45.Odmor u toku rada

Da bi se sacuvale psihofizicke sposobnosti radnika i poslodavca uopste i da bi se obezbedili uslovi za uspesan radi i poslovanje u kontinuitetu neophodni su periodi odmora oih ucesnika odnosa povodom rada. Postoji vise vrsta odmora ali ciljevi su im isti – psihofizicki, zdravstveni, radno-zastitni, ekonomski i socijalni. Pravo nao domor nije prenosivo i radnik ga se ne moze odreci. Poslodavac ne moze uskrati radniku pravo na odmor, ukoliko to ucini takvo ponasanje je sankcionisano prekrsajnom odgovornoscu. Zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta. Zaposleni koji radi duze od 4, a krace od 6 casova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 15 minuta. Zaposleni koji radi duze od punog radnog vremena a najmanje 10 casova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada od najmanje 45 min. zaposleni ima pravo na odmor izmedju dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12h neprekidno, ako zakonom nije drugacije odredjeno. Zaposleni imaju pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24h neprekidno.

46. Godisnji odmor

Oblik odmora zaposlenih i smatra se jednom od osnovnih prava iz radnog odnosa. Garantuju ga ustavi zemalja a uredjuje nacionalno i medjunarodno radno zakonodavstvo. Zaposleni i poslodavac ne mogu slobodno ugovarati osnovne elemente godisnjeg odmora. Predvidjeno je da svaki sporazum radnika i poslodavca o odricanju prava na placeni godisnji odmor ili o odricanju od ovog odmora ima se smatrati nistavim, nevazecim i zabranjenim. Takodje je predvidjeno da godisnji odmor ni u kom slucaju ne moze biti kraci od 3 radne nedelje za godinu dana rada kod poslodavca i da svako lice koje koristi godisnji odmor prima za vreme koriscenja godisnjeg odmora svoju normalnu ili prosecnu platu. Pravo na godisnji odmor je pravo steceno radom, licno pravo, neprenosivo, pravo koje se ne moze uskratiti niti ga se moze odreci. Zaposleni ima pravo na godisnji odmor u skladu sa Zakonom o radu. Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duzi od 30dana stice pravo da koristi godisnji odmor posle 6 meseci neprekidnog rada.

47. Odsustvo uz nadoknadu zarade (placeno odsustvo)

Uredjeno je clanom 77. Zakona o radu i predstavlja odsustvo zaposlenog sa rada kada zaposleni ima umesto zarade pravo na nadoknadu zarade. Ima pravo na odsustvo uz nadoknadu zarade u ukupnom trajanu od sedam radnih dana u toku kalendarske godine u slucaju sklapanja braka, porodjaja supruge, teze bolesti clana uze porodice i u drugim slucajevima utvrdjenim opstim aktom i ugovorom o radu. Ne moze trajati duze od sedam radnih dana u toku kalendarske godine za zapslenog u predvidjenim slucajevima. Pored prava na odsustvo od sedam radnih dana u navedenim slucajevima zaposleni ima pravo na placeno odsustvo jos pet radnih dana zbog smrti clana uze porodice i dva dana za svaki slucaj dobrovoljnog davanja krvi racunajuci i dan davanja krvi.

48. Neplaceno odsustvo=========Zakonodavac je odredbom o odsustvu sa nadoknadom zarade utvrdio pravo radnika na ovo odsustvo pod odredjenim uslovima, dok je kao mogucnost predvideo odsustvo bez nadoknade zarade, vezujuci ga za odobrenjea poslodavca i njegovu procenu konkretnog razloga za ovo odsustvo. Za vreme neplacenog odmora zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa ako za pojedina prava i obaveze zakonom, opstim aktom i ugovorom o radu nije drugacije odredjeno.

49. Opsta zastita

Opsta zastita zaposlenih odnosi se na sve zaposlene ma gde onii radili i u kom obliku radnog odnosa se nalazili. Zaposleni imaju pravo na bezbednosti i zastitu zivota i zdravlja na radu u skladu sa zakonom. Zaposleni je duzan da postuje propise o bezbednosti i zastiti zivota i zdravlja na radu kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica. Duzan je da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da utice na bezbednost i zdravlje ljudi. Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama utvrdjenim od strane nadleznog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom ne moze da obavlja poslove koji bi izazvali pogorsanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne po njegovu okolinu. Kao i u slucaju prekovremenog rada.

50. Zastita od zlostavljanja na radu (mobing)===Zlostavljanje na radu je nov radnopravni institut u nasem pravu uveden u regulativu Zakonom o sprecavanju zlostavljanja na radu, iz 2010 god. Od engleske reci to mob – vredjati, sikanirati, je pojam koji nema univerzalnu definiciju a postoji onda kda je neka osoba ili gruba izlozena sikaniranju, uznemiravanju, vredjanju, iskljucivanju na radnom mestu od strane nadredjenih, podredjenih ili kolega ravnopravnih po polozaju, ili se osobi ili grupi dodeljuju uvredljivi radni zadaci. Po Zakonu Republike Srbije zlostavljanje je svako aktivno ili pasivno ponasanje pema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja a koje za cilj ima ii predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, licnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, polozaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponizavajuce ili uvredljivo okruzenje, pogorsava uslove rad ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaze ugovor o radu ili drugi ugovor. Zlostavljanje je i podsticnje i navodjenje drugih na ponasanje koje predstavlja zlostavljanje. Izvrsiocem zlostavljanja smatra se poslodavac sa svojstvom fizickog lica – preduzetnik ili odgovorno lice kod poslodavca koji je pravno lice, zatim zaposleni ili grupa zaposlenih kod poslodavca koji vrse zlostavljanje. Zastitu od zlostavljanja moguce je u skladu sa zakonom ostvariti kod poslodavca, u postupku posredovanja ili medijacije, u postupku utvrdjivanja odgovornosti za nepostovanje radne discipline, odnosno povredu radne duznosti i pred nadleznim sudom u obliku radnog spora. Nadzor nad primenom zakona vrsi upravna inspekcija(za zaposlene u drzavnim organima, organima autonomne pokrajine i lokalne samouprave), inspekcija rada( za zaposlene u privrednim drustvima, javnim sluzbama i dr.) Zakon propisuje prekrsajnu odgovornost za poslodavca i odgovorno lice kod poslodavca, za nepostovanje odredaba zakona.

51. Zastita omladine=======Zaposleni mladji od 18god.uziva posebnu zastitu u radnom odnosu i u domacem i u medjunardnom radnom pravu. Zaposleni mladji od 18 ne moze da radi na poslovima na kojima se obavlja narocito tezak fizicki rad, rad pod zemljom, pod vodom ilii na velikoj visini, rad koji ukljucuje izlaganje stetnom zracenju ili sredstvima koja su otrovna, kancerogena ili koja prouzrokuju nasledna oboljenja kao i rizik po zdravlje zbog hladnoce, toplote, buke ili vibracije, i poslove koji bi na osnovu nadleznog zdravstvenog organa mogli stetno i sa povecanim rizikom da uticu na njegovo zdravlje i zivot s obzirom na njegove psihofizicke sposobnosti. Zaposleni izmedju navrsene 18 i 21god,moze da radi na ovim poslovima samo na osnovu nalaza nadleznog zdravstvenog organa kojim se utvrdjuje da takav rad nije stetan za nejgovo zdravlje, troskove snosi poslodavac. Ne moze da im se utvrdi puno radno vreme u trajanju duzem od 35h nedeljno, niti duzem od 8h dnevno. Zabranjen je prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena. N.R.

52. Zastita materinstva

Zaposlena zena za vreme trudnoce ne moze da radi na poslovima koji su po nalazu nadleznog zdravstvenog organa stetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta a narocito na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta ili na kojima postoji stetno zracenje ili izlozenost ekstremnim temperaturama ili vibracijama. Ne moze da radi za vreme prve 32 nedelje trudnoce prekovremeno i nocu, ako bi takav rad bio stetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta na osnovu nlaza nadleznog zdr.organa. za vreme poslednjih 8nedelja ne moze da radi prekovremeno i nocu. Jedan od roditelja sa detetom do 3god moze da radi prekovoremeno i nocu samo uz pismenu saglasnost. Kao i samohrani roditelj koji ima dete do 7god ili dete koje je tezak invalid. Prava su ista i zaa usvojioce, hranioce, odnosno staratelje dece u odnosu na navedene godine deteta.

53. Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege dece

Zaposlena zena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoce i porodjaja(porodiljsko odsustvo) kao i odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od 365 dana. Moze da otpocne odmor najranije 45 dana a obavezno 28 dana pre vremena odredjenog za porodjaj, a traje do navrsena 3meseca od dana porodjaja. Po isteku porodiljskog ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365dana od dana otpocinjanja porodiljsko odsustva. Otac deteta moze da koristi pravo odsustva sa rad po ovom osnovu u slucaju kada majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprecena da koristi to pravo(izdrzavanje kazne zatvora, teska bolest i dr,) U tom slucaj otac ima pravo na nadoknadu zarade. Pravo da iskoristi porodiljsko odsustvo u trajanju od 365dana ima i zaposlena zena ako se dete rodi mrtvo ili umre pre isteka porodiljskog odsustva.

54. Odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe

Jedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega zbog teskog stepena psihofizicke ometenosti, osim za slucajeve predvidjene propisim o zdravstvenom osiguranju ima pravo da po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta odsustvuje sa rada ili da radi s polovinom radnog vremena najduze do 5navrsenih godina zivota deteta. Za to vreme ima pravo na nadoknadu zarade, u skladu sa zakonom. Uslove, postupak i nacin ostvarivanja prava na odsustvo sa rada rad posebne nege deteta blize uredjuje ministar nadlezan za drustvenu brigu o deci.

55. Zastita invalida=============================Zakon o radu predvidja da je zaposlenom invalidu rada poslodavac duzan da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti. Ovakava formulacija obaveze poslodavca ukazuje da se radi o zastiti posle invalidnost, invalidnosti nastaloj na radnom mestu. Zakonom o radu takodje je predvidjeno da zaposlenom kod koga je u skladu sa propisim o penzijskom i invalidskom osiguranju utvrdjeno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na odredjenim poslovima poslodava duzan da obezbedi obavljanje drugog odgovarajuceg posla, ciji uslovi nece sadrzavai faktore rizika za zaposlenog. Ovde se radi o zastiti zaposlenog pre nastupanja invalidnosti. Zaposlenom koji odbije da prihvai ponudjeni odgovarajuci posao, poslodvac moze da otkaze ugovor o radu. Iako je zakonska regulativa u Republici Srbiji koja se bavi pravima invalida rada sve bolja, status invalida jos nije na potrebnom i ocekivanom nivou.

56. Obavestenje o privremenoj sprecenosti za rad

Privremena sprecenost za rad ili bolovanje jeste institut koji je dugo bio zloupotrebljavan od strane zaposlenih iz razlicitih motiva i okolnosti rada. Zaposleni je duzan da najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremen sprecenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koji sadrzi i vreme sprecenosti za rad. U slucaju teze bolesti umesto zaposlenog potvrdu poslodavcu dostavljaju clanovi uze porodice ili druga lica sa kojima zivi u porodicnom domacinstvu. Ako zaposleni zivi sam potvrdu je duzan da dostavi u roku od 3 dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu.Lekar je duzan da zaposlenom izda potvrdu o privremenoj sprecenosti za rad. Ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada, on moze da podnese zahtev nadleznom zdravstvenom organu radi utvrdjivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom.

57. Zarada

Zakon o radu utvrdjuje pravo zaposlenog na odgovarajucu zaradu koja se utvrdjuje u skladu sa zakonom opstim aktom i ugovorom o radu. Zaposlenima se garantuje jednak zarada za isti rad ili raad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca. Pod radom iste vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen strucne spreme, ista radna sposobnost, odgovornost i fizicki i intelektualni rad. Odluke poslodavca ili sporazum sa zaposlenim koje nisu u skladu sa ovim nistavi su i zaposleni ima pravo na nadoknadu stete. Zarada se sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca(nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa u skladu sa opstim aktom ili ugovorom o radu. Pod zaradom se smatra zarada koja sadrzi porez i doprinose koji se placaju iz zarade kao i sva primanja iz radnog odnosa osim nadoknada troskova zaposlenog i drugih primanja koja predvijda zakon.

58. Zarada za obavljeni rad i vreme porovedeno na radu

Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se o osnovne zarade, dela zarade za radni ucinak i uvecane zarade. Osnovna zarada odredjuje se na osnovu uslova utvrdjenih pravilnikom potrebnih za rad na poslovim za koje je zaposleni zakljucio ugovor o radu i vremena provedenog na radu. Radni ucinak odredjuje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama. Pravilnikom se utvrdjuju elementi za obracun i isplatu osnovne zarade i zarade po osnovu radnog ucinka. Ugovorom o radu moze se utvrditi osnovna zaradaa u vecem iznosu od osnovne zarade utvrdjene na osnovu elemanata iz pravilnika. Zaposleni ima pravo na uvecanu zaradu u visini utvrdjenoj opstim aktom i ugovorom o radu za rad na dan praznika koji je neradan dan, za rad nocu i rad u smenama, za prekovremeni rad i po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu. Opstim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slucajevi u kojima zaposleni ima pravo na uvecanu zaradu. Pripravnik ima pravo na zaradu najmanje u visini od 80% osnovne zarade za poslove za koje je zakljucio ugovor o radu, kao i na nadoknadu troskova i druga primanja, u skladu sa opstim aktom i ugovorom o radu. Zarada se isplacuje u rokovima utvrdjenim opstim aktom i ugovorom o radu najmanje jedanput mesecno, najkasnije do kraja tekuceg meseca za prethodni mesec. Zarada se isplacuje samo u novcu, ako zakonom nije odredjeno drugacije.

59.Minimalna zarada

Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni ucinak i puno radno vreme, odnosno radno vreme koje se izjednacava sa punim radnim vremenom. Pri utvrdjivanju minimalne zrade polazi se narocito od troskova zivota, kretanja prosecne zarade u Republici Srbiji, egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice, stope nezaposlenosti, kretanja nezaposlenosti na trzistu radaa i opsteg nivoa ekonomske razvijenosti Republike Srbije. Minimalna zarada utvrdjuje se po radnom casu, za period od najmanje sest meseci i ne moze biti niza od visine minimalne zarade utvrdjene odlukom Socijalno ekonomskog saveta Republike Srbije, odnosno Vlade Republike Srbije, za period koji prethodi periodu za koji se utvrdjuje.

60. Naknada zarade======Zaposleni ima pravo na nadoknadu zarade u visini od prosecne zarade u prethodna 3meseca, u skladu sa opstim aktom ai ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradan dan, godisnjeg odmora, placenog odsustva, vojne vezbe ili odaziva na poziv drzavnog organa, od organa na ciji poziv se zaposleni odazvao, ako zakonom nije drugacije uredjeno.

61. Naknada trokova i druga primanja===Zaposleni ima pravo na nadoknadu troskova za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobracaju,za vreme provedeno na sluzbenom putu u zemlji, za vreme provedeno na sluzbenom putu u inostranstvu, smestaja i hrane za rad i boravak na terenu, za ishranu u toku rada i na regres za koriscenje godisnjeg odmora. Predvidjena je i duznost poslodavca da isplati zaposlenom otpremninu pre odlaska u penziju, nakanadu troskova pogrebnih uslua u slucaju smrti clana uze porodice, a clanovi uze porodice u slucaju smrti zaposlenog, bracnom drugu ili deci zaposlenog i naknadu stete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja. Poslodavac moze uplacivati premiju zaposlenom za dobrovoljno dodatno penzijsko osigruranje, kolektivno osiguranje od posledice nezgoda i kolektivno osiguranje u slucaju tezih bolesti i hiruskih intervencija a u cilju sprovodjenja kvalitetne dodatne socijalne zastite. Opstim aktom ili ugovorom o radu moze da se utvrdi pravo zaposlenog na jubilrarnu nagradu i socijalnu pomoc i na druga primanja.

62. Obracun zarade i naknade zarade, evidencija zarade i zastita zarade------------Poslodavac je duzan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obracun, i za mesec za koji nije isplatio zaradu ili naknadu zarade najkasnije do kraja mesecaa za prethodni mesec. Uz obracun neophodno je da se dostavi i obavestenje da isplata zarade ili naknade zarade nije izvrsena i razloge zbog kojih nije izvrsena isplata, sto nije zastupljeno u praksi. Poslodavac je duzan da vodi maticnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade. Evidencija sadrzi podatke o zaradi(bruto zarada), zaradi po odbitku poreza i doprinosa iz zarade(neto zarada) i odbicma od zarade za svakog zaposlenog. Ne moze da sadrzi nepopunjena i brisana mesta i naknadno upsane podatke. Overava je direktor, odnosno preduzetnik ili zaposleni koga ovlaste(najcesce sef knjigovodstva). Evidenciju potpisuje zaposleni kome je izvrsena ispala zarade ili naknade zarade. Na osnovu pravosnazne odluke suda u slucajevim utvrdjenim zakonom poslodavac moze zaposlenom da obustavi od zarade najvise do jedne trecine zarade, odnosno nakanade zarade ako zakonom nije drugacije utvrdjeno. Jedini izuzetak od jednotrecinske obustave zarade jeste slucaj visine izdrzavanja (alimentacije) utvrdjene Porodicnim zakonom kojim je utvrdjeno da visina izdrzavanja moze da iznosi i do 50% zarade, odnosno naknade zarade.medju.potrazivanja posl.i zapos. zastareravaju u roku od 3god.

63. Potrazivanja zaposlenih u slucaju stecajnog postupka i fond solidarnosti=======Stecaj predstavlja oblik prestanka privrednih subjekata koji su trajno insolventni, ne mogu da ispunjavaju svoje finansijske obaveze. U formalnom smislu predstavlja sudski postupak srazmernog namirenja poverilaca i nacin kolektivnog prinudnog namirenja poverilaca iz imovine (stecajne mase)duznika. Jedan od najtezih pravnih posledica pokretanja stecajnog postupka jeste otkaz ugovora o radu zaposlenima. Stecajna masa je celokupna imovina stecajnog duznika u zemlji i inostranstvu na dan pokretanja stecajnog postupka kao i imovina koju stecajni duznik stekne tokom stecajnog postupka. Pravo na isplatu neisplacenih potrazivanja kod poslodavca nd kojim je pokrenut stecajni postupak ima zaposleni koji je bio u radnom odnosu na dan pokretanja stecajnog postupka i lice koje je bilo u radnom odnosu u periodu za koji se ostvaruju prava utvrdjena zakonom. Za ostvarivanje prava zaposlenog na isplatu u stecajnom postupku po bilo kom osnovu osniva se Fond solidarnosti. Delatnost ovog Fonda jeste obezbedjivanje i isplata potrazivanja u skladu sa zakonom. Ima svojstvo pravnog lica i osluje kao javna sluzba sa sedistem u Beogradu. Sredstva za osnivanje i pocetak rada Fonda obezbedjuju se u budzetu RS i iz drugih izvora u skladu sa zakonom. Deluje preko svojih organa koji cine upravni odbor, nadzorni odbor i direktor. Nadzor nad zakonitoscu rada Fonda vrsi ministarstvo nadlezno za rad.

64. Prava zaposlenih kod promene poslodavca=======U slucaju statusne promene,odnosno promene poslodavca,u skladu sa zakonom,poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca pethodnika opsti akt i sve ugovore o radu koji vaze na dan promene poslodavca. Posl. prethodnik je duzan da posl.sledbenika potpuno i istinito obavesti o pravim i obavezama iz opsteg akta i ugovora o radu koji se prenosi i da obavesti pismenim putem zaposlene o prenosu ugovora. Ukoliko zaposleni odbije ili se ne izjasni u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja obavestenja posl.prethodnik moze zaaposlenom da otkaze ugovor o radu. Posl.sledbenik duzan je da primenjuje opsti akt poslodavca prethodnikaa najmanje godinu dana od dana promene poslodavca osim ako pre istega tog roka istekne vreme na koje je zakljucen kolektivni ugovor kod posl.prethodnika i ako kod posl.sledbenika bude zakljucen novi kolektivni ugovor. Posl.prethodnik i sledbenik duzni su da najmanje 15dana pre promene poslodavca obaveste reprezentetivni sindikat kod poslodavca o datumu ili predlozenom datumu promene poslodavca, razlozim za promenu poslodavca, pravnim, ekonomskim i socijalnim posledicama promene poslodavca na polozaj zaposlenih i merama za njihovo ublazavanje.

65. Visak zaposlenih======Poslodavac suocavajuci se sa poteskocama izlazak iz poslovne krize najcesce pokusava smanjenjem broja zaposlenih i zarada. Kako bi se izbegla samovolja poslodavaca i ogranicio broj situacija i stanja kojima se odredjuje i kvalifikuje visak zaposlenih zakonodavac je kvalitetnije uredio pitanje viska zaposlenih uvazavajuci resenja Konvencije broj 158, Preporuke broj 166. Zakon o radu predvidja da je poslodavac duzan da donese program resavanja viska zaposlenih ako utvrdi da ce zbog tehnoloskih, ekonomskih ili organizacionih promena u okviru perioda od 30 dana doci do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodredjeno vreme. Poslodavac je duzan da predlog programa dostavi svom reprezentativnom sindikatu i republickoj organizaciji nadleznoj za zaposljavanje najkasnije 8dana od dana utvrdjivanja predloga programa radi davanja misljenja. Program donosi upravni odbor, ili ako ga nema direktor, odnosno preduzetnik. Zakon izricito predvidja da kriterijum za utvrdjivanje viska zaposlenih ne moze da bude odsustvo zaposl.sa rada zbog privremene sprecenosti za rad, trudnoce, porodiljskog odsustva, nege deteta i posebne nege deteta.

66. Klauzula zabrane konkurencije

U radnom pravu konkurencija je odredjena razicitoscu interesa poslodavaca i zaposlenog. Iako oni kao ucesnici jedinstvenog i zajednickog radnog procesa imaju isti cilj prosperitetnog poslovanja poslodvca u raspodeli dobiti interesi cesto izazivaju suprotstavljanja uslovljena vlasnistvom nad sredstvima rada koje zna da izazove neobjektivno vrednovanje znacaja rada zaposlenog i njegovog doprinosa rezultatima poslovanja poslodavca, ali i precenjivanje sopstvenog doprinosa zaposlenog. Ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne moze da radi u svoje ime i za svoj racun, kao i u ime i za racun drugog pranog ili fizickog lica bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu. Zabrana konkurencije moze da se utvrdi samo ako postoje uslovi da zaposleni radom kod poslodavca stekne nova, posebno vazna tehnoloska znanja, sirok krug poslovnih partnera ili da dodje do saznanja vaznih poslovnih informacija i ljudi. Ugovorom o radu zaposleni i poslodavac mogu da ugovore uslove zabrane konkurencije i po prestanku radno odnosa u roku koji ne moze da bude duzi od dve godine po prestanku radnog odnosa.

67. Odgovornost zaposlenog za stetu poslodavcu

Zaposleni je odgovoran z stetu koju je na radu ili u vezi sa radom namerno ili krajnjom nepaznjom prouzrokovao poslodavcu, u skladu sa zakonom. Ako stetu prouzrokuje vise zaposlenih, svaki zaposleni odgovaran je za deo stete koju je prouzrokovao. Ako se ne moze utvrditi pojedinacna odgovornost za stetu, smatra se da su svi zaposleni koju su ucestvovali u prouzrokovanju stete podjednako odgovorni i stetu nadoknadjuju u jednakim delovima. Ako je vise zaposlenih prouzrokovalo stetu krivicnim delom sa umisljajem za stetu odgovaraju solidarno. Ako se naknada stete ne ostvari na nacin kako je to utvrdio poslodavac o naknadi stete odlucuje nadlezni sud.

68. Odgovornost zaposlenog za stetu koju je prouzrokovao trecem licu

Zaposleni koji je na radu ili u vezi sa radom namerno ili krajnjom nepaznjom prouzrokovao stetu trecem licu a koju je naknadio poslodavac duzan je da poslodavcu naknadi iznos isplacene stete osim ako je zaposleni postupao u skladu sa pravilima i organizacijom rada. Poslodavac odgovara za rad svog zaposlenog samom cinjenicom sto je organizator rada i sto odgovara za izbor zaposlenog u odnosu na trece lice i nastalu stetu. Odgovornost poslodavca se pretpostavlja, a ne dokazuje. Radi se o oborivoj pretpostavci po kojoj poslodavac moze dokazivati i dokazati da se zaposleni u datom slucaju ponasao u skladu sa pravilima posla, cime se iskljucuje odgovornost poslodavca za stetu, a i zaposlenog prema kome trece lice moze uputiti zahtev za naknadu stete ako je postojala namera da se steta prouzrokuje.

69. Odogovornost poslodavca za stetu prouzorkovanu zaposlenom

Ako zaposleni pretrpi povredu ili stetu na radu ili u vezi sa radom poslodavac je duzan da mu stetu nknadi u skladu sa zakonom i opstim aktom. Duznost naknade stete zaposlenom uredjena je u skladu sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima. Zaposleni moze da pretrpi stetu na radu ili u vezi sa radom zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti i zbog nezakonite odluke, akta ili rdnje kojim je poslodavac povredio njegovo pravo.

70. Disciplinska odgovornost

Zakon ne uredjuje disciplinsku odgovornost kao radnopravni institut pa samim tim on ne daje ni konkretan pravni osnov za ustanovljenje disciplinske odgovornosti kolektivnim ugovorom ili opstim aktom. Tragovi disciplinske odgovornosti nalaze se u odredbama Zakona o radu kojima je uredjen prestanak radnog odnosa otkozom ugovora o radu od strane poslodavca. Predvidjeno je da poslodavac moze zaposlenom da otkaze ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom ucini povredu radne obaveze utvrdjene opstim aktom ili ugovorom o radu i ako zaposleni ne postuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca odnosno ako je njegovo ponasanje takov da ne moze da nastavi rad kod poslodavca. Otkaz iz razloga disciplinske odgovrnosti poslodavac moze dati zaposlenom u roku do tri meseca od dana saznanja za cinjenicu koje su osnov za davanje otkaza(subjektivni rok), odnosno u roku od sest meseci od dana nastupanja cinjenica koje su osnov za davanje otkaza(objektivni rok).

71. Udaljenje zaposlenog sa rada (suspenzija)

Udaljenje zaposlenog sa rada kao radnopravni institut koji se u pravnoj teoriji naziva i suspenzija predstavlj uslovnu preventivnu i privremenu meru koja se izrice uz pravo na odredjenu naknadu zarade. Uslovnost ove mere odredjena je cinjenicom da predstoji postupk uvrdjivanja odgovornosti zaposlenog, preventivna je jer se njome sprecava moguce dalje stetno delovanje zaoslenog cija se odgovornost utvrdjuje a privremena jer se izrice na odredjeni vremenski period do utrdjivanja odgovornosti ili do oslobodjenaj od odgovornosti. Udaljenje sa rada moze biti fakultativno i obavezno. Obavezno udaljavanje sa rada vezuje se za zaposlenog kome je odredjen pritvor, a fakultativno udaljenje za zaposlenog koji se udaljava sa rada iz drugih razloga u skladu sa zakonom.

72. Izmena ugovora o radu (aneks ugovora)

U izvrsenju ugovora o radu moze doci do bitnih promena okolnosti rda i poslovanja koje znacajno otezavaju izvrsenje ugovornih obavez za jednu ugovornu stranu, bez krivice te ugovorne strane, pa se sticu uslovi primene opsteg principa ugovornog prava rebus sic stantibus, da okolnosti ostanu takve kakve jesu, da se u slucaju bitnih promen okolnosti ugovornog odnosa na zahev ugrozene strane moze izmeniti ili raskinuti ugovor. Uz ponudu za zakljucivanje aneksa ugovora poslodavac je duzan da zaposlenom u pisanom obliku dostavi razloge za ponudu, rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi i pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude. Rok ne moze biti kraci od 8dana. Ako se zaposleni ne izjasni u datom roku smatra se da je odbio ponudu.

73. Osnovni principi prestanka radnog odnosa

Radni odnos moze zaposlenom prestati smo iz opravdanih razloga, a neopravdan(abrazivan) prestanak sankcionisan je radnopravnim normama. Teznja je da razlozi prestanka radog odnosa budu restriktivno odredjeni pa se i u teoriji i u medjunarodnom radnom zakonodavstvu govori o regulisanju valjanih razloga za prestanak radnog odnosa. Njh regulise Konvencija broj158. I Preporuka broj166. Bez valjanog razloga nema prestanka radnog odnosa a to su sposobnost radnika, ponasanje radnika i radni zahtevi preduzeca, ustanove ili sluzbe.

74. Sporazumni prestanak radnog odnosa

Koristi se na inicijativu jednog od subjekata radnog odnosa, najcesce zaposlenog. Uslov prestanka radnog odnosa je pisani sporazum. Pre potpisivanja sporazuma poslodavac je duzan da obavesti pisanim putem zaposlenog o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slucaj nezaposlenosti gde se prvenstveno misli na namogucnost ostvarenja prava na novcanu naknadu i sva prav koja nezaposlenom po tom osnovu pripadaju.Sporazum o prestanku radnog odnosa treba da sadrzi dn prestanka radnog odnosa,podatke o neisplacenim zaradama,ostalim primanjima i troskovima, dan primopredaje duznosti, eventualno razduzenje sa opremom i sredstvima rada koje je zaduzivao na radnom mestu,napomenu o iskoriscenosti godisnjeg odmora i ostala pitanja vezana za radnopravni status zaposlenog,a vazna kod prestanak radnog odnosa,kako bi se ispunila medjusobna prava i obaveze subjekata radnog odnosa.

75. Otkaz od strane zaposlenog=====Otkaz uogovora zaposleni dostavlja poslodvcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnos. Odredba o dostavi otkaza ugovora o radu restriktivna je u izboru relevantnog izjavljivanja volje zaposlenog da ne zeli da radi. Ako zaposleni otkaze ugovor o radu zbog, od strane poslodavca ucinjene povrede obaveza utvdjenih zakonom, opstim aktom i ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava iz radnog odnosa, kao u slucaju da mu je nezakonito prestao radni odnos.

76. Otkaz od strane poslodavca==========Otkaz od strane poslodavca bez obzira na broj zaposlenih koji ostaju bez posla, utice na ekonomsku, politicku i socijalnu sigurnost drustva i predstavlja jedan od tezih drustvenih rizika. Poslodavac moze zaposlenom da okaze ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlozi predvidjeni zakonom. Oni se mogu grupisati na razloge koji se odnose na radnu sposobnost zaposlenog, na razloge koji se odnose na ponasanje zaposlenog i na razloge koji se odnose na potrebe poslodavca u odredjenom trentku poslovanja. Poslodavac je duzan da pre otkaza ugovora o radu pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od njmanje 5radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. U upozorenju poslodavac je duzan da navede osnov za davanje otkaza, cinjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovra na upozorenje.

77. Postupak u slucaju otkaza====Poslodavac moze otkazati ugovor o radu zaposlenom u roku od 3meseca od dana saznanja z cinjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od 6meseci od dana nastupanja cinjenica koje su osnov za davanje otkaza. Subjektivni i objektivni rok. Poslodavac moze otkazati ugovor o radu zaposlenom ako ucini krivicno delo na radu ili u vezi sa radom, najkasnije do isteka roka zastarelosti utvrdjenog zakonom za krivicno delo. Ugovor o radu poslodavac otkazuje resenjem, u pisanom obliku koje obavezno sadrzi obrazlozenje i pouku o pravnom leku. Resenje mora da se dostavi zaposlenom licno, u prostorijama poslodvca odnosno na adresu prebivalista ili boravista zaposlenog. Ako poslodavac nije mogao da dostavi resenje na predvidjene nacine duzan je da o tome sacini sluzbenu belesku. Poslodavac je duzan da zaposlenom, u slucaju prestanka radnog odnos isplti sve neisplacene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa opstim aktom i ugovorom o radu, najkasnije u roku do 30dana od dana prestanka radnog odnosa.

78. Posebna zastita od otkaza ugovora o radu======Zakonom je predvidjena i posebna zastita od otkaza ugovora o radu. Poslodavac ne moze zaposlenom da otkaze ugovor o radu za vreme trudnoce, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, osim u slucaju zasnivanja radnog odnosa na odredjeno vreme nakon isteka roka. Poslodavac ne moze da otkaze ugovor o radu, niti da na drugi nacin stavi u nepovoljan polozaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, osim ako prestavnik zaposlenih ne postupa u skladu sa zakonom, opstim aktom i ugovorom o radu. Broj sindikalnih predstavnika koji uzivaju zatitu utvrdjuje se kolektivnim ugovorom, odnosno sporazumom sindikata sa poslodavcem, u zavisnosti od broja clanova sindikata kod poslodavca.

79. Otkazni rok i novcana naknada=======Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato sto ne ostvaruje potrebne rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti ima pravo i duznost da ostane na radu u trajanju od najmanje mesec dana, a najduze tri meseca u zavisnosti od ukupnog staza osiguranja. Otkazni rok pocinje da tece od dana dostavljanja resenja o otkazu ugovora o radu. Zaposleni moze sporazumom sa nadleznim organom, direktorom ili preduzetnikom, odnosno zaposlenim koji je odredjen, da prestane sa radom i pre otkaznog roka, s tim sto mu se za to vreme obezbedjuje naknada zarade u visini utvrdjenoj opstim aktom ili ugovorom o radu. Ukoliko je zaposleni pozvan na vojnu vezbu, sluzenje vojnog roka ili ako je postao sprecen privremeno da ostane na radu, na njegov zahtev, tok tog vremena zaustavlja se i nastavlja da tece po povratku, prestanku privremene sprecenosti za rad.

80. Nezakoniti otkaz==========Ako sud donese pravosnaznu odluku kojom je utvrdjeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos sud ce odluciti da se zaposleni vrati na rad, ako zaposleni to zahteva. Poslodavac je duzan i da zaposlenom isplati naknadu stete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mmu pripadaju po zakonu, opstem aktu i ugovoru o radu i da uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Naknada stete umanjuje se z iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, po prestanku radnog odnosa. Ukoliko zaposleni ne zahteva da se vrati na rad, sud ce na njegov zahtev obavezati poslodavca da zaposlenom ispalti naknadu stete u iznosu od najvise 18 zarada koje bi zaposleni ostvario da radi i to zavisno od vremena provedenog u radnom odnosu i godina zivota zaposlenog, kao i broja izdrzvnih clanova porodice. Ovu odluku sud moze doneti i na zahtev poslodavca, ako posoje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa uz uvazavanje svih okolnosti i interesa obe ugovorne strane, nije moguc, s tim da se nakanda stete zaposlenom dosudjuje u dvostrukom iznosu od iznosa od najvise 18 zarada. Zahtev za naknadu stete poslodavac i zaposleni mogu podneti do okoncanja glavne raspraave pred sudom.

81. Odlucivanje u ostvarivanju prava======O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlucuje u pravnom licu direktor ili zaposleni koga on ovlasti, a kod poslodavca koji nema status pravnog licaa preduzetnik ili zaposleni koga on ovlasti. Pojedinacni pravni akt kojim se odlucuje o ostvarivanju prava, obavezama i odgovornostima mora biti u formi resenja, mora biti u pisanoj formi, mor sadrzati kao bitne elemente uvod, izreku-dispozitiv,obrazlozenje i pouku o pravnom leku. Resenje mora da se dostavi zaposlenom licno, prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivalista ili boravista zaposlenog. Ako se javi nemogucnost za ovakav vid obavestenja, poslodavac je duzan da o tome sastavi pismenu belesku, a resenje objavi na svojoj oglasnoj tabli i po isteku od 8dana od dana objavljanja resenja, smatra se dostavljenim.

82. Zastitia pojedinacnih prava, arbitraza, sudski postupak

Postupak zastite pojednacnih prava zaposlenog kod poslodavca je jednostepen. Svako resenje kojim se odlucuje o pravu, obavezi i odgovornosti zaposlenog konacno je u prvom stepenu i protiv njega nije dozvoljen redovan pravni lek. Moze se predvideti postupak sporazumnog resavanj spornih pitanja izmedju poslodavca i zaposlenog sto treba da predstavlja obicaj u ponasanju subjekata radnog odnosa i u slucaju spora, jer taj drustveno-pravni odnos karakterise odogovornoscu i pravicnoscu. Zakonom o mirnom resavanju sporova moguce je resavati samo sporove nastale povodom otkaz ugovora o radu i isplate minimalne zarade, dok je u odredbama Zakona o radu sadrzan pravni osnov za resavanje svih vrsta individualnih radnih sporova. Ukoliko sporazumom nije moguce resiti sporno pitanje, pristupa se arbitrazi. Arbitrazno resavanje radnih sporova obavlja arbitar koga sporazumom odredjuju strane u sporu iz reda strucnjaka u oblasti koja je predmet spora. Rok za pokretanje postupka pred arbitarom je 3dana od dana dostavljanja resenja zaposlenom. Arbitar je duzan da donese odluku u roku od 10dana od odana podnosenja zahteva za sporazumno resvanje spornih pitanja. Radi se o hitnom postupku odlucivanja arbitara. Za vreme trajanja postupka pred arbitarom zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa. Ukoliko u roku od 10 dana arbitr ne donese odluku, resenje o otkazu ugovora o radu postaje izvrsno. Odluka arbitara je konacna i obavezuje poslodavca i zaposlenog, jer su dogovorili njegovu nadleznostu resavanju spornog pitanja. Rok za pokretanje spora pred nadleznim sudom je 90dana od dana dostavljanja resenja, odnosno saznanja za povredu prava. Spor pred nadleznim sudom pravosnazno se okoncava u roku od 6meseci od dana pokretanja spora. Specificnost radnih sporova i rokovi procesuirnja zahteva potvrdjuju potrebu za formiranjem specijanlih sudova za radne sporove. Zakon o posredovanju, medijaciji, utvrdjuje pravila posredovanja, medijacije u sporovima iz radnih odnosa. Odredbe ovog zakona se primenjuju bez obziraa na to da li se posredovanje obavlj pre ili nakon pokretanja postupka za resavanje spornog odnosa, uz primenu nacela dobrovoljnosti, jednakosti i ravnopravnosti strana, hitnosti i dr.

83. Privremeni i povremeni poslovi

Poslodavac moze za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duze od 120 radnih dana u kalendarskoj godini zakljuci ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa nezapslenim lice, zaposlenim koji radi nepuno radno veme, do punog radnog vremena, i sa korisnikom starosne penzije. ugovor se zakljucuje u pisanom obliku. Zakon predvidja i posebni oblik, zakljucivanje ugovora za obavljanje privremeni i povremenih poslova sa licem koje je clan omaladinske ili studentske zadruge, koje nije starije od 30god.

84. Ugovor o delu========================Poslodavac moze sa odredjenim lice da zakljuci ugovor o delu radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku odredjene stvari, samostalno izvrsenje odredjenog fizickog ili intelektualnog rada. Obavezn je forma za zakljucenje ugovora, u pisanom obliku iako po Zakonu o obligacionim odnosima predstavlja neformalan ugovora, za ciji nastanak je dovoljna prosta saglasnost volja o bitnim elementima ugovora i zakljucuje se solo consensu bez ispunjenja forme kao uslova nastanka ugovora. Naknada za obavljanje posolova po ugovoru o delu ima karakter troskova poslovanja. Finansijski gledano, angazovanje rada po osnovu ugovora o delu najnepovoljnije je za poslodavca.

85. Ugovor o zastupanju ili posredovanju

Predstavlja, uz ugovor o delu, jos jedan obligacioni ugovor u funkciji radnopravnih odnosa. Moze se okvalifikovati kao slozeni ugovor sastavljen od dva ugovora i to modifikovanog ugovora o trgovinskom zastupanju i ugovora o posredovanju. Ugovorom o zasupanju ili posredovanju utvrdjuje se pravo na naknadu za zastupanje ili posredovanje i druga medjusobna prava, obaveze i odgovornosti lica koje obavlja poslove zastupanja ili posredovanja i poslodavca, u skladu sa zakonom. Moze biti zakljucen na odredjeno ili neodredjeno vreme, pri cemu se mora predvideti otkazni rok. Ugovor se zakljucuje u pisanom obliku. Naknada za rad koji se obavlja po osnovu ovog ugovora nema karakter zarade, ali na prihod koji ostvari izvrsilac rada, poslodavac placa doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje. Za razliku od ugovora o dleu koji se zakljucuje za obavljanje poslova koji su van delatnosti poslodavca, ugovor o zastupanju ili posredovanju u neposrednoj je funkciji poslodavceve delatnosti kroz osvajanje novih rzist i programa razvoja, animiranje poslovnih partnera i pracenje trendova karakteristicnih za delatnost koju obavlja poslodavac.

86. Ugovor o strucnom osposobljavanju i usavrsavanju (volonterski rad)

Volonterski rad mogao bi se okvalifikovati kao rad koji je ustanovljen u interesu izvrsioca odredjenog rada, kako bi on stekao odredjena znanja i iskustva na konkretnim poslovima i to u prinicipu bez naknade od poslodavca. Zakonom o radu je predvijeno da poslodavac moze da zakljuci ugovor o strucnom osposobljavanju i usavrsavanju sa nezaposlenim licem radi obavljanja pripravnickog staza i polaganja strucnog ispita, kada je to zakonom, odnosno pravilnikom predvidjeno kao poseban uslov za samostalan rad u struci i sa licem koje zeli da se strucno usavrsi i stekne posebna znanja i sposobnosti za rad u struci, odnosno da obavi specijalizaciju za vreme uvrdjeno programom usavrsavanja, odnosno specijalizacije. Novcanu naknadu moze da obezbedi poslodavac,ima tu mogucnost, ali ne i obavezu i ne smatra se zaradom. Ugovor zakljucuje se u pisanom obliku. Drzava bi trebala da nadje izvore sredstava kojima bi stimulisala poslodavce kako bi sto vise koristil ovaj oblik rada van radnog odnos kako bi sto veci broj obrazovanih, nezaposlenih ljudi dosao u mogucnost da se osposobi i usavrsi z rd u struci i da se tako osposobljen prijavi trzistu radne snage, ili nadje zaposlenje.

87. Dopunski rad

Zakonom o radu predvidjeno je da zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca moze da zakljuci ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najvise do jedne trecine punog radnog vremena. Ovim ugovorom se utvrdjuje pravno na novcanu naknadu i druga prava i obveze po osnovu rada. Zakljucuje se u pisanom obliku.

88. Samozaposljavanje

Fizicko lice moze obavljati samostalnu delatnost kao preduzetnik u skladu sa zakonom. Samozaposljavanje moze inicirati drzava davanjem odredjenih inicijalnih sredstava u pojedinim programima zaposljavanja. Samozaposljavanje ce, kao fleksibilan oblik zaposljavanja cesto biti prelazni oblik ka nekom od mogucih oblika rada, na primer radnog odnosa.

89. Fleksibilne forme zaposljavanja=====Fleksibilnost formi zaposljavanja predstavlja prilagodljivost pojedinih formi i oblika rada potrebama trzista rada i specificnostima posla za cije obavljanje poslodavac trazi izvrsioca. Radi se o vidovima radnog angazovanja koji ne predstavljaju klasican rad u stalnom odnosu sa punim radnim vremenom. U fleksibilne forme zaposljavanja ubrajaju se i pojedine vrste radnog odnosa, modifikovani radni odnos(radni odnos na odredjeno vreme, radni odnos sa nepunim radnim vremenom, radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavaca, radni odnos sa kucnim pomocnim osobljem), a ne samo oblici rada van radnog odnosa. Istaknute forme su rad sa skracenim radnim vremenom, rad kod kuce i otvaranje radnih mesta u malim i srednjim preduzecima. Koriste se i druge forme kao sto su rad vikendom, rad na poziv, radno angazovanje u neformalnom sektoru itd.

90. Savet zaposlenih==============Zaposleni kod poslodavca koji ima vise od 50 zaposlenih mogu obrazovati savet zaposlenih, u skladu sa zakonom. Savet zaposlenih daje misljenje i ucestvuje u odlucivanju o ekonomskim i socijalnim pravima zaposlenih , na nacin i pod uslovim utvrdjenim zakonom i opstim aktom. On ne predstavlja organ upravljanja niti vrsi njegovu ulogu jer taj institut vise ne postoji u nasoj radnopravnoj regulativi i praksi, vec je to konsultativni organ, sa nadleznoscu predvidjenom zakonom. Savet zaposlenih fakultativni je i institucionalni oblik participacije radnika i njegovu funkciju u kolektivnom pregovaranju treba dalje afirmisati, mada tu ima vise ogranicavajucih faktora. Organizacija ovog tela razlikuje se u nacionalnim radnim pravima.

91. Sindikat zaposlenih i udruzenje poslodavaca============Cilj sindikalnog udruzivanja i organizovanja jeste zastita prava i unapredjenjeprofesionalnih i ekonomskih interesa samih clanova. Njegovo delovanje treba da bude slobodno, ali u okvirima pravnog poretka pojedine drzave i u skladu sa opste usvojenim principima delovanja sindikalnog pokreta. Autonomija sindikata ispoljava se kroz njegovo odlucivanje u navedenim okvirima, gde suvereno utvrdjuje pravila delovanja kroz donosenje opstih akata i organizaciju svog clanstva u funkciji ostvarenja izvornih principa. Zaposleni su slobodni da osnivaju sindikat, da u njega stupaju i iz njega istupaju, da izaberu sindikat u koji ce stupiti ili da ne budu clan ni jednog sindikata. Zaposleni pristupa sindikatu potpisivanjem pristupnice, clanarina mu se odbija od iznosa zarade. Sindikatom, u smislu Zakona o radu, smatra se samostalna, demokratska i nezavisna organizcija zaposlenih u kou se oni dobrovoljno udruzuju radi zastupanja, predstavljanja, unapredjena i zastite svojih profesionalnih, radnih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih i drugih pojedinacnih i kolektivnih interesa. Moze da se osnuje u skladu sa opstim aktom sindikata. Udruzenje poslodavaca mogu da osnuju poslodavci koji zaposljavaju najmanje 5% zaposlenih u odnosu na ukupan broj zaposlenih u odredjenoj grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji odredjene teritorijalne jedinice. Sindikat i udruzenje poslodavaca upisuju se u registar u skaladu sa zakonom i drugim propisom. Nacin upisa propisuje ministar.

92. Reprezentativnost sindikata====Da bi odredjeni sindikat i odredjeno udruzenje poslodavaca bili ovlasceni da kolektivno pregovaraju, zakljucuju i kontrolisu sprovodjenje kolektivnih ugovora i obavljaju poslove iz pretpostavljene nadleznosti oni moraju ispuniti uslove reprezentativnosti, tj,mogucnosti predstavljanja svojih clanova. Opste uslove mora ispunjavati svaki sindikat koji zeli steci status reprezentativnog, dok posebne uslove mora ispunajavati onaj sindikat na koi se ti uslovi odnose. Udruzenje poslodavaca smara se reprez. Ako je upisano u registar u skladu sa zakonom i ako ima potreban broj zaposl,kod posl, tj,clanova udruzenja poslodavaca.

93. Utvrdjivnje reprezentativnosti sindikata i udruzenja poslodavaca===============Reprezentativnost sindikata kod poslodavca utvrdjuje poslodvac u pristustvu predstavnika sindikata zainteresovanog sindikata, u skladu sa zakonom. Ukoliko sindikat smatra da mu nije utvrdjena reprezentativnost od strane poslodavca u skladu sa zakonom, moze da podnese zahtev za utvrdjivanje reprezentativnosti Odboru za utvrdjivanje reprezentativnosti sindikata i udruzenja poslodavaca. Reprezentativnost sindikata za teritoriju Republike Srbije utvrdjuje ministar na predlog Odbora, u skladu sa zakonom. Odbor cine po 3 predstavnika Vlade, sindikata i udruzenja poslodavaca koji se imenuje na 4 god. Predstavnike Vlade, imenuje Vlada na predlog ministra, a predstavnike sindikata i udruzenja poslodvca imenuju sindikati i udruzenja poslodavaca-clanovi Socijalno-ekonomskog saveta. Administrativno-strucne poslove za Odbor obavlja ministarstvo.

94. Kolektivni ugovori, predmeti i oblik, ucesnici u zakljucivanju======Kolektivnim ugovorom, u skladu sa zakonom i drugim propisim, uredjuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, postupak izmena i dopuna kolektivnog ugovora, medjusobni odnosi ucesnika kolektivnog ugovora i druga pitanja od znacaja za zaposlenog i poslodavca. Zakljucuje se u pisanom obliku, sto je njegova obavezna forma. Opsti kolektivni ugovor zakljucuju reprezentativno udruzenje poslodavaca i reprezentativni sindikat, osnovani za teritoriju RS. Poseban kolektivni ugovor za granu, grupu, podgrupu ili delatnost zakljucuju rep,udruzenje poslodavaca i repr.sindikat osnovan za grupu, granu, podgrupu ili delatnost. Ako nijedan sindikat, odnosno nijedno od udruzenj poslodavaca ne ispunjava uslove reprezentativnosti u smislu zakona sindikati odnosno udruzenja poslodavaca mogu zakljuciti sporazum o udruzivanju, radi ispunjenaj uslova reprezentativnosti i ucestvovnaj u zakljucivanju koletivnog ugovora. Ako kod poslodavaca nije osnovan sindikat, zarada, naknada zarade i druga primanja zaposlenih mogu da se urede sporazumom. On prestaje da vazi danom stupanja na snagu kolektivnog ugovora.

95. Pregovaranje i zakljucivanje kolektivnog ugovora========Ako u zakljucivanju kolektivnog ugovora ucestvuje vise repr,sindikata ili repr.udruzenja poslodavaca koji su zakljucili sporazum o udruzivanju obrazuje se odbor za pregovore. Clanove odbora odredjuju sindikati, odnosno udruzenja poslodavaca, srazmerno broju clanova. Ucesnici u zakljucivanju kolektivnog ugovora duzni su da pregovaraju. Ako se u toku pregovora ne postigne saglasnost za zakljucivanje kolek.ugovora u roku od 45dana od dana zapocinjanja pregovora, ucesnici mogu da obrazuju arbitrazu za resavanje spornih pitanja. Za delatnost od opsteg interesa, sporovi u zakljucivanju, izmeni, dopuni i primei kolektivnih ugovora resavaju se u skladu sa zakonom. Sastav, nacin rada i dejstvo odluke arbitraze sporazumno utvrdjuju ucesnici u zakljucivanju kolektivnog ugovora. Rok za donosenje odluke ne moze biti duzi od 15dana od dana obrazovnja arbitraze.

96. Primena kolektivnih ugovora==Opsti i poseban kolektivni ugovor neposredno se primenjuju i obavezuju sve poslodavce koji su u vreme zakljucivanja koletivnog ugovora clanovi udruzenja poslodavca-ucesnika kolektivnog ugovora. Ovezuju se i oni koji su naknadno postali clanovi udruzenja poslodavaca-ucesnika kolektivnog ugovora od dana pristupanju udruzenju poslodavaca. Obavezni su i oni koji istupe iz udruzenja tokom 6meseci od istupanja. Ministar moze da odluci da se kolektivni ugovor ili pojedine njegove odredbe koje se primenjuju i na poslodavce koji nisu cclanovi udruzenja poslodavaca-ucesnika kolektivnog ugovora, ukoliko postoji opravdani interes. Kolek.ugovor obavezuje i zaposlene kod poslodavaca koji nisu clanovi sindikata-potpisnika kolektivnog ugovora.

97. Vazenje kolektivnog ugovora, resavanje sporova i registracija

Kolektivni ugovor se zakljucuje na period od tri godine. Po isteku ovog roka kolektivni ugovr prestaje da vazi, ako se ucesnici kolektivnog ugovora drugacije ne sporazumeju najkasnije 30dana pre isteka vazenja kolek.ugovora. U slucaju otkaza kolek.ugovor primenjuje se najduze 6meseci od dana podnosenaj otkaza s tim sto su ucesnici duzni da postupak pregovaranju zapocnu najkasnije u roku od 15dana od dana podnosenja otkaza. Sporna pitanja u primeni kolektivnih ugovora moze da resava arbitraza, koju obrazuju ucesnici kolek.ugovora u roku od 15dana od dana nastanka spora. Odluka arbitraze o spornom pitanju obavezuje ucesnike. Sastav i nacin rada arbitraze uredjuje se kolek,ugovorom. Ucesnici u zakljucivanju kolek,ugovora mogu pred nadleznim sudom da ostvare zastitu prava uredjenih kolek.ugovorom. Opsti i poseban kolek,ugovor kao i njihove izmene odnosno dopune registruju se kod nadleznog ministarstva. Sadrzinu i postupak registracije propisuje ministar. Pravilnik o registraciji predvidja da jedan od ucesnika kolek,ugovora Ministarstvu za rad, zaposljavanje i socijalnu politiku, radi upisa u Regisar kolek,ugovora podnosi zahtev za registraciju kolek,ugovora sa potrebnim prilozima.

98. Socijalno ekonomski savet

Nezavisan organ u svom delovanju. Cine ga predstavnici Vlade RS, predstavnici reprezentativnih udruzenja poslodavaca i predstavnici reprezentativnih sindikata, osnovnih za teritoriju republike, a za teritoriju autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave sastoji se od prestavnika nadleznih izvrsnih organa autonomne pokrajine ili jednice lokalne samouprave, predstavnika poslodvaca i predstavnika sindikata, osnovanih za odredjenu teritorijalnu jedinicu. Ima svojstvo pravnog lica koje se stice registracijom. Ima 18 clanova. Prati zakonodavnu aktivnost vezano za pitanja koima se bavi i u tom smislu daje misljenja, predloge izmena i dopuna propisa, inicijative. Pitanja organizacije svog delovanja savet uredjuje poslovnikom o radu i drugim aktima.

99. pojam i vrste kolektivnih radnih sporova

Kolektivni radni spor nastaje u pravilu povredom ili ugrozavanjem kolektivnih radnih prava i interesa a cesto individualni radni spor preraste u kolektivni radni spor. Karakterise ga kolektivnost u pogledu subjekata i predmeta spor a resava se uz ucesce trece strane i metodama kolektivne akcije. U pravnoj teoriji kolektivni radni sporovi najcesce se razvrstavaju prema predmetu spora(interesni i pravni sporovi), prema sektoru u kome nastaju(sporovi u privatnom i javnom sektoru), prema nivou na kome nastaju(sporovi koji nastaju na nivou poslodavaca, lokalnom nivou,granskom, nacionalnom i internacionalnom nivou) i prema subjektima koji u njima ucestvuju(radni sporovi izmedju poslodavaca i zaposlenih, izmedju udruzenja poslodvaca i sindikata i izmedju poslodavaca i saveta zaposlenih). Najvazniji pravni i interesni kolek,radni sporovi. Paravni kolektivni radni spor je spor koji nastaje u primeni odredaba kolektivnih ugovora i drugih propisa koji uredjuju kolektivna prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca kojima prethodi tumacenje ucesnika kolektivnog pregovaranja pojednih odredaba ugovora. Interesni kolek,radni sporovi nastaju u postupku zakljucivanja, izmena i dopuna kolek,ugovora i ticu se odredbi koje treba ukljuciti u kolek,ugovor ili onih koje treba izmeniti. Ovo sporovi mogu da se resavaju metodima mirnih resavanja kolektivnih radnih sporova.

100. Mirno resavanje kolektivnih radnih sporova========Mirno resavanje kolektivih radnih sporova predstavlja vansudski nacin resenja spora koji je iz vise razloga interes strana u sporu. Ovi postupci su brzi, jeftiniji i strane u sporu imaju vecu slobodu preduzimanja aktivnosti i postupaanja koji mogu dovesti do resenja spora. Mirno resavanje kolektivnih radnih sporova predvidjeno je zakonom ili ugovorom ucesnika eventualnog spora. Sprovodi se primenom nacela dobrovoljnosti, tripartizma i nepristrasnosti. Metode za mirno resavanje sporova su mirenje, posredovanje i arbitraza. Osnovna karakteristika mirenja ili dobrovoljnog pomirenja je dobrovoljnost, jer strane prihvataju ovakav nacin resavnja spora bez bilo kakvog pritiska. Posredovanjem se podrazumeva aktivnija uloga posrednika kao treceg lica, koje se javlja kao predlagac resenja da se nastali spor resi. Za mirenje putem arbitraze, strane u sporu angazuju arbitre, najcesce sa liste arbitara pojedinih specijalnosti.

101. Strajk kao metod pritiska====Mera pritiska radnika na svoje poslodavce organizovanom obustavom rada pomocu koje zele da postignu zadovoljavajuce resenje svojih prava po osnovu rada, najcesce najamnine i uslova rada. Po svojo prirodi strajk moze biti ekonomski i politicki. Ekonomskim strajkom se vrsi pritisak na poslodavce cilju uspesnog resenja materijalnih (ekonomskih) interesa radnika, dok se politickim strajkom obustavom rada vrsi priisak na poslodavce i drzavne organe sa ciljem da se njime izdejstvuju odredjena politicka prava vezana za rad-ucesce u utvrdjivanju kriterijuma i principa raspodele zarade, ucesce u upravljanju… U pogledu pozitivnopravnog ostvarenja prava na strajk postoje opsti i posebni rezim ostvarenja prava na strajk. Opsti rezim strajka odnosi se na sve delatnosti u drustvu osima na delatnosti od javnog interesa ciji bi prekid rada mogao da ugrozi zivot i zdravlje ljudi ili da nanese stetu vecih razmera. Za delatnosti od javnog interesa primenjuju se pravila posebnog rezima strajka.

102. Bojkot i piketing===============Predstavlja akcije zaposlenih kojima oni apeluju na poslovne partnere i klijente njihovog poslodavca da ne kupuju njegove proizvode ili da ne koriste njegove usluge dok se ne razresi kolektivni radni spor ili dok se ne okonaca zapoceti strajk, kako bi se od njega izdejstvovali odredjeni ustupci u korist zaposlenih. Najcesce se koristi istovremeno sa strajkom i predstavlja dodatni vid pritiska na poslodavca. U nasoj zemlji uglavnom se ne primenjuje. Piketing ili strajkacka straza predstavlja u vreme trajanja strajka aktivnost zaposlenih koja se izrazava u njihovom okupljanju najcesce ispred poslovnih prostorija poslodavca ili njegovih kljucnih poslovnih partnera kako bi se razlicitim radnjama i metodima odvratili od rada zaposleni koji rade i nisu u strajku i kao bi se potpunom obustavom rada poslodavac prisilo na pregovore ili na prihvatanje zahteva ili dela zahteva zaposlenih. Najcesce ga organizuje sindikat koji se nalazi u sporu sa poslodavcem i koji je i organizator strajka koji je u toku.

103.Lokaut ===eng.lock out-zakljucati fabriku. Jedno je od sredstava pritiska pritiska poslodavaca na radnike i na sindikat da ih prisili na prihvatanje plata, uslova rada, radnog vremena i sl, koje predlaze a koje se ostvaruje privremenim zatvaranjem preduzeca i obustavljanjem rada, cime se radnicima uskracuje mogucnost zaradjivanja. Protivmera poslodavca na strajk zaposlenih. Zakonit i opravdan je samo tzv,odbrameni ili defanzivni lokaut, koji je usmeren protiv nezakonitog strajka. Nase pravo ne poznaje institut prava na lokaut ali imajuci u vidu ukupna trzisna kretanja i ukljucivanje u medjunarodne tokove primene srestava resavanja kolek,radnih sporova i usaglasavanje radnopravne regulative s medjunarod. radnim zakonodavstvom, moze se pretpostaviti da ce u nekom obliiku doci do njegove primene.

104.Ovlascenja inspektora rada u nadzoru===Nadzor nad primenom Zakona o radu, drugih propisa o radnim odnosima, opstih akata i ugovora o radu, kojima se uredjuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih vrsi inspekcija rada kroz neposredno delovanje inspektora rada. U vrsenju nadzora u oblasti radnih odnosa, inspektor rada postupa po sluzbenoj duznosti ex officio vrseci nadzor na opsti nacin, a obavlaj nazor i na predlog, zahtev, prijavu i inicijativu nekog od subjekata i ucesnika radnog odnosa. Inspektor rada, kao deo organa uprave primenjuje sve elemente upravnog nadzora, opsta nacela inspekcijskog postupka i neka posebna nacela. Inspekcija rada deluje preventivno, korektivno i represivno(sankcionisanje za povredu propisa iz rdnog odnosa, uz kaznjavnje nalaze se i otklanjanje uocenih nepravilnosti). Poslove nadzora kod poslodavc inspektor rada vrsi neposredno kod poslodavca u njegovom radnom i poslovnom prostoru. Poslodavac je duzan da omoguci nsmetano vrsenje nadzora. Nakon obavljenog nadzora inspektor rada sastavlj zapisnik o izvrsenom nazoru u kome daje nalaz stanja, mere koje poslodavac treba da preduzme i sprovede u cilju otklanjanja ustanovljenih nedostataka i rokove u kojima je duzan to da ucini. U pojedinim slucajevima inspektor rada ovlascen je da otklanjanje nedostata primenom odredjenih mera i rokove za postupanje nalozi neposredno resenjem bez sacinjavanja zapisnika o izvrsenom inspekcijskom nadzoru. Inspektor rada podnosi zahtrev za pokretanje prekrsajnog postupka ako nadje da je poslodavc povredom zakona ili drugih propisa kojima se uredjuju radni odnosi izvrsio prekrsaj. Moze izjaviti zalbu protiv resenja donetog od strane organa za prekrsaje. Novcanu kaznu za povrede propisa kojima se uredjuje radni odnos napalcuje na licu mesta poslodavcu i odgovornom licu kod poslodavca koji je pravno lice.

105. Znacaj funkcije inspekcije rada====Preovladjuje misljenje u pravnoj doktrini da je neophodno prosiravati ovlascenja inspektora rada i u tom smislu reformisati pozitivnopravna resenja. Posebno su aktuelna i osetljiva pitanja nezakonitog otkaza ugovora o radu, zakljucenja ugovora pod izmenjenim uslovima, rada na crno, prekovremenog rada, zabrane diskriminacije itd. Nadzor nad primenom Zakona o drzavnim sluzbenicima i primenom drugih zakona i propisa vezanih za radne odnose u drzavnim organima vrsi upravna inspekcija.

106. Pojam i opsta pitanja socijalnog osiguranja=====Socijalno osiguranje potice iz njranijih vremena ljudske zajednice kao teznja za osiguranjem lice i porodicne sigurnosti. Pocetkom XXI veka predstavlja vaznu granu prava i regulator podnosljivih uslova rada i zivota od tog rada. radi se o sistemu mera i aktivnosti kojima se obezbedjuje socijalna i materijalna sigurnost coveka u slucaju ugrozenosti njegovog zdravlja, smanjenja radne sposobnosti, starosti i nezaposlensti. Ustav RS utvrdjuje d svako ima pravo na zastitu svog psihickog i fizickog zdravlja, pravo na socijalnu zastitu, pravo na pravnu zastitu za slucaj prestanka radnog odnosa kao i na penzijsko osiguranje.

107. Grane socijalnog osiguranja====prestavljaju njegove uze celine koje se razlikuju prema prirodi rizika koje pokrivaju i prema vrsti prava koja se obezbedjuju osiguranim licima. Sistem socijalnih osiguranja moze se podeliti na zdravstveno osiguranje(pravo na zdravstvenu zastitu, na nadokanadu zarade za vreme privremene sprecenosti za rad, na naknadu putnih troskova, na naknadu pogrebnih troskova), penzijsko i invalidsko osiguranje(starosna penzija, prevremena starosna penzija, invalidska penzija, prekvalifikacija ili dokvalifikacija, novcana naknada za telesno ostecenje i naknada za pomoc i negu drugog lica) i osiguranje u slucaju nezaposlenosti(informisanje o mogucnostima i uslovima zaposljavanja, posredovanje pri zaposljavanju, priprema za zaposljavanje, i novcana naknada i druga prava).

108. Osnovna pitanja zdravstvenog osiguranja

Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju zdravstveno osiguranje ovavezno je osiguranje zaposlenih i drugih osiguranika kojim oni obezbedjuju sebi i clanovima svojih porodica pravo na zdravstvenu zastitu, pravo na novcane naknade i druga prava utvrdjena zakonom. Zakon taksativno navodi ko se smatra osiguranim licem a predvidja mogucnost da se lica koja nisu obavezno osigurana dobrovoljno osiguraju u skaldu sa zakonom. Sredstva za ostvarivanje prava iz obveznog zdravstvenog osiguranja obezbedjuju se doprinosom za zdravstveno osiguranje i iz drugih izvora. Doprinos placaju osiguranici i psolodavci.

109. Pojam i nacela obaveznog zdravstvenog osiguranja

Obavezno zdravstveno osiguranje je osiguranje kojim se zaposlenima i drugim licima obuhvacenim obaveznim zdravstvenim osiguranjem obezbedjuje pravo na zdravstvenu zastitu, pravo na nakanadu zarade za vreme privremene sprecnosti za rad osiguranika, pravo na naknadu troskova prevoza u vezi sa koriscenjem zdravstvene zastite i naknada pogrebnih troskova. Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ne mogu se prenositi na druga lica niti se mogu nasledjivati. Novcane naknade i pomoci iz zdravstvenog osiguranja koje su dospele za isplatu, a ostale neisplacene usled smrti osiguranog lica mogu se nasledjivati. Zakonom o zdravstvenom osiguranju utvrdjna su osnovn nacela na kojim se zasniva ovaj sistem-nacelo obaveznosti, solidarnosti i uzajamnosti, javnosti, zstite prva osiguranih lica i zastite javnog interesa, stalnog unapredjivanja kvaliteta obaveznog zdravstvenog osiguranja i nacelo ekonomicnosti i efikasnosti obaveznog zdravstvenog osiguranja.

110. Osigurana lica i druga lica osigurana za odredjene slucajeve

Zakon o zdravstvenom osiguranju osigurnaim licima smatra osiguranike i clanove njihovih porodica, koma se u skaldu s tim zakonom obezbedjuju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Ta prava se obezbedjuju i drugim licima osiguranim za odredjene slucajve u skladu sa tim zakonom. Svojstvo osiguranika moze se steci samo po jednom osnovu osiguranja. Ako osiguranik ispunajva uslove za sticanje svojstva osiguranika po vise osnova osiguranaj prioritetni osnov osiguranja se utvrdjuje u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju, s tim sto osiguranje po osnovu zaposlenja ima prioritet u dnosu na osiguranje po drugim osnovima. Osiguranikom se smatra i lice komeje nadlezni republicki organ utvrdio status izbeglog, odnosno prognanog lica iz bivsih republika SFRJ, ako ima boraviste na teritoriji RS i ako za to ispunajve druge zakonom propisane uslove.

111. Pravo na zdravstvenu zastitu====Pravo na zdravstvenu zastitu u slucaju nastanka bolesti i povrede vn rada obuhvata zdravstvenu zastitu u pogledu prevencije i ranog otkrivanja bolesti, zdravstvenu zastitu u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoce, porodjaja i materinstva do 12 meseci nakon porodjaja, kao i zdravstvenu zastitu u slucaju bolesti i povrede van rada, bez obzira na uzrok, koja se obezbedjuje na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou, u zavisnosti od zdravstvenog stanaj osiguranog lica u skladu sa vazecim propisima. Pravo na zdravstvenu zastitu u slucaju povrede na rdu i profelionalne bolesti obuhvta zdravstvenu astitu u slucaju nastanka povrede na radu ili profesionalne bolesti koaj se obezbedjuje na primarno,sekundarnom i tercijarnom nivou. Zdravstvena zastita pruza se na nacin da se sacuva, povrati ili unapredi zdravstveno stnaje osigurnog lica i njegova sposobnost da raedi i zadovolji svoje licne i druge potrebe.

112. Pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprecenosti za rad

Pravno na nakandu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja imaju osigranici zaposleni, lica koja imaju staatus odgovarajuci statusu zaposlenih, preduzetnici i lica koja obavljaju odredjene poslove ko samostalnu delatnost. Naknada zarade za vreme privremene sprecenosti za rad pripada ovim osiguranicima, ako je zdravstveno stnje osiguranika, odnosno clana njegove uze porodice takvo da je osiguranik sprecen za rad iz razloga propisanih zakonom, bez obzira na to koje isplatilac naknade zarade. Duzinu privremene sprecenosti za rad ocenjuje strucni organ Republickog zavoda za zdravstveno osiguranje, odnosno maticna filijala Zavoda. Osiguraniku koji u trenutku nastupanja privremene sprecenosti za rad nema prethodno osiguranje odnosno zkonom utvrdjeni staz zdravstvenog osiguranja, pripada pravo na naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u visini minimalne zarade, utvrdjene u skladu sa propisima o radu za mesec za koji se naknada zarade isplacuje.

113. Pravno na naknadu troskova prevoza u vezi sa koriscenjem zdravstvene zastite

Obezbedjuje se osiguranim licima, kao i pratiocu osiguranog lica u slucaju upucivanja u zdravstvenu ustanovu van podrucja maticne filijale, ako je zdrvstvena ustanova udaljena najmanje 50km od mesta njegovog stanovanja u skladu sa zakonom. Osigurana lica imaju pravno na naknadu troskova prevoz prema najkracoj relaciji u visini cene kostanja karte autobusa ili drugog razreda voza. Ako priroda oboljenja ili povrede zahteva naknada troskova prevoza pripada i za druga sredstva javnog saobracaja, ako je takav prevoz neophodan. Po nalogu lekarske komisije, osigurano lice moze koristiti i sanitetska kola. Moze mu biti odredjen pratilac za vreme putovanja ili vreme putovanja i boravka u drugom mestu, ako je neophodno. Pratiocu pripada nakanda troskova prevoza pod istim uslovima koji su propisani i za osigurano lice.

114. Utvrdjivanje svojstva osiguranog lica

Svojstvo osiguranog lica utvrdjuje filijala Republickog zavoda za zdravstveno osiguranje na cijem podrucju osigurano lice ima prebivliste, onosno na cijem podrucju je sediste obaveznika uplate doprinosa ako zakonom nije drugacije odredjeno. Svojsvo osiguranog lica utvrdjuje se samo po jednom osnovu i prestaje danom prestanka osnova po kojem je priznato. Licu kojem je priznato svojsvo izadje se dokaz o svojstvu osiguranja(zdravstvena knjizica).

115. Obezbedjivanje i ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja

U ostvarivanju zdravstene zastite osiguranom licu se obezbedjuje pravno na slobodan izbor zdravstvene ustanove i slobodan izbor lekara sa kojim je Republicki zavod o zdravstvenom osiguranju zakljucio ugovor o pruzanju zdravstvene zastite. Republicki zavod opstim aktom blize uredjuje nacin i postupak ostvaivanja prava iz obaveznog zdrav,osiguranja. Prava iz zdrav,osig, ostvaruju se na osnovu overene isprave o osiguranju(zdrav,knjizica). Overu isprve o osiguranju vrsi maticna filijala, na osnovu raspolozivih podataka, odnosno na osnovu dokaza da je uplacen doprinos u skladu sa zakonom. Ako isprava o osiguranju nije overena zbog toga sto dospeli doprinos nije placen, izvrsice se naknadna overa kada taj doprinos bude u celini uplacen. Ukoliko uplata nije izvrsena, pravo na zdrav,zastitu moze se koristiti samo u slucaju hitne medicinske pomoci.

116. Ostvarivanje prava na novcane naknade===vrsi se na nacin i po postupku utvrdjenom zakonom. O pravu na novcanu nakanadu resava maticna filijala, odnosno poslodavac. Isplacuje se na osnovu podneih dokaza. Na zahtev osiguranog lica isplatilc novcane naknade duzan je da mu izda resenje. O pravu na naknadu zarade resava poslodavac ako se zarada isplacuje na teret poslodavca, a maticna filijala ako se zarada isplacuje na njen teret. Ocenu privremene sprecenosti za rad vrsi strucno medicinski organ u postupku prema maticnoj filijali osiguranika. Izabrani lekar samostalno vrsi ocenu privremene sprecneosti za rad do 30 dana te sprecenosti, osim za slucajeve nege clana uze porodice. Ocenu privremen sprecenosti za rad posle 30 dana vrsi prvostepena lekarska komisija.

117. Zastita prava osiguranih lica====o pravima iz obaveznog zdrav, osig, na osnovu dostavljenih dokaza odlucuje maaticna filijala bez donosenaj resenja, osim ako je donosenje resenja utvrdjeno zakonom ili drugim aktom ili ako donosenje resenja zahteva osigurano lice, odnosno poslodavac. Osigurano lice koje smatra da je o njegovom pravu iz obaveznog zdrav,osig, doneta odluka u suprotnosti sa vazecim propisima, ima pravo da pokrene postupak za zastitu prava pred nadleznim organom, sto moze traziti i poslodavac. O pravima u prvom stepenu resava maticna filijala, u drugom Republicki zavod za zdrav,osig, odnosno Pokrajinski zavod za autonomne pokrajine, ako zakaonom nije drugacije odredjeno.oni su duzni da osigurnim licima obezbede strucnu i pravnu pomoc u slcajevima kad osigurano lice smatra da mu je davalac zdravstvene usluge neopravdano onemogucio ostvarivanje prava iz zdrav,osig. Protiv konacnog akta Republickog zavoda moze se pokrenuti upravni spor, osim u slucajevima utvrdjenim zakonom. Ostvarianje prav na osnovu obaveznog zdrav,osig, mora se vrstiti na zakonit nacin, ako ne sticu se uslovi z naknadu stete u sprovodjenju zdrav, osig.

118. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje===moze da organizuje i sprovodi Republicki zavod za zdrav,osi i pravno lice koje obvlja delatnost osiguranja u skladu sa zakonom kojim se ta deltnost uredjuje, mogu i investicioni fondovi za dobrovoljno zdrav,osig, u skladu sa zakonom. Vrste dobrovoljnog osiguranja na predlog ministra nadleznog za zdravlje, uredjuje Vlada Srbije. Dobrovoljno osiguranje je osiguranje od nastanka rizika placanja ucesca u troskovima zdrav,zastite u skladu sa zakonom, osiguranje gradjana koji nisu obavezno osigurani, odnosno koji se nisu ukljucili u obavezno zdravstveno osiguranje, kao i osiguranje na veci obim i standaard i druge vrste prava iz zdrav,osig. Prava iz tog osig, ne mogu se prenosti na druga lica niti nasledjivati. Mogu se nasledjivati samo novacane naknade koje su dospele za isplatu a ostale neisplacene usled smrti lica obuhvacenih dobrovolljnim zdravstvenim osiguranjem.

119. Osnovna pitanja penzijskog i invalidskog osig.===jos uvek 90%svetske radne populacije nije obuhvaceno bilo kakvim penzijskim osiguranje, javlja se potreba za prilagodjavnajem ukupnog sistema socijalnog osiguranja drustvenim promenama. Svrha i cilj penzijskog i invalidskog osig, je obezbedjivanje mateijalne i socijalne sigurnosti osiguranika u slucaju ostvarenja pojedinih rizika, starosti, trajne nesposobnosti za rad i smrti osiguranika koji je hranilac porodice. Prava iz penz,i inval,osig, sticu se i ostvaruju zavisno od duzine ulaganja i visine osnovice za koju je placen doprinos za penz,i inval,osig. Ova prava se ostvaruju i na principima uzajamnosti i solidarnosti. Ova prava su licna i neprenosiva na druga lica. Ne zastarevaju osim prava na potrazivanja dospelih a neisplacenih iznosa u slucajevima utvrdjenim zakonom. Obaveznim penz,i inval,osig, obezbedjuju se po osnovu rada prava za lsucaj starosti, invlidnosti, smrti i telesnog ostecenja. Dobrovoljnim penz, i inval, osig, na osnovu ugovora mogu se obezbediti prav u slucaju starosti,inval,smrti i teles,ostec, ili veci obim tih prava od obima utvrdj,zakon.

120. Obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje=====njime se obezbejuju prava za slucaj starosti,invalidnosti, smrti i telesnog ostecenja. Obavezno osiguran lica su zaposleni(lica u radnom odnosu, civilna lica u sluzbi u Vojsci, izabrana ili ostavljena lica, ako za obavljanje funkcije primaju zaradu, lica koja su su skladu sa propisima o radu u radnom odnosu zaposlena van prostorija poslodavca, lica koja obavljaju privremene i povremene poslove, lica koja obavljju privremene i povremene poslove preko omladinske ili studentske zadruge. Lica za cijim je rdom prestla potrba i ostala lica u skladu sa zakonom), lica koja samostalno obavljaju delatnosti(lica koja samostlno obavljaju privrednu ili drugu delatnost, lica koja su snivaci ili clanovi privrdnih drustava, lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu,svestenici i verski sluzbenici, lica koja su prestala da obavljaju samostalnu deltnost) i poljoprivrednici(lica za koja se smatra da se bave poljoprivredom, poljoprivrednici, clanovi domacinstva poljoprivrednika i clanovi mesovitog domacnistva, pod uslovom da nisu osigurani po drugom osnovu).

121. Sticanje svojstva osiguranika===stice se dnom pocetka a prestaj edanom prstanka zaposlenja ili obavljanja samostalne ili poljoprivredne delatnosti, odnosno obavljanja ugovorenih poslova. Utvrdjuje se na osnovu prijave na osigurnanje, odnosno na osnovu odjave osiguranja u skladu sa zakonoom. Svojsvo osiguranik ne moze se steci pre navrsene 15e god,zivota.

122. Starosna penzija==je pravo osiguranika koje ostvaruje u slucaju nastupanja rizika starosti. Stice se 1-kad muskarac navrsi63,zena58god zivota i najmanje 20god penzijskog staza,2-kad muskarac 65,zena60 god, zivota i najmanje 15god staza osiguranja,3-muskrac40,zena35 godina saza osiguranja i najmanje 53god zivota. Ovi uslovi se primenjuju do2011god. 1-muskrac65,zena60god zivota i najmanje 15god staza osiguranja,2-muskarac40,zena35 godina staza osiguranja i najmanje53god zivota,3-kad navrsi 45god staza osiguranja.

123. Invalidska penzija===povredom na radu smatra se povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzrocnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran, prouzrokovna neposrednim i kratkotrajnim dejstvom, naglim promenam polozaja tela, iznendnim opterecenjem ela ili drugim promenama fizioloskog stanja organizma. Osiguranik kod koga nastane potpuni gubitak radne sposobnosti stice pravno na invalidsku penziju ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolescu, ako je invalidnost prouzrokovana povredom van rada ili bolescu pod uslovom da je gubitak radne sposobnosi nastao pre navrsenja godina zivoa propisanih za sticanje prava na starosnu penziju i d im navrsenih pet godina staza osiguranja.

124. Porodicna penzija==pravo na prodicnu penziju mogu osvarii clanovi prodice urlog osiguranik koji ej navrsio najmanje pet godina staza osigurnaja ili je isunio uslove za invalidsku penziju ili umrlog korisnika ili invalidske penzije. ukoliko je smrt osiguranika nastala kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti clanovi njegove prodice stcu prvno na prodicnu penziju bez obzira na duzinu penzijskog staza. clanovima porodice urmlog osiguranika kao korisnika starosne ili invalidske penzije smatraju se bracni drug, deca, roditelji. Lice koje je pruzrokovalo smrt osiguranika odnosno korisnika prva namerno ili krajnjom nepaznjom ne moze po tom osnovu ostvariti pravno na porodicnu penziju.

125. Novcana nakanda za telesno ostecenje prouzrokovno povredom na radu ili profesio, bolescu. Telesno ostecenje ostoji onda kada kod osiguranika nastne gubitak, bitnije ostecenje ili znatnija onesposobljenost pojedinih organi ili delova tela sto otezava normanu aktivnost organizma i iziskuje vece napore u ostvarivanju zivotnih potreba bez obzira na to da li prouzrokuje ili ne prouzrokuje invalidnost. Osiguranik i lice kome se obezbedjuju prava u slucaju invalidnosi ili telesnog ostecnjea prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom bolescu u smislu zakona o penz,i invalidskom osiguranju kod kojih je teleso ostecnje prouzrokovano povrdom na radu ili profesionlnom bolescu iznosi najmanje 30% sticu pravo na novcanu naknadu.

126. Penzijski staz===na osnovu koga se sticu i ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog osig,obuhvata vreme koje se razuna u staz osiguranja i poseban staz prema odredbama zakona o penzijskom i invalidskom osig, i vreme koej je kao staz posiguranja i poseban staz racunato u penzijski staz prema propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu vazeceg zakona. Postoje 3vrste penzijsog staza-staz osiguranja koji se racuna sa efekivnim trajanjem, staz osiguranja koi se racuna sa uvecanim trajanjem i poseban staz.

127. Ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja==ostvaruju se kod republickog fonda za penzijsko i invalidsko osig, na nacin i po postupku utvrdjenom zakonom o penz,i inv,osig. Prava se osvaruju od dana podnetog zahteva a najranije meseci od tog dana. Prava koja se ostvruju u Fondu obezbedjuju se u postupku prdvidjenom zakonom kojim je uredjen opsti upravni postupak, ako zakonom nije drugacije predvidjeno. Penzijski staz i zarade, naknade,ugovorne naknade,odnosno osnovice osiguranaj kao i druge cinjenice od uticaja na sticanje i utvrdjivanje prava osim nalaza, misljenja i ocene vestacenja uzimaju se u obzir pri ostvarivanju prava iz penz,i inval,osig, na osnovu podataka utvrdjenih u maticnoj evidenciji. Penzijski staz se ne moze utvrditi na osnovu izjava svedoka.

128. Koriscenje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja===prava iz penz,i inv,osig, koriste se odnosno ostvaruju na nacin i po postupku utvrdjenim zakonom o penz,i inval,osig, i aktima Repbulickog fonda za penzijsko i inv,osig. Pravo na straosnu penziju se ostvaruje posle prestanka osiguranja. Penzije i novcane naknade utvrdjuju se u mesecnom iznosu i isplacuju unazad. Fond je duzan da korisniku prava isplacuje iznose koji mu pripadaju u mestu njegovog boravka u RS. Prava iz penz,i inval,osig, prestaju kada u toku njihovih koriscenja prestnu da postoje uslovi za sticanje i ostvarivanje tih prava.

129. maticna evidencija o osiguranicima i korisnicima prava iz penz,i inv,osig, i organizacija pezn,i inv,os. Republicki fond z penz,i inv,osig, vodi maicnu evidenciju o osiguranicima,obaveznicima placanja doprinosa i korisnicima prava iz penzijskog i inv,osig, po porpisanim jedinstvenim metodoloskim principima. Fond je duzan da osguraniku na njegov zahtev izda uverenje o podacima unesenim u maticnu evidenciju o osiguranicima. Tako izdato uverenje ima svojstvo javne isprave. Podaci uneti u maticnu evidenciju mogu se naknadno menjai na nacin i pod uslovima utvrdjenim zakonom. Fond je pravno lice sa statusom orgnaizcije za obavezno soicjalno osiguranje u kome se ostvaruju prva iz penz,i inv,osigurnja i obezbedjuju sredstva za ovo osiguranje. Fondom upravljaju predstavnici osiguranika, poslodavaca i korsnika prava, organi fonda su upravni odbor, nadzorni odbor i direktor. Finansirnje penz, i inv, osig, vrsi se iz prhoda Republickog fonda za penz,i inv,osig u skladu sa odredbama Zakona o penz,i inv,osig. Nadzor nad zakonitoscu rada i akat fonda vrsi ministarstvo nadlezno za poslove penz,i inv,osig.

130.Dobrovoljno penzijsko i invalidsko osig,===ovim osiguranjem osiguranici mogu u sklaldu sa posebnim zakonom obezbediti sebi i clanovima svoje porodice veci obim kao i drugu vrstu prava od prava uvrdjenih Zakonom o penz, i inv,osig. Dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje mog organizovati i sprovoditi pravna lica u skladu sa posebnim zakonom, zakonom kojim se uredjuje dobrovoljno penzijsko i invalidsko osig, kao i organizacijom i poslovanjem investicionih fondova koji sprovode dobrovoljno penz…

131. Pravno na novcanu naknadu i pravo na zdravstveno i penz,i inv,osig,===obavezno osigurno lie ima pravo na novcanu naknadu ako je bilo osigurano najmanje 12meseci neprekidno ili sa prekidima u poslednjih 18meseci. Neprekidnim osig, smatra se i prekid obaveznog osiguranja kraci od 30dana. Nezaaposleni ima pravo na novcanu nakandu u slucaju prestanka radnog odnosa ili prestanka obaveznog osig, po osnovu prestanka radnog odnosa okazom ugovora o radu od strane poslodvca u skldu sa propisima o radu i to ako usled tehnoloskih ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem odredjenog posla ili dodje do smnejnja obima posla i ako zaposleni ne ostvaruje rezulte rada. u slucaju prestanka radnog odnos na odredjeno vreme, privremenih i povremenih poslova, probnog rada, u slucaju prenosa onivackih prava vlasnikam odnosno clana privrednog drustva, u slucaju ostvaranja stecaja, pokretanj likvidacionog postupka..u slucaju premestaja bracnog druga, u slucaju prestnka radnog odnosa u inostranstvu. Novcana naknada pripada nezaposlenom od prvog dana od dana prestanka obaveznog osig, ako se prijavi i podnese zahtev Nacionalnojsluzi zaposljavnja u rodk od 30dana od dana prestanka radnog odnosa ili prestanak osig. Pravo na zdrav, i penz,i inv,osig, zncajan je vid obaveznog osig, za slucaj nezaposlenosti koji je vezan za ostvarivanje prava na novcanu naknadu,koja je osnovica na koju se placaju doprinosi za zdrav,i penz,i inv,osig. Ovi doprinosi placaju se na teret lica koje prima novcanu naknadu a obracun i uplatu doprinosa vrsi Nacionana sluzba za zaposljavanje. Zakon je predvidio mogucnost da clanovi porodice korisnika nocane nakndade imaju pravo na zdrav,osig, ako nisu zdrav,osig, po drugom osnovu, dok se ostvaruje pravo na novcanu naknadu u skladu sa zakonom i opstima aktima Nacionalne sluzbe za zaposljavanje.

132. Postupak za ostvarivanje prava iz obaveznog osiguranja==o pravma nezaposlenog iz obavezog osig, odlucuje se u postupku propisanom zakonom kojim se urdjuje opsti upravni postupak, akao zakonom o zaposlj,i osig, za slucaj nezaposlenosti nije drugacije odredjeno. O pravima nezaposlenog u prvom stepenu odlucuje nadlezni organ Nacion,sluz,za zaposlj, odredjen statutom, kao opstim aktom sluzbe. Drugostepeni organ je direktor Nacion,sluz,za zaposlj. Protiv resenja nac,sluz,za zaposlj, nezaposleni moze tuzbom pokrenuti upravni spor pred nadleznim sudom, u skladu sa zakonom,

133. Dobrovoljno osig,u slucaju nezaposlenosti===ne podrazumeva se samo osiguranje lica koje nije obavezno osigurano z slucaj nezaposlenosti nego i osig,lica koje je obavezno osig, za slucaj ostajanja bez posla. Lice koje je obavezo osigurano moze da ima interes d dobrovoljnim osiguranjem obezbedi veci obim prava od prava koja se sticu obaveznim osiguranjem. Nezaposleni koji je dobrovoljno osiguran ima pravo na novcnu nakndadu u visini pod uslovima i na nacin utvrdjen opstim aktom sluzbe. Sredstva doprinosa za dobrovoljno osig, vode se i koriste posebno, tako da se ne mogu koristiti za ostvarivanje prava po osnovu obaveznog osiguranja u slucaju nezaposlenosti.