Radno i Socijalno Pravo

SEMINARSKI RAD

NAZIV TEMEFORMA I SADRŽAJ UGOVORA O RADU

STUDENT: MENTOR:

Banjaluka, 2015.

FORMA I SADRŽAJ UGOVORA O RADU

1 SADRŽAJ

1 SADRŽAJ.................................................................................................................................................2

2 UVOD......................................................................................................................................................3

3 PRAVNI AKTI IZ ZAKONA O RADU...........................................................................................................4

4 ZAKLJUČENJE UGOVORA O RADU...........................................................................................................4

5 OSOBINE UGOVORA O RADU.................................................................................................................5

6 SADRŽINA UGOVORA O RADU PREMA ZAKONU O RADU.......................................................................5

7 SADRŽINA UGOVORA O RADU................................................................................................................6

8 POSTUPAK U SLUČAJU OTKAZA............................................................................................................11

9 IZMENA UGOVORA O RADU.................................................................................................................13

10 ZAKLJUČAK........................................................................................................................................15

11 LITERATURA......................................................................................................................................17

Strana 2


2 UVOD

Radni odnosi su ugovorni odnosi i ugovorom o radu zasniva se radni odnos. Osnovne obaveze iz

radnog odnosa su da je poslodavac obavezan radniku dati posao te mu za obavljeni rad isplatiti

platu, a radnik je obavezan prema uputstvima poslodavca datim u skladu sa vrstom rada,

samostalno obavljati preuzeti posao.Poslodavac ima pravo bliže odrediti mesto i način obavljanja

rada, poštujući pritom prava i dostojanstvo radnika. Takođe, poslodavac je dužan osigurati radniku

uslove za siguran rad, u skladu s posebnim zakonom i drugim propisima.U radnom odnosu

poslodavac i radnik dužni su se pridržavati odredbi Zakona o radu, drugih zakona, međunarodnih

ugovora, drugih propisa, kolektivnih ugovora i pravilnika u vezi s radnim odnosom. Pre stupanja

radnika na rad, poslodavac mu mora omogućiti da se upozna s propisima o radnim odnosima te ga

je dužan upoznati s organizacijom rada i zaštitom na radu.

Radni odnos se zasniva ugovorom o radu, koji se zaključuje u pismenom obliku, pre početka rada.

Zakonom je propisan i sadržaj ugovora o radu. Ugovor mora da sadrži: odredbe o danu početka

rada, zaradi, uslovima rada, radnom mestu za koje se zasniva radni odnos, mogućnosti

raspoređivanja na drugo radno mesto u toku trajanja radnog odnosa i o drugim pitanjima,

obavezama i odgovornostima na radu i u vezi sa radom. Zaposleni ostvaruju prava, obaveze i

odgovornosti iz radnog odnosa danom početka rada. Osnovna prava iz radog odnosa su sledeća:

pravo na odgovarajuću zaradu,materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti,

zaštitu na radu, zdravstvenu zaštitu i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne

sposobnosti i starosti, kao i prava na druge oblike zaštite u skladu sa zakonom i kolektivnim

ugovorom. Pored toga, zaposlena žena ima pravo na posebnu zaštitu na radu za vreme trudnoće,

porođaja i materinstva, a zaposleni mlađi od 18 godina i zaposleni invalid imaju pravo na posebnu

zaštitu na radu. Zaposleni i Poslodavac su saglasni da se na sva prava, obaveze i odgovornosti koja

nisu utvrđena ovim ugovorom primenjuju odgovarajuće odredbe zakona i opšteg akta.

Strana 3


3 PRAVNI AKTI IZ ZAKONA O RADU

Zakon o radu precizno uređuje odnos između zakona i ugovora o radu kao odnos usklađenosti

ugovora o radu sa zakonom. Ugovor o radu mora biti u saglasnosti sa zakonom i to dvojako: tako

što ugovor o radu ne može da sadrži odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju

nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom, i ugovorom o radu mogu da

se utvrde veća prava i uslovi utvrđeni zakonom, i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, osim

ako zakonom nije drukčije određeno.

Ugovor o radu mora biti u saglasnosti sa opštim i kolektivnim ugovorom kada ovaj kolektivni

ugovor obavezuje poslodavca, a kada se radi o uređivanju uslova za rad mora biti u saglasnosti ne

samo sa opštim i posebnim ugovorom nego i sa kolektivnim ugovorom kod poslodavca. Redosled

primene ovih pravnih akata je sledeći: ugovor o radu, kolektivni ugovor pa zakon, jer je obim

prava u obrnutom odnosu prema nivou uopštenosti pravnog akta.

4 ZAKLJUČENJE UGOVORA O RADU

Ugovor o radu je akt zasnivanja radnog odnosa, kojim se uređuju prava, obaveze i odgovornosti

između zaposlenog i poslodavca. Tom prilikom je i jednoj i drugoj strani dozvoljena sloboda

ugovaranja. Iako ugovor o radu nije strogo formalan akt, jer forma nije condicio sine qua non za

njegovo postojanje, zaključuje se u pisanom obliku pre nego što zaposleni stupi na rad. Ugovor

mora biti u skladu sa Zakonom o radu i kolektivnim ugovorom. Zaključeni ugovor o radu znači da

su se stekli svi uslovi i osnovi za zasnivanje radnog odnosa. Ugovor o radu može se zaključiti na

neodređeno i određeno vreme.

Ugovor o radu u kome nije naznačeno vreme trajanja smatraće se ugovorom o radu na neodređeno

vreme. Ugovor o radu na određeno vreme zaključuje se na period do dve godine. U slučajevima

izvršavanja posla koji traje do šest meseci; privremenog povećanja obima posla; zamene odsutnog

radnika do godinu dana, te obavljanje poslova čije je trajanje unapred određeno prirodom i vrstom

Strana 4


posla, zaključuje se ugovor o radu na određeno vreme. Ukoliko je ugovor o radu zaključen

suprotno napred navedenom, smatra se da se radi o ugovoru o radu na neodređeno vreme.

Ugovor o radu koji je zaključen na određeno vreme, može se, u sporazumu sa poslodavcem,

jednom ili više puta produžiti za određeni period, ali najviše do dve godine od dana zaključivanja

ugovora o radu na određeno vreme. U ovaj period uračunavaju se i prekidi koji su trajali do dve

sedmice. Ugovor o radu ne može zaključiti lice koje nije navršilo 15 godina života i koje nema

opštu zdravstvenu sposobnost za rad. Lice koje ima između 15 i 18 godina života može zaključiti

ugovor o radu pod uslovom da pribavi uverenje da poseduje opštu zdravstvenu sposobnost za rad i

saglasnost zakonskog zastupnika. Lice mlađe od 18 godina života ne može zaključiti ugovor o

radu za obavljanje poslova na kojima postoji povećana opasnost od povreda ili povećani štetni

uticaj za zdravlje radnika.

5 OSOBINE UGOVORA O RADU

Ugovor o radu je formalan ugovor. Zaključuje se u pismenon obliku i smatra se zaključenim kada

ga potpišu zaposleni i poslodavac. On je dvostrani ugovor, dvostrano obavezan, jer stvara

uzajamne obaveze učesnika u zaključivanju ugovora. Zatim je dvostrano teretni ugovor jer se

njegov cilj sastoji u određenoj koristi za obe strane, i svaka ugovorna strana vidi ispunjenje nekog

svog interesa. Istovremeno on je i komutativni ugovor jer su u trenutku njegovog zaključenja

poznati ne samo vrsta nego i obim činidbe, a poznato je i ko je obavezan da činidbu izvrši i ko je

ovlašćen da zahteva njeno izvršenje Ugovor o radu je individualan ugovor jer stvara obaveze samo

za njegove učesnike (zaposlenog i poslodavca), i zaključuje se s obzirom na ličnost (aktom o

organizaciji i sistematizaciji poslodavac utvrđuje vrstu poslova, vrstu i stepen stručne spreme i

druge posebne uslove).

6 SADRŽINA UGOVORA O RADU PREMA ZAKONU O RADU

Ugovor o radu se zaključuje u pisanom obliku i sadrži:

- naziv i sedište poslodavca

Strana 5


- ime i prezime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog

- vrstu i stepen stručne spreme zaposlenog

- vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja

- mesto rada

- način zasnivanja radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme)

- očekivani period trajanja ugovora, u slučaju ugovora o radu na određeno vreme

- dan početka rada

- radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno)

- novčani iznos osnovne zarade i elemente za utvrđivanje radnog učinka, naknade zarade i

uvećanje zarade i druga primanja zaposlenog

- rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo·- pozivanje na kolektivni

ugovor, odnosno pravilnik o radu koji je na snazi

- trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena

- otkazni rok kojeg se mora pridržavati radnik, odnosno poslodavac

7 SADRŽINA UGOVORA O RADU

-Radno vreme

Opštim aktom može da se utvrdi radno vreme kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće od 36

časova nedeljno. Ugovor o radu može se sklopiti i za nepuno radno vreme. Radnik na zahtev

poslodavca može raditi duže od punog radnog vremena (prekovremeni rad), najviše 10 sati

nedeljno. O rasporedu radnog vremena odlučuje poslodavac pisanom odlukom. Poslodavac mora

obavestiti radnike o rasporedu ili promeni rasporeda radnog vremena najmanje 7 dana unapred,

osim u slučaju hitnog prekovremenog rada.

-Prekovremeni rad

Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više

sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u

određenom roku završi posao koji nije planiran - prekovremeni rad. Prekovremeni rad ne može da

traje duže od osam časova nedeljno, niti duže od četiri časa dnevno po zaposlenom.

Strana 6


-Raspored radnog vremena

Radni dan, po pravilu traje osam časova. Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili

kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena može

da organizuje na drugi način. Poslodavac je dužan da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni

rasporeda radnog vremena.

-Preraspodela radnog vremena

Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti,

organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada racionalnije korišćenje radnog vremena i

izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima.

Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest

meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od punog radnog vremena. U slučaju

preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno.

Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom.

-Odmori i pauze

Radnik koji radi najmanje šest sati dnevno ima svakoga radnog dana pravo na odmor (pauzu) od

najmanje 30 minuta, osim ako posebnim zakonom nije drukčije određeno. Vreme odmora ubraja

se u radno vreme. Između dva uzastopna radna dana radnik ima pravo na odmor od najmanje 12

sati neprekidno. Radnik ima pravo na nedeljni odmor koji je najčešće nedeljom u trajanju

najmanje 24 sata neprekidno, a ako je preko potrebno da radi nedeljom, mora mu se za svaku

radnu nedelju osigurati jedan dan odmora.

-Godišnji odmor

U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim

aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako

što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada,

Strana 7


radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili

ugovorom o radu. Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa se kao pet radnih

dana.

Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i

privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju ne uračunavaju se

u dane godišnjeg odmora.Ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno

sprečen za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju - ima pravo da po isteku te sprečenosti

za rad nastavi korišćenje godišnjeg odmora.

-Plaćeno odsustvo

Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) u ukupnom

trajanju do sedam radnih dana u toku kalendarske godine, u slučaju sklapanja braka, porođaja

supruge, teže bolesti člana uže porodice i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom i

ugovorom o radu. Vreme trajanja plaćenog odsustva utvrđuje se opštim aktom i ugovorom o radu.

Pored prava na odsustvo iz stava zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo još: 1) pet radnih dana

zbog smrti člana uže porodice; 2) dva dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi,

izuzimajućidan davanja krvi. Članovima uže porodice smatraju se bračni drug, deca, braća, sestre,

roditelji, usvojilac, usvojenik, staratelj i druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom

domaćinstvu sa zaposlenim. Opštim aktom i ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na plaćeno

odsustvo u trajanju dužem od pet radnih dana.

-Neplaćeno odsustvo

Poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo). Za

vreme neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina

prava i obaveze zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drukčije određeno.

-Mirovanje radnog odnosa

Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza

za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno, ako odsustvuje

Strana 8


sa rada zbog: 1) odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka; 2) upućivanja na rad u

inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne

saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva; 3) privremenog upućivanja na rad kod

drugog poslodavca; 4) izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu,

političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi

kod poslodavca; 5) izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili

zaštitne mere, u trajanju do šest meseci.

Zaposleni kome miruju prava i obaveze ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluženja,

odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, odnosno kod drugog poslodavca,

prestanka funkcije, povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili

zaštitne mere - vrati na rad kod poslodavca. Prava ima i bračni drug zaposlenog koji je upućen na

rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturnesaradnje, u diplomatska,

konzularna i druga predstavništva.

-Zabrana otkaza

Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, rada u skraćenom radnom vremenu roditelja, odnosno

usvojitelja, usvojiteljskog odsustva i odsustva za negu deteta sa težim smetnjama u razvoju te 15

dana nakon prestanka trudnoće, odnosno korišćenja tih prava, poslodavac ne može otkazati ugovor

o radu trudnici, odnosno osobi koja se koristi nekim od tih prava. Otkaz je nevažeći ako radnik u

roku od 15 dana od dostavljanja otkaza obavesti poslodavaca o navedenim okolnostima te preda

potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog ovlašćenog tela. Navedene okolnosti ne sprečavaju prestanak

ugovora o radu sklopljenog na određeno vreme, istekom vremena na koje je sklopljen taj ugovor.

-Otkaz od strane zaposlenog

Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu. Otkaz ugovora o radu zaposleni

dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan

prestanka radnog odnosa. Ako zaposleni otkaže ugovor o radu zbog, od strane poslodavca učinjene

povrede obaveza utvrđenih zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava iz

radnog odnosa, kao u slučaju da mu je nezakonito prestao radni odnos.

Strana 9


-Otkaz od strane poslodavca

Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se

odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to:

1) ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za

obavljanje poslova na kojima radi;

2) ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili

ugovorom o radu;

3) ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo

ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca;

4) ako zaposleni učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom;

5) ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za

neplaćeno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa u smislu ovog zakona;

6) ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad;

7) ako zaposleni odbije zaključenje aneksa ugovora o radu;

8) ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem

određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

-Evidencija zarade i naknade zarade

Poslodavac je dužan da vodi mesečnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade. Evidencija sadrži

podatke o zaradi, zaradi po odbitku poreza i doprinosa iz zarade i odbicima od zarade, za svakog

zaposlenog. Evidencija ne može da sadrži nepopunjena i brisana mesta i naknadno upisane

podatke. Evidenciju overava direktor, odnosno preduzetnik ili zaposleni koga oni ovlaste.

Evidenciju potpisuje zaposleni kome je izvršena isplata zarade, odnosno naknade zarade.

-Zaštita zarade i naknade zarade

Poslodavac može novčano potraživanje prema zaposlenom naplatitiobustavljanjem od njegove

Strana 10


zarade samo na osnovu pravnosnažne odluke

suda, uslučajevima utvrđenim zakonom ili uz pristanak zaposlenog.Na osnovu pravnosnažne

odluke suda i u slučajevima utvrđenimzakonom poslodavac može zaposlenom da obustavi od

zarade najviše do jedne trećine zarade, odnosno naknade zarade, ako zakonom nije drukčije

određeno.

8 POSTUPAK U SLUČAJU OTKAZA

-Rok zastarelosti

Otkaz ugovora o radu poslodavac može dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za

činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od šest meseci od dana nastupanja

činjenica koje su osnov za davanje otkaza. Otkaz ugovora o radu poslodavac može dati

zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti utvrđenog zakonom za krivično delo.

-Dostavljanje akta o otkazu ugovora o radu

Ugovor o radu otkazuje se rešenjem, u pisanom obliku, i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o

pravnom leku. Rešenje mora da se dostavi zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, odnosno

na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog.

Ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi rešenje, dužan je da o tome sačini pismenu

belešku a rešenje se objavljuje na oglasnoj table poslodavca i po isteku osam dana od dana

objavljivanja smatra se dostavljenim. Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja

osim ako ovim zakonom ili rešenjem nije određen drugi rok. Zaposleni je dužan da narednog dana

od dana prijema rešenja u pisanom obliku obavesti poslodavca ako želi da spor rešava pred

arbitrom u smislu.

-Obaveza isplate zarade i naknade zarade

Poslodavac je dužan da zaposlenom, u slučaju prestanka radnog odnosa, isplati sve neisplaćene

zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog

odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Isplatu obaveza poslodavac je dužan da

izvrši najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.

Strana 11


-Oblik, obrazloženje i dostavljanje otkaza

Otkaz mora imati pisani oblik, a poslodavac mora otkaz obrazložiti. Otkaz se mora dostaviti osobi

kojoj se otkazuje. Otkazni rok počinje teći od dana dostavljanja otkaza. Otkazni rok ne teče za

vreme trudnoće, korišćenja porođajnog odsustva, odsustva za negu deteta s težim smetnjama u

razvoju, korišćenja prava na rad u skraćenom radnom vremenu roditelja, odnosno usvojitelja,

korišćenja usvojiteljskog odsustva, bolovanja, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne

službe...

U pogledu prestanka ugovora o radu, radi se o sledećim načinima prestanka: sporazumni raskid

ugovora o radu ili jednostrani otkaz ugovora od strane zaposlenog ili poslodavca.

Zaposleni može raskinuti radni odnos u bilo koje doba, jer zakon o tome ništa ne govori, i nije

dužan da svoje razloge za raskid ugovora na bilo koji način i navodi i daje.

-Redovni otkaz ugovora o radu

Poslodavac može otkazati ugovor o radu uz propisani ili ugovoreni otkazni rok (redoviti otkaz),

ako ima opravdanih razloga za to, u slučaju:

* ako prestane potreba za obavljanje određenog posla zbog gospodarskih, tehničkih ili

organizacijskih razloga (poslovno uslovni otkaz),

*ako radnik ne može uredno izvršavati svoje obveze zbog određenih trajnih osobina ili

sposobnosti (lični uslovni otkaz), ili

*ako radnik krši obveze iz radnog odnosa (otkaz uslovljen ponašanjem radnika).

Poslovno i lično uslovni otkaz dopušten je samo ako poslodavac radnika ne može zaposliti na

nekim drugim poslovima. Pri odlučivanju, poslodavac mora voditi računa o trajanju radnog

odnosa, starosti i obavezama uzdržavanja koje terete zaposlenog.

Strana 12


Poslovno i lično uslovni otkaz dopušten je samo ako poslodavac ne može obrazovati ili osposobiti

radnika za rad na drugim poslovima, odnosno ako to nije opravdano od njega očekivati. Ako

poslodavac redovno zapošljava 10 ili manje od 10 radnika ili ako otkazuje ugovor o radu koji traje

kraće od šest meseci dužan je otkazati radni odnos uz propisani ili ugovoreni otkazni rok, osim ako

otkazuje vanrednim otkazom.

Poslodavac koji je zbog društvenih, tehničkih ili organizacionih razloga otkazao ugovor o radu

zaposlenom, ne sme šest meseci na istim poslovima zaposliti drugog radnika (ta povreda ne

dovodi do nezakonitosti odluke o otkazu).

Radnik može redovno otkazati ugovor o radu uz propisani ili ugovoreni otkazni rok, ne navodeći

za to razlog.

-Vanredni otkaz ugovora o radu

Karakteristike su:

• nema otkaznog roka

• otkaz vredi od trenutka dostavljanja radniku

• mora biti donešen u prekluzivnom roku od 15 dana

• može biti donešen zbog naročito teške povrede obaveze iz ugovora o radu ili neke druge važne

činjenice zbog koje nastavak radnog odnosa nije moguć.

Stranka ugovora o radu koja vanredno otkaže ima pravo od stranke koja je kriva za otkaz da traži

naknadu štete zbog neizvršenja ugovorom o radu preuzetih obaveza.

Nije opravdani razlog za otkaz:

- bolovanje

- podnošenje žalbe ili tužbe, odnosno učestvovanje u postupku protiv poslodavca odnosno

obraćanje radnika nadležnim telima izvršne vlasti.

Strana 13


9 IZMENA UGOVORA O RADU

Prema Zakonu o radu poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada

(aneks ugovora):

*radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada

*radi premeštaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca, u skladu sa zakonom

*radi upućivanja na rad na odgovarajući posao kod drugog poslodavca

*ako je zaposlenom koji je višak obezbedio ostvarivanje prava

*drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom, odnosno ugovorom o radu

Na ovaj način zakonodavac je precizirao razloge koji daju poslodavcu pravo da zahteva izmenu

ugovorenih uslova rada. Odredio je i pravne posledice – razlog za fakultativni osnov prestanka

radon odnosa u formi otkaza od strane poslodavca – ako zaposleni odbije zaključenje aneksa

ugovora o radu. Sama promena okolnosti još nije dovoljna za izmenu ugovora, potrebno je da ona

za posledicu ima opravdani razlog na strain poslodavca. Ponuda poslodavca je predlog

zaposlenom koji je dužan da se izjasni o ponudi za zaključivanje aneksa u roku koji odredi

poslodavac, akoji ne može biti kraći od 8 radnih dana.

Strana 14


10 ZAKLJUČAK

Prema podacima koji su bili dostupni a koji su uglavnom zasnovani na pozitivno pravnim

propisima (Zakon o radu, Kolektivni ugovor) možemo zaključiti da je radni odnos pitanje oko

kojeg se koncetriše čitava materija radnog prava. Najšire posmatrano radni odnos je odnos ljudi u

procesu rada sa odgovarajućom pravnom nadgradnjom. Ta pravna nadgradnja je sam ugovor o

radu koji je po svojoj sadržini I osobenostima specifičan u odnosu na predmet koji reguliše. Iako

ugovor o radu nije strogo formalan akt, jer forma nije condicio sine qua non za njegovo postojanje,

zaključuje se u pisanom obliku, pre nego što zaposleni stupi na rad. Ugovor mora biti u skladu sa

zakonom i kolektivnim ugovorom. Zaključeni ugovor znači da su se stekli svi uslovi i osnovi za

zasnivanje radnog odnosa.

Ugovor o radu koji je dugi niz godina bio svesno izbegavan od strane zakonodavca se vratio u

velikom zamahu u našu pravnu teoriju i zakonodavstvo i zauzeo značajno mesto u pitanjima

regulisanja radnog odnosa predstavljajući osnov za nastajanje radnog odnosa kome je ipak

neophodno da bude ostvaren stupanjem zaposlenog na rad.

Oslobađanjem forme ugovora o radu došlo je do liberalnijeg zaključivanja ovog ugovora i

mogućnosti da poslodavac i zaposleni ugovore i druga prava i obaveze iz radnog odnosa i time

doprinesu individualizaciji radnih odnosa.

Smatra se da je ugovor o radu akt zasnivanja radnog odnosa ali on takođe može bit ii akt kojim se

supstituiše pojedinačni kolektivni ugovor. On je jedna od dve mogućnosti zamene pojedinačnog

kolektivnog ugovora kod poslodavca ali samo u zakonom određenom slučaju.

Obaveza usklađenosti ugovora o radu sa zakonom ogleda se u tome što se ugovorom o radu ne

mogu utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom i

kolektivnim ugovorom, a istovremeno utvrđivanje ovih prava podleže obavezi usklađenosti sa

zakonom – zabrana suprotnosti sa zakonom.

Potreba za vršenjem rada je i ekonomske i socijalne prirode, gde ugovor o radu predstavlja pravni

Strana 15


akt koji je kreacija dveju ugovorenih stranaka, koji oni zaključuju sa ciljem da njegovom

primenom proizvedu pravna dejstva u ekonomskoj i socijalnoj sferi svog društvenog života.

Raskid ugovora predstavlja način prestanka ugovora o radu voljom njegovih stranaka, može biti

posledica volje obe stranke ili samo jedne od ugovornih strana (ne predpostavlja se saglasnost

druge ugovorene stranke). Tradicionalno pravilo da se obe ugovorne stranke u postupku raskidanja

radnog odnosa tretiraju na jednak način je napušteno u svim iole demokratskim zemljama, te u tom

smislu došlo je do ograničenja slobode otkazivanja od strane poslodavca.

Strana 16


11 LITERATURA

1.Dr Predrag Jovanović, Radno pravo, Službeni glasnik, Beograd 2000.

2.Dr Željko Mirjanić, Radni odnos, Banja Luka, 2004.

3.Dr Dušan Paravina, Radno pravo, Beograd, 1998.

Strana 17

Documents

Radno i Socijalno Pravo