno, dopuniti dokumentaciju sistema upravljanja kvalitetom. Primeniti definisani sistem upravljanja kvalitetom. U ovoj fazi se svi zaposleni ukljuuju u skladu sa svojim nadlenostima i vre uticaj na sistem upravljanja kvalitetom. Ovaj korak treba da pokae efektivnost projektovanog sistema. Potrebno je zapamtiti: ne kreirati nepotrebnu papirologiju; obrasce koristiti samo kada treba evidentirati kritinu aktivnost ili ako treba da pomogne da se posao bre i efikasnije obavi. Pre putanja u upotrebu dokumenta treba da budu preispitana i odobrena. Svi zaposleni treba da budu upoznati i dovoljno obueni da dokumentaciju primenjuju. Dokumenti koje u radu treba da primenjuju treba da im budu raspoloiva. Svi zaposleni treba daBeograd, Maj 2012 35

Korak 5

Korak 6

Prvi istraivaki rad

Vladimir Stojanovi

budu upoznati kako mogu predlagati izmene u sistemu kvaliteta i dokumentaciji i kako se one sprovode. Korak 7 Pobrinuti se da sistem upravljanja kvalitetom ostane jednostavan i funkcionalan i potpuno povezan sa poslovnim aktivnostima. Sistem upravljanja kvalitetom treba da odslikava tekue procesi i stanje u organizaciji. On treba da bude referenca prema kojoj se odreuje kako, kada, gde i zato treba neto uraditi. Opisi treba da budu jednostavni. Zapamtiti: dokument ne pripada onome ko ga pie, ve onome ko ga sprovodi i treba da bude prilagoen njemu. Dokumenti treba da budu u formi i obimu koji je najpogodniji za organizaciju. Dokumenti mogu biti definisana opisno, u obliku dijagrama, skica ili slika, u zavisnosti od toga kome su namenjena. Ako su u organizaciji raspoloivi raunari, lake je koristiti taj medij za stavljanje dokumentacije na raspolaganje korisnicima, nego papirni oblik.

Poboljanje sistema kvaliteta Korak 8 Razmotriti povratne informacije iz primene sistema upravljanja kvalitetom radi usmeravanja na unapreenje aktivnosti. Organizacija koja ne koristi alate i tehnike koje nude standardi za prikupljanje informacija o poslovanju ne moe obezbediti uslove za poboljanja. Rukovodstvo mora prikupljati i analizirati podatke o funkcionisanju sistema kvaliteta (reavanje neusaglaenosti, reklamacije klijenata, reklamacije dobavljaima, korektivne i preventivne mere, interne provere, realizacija ciljeva i planova, itd.) kako bi se mogle sagledati mogunosti za poboljanja. Unapreenja su nekad jednostavna, brza i lako primenljiva da nam je udno kako mogunosti nismo ranije primetili, ali nekada zahtevaju i vreme i resurse koji su u malim organizacijama ogranieni. Korak 9 Pratiti i meriti promene tako da moe izmeriti i utvrditi kakvi su rezultati postignuti primenom sistema upravljanja kvalitetom u odreenom vremenskom periodu. Naravno, da bi se ovaj korak mogao realizovati potrebno je: vreme da se toak zavrti; definisati parametre preko kojih se meri unapreenje; definisati metodologiju za merenje i obradu podataka; redovno prikupljati podatke koji se formuliu u uporedivim veliinama. Uvek je korisno, a prema zahtevima novog standarda i obavezno postaviti prema definisanim parametrima ciljeve za poboljanja, kako bi se postignuto poboljanje moglo uporeivati sa eljenim.

Beograd, Maj 2012

36

Prvi istraivaki rad

Vladimir Stojanovi

Oekivanja od primene standarda za upravljanje kvalitetom Smanjenje trokova poslovanja malo verovatno. Male organizacije su ve organizovane na nain koji minimizira trokove poslovanja na koje se brzo i lako moe uticati. Sa druge strane, primena standarda, certifikacija sistema upravljanja kvalitetom, njihovo odravanje i razvoj izazivaju trokove koji u malim organizacijama predstavljaju znaajnu sumu u odnosu na ukupne prihode. Poveanje efikasnosti teko. Male organizacije su organizovane na nain koji je vrlo efikasan u smislu iskorienja vremena i prostora. Zaposleni su uglavnom univerzalno osposobljeni i rade vie poslova. Linije komunikacije su direktne. Informacije se prenose brzo. ak ta vie, neprilagoen sistem upravljanja kvalitetom moe prouzrokovati dodatnu administraciju i smanjenje efikasnosti. Ouvanje znanja da. Dobro postavljen i razvijen sistem upravljanja kvalitetom omoguava da su pravila odvijanja poslovnih procesa i obavljanja poslovnih aktivnosti raspoloiva zaposlenima. To je viestruko korisno. Pre svega zbog este fluktuacije zaposlenih. Jedan ovek napusti firmu, radio je vie znaajnih poslova u koje kolege nisu imale uvid. Sistem zapisa i dokumentovane procedure i uputstva sistema kvaliteta omoguavaju novom oveku da brzo ue u postupke rada i zameni prethodnog kolegu bez veih posledica i zastoja. Bolje upravljanje da. injenica je da se u malim organizacijama dokumentuju (zapisuju) samo parametri poslovanja koji se zakonom zahtevaju i oni koji su neophodni za operativno funkcionisanje. Rukovodstvo retko ima na raspolaganju objektivno i transparentno prikazane parametre poslovanja koji su potrebni za donoenje upravljakih odluka i usmeravanje poslovnih aktivnosti. Primena standarda za sistem upravljanja kvalitetom obezbeuje da se ovi podaci prikupljaju preko utvrenog sistema zapisa, kao i da se njihovom analizom formiraju podaci potrebni za upravljake odluke. Primena standarda i verifikacija primene od strane akreditovanog certifikacionog tela, sigurno obezbeuje poboljanje poloaja na tritu, posebno u onim delatnostima gde se javljaju klijenti koji certificirani sistem kvaliteta postavljaju kao jedan od uslova za zakljuenje ugovora. Klijentima prua poverenje u stalnost kvaliteta isporuke.Beograd, Maj 2012 37

Prvi istraivaki rad

Vladimir Stojanovi

Usklaivanje poslovanja sa principima standarda sistema upravljanja kvalitetom svakako promovie dobru poslovnu praksu. Dokumentovanje procesa i aktivnosti poslovanja prua rukovodstvu stalni uvid u adekvatnost i efikasnost tih procesa, omoguavajui utvrivanje mogunosti za poboljanja.

Beograd, Maj 2012

38