psihologija zadatosti; Sekspir i Kurosava

7/29/2019 psihologija zadatosti; Sekspir i Kurosava

1/18

1Psihologija zadatosti kod ekspira i Kurosave

UNIVERZITET U NOVOM SADU

FILOSOFSKI FAKULTET

Katedra za komparativnu knjizevnostsa teorijom knjizevnosti

Predmet:

Svetska i komparativna knjiizevnost:vropska knjizevnost XIV-XVII veka

Seminarski rad na temu:

Psihologija zadatostikod Sekspira i Kurosave

, 21. avgust 2013

Profesor mentor:Dr Gordana Pokrajac

Student:Milja Brankovic KK 20/10


2/18


ISTORIJSKA POZADINA

Nakon okonanja perioda Kamakura, krajem 14. veka, nastupa u

Japanu uzburkana epoha permanentnih sukoba izmeu severnih i junihdinastija, koji e se proiriti u graanske ratove u mnogim oblastima; ovaepoha poznata je po imenu novog oguna kao Aikaga, odnosno

prema njegovom novom seditu kao Muromai period. Poetak 16.stolea oznaava se i kao Sengoku idaji (epoha zemlje u ratu); ovaj

pod-period predstavlja istorijsku podlogu upravo za veinu Kurosavinihsamurajskih filmova.Poziciju samuraja u periodu Muromaikarakterie najpre uspon, kako u smislu drutvenog i politikogugleda, tako i u domenu oduhovljenja prihvatanjem zen filozofije

Zatim sledi dekadencija i materijalno osiromaenje, odnosno pojavaronina (samuraja bez gospodara). Posebno je 16. vek predstavljao periodistorijskog kljuanja, pred odluujue i prelomne dogaaje koji edovesti do bitnih politikih promena. Na jednoj strani, tokom ovogstolea afirmisale su se znaajne kulturne i umetnilke tekovineslikarstvo, muzika, literatura i, posebno, no teatar, a na drugoj

bespotedni ratovi gramzivih feudalaca rasparali su zemlju u nizsitnih dravica. Poslednjih dvadesetak godina 16. stolea

predstavljaju kulminaciju velikakih borbi za prevlast i oznaavaju sekao Momojama pod-period; po njihovom okonanju trijumfova eIjejasu Tokugava (Iyeyasu Tokuganja) i od 1600. godine zapoe eepoha ogunata pod njegovim imenom, tako|e poznata i kao Edo

bakufu, prema novoj prestonici Edo (Tokio). Kurosava e iztraumatinog 16. stolea crpeti inspiraciju i za dva par exellenceekspirijanska istorijska epa Krvavi presto i Ran. ekspir je fiksiraomesto zbivanja radnje, navodei Britaniju; rediteljima je ostavio sloboduza vremensko lociranje radnje. Kurosava se vraa Sengoku periodukao metafori apsolutne politike i drutvene nestabilnosti. U

japanskom srednjem veku, u ruilakim ratovima feudalnih klanova

Kurosava je pronaao ekspirovu okrutnost i istovremeno strogostgesta.1

SUDBINA NEPRILAGOENOG SVETLA U VREMENIMA MRANIM

1 Stojanovi, N. Principi dramske reinterpretacije: ekspir i Kurosava.Zbornik radova Fakultetadramskih umetnosti, 2001, (5), 117-135.


3/18


Analogni ekspirovom likovima Edgara i Edmunda, tim predstavnicimamanihejske sile svetla i tame, u Kurosavinoj adaptaciji su likovi Kaedo iSue. Negativni junaci (Kaede i Edmund) kod oba autora pokrecu tragicne

dogadjaja dok pozitivni junaci nemaju posebnu delatnu moc. Nosiocimoralne istote su rtve zahvaene sveoptim haosom. U traginomspletu dogaaja na koje nemaju uticaja - smeteni u mrana vremena kao

predstavnici svetla odnosno u neprirodnom habitatu za svoju vrstunainie traginu greku ostavi dosledni svojim moralnim kodeksima tene uspevaju da se adaptiraju stradaju.

Da su film i drama smesteni u mracna vremena saznajemo posredstvomaktera drame/filma kroz njihove dijaloge, kroz istorijski kontekst te krozsamu radnju koja tvori sveopsti haos: vadjenja ociju, gradjanskih ratova,

ubistava, stradanja nevinih, spletke unutar porodice etc. Kod Sekspira tamracna vremena opisivace: Edmund, Gloster i kralj Lir:

EDMUND: Uveravam te da posledice, o kojima tamo pie, na alost vedolaze; neprirodnost izmeu dece i roditelja, smrt, skupoa, raskidanjestarih prijateljstava, razdori u dravi, pretnje i kletve protiv kralja i

plemstva, bezrazlono nepoverenje, proganjanje prijatelja, rasulo uvojsci, raskid brakova i ta ti ja znam..plemeniti i odani Kent prognan!

Njegov prestup: estitost! Kako je to udno!

GLOSTER: (...) Ljubav hladni, prijateljstvo se otpauje, braa sezavaaju; u gradovima pobune; u unutranjosti nesloga; u palatamaizdaja; i kida se veza izmeu oca i sina. Na ovom mom nevaljalcuostvaruje se predskazanje: eto sina protiv oca; kralj ispada iz koloteine

prirode: eto oca protiv deteta. to je bilo najbolje za naeg ivota, tosmo ve videli; spletke, neiskrenost, izdaja, i svi ruilaki prevrati, bez

prestanka nas prate u grob.

U Kurosavinoj adaptaciji, Saburo daje portret mracnih vremena

upozoravajuci oca na razloge protivljenja njegovoj abdikaciji:

Zar ne vidi, oe, u kakvom to svetu ivimo? U svetu lienomodanosti i ose}anja. (...) Prolio si more krvi. Nisi bio milosrdan.

I mi smo deca ovog doba, zadojeni borbom i haosom. Tvoji smosinovi, a rauna na nau vernost. Zato si u mojim oima lud.

Senilna, stara luda.

Kasnije ce HIdetora poduavajui Sue vetini prolagoavanja duhu


4/18


vremena dati slican savet.

Spalio sam zamak tvog oca...tvoji roditelji I porodica svi nastradali.A ti

me tako gleda.Pogledaj me sa mrnjom.To bih lake podneo.Hajde, mrzi

me!

SUE

Ne mrzim vas.Sve je odlueno u naim prethodnim ivotima.U svim

stvarima nala sam utehu u budinom srcu.

HIDETORA

Opet Buda!Nema bude u nasem svetu. Mi ivimo u mranim vremenima

odakle su njegovi uvari izgnani...rasterani gnevom Aura. Budina velika

milost vie nam ne moe pomoi

Gospa Sue, Jirova prva supruga, i njen brat Curumaru, kojima je

Hidetora, u svojim osvajakim pohodima, razorio porodicu, Kaedinompredstavljaju Kaedine antipode. Kako su I Sue i Kaedo zrtve Hidetorinenasilne prolosti, obe imaju motiv za odmazdu ali samo ce je Kaedoostvariti. Sue, traumaticnu proslost, u duhu budistickog ucenja, stoicki

prihvata. Ona osecanje mrznje transponuje u prastanje. Pravda u koju seona uzda je karma i zato se kod nje ne radja ideja kaznjavanja Hidetore zarazliku od Kaedo, cije je egzistencija vezana iskljucivo za ostvarenjeosvete. Suenino oslanjanje na bozansku pravdu uva njen dusevni mir ali

je ini pasivnom, slabom, lakom metom u spoljnom svetu gde vladaju

posve drugacija ucenja o vladanju od Budinih. Za razliku od nje Kaedo -kojoj mrznja prema Hidetori razara duhovni ali zato cini virouznimmanipulatorom spoljnog sveta - Sue ne dozvoljava traumi da zagospodarii stvori dusevno rastrojstvo dok Kaedo traumu neguje i razvija do razine

patoloskog. Obe ce postati rtve onog sveta nad kojim su izgubilekontrolu; Kaede subjektivnog a Sue objektivnog sveta. Curumaru je

produkt njene filozofije i na njemu se najbolje ocitavju mane takvogucenja. Medjutim, Curumaru nije u potpunosti prihvatio uenja svojesestre. Kod njega je prisutna borba onoga to osea I onoga to je uena

da osea. Taj paradoks e Curumaru pokayati u svom predstavljanju sebeHidatori:

CurumaruAli kakoda zaboravim oveka..

koji nam je spalio zamak?Koji mi je u zamenu

za ivot...iskopao oi?Sestra me je naiila da se molim

Budi...i oistim sebe od mrnje.Ali ni za trenutakne zaboravljam!

On naelno prihvata sestrino pomirenje sa sudbinom koje bi kao i za Suetrebalo donese oienje, medjutim, za njega e doneti samo defetizam.


5/18


Curumaru zivi usamljniki u maloj kolibi daloeko od ljudi. Dane provodisam , svirajui frulu koju mu je sestra poklonila a noi razmiljajui oHidetori I pokuasvajui da pomiri sestrina uenja sa sopstvenimoseanjima koja im se kose. Religija koju prihvata je bekstvo od

ovozemaljskog verovanjem u onozemaljski zivot. Visa sila, zvezde, Bog,onostrano je skidanje tereta odgovornosti za postupke. Verovanje ukarmu alibi za pasivnost u trenucima kada treba reagovati(jer se pravdanece sama ostvariti.) To je ono ega Sue nije svesna i to e je nakrajukotati ivota

Zanemarivsi Hidetorino upozorenje da njeno oslonjeno na budistickaucenja ne moze parirati duhu vremena Sue prepisuje sebi smrtnu kaznu.Pozitivni junaci odnosno predstavnici svetle strane, kod oba autora semoraju odreci apsolutnih vrednosti morala i relativizovati ih zarad

prilagodjavanja mracnim vremenima da bi sacuvali kontrolu nad spoljnimsvetom i svoje zivote. Kaedo i Sue najbolje ilustruju primer adaptacije inemogucnosti iste. Dok Kaede kontrolise haos u kojem se nalazi kojidelom tvori, Sue je samo zahvacena i nosena njime. Moralni principi kojese Sue drzi cine je pasivnom nesposobnom za pruzenje otpora. Umracnim vremenima ne moze se braniti svetlim sredstvima. Analognoekspirov kralju Liru, sposobnost adaptiranja je krucijalna za

prezivljavanja. Budala u ekspirovojm komadu kao predstavnik mudrelude e uputiti apel slian Hidetorinom :

BUDALA: Zato? Zato to staje na stranu onoga koji je pao unemilost. Bogme, ako ne ume da se smei kako vetar duva, brzo enavui kijavicu.

Bozanske pravde koja nevidljivom rukom presudjuje nema. Teretodgovnosti za postupke se svaljuje sa zvezda na coveka. AnticipirajuciSartrov pojam odgovornosti ekspir nam kroz Edmunda govori.

EDMUND: Krasna je ta budalatina ovoga sveta: kad nam se srea

razboli esto zato to se presitila naim sopstvenim postupcima mikrivicu za nae nesree svaljujemo na Sunce, Mesec i zvezde; kao dasmo hulje po nunosti; budale po nebeskoj prinudi; nitkovi, lopovi iizdajice zbog toga to sfere vladaju nama; pijanice, laovi ipreljubnici zbog iznuene poslunosti uticaju planeta; i sve u emusmo zli zahvaljujui nekom boanskom podstreku. Divan izgovor zaarhikurvara da svoj nagon za prcanjem stavi na teret neke zvezde!

U zavrnoj sceniRana, na zakoraku u provaliju sruenog zamka Asuza,slepi Curumaru isputa svitak sa Budinim likom, koji mu je dala njegova


6/18


sestra da bi ga zatitila. Curumaru se najzad opredeljuje za ovozemaljskoodbacuje sestrina ucenja Kurosava e komentarisatiPoslednjom scenom eleo sam da kaem kako treba da prestanemoda raunamo na Boga ili Budu. Treba da uinimo napor da sami

preuzmemo odgovornost za svoj zivot2

Kod Kurosave kao i kod Sekspira sistem pod kojim se razvija haosuredjen je kauzalnim lancem. NIjedan postupak likova ne ostaje bez

posledica. Svaki greh iz proslosti se naplacuje u trenutku pogodnom zato. Kaznu za zlocine ne izrice bog nego zrtva zlocina. Odgovornost za sveto se deava junacima je na njima samima

Edmund I Kaedo zivot u zadatosti

Vece odstupanje od dramskog predloska, na planu psiholoskekaarakterizacije likova, u Kurosavinoj adaptaciji se ocitava u njegovomkreiranju negativnog junaka odnosno Kaede

Kaede i Edmun su najdelotvorniji negativni junaci. Njihove akcije sudinamicki motivi za vecinu tragicnih dogadjaja. oni manipulisu ostalimakterima koristeci ih kao marionete za ostvaraenje svog egzistencijalnog

projekta. Cilj i jednog i drugog je destrukcija ali su motivi pokompleksnosti drugaciji i to je ono sto ce Kurosavin film u najvecoj meriodvojiti, na razini psihologije likova, od njegovog dramskog predloska.Kaedin motiv je jednobrazan, explicitan: osveta. Dok je Edmun zbogkompleksnoti motiva kojima se povodi psiholoski obojeniji, obli lik.

Edmund je vanbracno dete grofa Glostera i kako takav obelezenetiketom kopilana sto ce biti izvoriste njegovih kompleksa i frustracijazbog kojih zapada u agresivno stanje destrukcije, Jos na pocetku komadau dijalogu grofa Glostera i vojvode Kenta jasno nam je dat odnosGlostera prema svome vabracnom sinu. Dijalog ne stoji slucajno na

pocetku drame. Kao da je njime postavljen koren tragedije. Ono sto je

vecina interpretatora u kralju Liru videla kao surovost dece premaroditeljima, zapravo je samo posledica surovosti roditelja prema deci.Greke u tumaenju nastale su usled posmatranja posledica kao uzroka.Ocenom da je u drami prikazana surovost dece nije pronaen koren vecsamo manifestacija.

KENT: Nije li ovo va sin, milorde?GLOSTER: Njegovo pravljenje, gospodine, bilo je moja briga: tolikosam puta crveneo kad je trebalo

da ga priznam za svoga da sam sad oguglao na to.2 Akira, Kurosava, Moji filmovi nemaju poruku, "Sineast" 69/70, str 123


7/18


KENT: Ne mogu da vas razumem.GLOSTER: Gospodine, majka ovog mladia je to mogla; posle ega jojse trbuh zaoblio, pa je, za ivu istinu, gospodine, pre imala sina ukolevci nego mua u postelji. Njuite li negde neku greku?

KENT: Ne mogu aliti zbog te greke kad je donela tako zgodan plod.GLOSTER: Ali imam ja i sina, gospodine, steenog zakonitim putem;od ovog je stariji oko godinu dana, ali ipak mi nije nimalo drai: iako jeovaj deran pomalo bezobrazno doao na svet pre no to je bio pozvan,majka mu je bila lepa; krasno smo se zabavljali dok smo ga pravili, tesam tog kurvia morao priznati za svoga. Poznaje li ovog plemenitog

gospodina, Edmunde?

Citirani dijalog nam jasno ilustruje koren odnosno uzrok kasnijekatastrofe, posadjeno je seme haosa. Edmund je devastiran nadrustvenom planu. On nema mogucnost da se predstavi svetu kaokompletna licnost jer ga etiketa kopilana prati i postaje njegova

persona(fusnota). Odbaen od strane oca on se oseca odbacenim odcitavog sveta, Edmund zeli priznanje, svoj polazaj u svetu i zato likvidirasvog brata i cini sve samo sa jednim ciljem: POstati neko, biti sin svogaoca, biti priznat, voljen.Sekspir nam maestralno, u jednom potezu slikaEdmundovo poremeceno stanje svesti. Njegovo osecaj usamljenosti

jednog nevoljenog, nezelljenog deteta koji se odrazava na sve drustveneveze i citav njegov zivot. Kako ljubav nije dobio od oca on se ne osecadostojnim za bio kakvu ljubav.Zato taj osecaj ponosa, be z obzira namorbidnost cina zbog zena koje su se poubijale zbog njega. Umirujuci onshvata da je ipak ostvario svoj egzistencijalni cilj: biti voljen, biti nekomneko jer bio je miljenik Regane i Gonerile. U orahovu ljusku Sekspirsabija Edmundovu bolesnu dusu, jednom recenicom

EDMUND: Edmunda su ipak voleli: jedna drugu radi mene otrova, pase sama ubi.

Nepriznavanje od strane oca razara Edmundovu psihu i drzi gazarobljenog u svojoj bolesti tokom citave drame, diktirajuci njegove

postupke u egzistencijalnom projektu: biti priznat po svaku cenu. Onumire kao zrtva svoje bolesti ali ga Sekspir ne do kraja neizlecenim.Prisutan je trenutak lucidnosti neposredno pre smrti odnosno konacnogmraka. Edmund se na kratko zarobljenosti svoje bolesti i otkriva da jeKlaudija u opasnosti. Kao I Kaedo, Edmund nije apsolutni negativni

junak - iskonsko zlo. Edmund i Kaedo su zrtve psiholoskog rastrojstva.Tragicni likovi, bez mognosti kontrole nad sopstvenim zivotom iako


8/18


dobro kontrolisu spoljni svet. Njih bolest goni, pokrece i odredjuje. Obojezarobljeni bolesnim stanjem uma oni ne vide druge mogucnosti bitisanja.Jedan cilj, jedan projekat, nema kompromisa. Do kraja ostaju u zadatosti.

Negujuci svoje traume, svako drugaciju, razvijaju je do patologije. Kao

zec zaslepljen farovima automobila Edmund i Kaedo zaslepljeni svojombolescu gube zivote.Seme haosa posadice i Hidetora svojom surovom osvajackomvladavinom.Kroz odnos zlocina(Hidatore kod Kurosave I Glostera zatimkralja Lira ) i kazne koje ce prepisati Keedo I Edmund odvija se processudjenja na kome ne presedava Bog, karma ili neko vise bice vec zrtve tihzlocina. Odmazda tvori dramaticni ishod koji sam sobom odnosi i nevinezrtve zahvacene haosom: Sabura/Kordeliju i Sue. Zapravo nosi sve:zlocince, zrtve osvetnike i nevine usputne zrtve tvorei sveopsti haos.

KAEDE

Keede kazanjava Hidetoru zabog grehova koje je nacinio u proslosti.Zapravo citav film je put gresnika Hidetore ka pokajanju kroz pakaogrize savesti kao sravnjavanje racuna. Hidetora abdicira ali mu se vracajusvi grehovi koje je nacinio za vreme vladavine. Tako Kaedo dobija uloguosvetnika ali i sudije koja ce ga kazniti sveopsim haosom, razarajucimnasiljem koje ce obuhvatiti sva tri zamka njegove zemlje. Kaedo kao iEdmund stupa u ljubavni odnos i sa Jiro I Tarom( Regana i GOnerila) umanipulativne svrhe. Oba brata ona koristiii da bi ostala na vlasti u prvomzamku koji je nakada pripada njenom ocu. Zeli da vratti oteteto i kazniotima HIdetoru i za uspeh te osvetnicke misije spremna je na sve. Nakonsmrti njenog muza Tara zavodi JIra koji je novi gosppodar carstva. SCenazavodjenja je odigrana tako da vesto prikazuje dominatnost Kaede nadJirom. Njena odlucnost da svoju misiju sprovede preskacuci moralne

prepreke nehajno najbolje se ocitava u njenom isistiranju da Jiro ubijesvoju zakonsku zenu odnosno Sue i da je razvod ne zadovoljava. Kaedo

tako zeli da ucvrsti svoje pozicije i otkloni svaki rizik ne hajuci za zrtve.Pasija za osvetom je toliko intezivna da ne poznaje moral, empatiju i stajehladna za citav jedan svet oscanja dobrote, samilosti potpuno sezavetovavsi mrznji i razaranju. Dopk Sue, predstavnik sile dobra i

prastanja postaje koleteralna steta uma mahnitog zamrecenom jednimjedinim ciljem: osvetiti se. Kaedi je to uzviseni cilj te je svako sredstvoopravdano.Kaedo zna da nece bog ili ljudi kazniti Hidetoru za zlocine iz proslosti i

odlucuje da stvar preuzme u svoje ruke. Strpljivo ceka na osvetu. Pravde

nema osim ako se ne stvovri kroz odmazdu. Vlast stiti zlocin..U trenutku kad Hidetora gubi vlast Kaedo sprovodi svoju plan. Kaedo se


9/18


nasuprot Sue adaptira habitatu mracnih vremena. Uronjena u duhvremena ona ima uvid u njegove zakone i dobro zna da je pravda urukama sile i vlasti kao sto to zna i Sekspirov Kralj Lir koji jadikujenakon gubitka moci:

LIR: i da ono bedno stvorenje bei od psa? Tu si mogao videti velikusilu vlasti; i psa sluaju kad je na poloaju...ak i mali gresi kroz ruhodronjavo provire; a plat i bunda sve sakrivaju. Oklopi zlatom greh, isnano e se pravdino koplje slomiti ne nanev nikakve tete; a obuci gau dronjke, pa e slamica patuljkapostiu slavu ono inei to ljudimase ini nemogue

No teatar

Kljuno odstupanje od ekspirovog teksta, zbog kojeg Piter Bruk (PeterBrook) ovaj film negira kao ekspirijanski ,ostvareno je na nivouignorisanja ekspirovog dijaloga u pentametarskoj versifikaciji; ne samoda je izbegnut stih i njegova metrika, nego je potpuno zaobienaekspirova fraza i retorika. Dijalog je redukovan na minimum; junaciizgovaraju samo onoliko teksta kolilko je neophodno radimeusobnog komuniciranja. Praktino u filmu nema nijedneekspirove reenice.Bez obzira na mogue prigovore zastupnika anglo-saksonskog kulturnog miljea, ovakav pristup je primerenKurosavinom transpozicionom odelu, u koji je on po miljenjuzastupnika japanske tradicije veoma hrabro ukljuio strukturneelemente teatra no. Ovainjenica upuuje na osnovnu motivacijueliminisanja ekspirovog stiha idijaloga; kod ovog pisca celokupnaarhitektura siejne i dramske konstrukcije, kao i karakterologije, poivana dijalogu i njegovom ritmu, izraenom kroz metriku stiha.Opredeljenjem za primenu no kdova u artikulacionoj strukturi Kurosava

se opredeljuje za otklon u konstituisanju karaktera glavnih protagonistave u siejnoj postavci. U definisanju likova branog para Taketoki onse slui striktno no elementima, pre svega kroz simbolinu masku istilizovani gest, eliminiui tako potrebu za psiholokim ili

psihoanalitikim obrazlaganjem njihovih postupaka, kojem tendiraekspir u retoriki poetizovanim dijalozima i, posebno, minijaturnimfilozofemama monologa. Energija glumca se komprimira i kondenzujeu primeni no metoda, tako da svaka pauza i odsustvo kretnje ukoreografisanom mizanscenu akumulira tenziju, koja se, u prizorima

osloba|anja pritiska tenzije, rasprskava u freneziju pokreta. Maskasugerie karakter, a gest raspoloenje. Pokazao sam svakom od glumaca


10/18


odgovarajuu no masku da bi se pribliili svojoj ulozi; rekao sam im daje maska deo njihove uloge. Toiru Mifuneu (Vaizu) pokazao sammasku Heida, to je maska ratnika. (...) Gospoi Isuzu Jamada (Asai)

pokazao sam masku akumi. To je maska ve uvenule lepote i

predstavlja sliku ene koja tone u ludilo. (...) Ova maska predstavljastanje nadzemaljskog oseanja tenzije, a Ledi Makbet zapada utakvo stanje Uvoenjem metoda no stilizacije, ali i mogunostimafilmske inscenacije i ikonografije, kao i montane dinamike, Kurosavane samo da nadoknauje ve i obogauje i uslonjava metriki ritamsiejne i artikulacione strukture. Osnovni parametri ove nove metrike

jesu, dakle, maska i ritual, na kojima se zasniva ekspresivanideogramski ritam kinematske celine na nain koji je anticipiraoEjzentejn u svojim tekstovima o japanskom filmu. U Kurosavinom

stvaralakom mentalitetu, meutim, nema programske ilikonceptualistike premeditacije; intuicija je njegovo kljuno kreativnoorue. injenica da ovaj film postie apsolutno siejno iartikulaciono jedinstvo navodi na utisak o postojanju autorskog,kreativnog modela, kojim je ovde dosegnut ideal estetike perfekcijeZa razliku od Krvavog prestola, sinkopirani elementi japanskogtradicionalnog teatra ovde su korieni sa manje frenezije i veomdiskrecijom, pre svega kroz naznake ritualnih kretnji kostimiranih

junaka. Uprizorenje u enterijernim i ansambl scenama podvrgnuto jefiksno kadriranju u optim i srednjim planovima, analogno kabuki ino scenskoj postavci. Karakteristina japanska praskavost uinterpretiranju dijaloga zatomljena je, a glumci kreiraju karaktere

prevashodno telesnim prisustvom u prostoru i odnosima premapartneru, te odgovarajuom maskom i kostimom.

Suprotno Sekspirov Liru, koji spada u kategoriju junaka koji se nemenjaju, Kurosavin HIdetora dozivljava promenu


11/18


HIDETORA

U Kurosavinoj adaptacija kralj Lir je pretrpeo znacajne izmene slicneonim koje su prisutne u Kurosavinoj transponovanju Edmunda u Kaede.

Kao i Kaede u odnosu na Edmunda , Hidetora u odnosu na kralja Liraizgubio je na psiholoskoj izgradnji lika koju Sekspir razvija kroz njegovubolest. Kao sto je Kaedi data jednobrazna uloga osvetnika Hidetori jekaznjenog pokajnika. Hideteora je tu da bi platio za grehe a Kaedo da bito omogucila. . O Kaedi ne saznajemo nista vise od toga da je imalatraumaticnu proslost za koju je kriv Hidetora i da joj je osveta jedini cilj.Hidetora je nesto bolje iznijansiran lik ako o bojama u tako siromasnim

portetima junaka koje Kurasava stavara moze i biti reci. U prvom delufilma upoznajmo neznatni deo ljudskog o njemu dok u drugom delu filma

on gubi savaku individualnost i postaje tipizirani lik patnika koga morisavest. Kad kazem neznatni deo ljudskog mislim na ono sa cime mozemoda se poistovetimo ili sto nam makar moze biti blisko. Tipiziranimlikovima je ukinuta svaka ljudskost ukidanjem osobenosti. Zato je teskoosetiti empatiju ili bliskost sa tim likovima. Ne mozemo plakati kada oni

placu ostajemo ravnodusni dok kod Sekspirove likove, ljude od krvi imesa, mozemo voleti ili mrzeti, ravnodusni necemo ostati. U Kralju Liru

je sve u slikanju trenutnog stanja svesti. Detaljan uvid kao u analitickojpsihologiji dok je kod Kurosave sve u manifestacijama i onome stomozemo videti na povrsini. Sekspir, kako se drama razvija, razvija likove.Oni vremenom dobijaju na kopleksnosti i postaju potpuni dok su kodKurosave to vec zavrseni, uobliceni likovi koje ne nastaju vec samodelaju. Fokus Kurosavinog filma je na Hidetorinoj proslosti a Sekspirovedrame na Lirovoj sadasnjosti i kako u njoj stvara tragicnu buducnost. DokSekspirovi likovi kroz delanje nastaju, boje se i oblikuju kod Kurosavedelaju radi delanja. Ta drasticna razlika proizilazi iz Kurosavinogopredeljenja za tehniku tradicionalnog no teatra pri kreiranju likova Cime

je on apstahovao ideje ali nam ih nije priblizio. Likovi su namdaleki,mogucnost empatije mala. Ideje jesu jasne ali ne i svest koja ih je

tvorila i kako ih je tvorila. Muka Hidetorine savesti nam je prikazana kroznjegovo: vristanje, bezanje, cupanje kose, plakanje - kroz gest. Njegovgest nam govori sta ali ne i zasto. Vidim Hidetoru koji se kaje ali ne znamkakav proces u njegovoj svesti je uzrokovao tu promenu. Kako je doslodo kidanja asocijativnih veza neurona koja su ga nekad cinile svirepim.Mogu te uzroke svesti na Kurosavino pojednostavljivanje: osetio je nasopstvenoj kozi ono sto je radio drugima- zato. Medjutim, da li je covektoliko proziran? Zar ne bi Hidetora, osvajac trebao u tom duhu da prihvatisudbinu. Osetio je ono sto su osetile zrtve. Zasto ne bi to prihvatio kao

deo nasledja svog nacina zivota i ziveo u skladu sa njim. Shodnonalozima vec revidiranog i periodu okrutnih gradjanskih ratova


12/18


prilagodjenog kodeksa busido, koji je dominirao ratnickim mentalitetomsrednjovekovnih velikasa osvajaca. Hidetora, kao eminentni predstavnikdaimjoa, vladajuce feudalne kaste, praktikovao je, radi osvajanjateritorija, najsurovije metode kao cin profesionalizma.Zasto ne bi primio

osvetu kao mogucu cenu za svoj nacin zivot i kao nesto za sta je , kaoborac, ucesnik vojnih pohada morao znati da se moze i njemu desiti.Takav covek se u samurajskom cinu ----ubija. Hidetora postupa drugacijei ostaje u zivotu. To je krupna promena, to je pucanje veza neurona anama Kurosava ne prikazuje kako je doslo do toga. Kako je nacinio takavizbor i potpuno promenio zivot? Koristeci tehniku no teatra Kurosava nasne moze uvesti u duhovni zivot Hidetora i omoguciti nam detaljnosagledavanje toka svesti koja donosi presudnu odluku. Kurosavi je bitnoda je odluka donesena i njegov junak krenuo putem kajanja gde mu je

potreban kao moralna pouka ili mozda veca kazna. (Samoubistvo ili zivotu kajanju (Kreont) bremenit svescu da je izguo sve svojom krivicom.)

U prvom delu filma ispod maske tipiziranog lika nailazimo na iskreljudskosti odnosno Hidetorine osobenosti. Njegova despotska priroda,vladarska gordost i nepopustivost dale su mu ljudskosti u smisluoblosti.Scena kontrasta nemoci i demonstriranja iste pojacava slikunjegove despotske bestijalnosti. Sedeci na kamenu, usred pustinje,nemajuci vlasti, vojske cak ni hrane on naredjuje da se poubija citavo selo

jer mu njegovi stanovnici zbor naredbe novog cara nisu pruzili pomoc.Kod ekspira je ta svirepost vladara ogledana u njgovom ophodjenju

prema porodici a kod Kurosave ona izlazii iz okvira porodicnog nasilja ipoprima daleko vece razmere. Hidetora je opasniji po drustvo od LIra kaoHarpagon u odnosu na Kir Janju. Lirovi i Kir Janje maltretiraju porocicuHarpagoni i Hidetori citavo drustvo. Razlika predloska i njegovaadaptacije je razlika poetike epa i drame. Jedna je subjektivna, emotivnonabijena , druga je objektivna, hladna. Ep prica veliku pricu vaznu zacitavu naciju drama pricu od vaznosti pojedincu. Zato su kod Sekspiralikovi individualizovani a kod Kurosave tipizirani.Koncept sistematskog

izbegavanja ilustrativnog psihologiziranja obezbeuje monolitnost iepsku dimenziju junacima ovog prevashodno epskog siea. Sve mojezamerke Kurosavinoj adaptaciji se mogu opravdati njegovim kretenjem uokvirima zanra odnosno epske tehnike sa no teatrom koji je koristio.Medjuti, samim tim izborom on se odrekao virtuoznog slikanja

psiholoskog sveta dominatnog kod u ekspirovih likova. Nije iskoristiolepotu drame.

Ludost Lirova


13/18


ULoga sinova / kceri u propasti oca je i u filmu i u drami sporedna. uKurosavinoj adaptaciji sinovi su zrtve Keadine manipulacije pre negotlacitelji svoga oca. ONi su samo instrument za sprovodjenje Kaedine

pomamne osvete koja ce biti kljucni razlog Hidetorinog kraha. Njegalomi izdajstvo njegove krvi, boli ga sto potice od njegove dece ali jekoren svega ona koja je vukla konopce - lutkarka Kaedo, koristeci Jira iTara kao marionte a motiv za njeno zlo je naposve sam Hidetora koji je

brutalno razorio njenu porodicu te mmmozemo perateci uzrocnoposledicni niz izvuzi zakljucak da je koren krivice u Hidetori samom daje on uzrok sopstvenog pada bas kao Lirsruseni zamak Sue

Kod Sekspira je prikazana ista kauzalnost gde kralj Lir stoji kao kreatoruzrocno - posledicnog niza dogadjaja koji ce dovesti do pogorsanjanjegove dusevne bolesti i smrti i kao u Kurosavinoj adaptaciji za sobom

povuci nevine zrtve.Edmmund ne bi nikad uspeo da se dokapa bilo kakvog polozaja moci da

nije doslo do raskola u Lirovoj porodici ciji je krivac sam Lir. Surovostnjegovih ceri koju Lir trpi samo je produkt njevog dusevnog rastrojstva iisfrustriranosti zbog gubitka moci koju je dobrovoljno predao. Gonerila iRegana su za svako lose ophodjenje prema ocu imale alibi. To nisu radileiz obesti i nevalajstva vec iz predostroznosti.Regana i Gonerila cak iKordelija su svesne nestabilnog mentalnog stanja njihovog oca, njegoverazdrazljivosti, naprasitosti,agresivnosti.Lirova surovost prema Kordeliji iKentu njima daje jasan znak da moraju oprezno sa svojim ocem i tada se

prvi put u drami kod njih javlja strah od onoga sto on moze da uradi.Njihov dijalog u prvom cinu drame to nagovestava:

REGANA: To je slabost njegove starosti; ali on je sebe oduvek tekovlano poznavao. GONERILA: I u svojim najboljim i nakrepkijim

godinama suvie je prenagljivao; moramo zato oekivati da od njegove

starosti dobijemo ne samo nesavrenosti odavno ukorenjene navikenego sem toga i neobuzdane udljive izgrede koje sa sobom donosiboleljiva i razdraljiva starost.

REGANA: Takve neumerene izlive besa, kao to je bio sluaj sKentovim progonstvom, sad emo svakako doivljavati od njega.

Kordelija, koja jedina, od ceri, tolerise Lira je ipak svesna njegovogdusevnog oboljenja:

KORDELIJA: Blagoslovene tajne, sve skrivene Zemljine sile udesne,od mojih niknite suza, pa ublaite jad dobrog starca i izleite ga!


14/18


Potraite ga dokle slepi bes ne razori taj ivot, kome sredstva nedostajuda vodi sebe sam

Reganu I Gonerilu ce strah od Lirovog dusevnog rastrojstva i gneva kojion proizvodi, pratiti tokom citave drame. Strah bice motiv njihovih losihpostupaka prema ocu koje LIr karakterise sa izrazenom hiperbolom urasudjivanju. Lirove reakcije na postupke drigih prema njemu kojeSekspir dosledno sprovodi tokom citave drame su uvek preterivanja i

predstavljaju jasan indikator Lirovog poremecenog stanja svesti.Njegova despotina nema razumevanja i ne poznaje samilost. On surovo

kaznjva Kordeliju:

LIR: Toliko mlada, a toliko gruba?KORDELIJA: Toliko mlada, gospodaru moj, i iskrena.LIR: Pa lepo; neka onda iskrenost bude miraz tvoj; jer evo tako misvetog sjaja Sunevog, tako mi tajnih obreda Hekate i noi, tako misveg onog dejstva nebeskih tela kojem dugujemo i postojanje i svojnestanak: sve oinske se brige odriem, sve srodnosti i zajednice krvi, ismatrau te odsad zauvek ko tuinku mom srcu i mom biu. Skitvarvarski, il' onaj ko se hrani sopstvenom decom da bi zasitio

prodrljivost, mom srcu bie blizak, saaljevan i teen isto tako

Razlog zbog kojeg Lir kaznjava Kordeliju i velicina kazne koju izricedaje jasnu sliku duha bolesnog. Njegova ishitrena reakcija je bila tolikoneprimerna i preterana da je ostavila sve prisutne u cudu.

Ludost Lirova - reakcija na kaznjavanje Kordelije:

GONERILA: Vidi li kako mu je starost udljiva; nismo se malonagledale toga: on je uvek najvie voleo nau sestru; a s kakvom je

bednom nerazumnou sad odbacuje, suvie je oigledno.

FRANCUSKI KRALJ: To je zbilja udno da ona, to je sve do maloasva dragulj bila, predmet vae hvale, starosti vae melem, najbolja inajdraa, za ovaj puki tren uini neto tako uasno i da sa sebe strgne

plat tolike milosti vae. Prestup njen zacelo toliko mora neprirodan bitida u udovite je pretvori, il' e na vau ljubav prethodnu da padneljaga; da to pomislim o njoj, za to je vera potrebna kakvu bi razum

samo udom nekim


15/18


Njegova rekcija nije ne moze biti opravdana kao rekcija roditelja kojeg jepovredilo dete pa od silne razocaranosti, soka ili ljubavi on takoneprimerno reaguje . Dokaz za to je njegovo postupanje prema drugimlikovima sa kojima nije u krvnom srodstvu. Lir ce u istom cinu kazniti

Kenta isto tako surovo nemajuci dobar razlog za to. Pravedni Kent jesamo pokusao da urazumi Lira i spreci ga da napravi gresku:

LIR: Sluaj me, buntovnie! Sluaj me po kletvenikoj svojoj dunosti!Poto si pokuavao da nas navede da re svoju prekrimo a to se nikadne usudismo da prepun drske oholosti stane izmeu nae odluke imoi to ne moe dopustiti ni naa priroda niti nae dostojanstvovaspostavljamo svoju vlast, pa tebi odreujemo nagradu. Pet dana

dajemo tebi da se pripremi i zatiti od svetskih nevolja, a estogaokreni mrska lea kraljevstvu naem; ako li ti bude prognano telo danadesetoga u oblastima naim naeno, umree istog trena. Odlazi!

U epizodi gde se Lir konfrontira naredbi cerke da mu oduzme vitezovenajbolje se ogleda eticka opravdanost Regane I Gonerile za loseophodjenje prema ocu. Lir, koji je predao vlast zeli naoruzane vitezove,

preciznije: njih sto. Pritom, isti taj Lir je od pocetka drama, gotovo usvakom pojavljivanju demonstrirao iskljucivo svoju agresivnost i gnevtako snazan da se moze tretirati jedino kao proizvod ludosti. Do epizodesa vitezovima Lir nam je predstavljen kao neko koga je nerazumnoostaviti naoruzanog. Implusivan, agresivan, neuravnotezen i nemilosrdan;Osoba koja bi u kombinaciji sa naoruzanim ljudstvom bila savresenresept za krvoprolice.Gonerila, moram ponoviti, ne zabranjuje Liruoruzano ljudstvo iz obesti vec iz posve racionalnih razloga:

GONERILA: Dobar je savet dobio taj ovek. Sto vitezova! Ba bibezbednoi mudro bilo pustiti da ima sto vitezova u pripravnosti; pa da

pri svakom snu, pri svakoj udi, pomisli, albi, negodovanju, moe da

ludost titi njinom silom i da nam ivot zavisi od njega! Osvalde!OLBENI: Moda strepi previe. GONERILA: Bolje no previe daverujem. Dopusti mi da uklonim sva zla kojih se bojim, a ne da se bojimdokle me ova zla ne uklone.

I kad mu ukida vitezove, Gonerila to radi oprezno. Pokusavajuci daurazumi Lira u isti mah pravdajuci se. Njena zabrana nije izrecena drskovec blago, trudeci se da ga ne naljuti:

Gonerila: Molim vas, smer moj tano shvatite: stari ste, potovanja


16/18


dostojni, pa budite i razumni. Vi ovde stotinu vitezova drite i paeva; asvi su tako drski, neobuzdani, razvratni, da dvor na, okuen njihovim

ponaanjem, na bunu krmu lii; pijanenje i razbludnost ga ineslinijim pivnici kakvoj ili javnoj kui no otmenome zamku. Sam taj

stid zahteva hitan lek; i zato ujte molbu od one to e inae uzeti samaono za ta moli: smanjite svoju pratnju malice; a oni to vam ostanu uslubi nek budu ljudu koji prilie starosti vaoj, oni to e biti svesni isebe i vas.

Na sta Lir reaguje odvise burno i iracionalno kao u slucaju sa Kordelijiniprogonjenjem:

LIR: uj, Prirodo, uj, mila boginjo! Poniti smer svoj ako li si htela da

to stvorenje plodnim uini! Jalovost podaj njenoj utrobi! Sasui jojorgane ploenja, i nek iz tog izopaenog tela ne nikne nikad dete njoj uast! A mora l' da se porodi, ti njoj od ui dete stvori, pa nek budenakaza neprirodna na njen jad! Neka joj mlado elo izbora, nek slapomsuza brazde uree po obrazima njenim. Nek joj muke i brige materinskeizvrgne smehu i preziranju, te da ona oseti kako otrije od zuba gujinograni kada nezahvalno...

Moram priznati da sam, usled izobilja materijala, sa mukom birala citatkoji ilustruje prirodu Lirovog gneva. Samo u dijalogu sa Gonerilom po

pitanju vitezova prisutna je neverovatna doza i intezitet govora mrznjekoji ne prilici zdravoj osobi. Navedeni citat je samo mali deo Lirovogagresivnog tona. Ne samo njegove kceri, siroka lepeza likova apeluje naLirovu razumnost ali njihove reci Lir intrepetira kroz prizmu svog ludila

pa je dopreti do njega nemoguce:

LIR: O, teko onom ko sesuvie kasno kaje! (Olbeniju.) Dooste li, gospodine? Je l' ovo vaavolja? Kaite. Konje mi pripremite. O, nezahvalnosti, ti zlodue

mermerna srca, kad se pokae u dejem liku ti si gnusnija od morskenemani.OLBENI: Gospodine, priberite se, molim. !OLBENI: Gomanjite svoju pratnju malice; a oni to vam ostanu uslubi nek budu ljudu koji prilie starosti vaoj, oni to e biti svesni isebe i vas. LIR: Pakla mu! Sedlajte konje; pratnju mi pozov'te. Kopileodroeno! Neu ti smetati: imam ja jo jednu ker.

GONERILA: Nije sve ono krivica to nerazumnost smatra ili takonaziva staraka izlapelost. LIR: O, srce, previe si ilavo! Jo nisi


17/18


puklo?

Lir vapije, njemu je srce prepuklo zato sto mu je Kordelija rekla da nevoli laskati ljudima iz koristi pa nece ni njemu. Poput razmezenog deteta

on svoju patnju preuvelicava i vidi tamo gde je nema. Njegovo srce nemarazlog da prepukne. Medjutim njegovo srce je srce vladara koji je upravoizgubio vlast. Srce, naviknuto na lasku i i nenavinkuto da mu iko

protivureci.Analogno sudbini Kaedo I Edmunda, Kralj Lir ne moze pobeci zadatostikoju diktira njegova bolest zato ne reaguje na savete i sve intervencijedrugih likova ostaju jalove. U biologiji je poznata odredjena vrsta virusakoji napada mrave da bi se umnozio. Zarazeni mrav napusta urednouredjenu koloniju koja se drzi bezbedne rute prilikom obavljanja poslova

i odlazi dublje ka panjaku gde ubrzo ostaje slucajna hrana stoke kojupase krava. Mrav gubi zivot a virus dolazi do organizma krupnogbiljojeda da bi se razmnozio. Od trenutka kada mrav postane zrtva virusacitova njegova kratka egzistencija biva odredjena ispunjavanjem cilja togvirusa. Mrav ne moze izbeci zadatost u koju je zapao i neminovno

povlaci poteze kji ce go odvesti u sigurnu smrt. Ista sudbina zadesila jetragicne likove Seksipira i Kurosave. Virus moze biti osveta(Kaedo),devastiran ego(Edmind), despotska bahatost(Lir),bestijalnostosvajaca(hidetora).Tako odredjen, Lir se krece u uskim granicama svoje

bolesti i bez mogucnosti promene. Na kraju drame, kada drzi mrtvuKordeliju on i dalje u prijateljima vidi neprijatelje, trazi krivce u drugimai gnevan je, jako je gnevan:

EDGAR: To je plemeniti Kent, va prijatelj.LIR: Nek kuga vas odnese, vi ubojice, izdajice svi! Mogao sam jespasti; zanavek je otila sada! Moja Kordelija, o, Kordelija, malo

priekaj!


18/18


Documents

psihologija zadatosti; Sekspir i Kurosava