Ranko MunitićČudovišta koja smo voleli 4

UrednikLjiljana Marinković

Redaktor i lektorVioleta Babić

DizajnNeda Dokić

Priprema za štampuNebojša Mitić

IzdavačKreativni centar, BeogradGradištanska 8Tel.: 011 / 3820 464, 3820 483, 2440 659e-mail: info@kreativnicentar.rswww.kreativnicentar.rs

ŠtampaGrafiprof

Tiraž1.500

ISBN 978-86-7781-735-0

Zahvaljujemo Biblioteci Jugoslovenske kinoteke na ustupljenim fotografijama.

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

791.43.04791.091:821

МУНИТИЋ, Ранко, 1943–2009Čudovišta koja smo voleli. 4 / Ranko

Munitić. - Beograd : Kreativni centar, 2010 (Beograd : Grafiprof). - 142 str. : ilustr. ;24 cm

Tiraž 1.500.

ISBN 978-86-7781-735-0

a) Филм - Мотиви - Фантастика b) Филм - Ликови - Чудовишта c) Књижевно дело - Филмска адаптацијаCOBISS.SR-ID 174832140

4

ERIK, FANTOM OPERELice iza maske 7

FRAULEIN ALRAUNEDama koja nije imala dušu 23

FANTÔMAS IZ SNOVADiskretni šarm nadrealizma 45

TARZAN, KRALJ DŽUNGLEPovratak u Eden 61

PRIJATELJ FU MANCHUOpasnost obojena u žuto 79

GOLEMRobot od gline 89

ANTINEA, VLADARKA ATLANTIDEPovampireni kontinent 99

ORLACOVE RUKEPrekrojeni čovek i estrada užasa 109

DOKTOR MABUSEDemijurg i daimon 123

NAKAZEUžas koji nailazi danju 139

5

31

Sen ka ko ja je po sto ja la – cr no ro man tič na ba šti na – glo gov ko lac i penici lin – fan ta ste s po čet ka ve ka – žan rov ski kok te li – ži vi leš ili gost

iz za grob nog sve ta – go vor kroz zi do ve – mr tvač ka lo ba nja predoltarom – ot ka če ni kri stal ni lu ster – ma ska Cr ve ne smr ti – ka ko jepozo ri šte za me ni lo ka te dra lu – ukle ti za bran zve ri – ne bo, ze mlja

i pakao na no voj po zor ni ci – cr na odi se ja i oni rič ki itinéra i re– u ze mljizlih ču da – pod zem no pu te še stvi je – de mo ni po red uža re nih pe ći – još

je dan pro la zak kroz ogle da lo – taj na od ko je ne ma stra šni je – kadmaska pad ne – le ši na ko ja vo li – bi o gra fi ja jed nog op se na ra –

najslavni ja ulo ga čo ve ka sa hi lja du li ca – sta ra cr na ku ća – stra va ukolo ru – gro zni žig na obra zu – fik sno, pro ce sno i dvo lič no ču do vi šte –

ve štač ka i ži va ma ska – Ne što što ne ma li ca

7

Fan tom Ope re je po sto jao. Ni je to bi la, kao što se du go ve ro va lo, vi zi ja umet -ni ka, pra zno ve ri ca di rek to ra, bu da la sta tvor ba uz bu đe nih mo zgo va onih go spo đi -ca iz ba let skog an sam bla, nji ho vih maj ki, raz vod ni ca, slu žbe ni ka u gar de ro bi ivra ta ra. Da, po sto jao je, od kr vi i me sa, ma da je se bi uvek da vao iz gled pra vogfan to ma, da kle sen ke…

Ta ko 1908. go di ne za po či nje Le Fantôme de l’Ope ra, sla van i ve o ma am bi ci -o zan ro man Ga sto na Le ro u xa: po ku šaj, u stva ri, da se cr no ro man tič na aura „hor -ro ra“ iz de vet na e stog ve ka pre sa di i od ne gu je u du hov noj ba šti dva de se tog.

Za što ne? Zar ni je sa mo dva de se tak go di na ra ni je u En gle skoj na pi san Neo -bi čan slu čaj dr Jekylla i g. Hydea, a je dva pre de set, na istom me stu, le gen dar niDra cu la? Ni su li ve šti ce, vam pi ri i osta la drev na ču do vi šta la ko pre sko či la krh -ku gra ni cu ko ja bi sto le će ve li kih za no sa i ma šta ri ja tre ba lo da odvo ji od ve kaelek tri ci te ta, avi o na, sa te li ta, svet skih ra to va i pla ne tar nih me di ja ko mu ni ka ci je?Zar se ni je glo gov ko lac odr žao i po red pe ni ci li na – i ko je je to ja to ave ti ras te -rao rend gen ski zrak?

A opet, da ni su naj či sti ji kri sta li stra ve pe rom iz bru še ni znat no ra ni je? U do -ba Hof fman na, bra će Grimm, Hu goa, Ha uf fa, He i nea, Pu ški na, Go go lja, Po ea,sve do me đa ša ka kvi be hu Moby Dick i Les chants de Mal do ror? Pa ako u me đu -vre me nu ni je po ne sta lo spi sa telj ske am bi ci je i mo ti va iz vu če nih iz na sled ne ge -net ske ko stur ni ce, ne će li ka sni jim pe sni ci ma ta me uz manj ka ti ipak i si li na stra -sti i du bi na op se si ja, ta ko go ru ćih kod pret hod ni ka?

Fan ta ste s po čet ka pro šlog ve ka ni šta od to ga ne osve šću ju do kra ja, ali daose ća ju i slu te, sve do či upra vo u Fran cu skoj ne ko li ko zgod nih ino va ci ja: Ga sto -na Le ro u xa, Ma u ri cea Re nar da, Gu sta vea le Ro u gea, on da Al la i na i So u ve streazbli ža va naj pre me ša nje iko no graf skih ele me na ta „hor ro ra“ i „sci en ce fic ti o na“,on da ar mi ra nje ta kvo ga kok te la sa još dva do dat na žan rov ska na bo ja, sta rin -sko–me lo dram skim i mo der no-de tek cij skim, od no sno kri mi na li stič kim. Na sta -je otud hi brid na vr sta sci en ce-hor ror-sen ti men tal nog-kri mi ća, gde se svi ob u hva -će ni sa stoj ci krč ka ju sli ko vi to i atrak tiv no, no sa mo po ne kad za no sno i mo nu -men tal no. U tom ko lu Re nard je naj bli ži či stoj na uč noj fan ta sti ci, Al lain i So u -ve stre spek ta ku lar nom se ri ja lu, Le ro ux pak osta je ve ran kla sič nom „hor ro ru“.Le Fantôme de l’Ope ra po sled nji je slav ni do met ro man ti čar ske stra ve, na stao čas

8 31

pre no što će ne mač ki pi sci (Hanns He inz Ewers, Gu stav Meyrink) uro ni ti u stru -ju erot ski pro bu đe nog i drev nim le gen da ma pre po ro đe nog mo de la je ze.

Po sled nji iz „sta rog cr nog klu ba“, iz vi kan po put mno gih pret hod ni ka, Le ro -u xov ro man ipak ni je ori gi nal na ne go vi še „iz ve de na“ po en ta sto go di šnjeg knji -škog ni za, a kao pre mi sa slu ži mu naj bo lje do če ga se u svo joj sre di ni mo gao do -ma ši ti, da kle Vic tor Hu go i No tre-Da me de Pa ris.

To me od mah va lja do da ti da Le ro ux ni je imi ta tor: cr pe ći du bin ski iz iko no -gra fi je i ti po lo gi je ve li kog uči te lja, ume on mo ti vi ma i lič no sti ma da ti svoj vla -sti ti pe čat. Otud pre po zna tlji vo, no oda tle i no vo u nje go vom sklo pu.

Ne za bo rav ni ar he tip ski tro list što ga na stra ni ca ma Bo go ro di či ne cr kve u Pa -ri zu či ne de mi jurg, kro ti telj (don Cla u de Frol lo), da i mon, zver (gr ba vi zvo narQu a si mo do) i žr tva, le po ti ca (Ci gan ka Esme ral da), sa ži ma taj ve šti sa sta vljač udva dram ski su prot sta vlje na li ka: ulo gu le pe žr tve na me nju je mla doj pe va či ciChri sti ni Daaé, a de mi jur ga i da i mo na za tva ra u isto te lo, neo pi si vo na ka znog li -ca, ali ne iz mer lji vo ob da re na du ha, u lik ge ni jal nog mu zi ča ra, lu dog za lju blje ni -ka, sa bla snog be gun ca od sve ta i stra ši la nad stra ši li ma – Eri ka, Fan to ma pa ri -ske Ope re.

Ma lo ko je vi deo tu ži vu avet, no svi oku plje ni pod ku po lom ogrom ne Ope -re ša pu ću o Nje mu, čo ve ko li koj kr ti ci le gen dar nog zda nja:

A za i sta, već ne ko li ko me se ci u Ope ri se go vo ri lo sa mo o tom Fan to mu u cr nojode ći što kao sen ka še ta zgra dom od vr ha do dna, ko ji ni sa kim ne raz go va ra, ko -me ni ko ne ma hra bro sti da se obra ti, ko ji ne sta je čim ga spa ziš, ne zna no ka ko i ku -da. Ho dao je bez šu ma, kao što i pri li či pra vom fan to mu…

Re dak sve dok opi sa će ga sle de ćim re či ma:Iz u zet no je mr šav, pa nje go vo cr no ode lo kao da leb di na dr ve nom ko stu ru.

Oči su mu ta ko udu blje ne da je dva raz li ku ješ ne po mič ne ze ni ce. U stva ri, ne vi dišni šta sem dve ve li ke cr ne ru pe, kao na mr tvač kim gla va ma. Nje go va ko ža, za teg -nu ta pre ko ko sti ju kao op na bub nja, ni je be la ne go ru žno žu ta; nos je ta ko ma lenda ga ne vi diš iz pro fi la, a od su stvo no sa stra šno je za gle da nje. Tri ili če ti ri du gasme đa pra me na na če lu i iza uši ju oba vlja ju funk ci ju ko se…

Za po sle ni u Ope ri kr ste ga naj ra zli či ti jim na dim ci ma („čud na, i ble da, i fan -ta stič na fi gu ra sa špi lja ma ume sto oči ju“, „ži vi leš“, „gost iz za grob nog sve ta“,„fan tom ska oso ba“, „ti ran ska sen ka“, „čo vek ili sen ka čo ve ka“…), no nje gov sta -tus je ste ne pri ko sno ven: sa mo nje mu na ras po la ga nju stal no sto ji po seb na lo ža(„lo ža broj 5, pr va po red pro sce ni ju ma na le voj stra ni“), upra va po zo ri šta is pla -ću je mu go di šnju ren tu od 240.000 fra na ka, po nje go voj že lji po ne kad se de leglav ne pe vač ke ro le, on go vo ri kroz zi do ve, osta je ne vi dljiv, sve pri su tan i, sa moiz u zet no, za tre nu tak uoč ljiv, no sve jed na ko opa san i su rov u ka žnja va nju pro -

pu sta – sve moć ni čo ve ko li ki duh ko ji sva ku že lju uslo vlja va ne skri ve nom pret -njom: Ako že li te da ži vi mo u mi ru…

Po gla vlja Le ro u xo vog ro ma na te ku spo ro, ras pri ča no, skre ću ći i gu be ći se usto ne va žnih, pre glo ma znih epi zo da, opi si su bez rit ma, do ga đa ji če sto li še nigra da ci je, su ko bi i dram ski na bo ji raz vod nje ni ver bal nim ba la stom. A opet, sva -ki čas, iz „te ro ra su vi šnih re či“ iz ro ni po ne ka su ge stiv na, van se rij ska sli ka, iz ne -nad no uoštre ni znak što osta je u se ća nju i po sle, pu tem fil ma, uspe va da pre ra -ste u traj nu sli ku-po ru ku s bi o skop skog plat na.

Re ci mo, opis noć ne bit ke s Fan to mom u pra znoj cr kvi:Jur nuo sam. Sen ka je, gur nuv ši vra ta, već pro dr la u cr kvu. Ja kao da sam imao

kri la; sen ka u pla štu. Do volj no brz, uhva tih rub pla šta. Tog tre na na la zi li smo sesen ka i ja is pred ve li kog ol ta ra, te su me se če vi zra ci kroz ve li ki vi traž u ap si di pa -da li baš pred nas. Ka ko ni sam is pu štao plašt, sen ka se okre nu, plašt za vi jo ri, a javi deh, kao što sa da vas vi dim, uža snu mr tvač ku lo ba nju ka ko me stre lja po gle domu ko jem go re pa kle ne va tre. Po ve ro vah da imam po sla sa Sa ta nom lič no, i predtom po ja vom sa one stra ne gro ba ne sta de mo ja hra brost…

Ili sce na Fan to mo ve od ma zde nad gle da li štem, ka da di rek ci ja Ope re us kra -ću je na stup nje go voj šti će ni ci Chri sti ni:

Svi po di go še gla ve pre ma pla fo nu i pu sti še stra šan krik. Lu ster, ogrom na ma -sa lu ste ra kli zi la je, kre ta la se pre ma nji ma, kao po na re đe nju sa tan skog gla sa. Ot -ka če ni lu ster pa dao je sa vi si na gle da li šta, ru šio se u sre di nu par te ra, usred hi lja -de vri sko va. Be še to užas, op šti beg…

Ili po ja va Fan to ma na ba lu pod ma ska ma, u po noć, na vr hun cu tra di ci o nal -nog spek ta kla u Ope ri:

Ne zna nac be še sav ode ven u pur pur, sa ogrom nim še ši rom i pe rom na mr tvač -koj gla vi. Ah, baš sa vr še na imi ta ci ja mr tvač ke gla ve! Ma ske oko nje ga odu še vlje noga po zdra vi še če sti ta ju ći mu, ras pi tu ju ći se kod kog to maj sto ra, pri ja te lja Plu to na,be še na ru čio ta ko le pu lo ba nju… Ali čo vek s mr tvač kom gla vom, še ši rom za ki će nimpe rom i pur pur nom odo rom vu kao je za so bom ogro man plašt od cr ve nog ve lu ra,či ji se oganj kra ljev ski ra si pao par te rom; na pla štu pak be hu zlat nim slo vima iz ve -ze ne re či ko je svi pro či ta še i gla sno po no vi še: Ne do di ruj te me! Ja sam Cr ve nasmrt… Ali ne ko ga hte de do dir nu ti … i ta da iz pur pur nog ru ka va iz ro ni ru ka ko -stu ra, su ro vo šče pa ša ku neo pre znog na pa sni ka, a ovaj krik nu od bo la i uža sa, ose -ća ju ći do dir ko sti ju, pri sil ni sti sak Smr ti ko ja kao da ga ni ka da vi še ne će ispu sti ti…

Ili pak kad Chri sti ne Daaé osta vi dra ga na i kroz ogle da lo u gar de ro bi pre đeu ta jan stve no car stvo Fan to mo vo:

Chri sti ne se i da lje kre ta la pre ma svom od ra zu, a od raz je si la zio ka njoj. DveChri sti ne – te lo i sli ka – ko nač no se do dir nu še, sto pi še, a Ra oul pru ži ru ke da obe

9

10

uhva ti jed nim po kre tom. No, ne kim ču dom od kog uz drh ta, Ra oul bi od ba čen una -zad, a li ce mu uda ri le de ni ve tar; vi deo je ne vi še dve ne go če ti ri, osam, dva de setChri sti na ko je su se oko nje ga vr te le ta ko la ko, ru ga ju ći mu se, i ta ko br zo ne sta -ja le da mu ru ka ni jed nu ne uspe do tak nu ti. Sve on da opet po sta de ne po mič no. Onspa zi sa mog se be u ogle da lu. Chri sti ne be še iš če zla…

I evo nas pred dru gim te melj nim mo ti vom ko ji Le ro ux pre u zi ma od Hu goa,a to je ogrom no, ve li čan stve no zda nje kao po pri šte van se rij skog do ga đa nja – neta ko na dah nu to ni pro du blje no, no ipak iko no graf ski im pre siv no i dram ski dode ta lja ar ti ku li sa no, po ja vlju je se ov de, ume sto pa ri ske Bo go ro di či ne cr kve jed -na ko slav na L’Ope ra de Pa ris. Hram mu zi ke za me nju je ka te dra lu: ni je od mer me -ra, ni pri bli žno star, ni jed na ko gran di o znim ide ja ma na to pljen, ali je taj no vit,ne sa gle div i ne mer ljiv u prav ci ma svog ras pro sti ra nja po vi si ni, ši ri ni i du bi ni.Baš Ope ra de li sa Fan to mom kod Le ro u xa ro lu vo de ćeg ju na ka. Te ma sa bla snogne znan ca i vol šeb nog la vi rin ta ko ji mu je br log mo žda ni ka da ne će u fan ta sti cibi ti pred sta vlje na ta ko sli ko vi to i su ge stiv no.

Le po ti ca u ukle tom za bra nu Zve ri – eto ka ko iz gle da Chri sti ne Daaé dok zadra ga nom Ra o u lom lu ta moć nim zda njem:

Na ša lju bav su vi še je tu žna na ze mlji, pro še taj mo je po ne bu! Po gle daj te ka koje to ov de la ko… Go vo re ći vu kla bi ga uvis, vi še od obla ka, na krov ili u pot kro vlje,u pre div ni ne red re še ta ka, za ba vlja la se nje go vom vr to gla vi com dok bi pred njimtr ča la po krh kim vr ško vi ma svo do va, me đu hi lja da ma ko no pa ca ve za nih za če kr -ke i vi tla, usred pra ve va zdu šne šu me mot ki i jar bo la… A on da bi si la zi li na čvr -sto tlo, to jest u ne ki si gu ran hod nik ko ji bi ih vo dio do sme ha, gar de ro ba, sa la zaba let ske ve žbe… Dru gom pri li kom uve la bi ga u ogrom nu sa lu svo je pa la te pre pu -nu kr pa, vi te ških ko sti ma, ko pa lja, šti to va i per ja ni ca, pa bi mu pred sta vlja la fi gu -re ne po mič nih rat ni ka, pre kri ve ne pra ši nom. A nji ma bi upu ći va la le pe re či i obe -ća va la im da će opet vi de ti ve če ri is pu nje ne sve tlom i po vor ke uz prat nju mu zi kena oži ve loj sce ni… Vo di la bi ga ta ko po ce lom svom car stvu, ko je be še opi plji vo ine iz mer no i ko je se pro te za lo na se dam na est spra to va od pri ze mlja do kro va, car -stvo na se lje no či ta vom voj skom lju di. Kre ta la se me đu nji ma kao na rod na kra lji -ca, ohra bri va la je ra do ve, za u sta vlja la se u ma ga ci ni ma, sa ve to va la kro ja či ce ko -je su kro ji le sku po ce ne tka ni ne za ko sti me ju na ka. Sta nov ni ci tog pre de la oba vlja lisu sve za na te. Be še tu obu ća ra i ku jun dži ja. Svi su je za vo le li, jer nju su za ni ma lene vo lje i sit ne že lje sva ko ga od njih. Po zna va la je naj za bi ti je kut ke, taj no na se lje -ne sta rim po ro di ca ma… Ku ca la bi na nji ho va vra ta i pred sta vlja la im Ra o u la kaoprin ca ko ji je prost, pa bi on da njih dvo je, se de ći na ne koj cr vo toč noj ku li si, slu ša lile gen de o Ope ri, baš kao što su ne ka da, u de tinj stvu, slu ša li sta re bre ton ske le gen -de. Ti star ci ni su se se ća li ni če ga sem Ope re. Sta no va li su tu već ne bro je no go di na.Ne sta li či nov ni ci odav no su ih za bo ra vi li; pro me ne u pa la ti njih ni su do ti ca le; a na -

31

11

po lju … isto ri ja Fran cu ske pro la zi la je bez nji ho vog zna nja, njih se ni ko vi še uop -šte ni je se ćao… Jed no ga da na, na po zor ni ci, pro đo še kraj po dig nu tih vra ta ša ca napo du. Ra oul se nag nu nad tam ni po nor i re če: „Pro ve li ste me kroz nad zem ne pro -sto re va šeg car stva, Chri sti ne … no, o pod zem nim pro sto ri ja ma pri ča ju se čud nepri če… Ho će mo li si ći?“ A ona, za čuv ši to, za gr li ga da bi ga sa ču va la od ne stan -ka u cr noj ru pi i re če mu ti ho, po drh ta va ju ći: „Ni kad! Za bra nju jem vam!… Uosta -lom, taj pre deo ne pri pa da me ni… Sve što je pod ze mljom pri pa da Nje mu!“ Ra oulse za gle da u nje ne oči i upi ta: „Zna či On sta nu je do le?“

Krov, nad zem ne pro sto ri je i pod ze mlje, tri osnov na am bi jen ta Le ro u xo vepa la te, ja sno su nje go vim opi si ma i opa ska ma ju na ka na zna če ni kao ne bo, ze -mlja i pa kao: go re cve ta lju bav, u sre di ni se od vi ja ži vot smrt ni ka, do le zja pi de -mo nov br log. Ne što od vi še sloj no sti Hu go o ve ka te dra le kao da pre ži vlja va uspek ta ku lar nom spa ci jal nom mo de lu Fan to ma Ope re. Po toj ne iz mer noj ku li si,pu sto po lji ni var ki, du ho va i taj ni – kao na po zor ni ci sil no uve ća nog sred njo ve -kov nog mi ra kla – Le po ti ca i zver nam iz vo de još je dan čin svo je ar he tip ski ko -re o gra fi sa ne pred sta ve.

Ta mo do le, u am bis, do sr ca pa u ko ve na stam be, po ve šće nas pi sac dva put:naj pre kroz Chri sti ni nu pri ču i opis si la ska što sle di na kon pro la ska kroz ogle -da lo, a on da kroz Ra o u lo vu po tra gu za iš če zlom dra ga nom. Ne ho ti ce, mo žda,ali bez ude la slu ča ja, na sta vlja se de voj či na pri ča na sve cr ne odi se je pro šlih fik -cij skih do mi šlja nja, na onaj uvek raz li či to isti oni rič ki itinéra i re ko jim se spu šta -mo do mu lja čo ve čan ske ge net ske ko stur ni ce, do ja me što je spo zna smo krozvla sti ta sno vi đe nja ili umet nič ke vi zi je, sve jed no, ali uvek do le, sve du blje, do ta -me i grob nog mu ka, gde vre me sto ji a pro stor ne vi di mo, gde ču če i ča me vre ba -ju ći sve utva re i ko sti što ih pri vre me no sa da njeg sve tla i ze malj ske ja ve ote ra -smo… Do le, du bo ko, is pod svih li mi ta, s one stra ne do stup nog i ži vom do pu šte -nog, do iskon ske cr ne ru pe što u sr cu sve ta i svim sr ci ma vr ste go ri kao zna menti nja ju ćeg ni šta vi la…

De voj či na pri ča ni je sto ga sa svim no va: u sve sti i pod sve sti bu di ona pre de -le od ko jih nas slat ka je za očas sve ob u zme, pre de le što umu uvek bu du te škopri hva tlji vi, a za u mlju bli ži i go to vo pri rod ni. Evo nas još jed nom u ze mlji zlihču da i bo le snih utva ra, na plo vid bi za cr nim ru nom po po noć nim vo da ma gro -ze, u dru štvu pro kle tih du ša i ne iz ve snih si la…

Oko me ne sve be še tam no; u da lji ni sla bo cr ve no sve tlo oba sja va lo je za vr še takzi di na, ugao ras kr sni ce… A u mra ku se, od jed nom, jed na ru ka po lo ži na mo ju …bo lje re če no, ne što ko šča to i le de no uhva ti me i vi še ne is pu sti. Dru ga ru ka ob u hva time oko po ja sa i po di že… Ne ko me je no sio pre ma ma lom cr ve nom sve tlu; uđo smou sve tlost i vi deh da sam u ru ka ma čo ve ka ogr nu tog ve li kim cr nim pla štom, či je jeli ce pre kri va la ma ska… One sve sti la sam se… Kad po no vo otvo rih oči, još uvek smo

12

se na la zi li u ta mi. Pri gu še na sve tilj ka po lo že na na ze mlju osve tlja va la je ši klja njevo de iz fon ta ne. Žu bo re ći, vo da je iz la zi la iz zi di na i od mah ne sta ja la pod tlom nako jem sam le ža la; gla va mi se na la zi la na ko le nu čo ve ka s cr nom ma skom, a mojću tlji vi sa put nik osve ža vao mi je vo dom obra ze s bri gom, pa žnjom i ne žno šću ko -je mi se uči ni še uža sni je od ma lo pre đa šnje ot mi ce. Ma ka ko la ke bi le, ru ke mu ni -su pre sta ja le odi sa ti smr ću… To pli dah na jed nom mi pro đe li cem, kraj cr ne pri li -ke čo ve ka u mra ku ne ja sno ra za znah be li ob lik. Cr na pri li ka me po di že i sme sti nabe lu for mu. Ra do sno rza nje do pre mi do uši ju, pa pro ša pu tah – Ce zar! Konj za drh -ta. Na po la sam le ža la pre ko se dla, a pre po zna la sam be log ko nja ukra de nog iz ko -nju šni ce Ope re… Pu stih da me no si… Oči mi se po la ko pri vi ka va hu na ta mu, ko -ju tu i ta mo pre ki da hu krat ki od ble sci… Za klju čih da se na la zi mo u uskoj kru žnojga le ri ji i za mi slih da se ona pru ža is pod ce le Ope re. Jer Ope ra je i pod ze mljomne iz mer na. Jed nom, sa mo jed nom, si šla sam u nje no za pa nju ju će pod ze mlje, noza u sta vih se već na tre ćem spra tu i ne sme doh du blje. A do le po sto je još dva spra -ta gde mo že da sta ne ceo je dan grad. Bi ća ko ja vi deh na te ra še me na bek stvo. Ta -mo su de mo ni, sa svim cr ni is pred ko tlo va; oni ma šu lo pa ta ma i vi la ma, raz gr ćužar, ras pi ru ju pla men, pla še vas otva ra ju ći cr ve na ždre la pe ći čim se pri bli ži te… Epa dok me je Ce zar mir no no sio kroz noć ni ko šmar, za pa zih od jed nom, da le ko, vr -lo da le ko, cr ne de mo ne pred cr ve nim ža rom pe ći… S vre me na na vre me uka zi va libi se i ne sta ja li… Ko nač no sa svim iš če zo še… Ne znam ko li ko je vre me na pro te klo,či ni lo mi se da kru ži mo, kru ži mo, si la zi mo po spi ra li do dna ze malj skih am bi sa…Ose tih vla žan va zduh i Ce zar sta de. Noć se ra sve tli la. Okru ži va la nas je pla vi ča -sta sve tlost. Sti gli smo na oba lu je ze ra či ja se olov na vo da gu bi la da le ko, u ta mi …ali je pla vet ni lo oba sja va lo oba lu i vi deh u bli zi ni ma li ča mac, za ka čen o gvo zde -nu ka ri ku na ke ju… Na rav no, zna la sam da sve to po sto ji is pod Ope re, pa po ja vaje ze ra i bar ke u pod ze mlju ni je ima la ni čeg ne pri rod nog. No, po mi sli te na sta nje uko jem sam se na la zi la. Ni du še mr tvih ni su ose ća le ve ći ne mir sti žu ći do Stik sa. AHa ron si gur no ne be še su mor ni ji ni ću tlji vi ji od pri li ke ko ja me pre ne se u bar ku.Br zim po kre tom ot pra vi on Ce za ra, konj ne sta de u ta mi ga le ri je, čuh sa mo pot ko -vi ce ka ko zvo ne po ste pe ni ca ma, a on da čo vek ot ka či bar ku, do hva ti ve sla i sna žnose oti snu. Oči is pod ma ske ni su me na pu šta le; ose ća la sam pri ti sak ne po mič nih ze -ni ca. Vo da oko nas be še bez šu ma. Kli zi li smo pla vi ča stim sve tlom, a on da opetuto nu smo u mrak, pa br zo pri sta do smo. Bar ka uda ri o kop no. Opet me je po neona ru ka ma. Vri snu la sam, no utih nuh za sle plje na sve tlo šću. Da, ble šta vim sve -tlom usred ko jeg me spu sti. Usta doh u sko ku. Oko me ne bio je sa lon ko ji mi se uči -ni ukra še nim, is ki će nim, is pu nje nim sa mo cve ćem, cve to vi ma pre kra snim i glu -pim zbog cr ve nih vrp ci što su ih ve zi va le za kor pe – ona ko ka ko ih pro da ju u tr -go vi na ma s bu le va ra – cve će ne ka ko od vi še ci vi li zo va no, po put onog što ga obič nona la zim u gar de ro bi na kon pre mi je re… Na sred tog či sto pa ri skog mi o mi ri sa sta -

31

1

Lon Chaney u filmu The Phantom of the Opera (1925) Ruperta JulianaHerbert Lom kao Fantom u verziji Terencea Fishera iz 1962. godineNelson Eddy u glavnoj ulozi u filmu The Phantom of the Opera (1943) Arthura Lubina Plakat za film The Phantom of the Opera Ruperta Juliana

12

3

4

2

3 4