1356329108_Opsta Psihologija I

7/30/2019 1356329108_Opsta Psihologija I

1/66

OPTA PSIHOLOGIJAPredmet i metode psihologije

Predava:Ma Jasmina Kneevi, specijalista

poslovne psihologije

[email protected]


2/66

Osnovni podaci o predmetu

- Jednosemestralni (2+1, 12 nedelja)

- Obavezna literatura:

1. Hrnjica, S. (2003). Opta psihologija sapsihologijom linosti (6. izdanje).Beograd: Nauna knjiga

2. Slajdovi i beleke sa predavanja


3/66

Raspodela poena za ispit

Max broj

bodova

Redovnost pohaanja nastave 5

I Kolokvijum

II Kolokvijum

20

20

Seminarski rad prikaz jednognaunog rada iz psihologije20

Dodatne aktivnosti 5


4/66

DOGOVOR O RADU

Komunikacija se odvija putem maila itokom termina za konsultacije

Mail:[email protected]

Termini za konsultacije: ponedeljak 13h-14 h

utorak 14h 15 h (Dejana)
mailto:[email protected]:[email protected]:[email protected]


5/66

I KOLOKVIJUM

II KOLOKVIJUM

ROK ZA PREDAJU SEMINARSKIHRADOVA

DRUGI ROK umanjeno za 5 bodova


6/66

DOGOVOR O RADU

Mailing lista studenata


7/66

DOGOVOR O RADU

Procena znanja studenta/kinje vri seputem dva kolokvijuma u toku semestra

Student/kinja koji na kraju semestra nemapoloena oba kolokvijuma pristupaintegralnom pismenom ispitu

Uslov za izlazak na pismeni ispit je predati odbranjen seminarski rad

Radovi se predaju asistentkinji i sa njomse dogovaraju termini za prezentaciju


8/66

UPOZNAVANJE

Predstavljanje

Iskustvo sa psihologijom

Motivacija za upis Visoke kole


9/66

Mesto psihologije i psiholokih znanja uvaem buduem pozivu /radu


10/66

Osnovna pitanja na koje traimo odgovore

ta je psihologija i ime se bavi? Kojim se metodama koristi psihologija pri

prouavanju svog predmeta?

Kako se grana savremena psihologija?


11/66

Zadatak:

Zamisli da si novinar koji pie lanak opsihologiji itaocima koji nikada nisu uli za nju

Kljuna pitanja:

ta? Ko? Zato? emu to? Gde?


12/66

taje to psihologija?

ta od napisanog u lanku pripada psihologiji?

??

?

?

?

PSIHologijA

Mozak, miljenje, logika, emocije, um,psihiki problemi, opaanje, savetovanje,

intervju, kau, projektivni testovi,slobodne asocijacijeFreud,


13/66

Psihologija....

itanje misli?

Predvianje budunosti?

Mistino.... udno?Ne


14/66

nego...

nauka1 o psihikim

procesima2

i ponaanju3

ljudi

(prevod grke rei psyche (dah, dua) + logos (nauka)(ali to nije i definicija psihologije!)

bilo bi Nauka o dui to nije adekvatan izraz)


15/66

Psihiki procesi i ponaanje imaju:

svoje uslove (koji utiu na njihovo javljanje) svoje delovanje/uinke (posledice koje izazivaju)

Uslovi i uinci mogu biti:Fizikalni/fizikiBiolokiSocijalni

Npr. emocija ljutnje/agresivno ponaanje


16/66

Rastavimo definiciju...

1. Naukada bi neto bilo nauka, mora imati:

predmetkoji prouava

naune metodekojima dolazi do saznanja, spoznaje tj. dokaza o

svom predmetu

( primena metoda je u suprotnosti sa intuitivnim

nagaanjem, spekulisanjem, verovanjem, uzimanju

pretpostavki kao istine itd.)


17/66


1. Nauka mora biti:

objektivna

merljiva,

zatim:

Saznanja treba da temelji na rezultatima naunihistraivanja (dokazima)

mora imati mogunost provererezultata


18/66


2. Psihiki procesi

unutranji, subjektivni procesi

pojedincu se manifestuju kao lino doivljavanje

nisu direktno vidljivi, tek u ponaanju ili snimcima aktivnostimozga (EEG,CT, PET) postaju opipljivi/vidljivi i merljivi

odvijaju se putem aktivnostimozga

Psihiki procesi su:1.Kognitivni ili saznajni - percepcija, panja, uenje,

pamenje, miljenje, inteligencija...2.Konativni ili voljni: motivacija

3.Emocionalni: emocije, raspoloenja


19/66


3. Ponaanjeaktivnosti, radnje, reakcije izraz lica,

pokreti

vidljivo je drugima, moe se opaati i meriti

U poecima nastajanja naune psihologije smatralo se da

bi jedino ponaanje trebalo da bude predmet bavljenjapsihologije kao nauke, jer je merljivo i objektivnije nego

psihiki procesi


20/66

Psihiki procesi dovode do ponaanja

opaanjem ponaanja moemo zakljuivati oprocesima unutar nas

*ali, nemaju uvek psihiki procesi spoljanji znak u

ponaanju


21/66

Psihiki procesi i ponaanje su povezani,jedno utie na drugo!!!

Psihikiprocesi

Ponaanje


22/66

PREDMET

Psihiki ivot ine:psihiki procesiopaanje, uenje, miljenje, oseanja, motivacija...

psihike osobine navike, sposobnosti, interesovanja...manifestacije u ponaanju u postupcima i reagovanjima...

PSIHIKI IVOT

Psihiki procesi Psihike osobine Manifestacijeu ponaanju

Psihologija se bavi prouavanjem psihikog ivota.


23/66

Struktura psihikog ivota

Psihiki procesi:

intelektualni (kognitivni) preko njih saznajemo objektivnu

stvarnost. Tu spadaju: oseti i opaaji,uenje,pamenje i miljenje

emocionalni preko njih vrednujemo objektivnu stvarnost u odnosuna linost koja tu stvarnost doivljava (procenjujemo da li je neto

lepo, opasno, tuno itd.)

voljno-motivacioni (konativni)ukljuuju procese koji daju snagu i

istrajnost svim naim aktivnostima i ponaanju


24/66

Organizacija psihikih procesa/funkcija sastoji se iz tri kruga koji semeusobno poklapajuOrganizacija kognicije, konacije i emocija zajedno predstavljaju naduhovni prostor (psiha)


25/66


Psihike osobine su relativno trajne odlike linosti koje se

ispoljavaju u ponaanju

Za intelektualno ponaanje najvanije su intelektualne sposobnosti;

za emocionalno ponaanje najvaniji je temperament, za socijalno

ponaanje karakter, a za motivaciono ponaanje potrebe, stavovi i

vrednosti

Kriterijumi prema kojima se procenjuju psihike osobine:

- intenzitet, (da pojedinac vidljivo ispoljava tu osobinu u odnosu na

prosek),

-uestalost (da se ta osobina ispoljava ee u ponaanju) i

- doslednost (da se ispoljava i u relativno razliitim situacijama)


26/66


Treba pomenuti i psihika stanja - odnose se na odreene promene

u naoj psihi i organizmu, kao rezultat uticaja spoljanjih ili

unutranjih faktora

Tipina stanja su stanja zamora, budnosti, raspoloenja, depresije,

stanje afekta, panike

Sve navedene komponente psihikog ivota su meusobno

povezane i ine jedinstvenu organizaciju koja se oznaava kao

integritet linosti


27/66

Zadaci psihologije OPISATI >

OBJASNITI >

PREDVIDETI ->

MENJATI / PRIMENITI /SPREITI

ponaanje i psihike procese ljudi

Tj. otkriti zakonitosti ljudskog ponaanja za linu dobrobit i

dobrobit oveanstva

- npr: nasilno ponaanje


28/66

ISTORIJSKI RAZVOJ PSIHOLOGIJE

1. PREDNAUNI PERIOD

U okviru antikefilozofijepredmet postoji, ali nemanaunih metoda (nego: promiljanje, rasprave) = pogreni zakljuci!

(-)

Aristotelpogreno smatra da mozak samo hladi krv

odbacuju se mistina i prihvataju se razumskaobjanjenja ponaanja

ljudi (+)17.vek Descartesdualizam otvara mesto psihologiji!


29/66

2. NAUNI PERIOD

u 19 veku psihologija postaje posebna naukaVilhelm Vunt

1879.g u Leipcigu otvara prvu laboratoriju za eksperimetalnu

psihologiju

Tako je psihologija postala nauka dobivi metode (po uzoru na

prirodne nauke EKSPERIMENT!)

Psihologija je mlada nauka sa dugom prolosti


30/66

Psihologija se sredinom XIX veka

izdvojila iz filozofije zahvaljujuiVuntu.

Vilhelm Vunt, nemaki filozof ipsiholog, je 1874, objavio svoju

knjigu Principi fiziolokepsihologije kojom je psihologija

odvojena od medicine i filozofije.

Godine 1879. Vunt je osnovao prvu

psiholoku laboratoriju (u Lajpcigu).Tu je ispitivao oseaje i opaaje, a pre svega pragosetljivosti, vreme reakcije i dr.

ISTORIJATVunt kao osniva psihologije

Wilhelm Wundt(1832-1920)

Laboratorija u Lajpcigu


31/66

I Teorijske discipline:

Opta psihologijaprouava osnovne psihike pojave (opaanje, uenje, miljenje, emocije)Fizioloka psihologijaprouava organsku osnovu psihikog ivota

Razvojna psihologijaprouava razvitak psihikog ivota od roenja do smrt. Socijalna psihologijaprouava drutveno ponaanje ljudiPsihologija linostiprouava psiholoka obeleja pojedinca

II Praktine disciplinePedagoka psihologijaprouava psiholoku stranu vaspitanja i obrazovanja

Psihologija radaprouava vezu izmeu oveka, posla kojim se bavi i uslova rada Mentalna higijenabavi se ouvanjem duevnog zdravljaKlinika psihologijabavi se razumevanjem i reavanjem problema pojedinca

GRANE PSIHOLOGIJE


32/66

ISTRAIVANJE U

PSIHOLOGIJI


33/66

Objektivne i subjektivne pojave

Objektivne ili fizike pojave:postoje i deavaju se nezavisno onama kao osobama koje ih mogu

ali i ne moraju primeivati tj.doivljavati

Subjektivne ili psihike pojave:neposredno zavise od osobe koja

ih doivljava; nastaju u oveku iine njegov psihikiivot;

StimulusReakcija

Slika:

=~


34/66

Vrste istraivanja po razliitim kriterijumima

I.Na osnovu opteg pristupa:

- kvalitativna

- kvantitativna

- meovita

II. Prema strukturi i strategiji istraivanja:

- eksperimentalna

- neeksperimentalna


35/66

Vrste istraivanja

III U odnosu na vremensku dimenziju:

- Transferzalna

- Longitudinalna


36/66

Kvantitativna istraivanja

Ideje, teorije, pretpostavke se testiraju empirijski(eksperimentalno)

Trae se zakonitosti i pravilnosti koje vae za sve

sluajeve a ne samo za pojedinca (opte zakonitosti)

Istraivanja se planiraju i sprovode sistematski i precizno

Istraivanja se ponavljaju da bi se izgradila teorija

Dobro kontrolisana, javna, precizna, mogu da segeneralizuju, jasna, pregledna, sa jasnom i preciznom

metodologijom


37/66

Kvalitativna istraivanja

Ovom pristupu su strani pojmovi merenja, statistikeobrade, eksperiment, analitikoralanjivanje pojava

Bliski pojmovi su: lino iskustvo, introspekcija,

posmatranje i opisivanje

Sprovode se na terenu (tamo gde su ispitanici) a ne ulaboratorijama

Kvalitativna istraivanja su EKSPLORATIVNA koristese za istraivanje pojava o kojima nemamo dovoljnoznanja ili kada je pojava izuzetak od svih postojeihznanja


38/66

Meovita istraivanja

Oslanja se na pragmatizam koristiemo sve to enam dati rezultate

Centralni pojam istraivanja je PROBLEM

ISTRAIVANJA, a ne METOD koji emo koristiti iliteorijski okvir u kome emo se kretati

Istraivanjepoinjemo od definisanja problema i ciljeva,

a zatim tragamo i biramo opti pristup i teorijski okvir kojibi mogao dovesti do ostvarenja tih ciljeva

Koristimo i kvantitativne metode (merenje) i kvalitativne(eksploraciju, opisivanje)


39/66

METODE PSIHOLOGIJE


40/66

Metode kojima se koristi savremena psihologija

A) Samoopaanje Introspekcija

posebno obueni subjekti pod kontrolisanim uslovima sistematski ineposredno prate svoje doivljavanje raznih psihikih stanja i procesa

Introspektivna metoda u originalnoj formi,deo istorije psihologije

Tekoe:1. mnogi psihiki procesi menjaju se kada se na njih obrati posebna panja,2. retki su pojedinci koji su u stanju da objektivno izvetavaju o toku vlastitih

mentalnih zbivanja

3. postoje psihiki doivljaji koje ne moemo u celini introspektivno zahvatiti4. subjektivnost samoprocene


41/66

B) Metoda (kontrolisanog) posmatranja/opaanja

znaajno je jasno definisati cilj i plan sprovoenja

- TA e biti predmet opaanja; GDE e se opaanjesprovesti; KADA e se sprovesti; IME tj. kojimsredstvima e se opaati i KAKO e se beleiti podaci


42/66

VEBA

Zadatak da u parovima osmislite ta bi i na koji nain mogli pratitiposmatranjem u okviru svog budueg poziva. Pri tome se rukovoditepitanjima koja ine plan opaanja.

Za rad imate 5 minuta.

Budite to kreativniji u osmiljavanju situacija koje bi bile zanimljiveza posmatranje u cilju upotrebe rezultata u unapreenju poslovanja

Primer: posmatranje studenata dok zauzimaju mesta u uionici


43/66

c) Metoda eksperimenta

Inicijalno stanje: nain komunikacije osobe A i osobe B

Eksperiment:

Proao kroz kurs psihologije Nije proao kroz kurs psihologije

Da li se osoba A i B razlikuju u odnosu na nainkomunikacije?


44/66

Eksperimentalni metod

1.Eksperimentatormenja jedan ili skup uslova za koje veruje- naosnovu teorijskih indikacija ili istraivanja drugih, da su od znaajaza javljanje pojave koju ispituje i ije dejstvo eli da utvrdi

2.kontrolie jedan ili skup uslovakoji su od znaaja za javljanjepojave koju ispituje, ali koji nisu predmet njegovog ispitivanja

3.sistematski registruje i analizira posledice delovanja ispitivanihfaktora na posmatranu pojavu

Uslovi koji se namerno menjaju u istraivanju nezavisne varijable Promene u ponaanju ili mentalnom funkcionisanju zavisnevarijable


45/66

Eksperimentalni metod

Utvrivanje dejstva nekog leka na broj podataka kojeispitanik moe da zapamti posle jedne prezentacije:

poreenje broja podataka koje ispitanik moe da zapamti

kada je pod dejstvom leka i kada lek ne deluje ili, jednoj grupi ispitanika damo lek, drugoj ne damo, a onda

ispitujemo sposobnost neposrednog pamenja u obegrupe


46/66

ta kontroliemo kada kod istih ispitanika primenjujemooba uslova sa i bez leka?

- vreme ispitivanja (isto doba dana)- umor

- raspoloenje- zdravstveno stanje ispitanika

ta je bitno kod drugog sluaja gde imamo dve grupeispitanika sa i bez davanja leka? -neophodno je ujednaiti grupe ispitanika prema

sposobnosti neposrednog pamenja Uticaj motivacije i sugestije?organizujemo eksperiment

tako da obe grupe ispitanika dobiju neko sredstvojedna lek, druga neko farmakoloki neutralno sredstvo(placebo)


47/66

Prednosti eksperimentalnog metoda

Ogranienja eksperimentalnog metoda


48/66

Eksperimentalna istraivanja ogranienja

Eksperimentalni metod primenjivati samo u sluajevima kada pojavakoja nas interesuje moe biti izazvana u laboratoriji, korektnokontrolisana i korektno merena

Nije pogodan za ispitivanje sloenijih pojava npr. promene stavova Eksperimenti na ljudima esto imaju neku moralnu kontraindikaciju

uznemirenost, strah..

Artificijelnost uslova u kojima se ispituje neka pojava veselostizazvana ubrizgavanjem adrenalina i spontana veselost

Sugestivni uticaj uea u eksperimentalnoj situaciji poveanje

motivacije?

Terenski eksperiment eksperiment koji se izvodi u prirodnimuslovima, pokuaj da se pojava ispituje u uslovima koji su slini iliisti onima u kojima se pojava prirodno javlja


49/66

Kliniki metod

Za razliku od eksperimentalnog metoda i metodakontrolisanog posmatranja koji su usmereni naistraivanje neke psihike pojave, kliniki metod jeusmeren na ispitivanje pojedinanog problema koji imaneka osoba i na napor da toj osobi bude pruenapomo

kako bi reila problem

Obuhvata: prikupljanje podataka, dijagnostiki postupak,terapiju i praenje efekata terapije

Za prikupljanje podataka koriste se: tehnike slobodnih ikontrolisanih asocijacija, intervjui, upitnici, razliiti testoviitd


50/66

50


51/66

TEHNIKE PRIKUPLJANJA

PODATAKA


52/66

TEHNIKE ZA PRIKUPLJANJE PODATAKA

UPITNIK skup pitanja sastavljen prema odreenim prinicipimanamenjen ispitivanju jednog ili vie svojstava linosti ili za ispitivanje

jednog ili vietipinih problema Sa ili bez ponuenih odgovora Pitanja otvorenog i zatvorenog tipa

INVENTARI LINOSTI upitnici namenjeni proceni osobina linosti;jednodimenzionalni procenjuju jednu osobinu linosti,viedimenzionalni procenjuju vie svojstava

INTERVJU razgovor koga vodi ispitiva sa ispitanikom u ciljudobijanja informacija o odreenom problemu i/ili odreenoj pojavi


53/66


54/66

Rorschach Inkblot Test

(Rorahov test)

Hermann Rorschach (1884-1922)


55/66

RorschachInkblot

Test


56/66


57/66


58/66


59/66

TEST TEMATSKE APERCEPCIJE

Thematic Apperception Test (TAT)

Razvio ga je Marej (Henry Murray) na Harvardskoj psiholokoj klinici

31 TAT karta koja predstavlja ljude u mnotvu razliitih dvosmislenih

situacija


60/66


61/66

Psiholoki testovi

PSIHOLOKI TESTOVI - tehnika procene raznih mentalnih funkcija

Skup standardizovanih zadataka/tvrdnji za koje se pretpostavlja dae aktivirati funkciju ijem merenju su namenjeni

Standardizovani postupak primene testa i ocenjivanja rezultata numeriki uinak ispitanika koji se poredi sa normama za grupukojoj pripada

Testovi se dele prema funkciji koju mere: testovi sposobnosti, testoviznanja, testovi motorike i testovi linosti

Zadaju se pojedinano i grupno


62/66

MERENJE U PSIHOLOGIJI

Merenje moe biti direktno (merenje visine) i indirektno (merenjetemperature preko promene u visini ivinog stuba)

Merenje u psihologiji je iskljuivo indirektno o razvijenostineke funkcije zakljuujemo na osnovu ispoljavanja te funkcije ureavanjurazliitih zadataka namenjenih merenju te funkcije

Na ispoljavanje neke dispozicije za obavljanje neke fukcije uponaanju deluju brojni kontrolisani i nekontrolisani faktori, pa sudobijene vrednosti uglavnom pribline vrednosti


63/66

VEBE


64/66

VEBE

ANALIZA TESTOVA rad u malim grupama, analizatestova 15 minuta

Prezentacija testa ostalim studentima 3 minuta

Odredite sta test ispituje

Koliko je obiman, da li ima podtestova kako sepopunjava


65/66

VEBA

UPITNIK I INTERVJUSLINOSTI I RAZLIKE SPONTANO POSMATRANJE-KONTROLISANO POSMATRANJE


66/66

HVALA NA PANJI

Documents

1356329108_Opsta Psihologija I