9

Reč pi sca

Uda ta u de ve toj go di ni za mno go sta ri jeg Mu ha me da, bož jeg Po sla ni ka, Aj ša bint Ebu-Be kir za po če la je ži vot kao de voj či ca ko joj sud bi nu od re đu ju mu škar-

ci. Ni je to bi lo ni šta neo bič no; u nje no vre me, u nje nom kra-ju sve ta, že ne su se sma tra le po kret nom imo vi nom – svo ji nom mu ška ra ca. Pa ipak, Aj ša je od ra sla u jed nu od naj u ti caj ni jih lič no sti u isto ri ji isla ma, je din stve nu že nu ko ja se sa ma iz bo ri-la za moć: ona je bi la po li tič ki sa vet nik Mu ha me du i nje go vim na sled ni ci ma, ugle dan ver ski uče njak, pe snik i voj ni stra teg, i naj vo lje ni ja su pru ga jed nog od naj ha ri zma tič ni jih lju di ot ka-ko je sve ta i ve ka.

Moj pr vi ro man Dra gulj Me di ne is tra žu je ka ko se taj pre o-bra žaj mo gao od i gra ti, po čev od Aj ši ne ve rid be s Mu ha me dom, kad je njoj bi lo šest go di na. Ovaj brak imao je za cilj da za pe-ča ti po li tič ki sa vez iz me đu Mu ha me da i Aj ši nog oca u vre me kad je Po sla ni kov uti caj kre nuo da se ši ri. No za tih de set go-di na ko je je pro ve la kao nje go va že na, Aj ša je us pe la da osvo ji ne sa mo su pru go vo sr ce već i po ve re nje – do te me re da je, pre-ma islam skoj tra di ci ji, Mu ha med svo jim sled be ni ci ma re kao da „po lo vi nu svo je ve re na u če“ od Aj še.

10

MačMedine

Za što je Mu ha med naj vi še vo leo Aj šu? Mi slim da je za to što ga je na go ni la na smeh. Aj ša je bi la do bro zna na po svo joj ži vo sti i do mi šlja to sti, i bi će da ju je Mu ha med u to me i bo drio. Bi la je ve li ka vra go lan ka i vo le la da po vu če za nos svo je se stre-že ne, na ko je je bi la sil no lju bo mor na. Bi la je i iz van red no inte-li gent na: zna se da je ume la da de kla mu je na hi lja de pe sa ma, kao i či tav Ku ran, a ta ko đe je bi la i hra bra, to li ko da je po ve la voj sku u boj u pr vom islam skom gra đan skim ra tu. I bi la je bez dla ke na je zi ku, ni kad ni je okle va la da ka že šta mi sli o mu že-vlje vim lič nim i jav nim po slo vi ma.

Dra gulj Me di ne ob u hva ta ra ne go di ne Aj ši nog ži vo ta, od ve rid be s Mu ha me dom do tre nut ka kad je iz dah nuo na nje-nim ru ka ma, kad je njoj bi lo de vet na est go di na. U tom ro ma-nu pra ti mo nje nu bor bu s lju bo mo rom (i upo zna je mo nje nih je da na est se sta ra-že na), cva nje nje nih te le snih že lja, im pul siv-nost, ver ske sum nje, i svi uči mo, za jed no s njom, istin sko zna-če nje re či „lju bav“.

U Ma ču Me di ne gle da mo Aj šu ka ko po sta je ono što za i sta je ste, že na u pu nom zre nju. Moć na, sna žna, po sve će na Mu-ha me do voj vi zi ji isla ma, Aj ša sti če va žan na uk o osve ti i po-mi re nju. Po drob no opi su ju ći pro me ne u ve ri ko je su se ja vi le po sle Mu ha me do ve smr ti, u do ba kad se car stvo isla ma ši ri lo, Mač Me di ne uka zu je na po re klo ras ko la na su ni te i ši i te, i po-zi va sve nas, i mu sli ma ne i ne mu sli ma ne da pre i spi ta mo i svo-je slič no sti i svo je raz li ke. Ka ko ve li Ku ran: „On vas je stvo rio od jed nog bi ća.“ Po ru ka ko ja bi tre ba lo sve da nas na dah ne u ova smut na vre me na.

Še ri Džons

10

MačMedine

Za što je Mu ha med naj vi še vo leo Aj šu? Mi slim da je za to što ga je na go ni la na smeh. Aj ša je bi la do bro zna na po svo joj ži vo sti i do mi šlja to sti, i bi će da ju je Mu ha med u to me i bo drio. Bi la je ve li ka vra go lan ka i vo le la da po vu če za nos svo je se stre-že ne, na ko je je bi la sil no lju bo mor na. Bi la je i iz van red no inte-li gent na: zna se da je ume la da de kla mu je na hi lja de pe sa ma, kao i či tav Ku ran, a ta ko đe je bi la i hra bra, to li ko da je po ve la voj sku u boj u pr vom islam skom gra đan skim ra tu. I bi la je bez dla ke na je zi ku, ni kad ni je okle va la da ka že šta mi sli o mu že-vlje vim lič nim i jav nim po slo vi ma.

Dra gulj Me di ne ob u hva ta ra ne go di ne Aj ši nog ži vo ta, od ve rid be s Mu ha me dom do tre nut ka kad je iz dah nuo na nje-nim ru ka ma, kad je njoj bi lo de vet na est go di na. U tom ro ma-nu pra ti mo nje nu bor bu s lju bo mo rom (i upo zna je mo nje nih je da na est se sta ra-že na), cva nje nje nih te le snih že lja, im pul siv-nost, ver ske sum nje, i svi uči mo, za jed no s njom, istin sko zna-če nje re či „lju bav“.

U Ma ču Me di ne gle da mo Aj šu ka ko po sta je ono što za i sta je ste, že na u pu nom zre nju. Moć na, sna žna, po sve će na Mu-ha me do voj vi zi ji isla ma, Aj ša sti če va žan na uk o osve ti i po-mi re nju. Po drob no opi su ju ći pro me ne u ve ri ko je su se ja vi le po sle Mu ha me do ve smr ti, u do ba kad se car stvo isla ma ši ri lo, Mač Me di ne uka zu je na po re klo ras ko la na su ni te i ši i te, i po-zi va sve nas, i mu sli ma ne i ne mu sli ma ne da pre i spi ta mo i svo-je slič no sti i svo je raz li ke. Ka ko ve li Ku ran: „On vas je stvo rio od jed nog bi ća.“ Po ru ka ko ja bi tre ba lo sve da nas na dah ne u ova smut na vre me na.

Še ri Džons

9

Reč pi sca

Uda ta u de ve toj go di ni za mno go sta ri jeg Mu ha me da, bož jeg Po sla ni ka, Aj ša bint Ebu-Be kir za po če la je ži vot kao de voj či ca ko joj sud bi nu od re đu ju mu škar-

ci. Ni je to bi lo ni šta neo bič no; u nje no vre me, u nje nom kra-ju sve ta, že ne su se sma tra le po kret nom imo vi nom – svo ji nom mu ška ra ca. Pa ipak, Aj ša je od ra sla u jed nu od naj u ti caj ni jih lič no sti u isto ri ji isla ma, je din stve nu že nu ko ja se sa ma iz bo ri-la za moć: ona je bi la po li tič ki sa vet nik Mu ha me du i nje go vim na sled ni ci ma, ugle dan ver ski uče njak, pe snik i voj ni stra teg, i naj vo lje ni ja su pru ga jed nog od naj ha ri zma tič ni jih lju di ot ka-ko je sve ta i ve ka.

Moj pr vi ro man Dra gulj Me di ne is tra žu je ka ko se taj pre o-bra žaj mo gao od i gra ti, po čev od Aj ši ne ve rid be s Mu ha me dom, kad je njoj bi lo šest go di na. Ovaj brak imao je za cilj da za pe-ča ti po li tič ki sa vez iz me đu Mu ha me da i Aj ši nog oca u vre me kad je Po sla ni kov uti caj kre nuo da se ši ri. No za tih de set go-di na ko je je pro ve la kao nje go va že na, Aj ša je us pe la da osvo ji ne sa mo su pru go vo sr ce već i po ve re nje – do te me re da je, pre-ma islam skoj tra di ci ji, Mu ha med svo jim sled be ni ci ma re kao da „po lo vi nu svo je ve re na u če“ od Aj še.

Prvi pravedni hal i fa: Ebu-Bekir

632–634.

Prvi pravedni hal i fa: Ebu-Bekir

632–634.

15

Aj ša

Mu ha med je umro.U mag no ve nju iz me đu ja ve i sna, vra ti la mi se ta stra šna isti na. Dug, spor iz di saj – po sled nji dah mo-

ga mu ža – prek si noć. Nje go va gla va pri lju blje na mi uz uz drh-ta lo sr ce. Nje go vo uko če no li ce, kao da je vo skom za li ve no, kad sam ga po lo ži la na na šu po ste lju. Sad po či va po da mnom, sa hra njen u mo joj so bi, još sve ža pre ko pa na ze mlja mo kra je od mo jih su za. Iz nu re na po sle bes kraj ne no ći, za spa la sam na nje go vom gro bu. Ni je me pro bu dio čak ni po ziv na ju tar nji na-maz*. Sad me ne ka ru ka dr mu sa i bu di, ču je se Haf sin glas, u hit nji. Na uli ci po bu na. Tvoj otac. Aj ša, mo raš od mah da do đeš.

Još ču jem gro mo ve i lo mlja vu iz svog sna. Sli ke se već to-pe kao ma gla ko ju sa ži že sun ce, ali ne ja sno se se ćam da se ne-što ras ce pi lo – je li se to Ća ba, na ša sve ta bo go mo lja, ras pu kla na dvo je? Ska čem iz kre ve ta, sr ce mi uda ra kao lu do, otre sam noć nu mo ru, ba cam je na ze mlja ni pod. Do bro umo tav ši li ce u po kriv ku, Haf sa i ja tr či mo u ma lu hla do vi tu dža mi ju uza sa-mu mo ju ko li bu, bo sim ta ba ni ma di že mo pra ši nu, is pa da mo na ula zna vra ta dža mi je, u glav nu uli cu Me di ne. Njo me tutnje

* Reč nik stra nih re či i iz ra za na kra ju knji ge. (Prim. prev.)

16 17

Pri slo ni la sam se uza zgra du da me ne pre ga ze. Ali bu ji ca je skre nu la pre no što je sti gla do me ne, te je po ku lja la u dža mi-ju: Ausi i Ha zra dži, naj znat ni ja ple me na Me di ne; iz be gli ce iz Me ke, na šeg za vi ča ja, i sa svi ju dru gih stra na oda kle su do šli u Me di nu ka ko bi uma kli pro go ni ma; pa pu stinj ski be du i ni, ko ji su Mu ha me da vo le li jer se pre ma nji ma od no sio kao pre ma se-bi jed na ki ma. Za nji ma su stu pa li Mu ha me do vi as ha bi, me đu nji ma i stro gi Omer, s bol nim, usi lje nim osme hom na smrk-nu tom li cu, i Ebu-Ubej da, iz či jih je oči ju iz bi ja la bri ga iako je i on raz ma hi vao ma čem i iz vi ki vao abi je vo ime.

Kad su ko nač no svi ušli – Ala ha mi, ni kad ni sam vi de la da se u tu ma lu dža mi ju sa bi lo to li ko lju di! – ušu nja la sam se i ja, ne vi dlji va is pod po kriv ke ko ju no sim pre ko ko se i li ca. Sve ti-na je di gla abi ja na panj ur mi ne pal me, ta mo gde je Mu ha med bez broj pu ta sta jao da po ve de mo li tvu s na šim ume tom, i niz oče ve obra ze kre nu še da se sli va ju su ze kao ki ša. Me ni se zgr-či že lu dac kad po no vo po mi slih na smrt svo ga mu ža pret pro-šle no ći, na nje go vu gla vu na mo jim ne dri ma; na nje gov mač u mo joj ru ci, me ni za ve štan; na nje go vu pred smrt nu za po vest da ga upo tre bim u dži ha du što na stu pa. Znao je da ću po što-va ti nje gov zah tev, jer on me je i učio da se bo rim, i bio sve dok mo je hra bro sti na bo ji štu. A se tiv ši se šta je usle di lo – se tiv-ši se Ali je vog ne de la – za ri dah iz no va, ne sa mo od tu ge već i od be sa što nam je svi ma oteo pra vo da po gre be mo Po sla ni ka.

„Dra ga mo ja bra ćo!“ Očev glas zvu čao je gr go ta vo, is ki da-no, kao da ga je ne ko pri klao. „Iako ni sam do sto jan da sto jim na Po sla ni ko vom min be ru, po ni zno vam za hva lju jem na po-ve re nju.“

S kro va od jek nu mu je zi nov glas, sa zi va ju ći sve mu sli ma ne da se za ku nu na ver nost. Na vra ti ma uvre bah okom de be log će la vog Al-Aba sa ka ko se mu va po sen ka ma kao ka kva uho da. Od od vrat no sti pro đoh u unu tra šnje dvo ri šte, gde su se mo je se stre-že ne sja ti le oko ula za u dža mi ju da gle da ju šta se de ša va.

ljudi, ma šu oruž jem i vi ču: „Jä Ebu-Be kir! Jä ha li fa! Hva la dra-gom Ala hu na no vo me vo đi!“ Da mar mi uspo ra va bat dok shva-tam da mi abi ni je u opa sno sti. Isti na je upra vo obrat no: dok sam ja spa va la, moj otac Ebu-Be kir osvo jio je sr ce Me di ne.

Po do sta sa ti pre to ga, tek što je Mu ha med umro, oti šla sam bi la da se vi dim sa ocem u grad skoj već ni ci, gde su se mu škar ci Me di ne oku pi li da oda be ru ko će na sle di ti mo ga mu ža, Po sla-ni ka Ala ho vog i pred vod ni ka na še za jed ni ce. Moj otac i nje-go vi pri ja te lji ču li su za ve ća nje i po hi ta li da se pri klju če, osta-viv ši Mu ha me do vo te lo ne po ko pa no u mo joj ko li bi. Po šla sam tik za nji ma, a on da se vra ti la i ot kri la ka kvo je gnu sno ne de lo po či nio Mu ha me dov brat od stri ca Ali ja, ne de lo na ko je ga je na hu škao ro đe ni stric.

Po ju ri la sam na trag, da ka žem abi ju, a on me je slu šao sa onim svo jim iz ra zom bez gra nič nog spo ko ja dok sam mu opi-si va la ka ko su is ko pa li grob u mo joj so bi dok sam ja pri slu ški-va la is pred; ka ko su oku pa li Mu ha me da ona ko ob u če nog; ka-ko je Al-Abas u pô gla sa ube đi vao Ali ju da je ovaj taj ni po greb neo p ho dan. Kad bi bi lo jav nog ob re da, na gla sio je, mo li tvu bi vo dio moj otac, Mu ha me dov naj bli ži pri ja telj i sa vet nik. To bi ga jed nom za sva vre me na ozna či lo kao Po sla ni ko vog na sled ni ka, re kao je Al-Abas. Ali ja je hteo da sâm bu de ha li fa. On i nje gov stric na da li su se da će spre či ti mog oca da po sta ne pred vod-nik mu sli ma na. Da nas sam shva ti la da im je pro pao sav trud.

Mu škar ci u be lom – u Mu ha me do voj bo ji – i že ne za-klo nje ne od sun ca po kriv ka ma – kli ca li su, ska ka li, pe va li, pod vri ski va li: „Ho di te svi, ho di te! Za ku ni te se no vom ha li-fi, Ebu-Be ki ru es-Si di ku, Ver nom!“ Ot ka ko sam po sma tra la Mu ha me do vo spo ro umi ra nje od me din ske gro zni ce, mi sli-la sam da su mi pre sah nu le su ze, ali sad su po no vo li nu le kad sam ugle da la oca ka ko plo vi usred sve ti ne, dig nut na ru ke kao ka kav ju nak ili car, vla sti tih oči ju za ma glje nih jer od ga đa ja di-kov ku za rad na šeg ume ta, za jed ni ce pra vo ver nih.

16 17

Pri slo ni la sam se uza zgra du da me ne pre ga ze. Ali bu ji ca je skre nu la pre no što je sti gla do me ne, te je po ku lja la u dža mi-ju: Ausi i Ha zra dži, naj znat ni ja ple me na Me di ne; iz be gli ce iz Me ke, na šeg za vi ča ja, i sa svi ju dru gih stra na oda kle su do šli u Me di nu ka ko bi uma kli pro go ni ma; pa pu stinj ski be du i ni, ko ji su Mu ha me da vo le li jer se pre ma nji ma od no sio kao pre ma se-bi jed na ki ma. Za nji ma su stu pa li Mu ha me do vi as ha bi, me đu nji ma i stro gi Omer, s bol nim, usi lje nim osme hom na smrk-nu tom li cu, i Ebu-Ubej da, iz či jih je oči ju iz bi ja la bri ga iako je i on raz ma hi vao ma čem i iz vi ki vao abi je vo ime.

Kad su ko nač no svi ušli – Ala ha mi, ni kad ni sam vi de la da se u tu ma lu dža mi ju sa bi lo to li ko lju di! – ušu nja la sam se i ja, ne vi dlji va is pod po kriv ke ko ju no sim pre ko ko se i li ca. Sve ti-na je di gla abi ja na panj ur mi ne pal me, ta mo gde je Mu ha med bez broj pu ta sta jao da po ve de mo li tvu s na šim ume tom, i niz oče ve obra ze kre nu še da se sli va ju su ze kao ki ša. Me ni se zgr-či že lu dac kad po no vo po mi slih na smrt svo ga mu ža pret pro-šle no ći, na nje go vu gla vu na mo jim ne dri ma; na nje gov mač u mo joj ru ci, me ni za ve štan; na nje go vu pred smrt nu za po vest da ga upo tre bim u dži ha du što na stu pa. Znao je da ću po što-va ti nje gov zah tev, jer on me je i učio da se bo rim, i bio sve dok mo je hra bro sti na bo ji štu. A se tiv ši se šta je usle di lo – se tiv-ši se Ali je vog ne de la – za ri dah iz no va, ne sa mo od tu ge već i od be sa što nam je svi ma oteo pra vo da po gre be mo Po sla ni ka.

„Dra ga mo ja bra ćo!“ Očev glas zvu čao je gr go ta vo, is ki da-no, kao da ga je ne ko pri klao. „Iako ni sam do sto jan da sto jim na Po sla ni ko vom min be ru, po ni zno vam za hva lju jem na po-ve re nju.“

S kro va od jek nu mu je zi nov glas, sa zi va ju ći sve mu sli ma ne da se za ku nu na ver nost. Na vra ti ma uvre bah okom de be log će la vog Al-Aba sa ka ko se mu va po sen ka ma kao ka kva uho da. Od od vrat no sti pro đoh u unu tra šnje dvo ri šte, gde su se mo je se stre-že ne sja ti le oko ula za u dža mi ju da gle da ju šta se de ša va.

ljudi, ma šu oruž jem i vi ču: „Jä Ebu-Be kir! Jä ha li fa! Hva la dra-gom Ala hu na no vo me vo đi!“ Da mar mi uspo ra va bat dok shva-tam da mi abi ni je u opa sno sti. Isti na je upra vo obrat no: dok sam ja spa va la, moj otac Ebu-Be kir osvo jio je sr ce Me di ne.

Po do sta sa ti pre to ga, tek što je Mu ha med umro, oti šla sam bi la da se vi dim sa ocem u grad skoj već ni ci, gde su se mu škar ci Me di ne oku pi li da oda be ru ko će na sle di ti mo ga mu ža, Po sla-ni ka Ala ho vog i pred vod ni ka na še za jed ni ce. Moj otac i nje-go vi pri ja te lji ču li su za ve ća nje i po hi ta li da se pri klju če, osta-viv ši Mu ha me do vo te lo ne po ko pa no u mo joj ko li bi. Po šla sam tik za nji ma, a on da se vra ti la i ot kri la ka kvo je gnu sno ne de lo po či nio Mu ha me dov brat od stri ca Ali ja, ne de lo na ko je ga je na hu škao ro đe ni stric.

Po ju ri la sam na trag, da ka žem abi ju, a on me je slu šao sa onim svo jim iz ra zom bez gra nič nog spo ko ja dok sam mu opi-si va la ka ko su is ko pa li grob u mo joj so bi dok sam ja pri slu ški-va la is pred; ka ko su oku pa li Mu ha me da ona ko ob u če nog; ka-ko je Al-Abas u pô gla sa ube đi vao Ali ju da je ovaj taj ni po greb neo p ho dan. Kad bi bi lo jav nog ob re da, na gla sio je, mo li tvu bi vo dio moj otac, Mu ha me dov naj bli ži pri ja telj i sa vet nik. To bi ga jed nom za sva vre me na ozna či lo kao Po sla ni ko vog na sled ni ka, re kao je Al-Abas. Ali ja je hteo da sâm bu de ha li fa. On i nje gov stric na da li su se da će spre či ti mog oca da po sta ne pred vod-nik mu sli ma na. Da nas sam shva ti la da im je pro pao sav trud.

Mu škar ci u be lom – u Mu ha me do voj bo ji – i že ne za-klo nje ne od sun ca po kriv ka ma – kli ca li su, ska ka li, pe va li, pod vri ski va li: „Ho di te svi, ho di te! Za ku ni te se no vom ha li-fi, Ebu-Be ki ru es-Si di ku, Ver nom!“ Ot ka ko sam po sma tra la Mu ha me do vo spo ro umi ra nje od me din ske gro zni ce, mi sli-la sam da su mi pre sah nu le su ze, ali sad su po no vo li nu le kad sam ugle da la oca ka ko plo vi usred sve ti ne, dig nut na ru ke kao ka kav ju nak ili car, vla sti tih oči ju za ma glje nih jer od ga đa ja di-kov ku za rad na šeg ume ta, za jed ni ce pra vo ver nih.

18 19

No Mej mu na, Al-Aba so va kći – a Ali ji na se stra od stri-ca – ni je se ni tru di la da dr ži je zik za zu bi ma: „Jä, Re mla, kad plju ješ po Ali ji, ti me kle ve ćeš i Po sla ni ka“, re če, a sa onom cr-nom ko su ri nom iz gle da la je kao oluj ni oblak. „On je Ali ju vo-leo kao si na. A kao otac je di nih Mu ha me do vih mu ških po to-ma ka, Ali ja ima pra va da ga na sle di.“

„Ali ipak ne sme mo pre ne bre ga va ti že lje Ku rej ši ja“, ja vi se ot me na be lo pu ta Um-Se le ma od me re nim gla som, obe lež jem svih pri pad ni ka uz vi še nog ku rej šij skog so ja. Pre le pa i ple me-ni tog dr ža nja, bi la je udo vi ca kad ju je Mu ha med pro sio – i to tri put. „Ku rej ši je su naj moć ni je ple me He dža sa. Da li bi po dr-ža li vo đu od ro da Hašimijâ?“

„I Mu ha med je bio Ha ši mi ja“, pod se ti je Mej mu na.„Ali kroz Mu ha me da je pro go vo rio Bog“, re če Re mla. „Je li

ne ko čuo ka kvu ob ja vu kroz Ali ji na usta?“„Po je di na be du in ska ple me na mo gla bi se us pro ti vi ti Ali ji-

noj vla da vi ni“, ka za Džu vej ri ja, iz ne na div ši me svo jim tan kim, zvon kim gla som, ko ji se ta ko ret ko čuo. Ona sa ma je bi la iz jed nog be du in skog ple me na – još jed na po ro blje na kne gi nja, pre no što se uda la za Mu ha me da ka ko bi po vra ti la slo bo du. „Pre no še nje zva nja ha li fe na mu škog po tom ka su vi še bi li či lo na ca re va nje. Ni je dan be duin ni kad ne bi slu žio ni ka kvog ca ra.“

„Što se me ne ti če, bri ga me za sve ovo“, pri gu še no iz u sti Zej ne ba. Mo ja naj lju ća su par ni ca u bi ci za Mu ha me do vu na-klo nost i vođ stvo nad ha re mom, Zej ne ba je obič no bi va la va-tre na tak mi čar ka ko ja se še pu ri la le po tom i stra šću pre ma Mu-ha me du kao da je ona raj ska pti ca, a mi osta le obič ne ko ko ši. Da nas joj je, me đu tim, ko vr dža va ko sa bi la ku štra va i uće ba na, kao da se ne de lja ma ni je če šlja la, a žu to sme đe oči be hu joj ote-kle i cr ve ne. Iz gle da la je ona ko ka ko sam se ja ose ća la.

„Mu ha med je umro“, re če. Li ce kre nu da joj se kri vi i opu-šta pre no što je dla no vi ma pri ti sla obra ze. „Bio je… naj ve ći me đu lju di ma… i sad ga vi še ne ma. Ne ma! Ala ha vam, ka ko

„Svi od jed nom iz gle da ju ta ko ve se li, iz ne bu ha“, raz vu če Je-vrej ka Rej ha na, tu žno obe siv ši one svo je za mam ne oči, kao u hu ri je. Nju su Mu ha me du po klo ni li nje go vi voj ni ci, za ro blje-nu kne gi nju. Na ši rat ni ci po bi li su sve mu ške gla ve nje nog ple-me na kad su im vo đe po ku ša le da umo re Mu ha me da, te je od smr ti pr vog mu ža i si no va po sta la otrov nog je zi ka. „Ne moj te mi re ći da je iz mr tvih ustao nov pro rok.“

„A to sad Je vre ji ve ru ju u vas kr se nje?“, iz vi Haf sa jed nu svo ju ču ve nu raz i gra nu obr vu. Ona ni kad ni je ve ro va la da je Rej ha na za i sta pri mi la islam; na oca Ome ra, pre ma sve mu je bi la sum nji ča va. Za raz li ku od Ome ra, me đu tim, ima la je iz-ra zit smi sao za ša lji vo. „Ala ha mi, usko ro ćeš još re ći i da ve-ru ješ u pro ro ke!“

„Že ne, ni je tre nu tak za ša lu.“ Su je ver na sta ra Sev da, ko ja se za Mu ha me da uda la ka ko bi mu od ga ji la kće ri, ali ko ja je bi la ma ti i svi ma na ma, sti snu svo ju amaj li ju ta ko sna žno da po mi slih da će se za da vi ti uzi com oko vra ta. „Po sla nik još ni-je ni po gre ben!“

„Za pra vo je ste po gre ben“, re koh ja. Mo je se stre-že ne okre-nu še se ka me ni zi nuv ši – osim Re mle, ko ja se za sme ja.

„Da po ga đam: ima tu i Al-Aba so vog ma sla, je li ta ko?“ Na to is ke zi krup ne zu be. „Taj čo vek ne ma gra ni ca u svo joj sla vo-lju bi vo sti. Ali si gur no ni je pr ljao sop stve ne ru ke. Dam gla vu ako ni je ko pao onaj nje gov si no vac-bes kič me njak Ali ja.“

Pa doh u is ku še nje da pri po me nem ka ko je, bar što se sla vo-lju blja ti če, svi ma za uzor po slu žio upra vo Re mlin otac. Ebu- -Su fjan, vo đa me kan skog ple me na Ku rej ši ja, vi še je pu ta po ku-šao da Mu ha me du do đe gla ve, lju bo mo ran na nje gov sve ve ći uti caj. Iako se Mu ha med ože nio ćer kom ka ko bi po sti gao sa-vez sa ocem, Ebu-Su fjan ostao je tvr do glav. Na sta vio je da u dža mi ju ša lje ubi ce sve dok na po kon ni je pri nu đen da pre đe u islam – vr škom Ali ji nog ma ča pri slo nje nim mu pod gr lo. Sve otad je Re mla isme va la Ali ju, zbog če ga sam pre ma njoj po če-la da ose ćam mal te ne tr pe lji vost.

18 19

No Mej mu na, Al-Aba so va kći – a Ali ji na se stra od stri-ca – ni je se ni tru di la da dr ži je zik za zu bi ma: „Jä, Re mla, kad plju ješ po Ali ji, ti me kle ve ćeš i Po sla ni ka“, re če, a sa onom cr-nom ko su ri nom iz gle da la je kao oluj ni oblak. „On je Ali ju vo-leo kao si na. A kao otac je di nih Mu ha me do vih mu ških po to-ma ka, Ali ja ima pra va da ga na sle di.“

„Ali ipak ne sme mo pre ne bre ga va ti že lje Ku rej ši ja“, ja vi se ot me na be lo pu ta Um-Se le ma od me re nim gla som, obe lež jem svih pri pad ni ka uz vi še nog ku rej šij skog so ja. Pre le pa i ple me-ni tog dr ža nja, bi la je udo vi ca kad ju je Mu ha med pro sio – i to tri put. „Ku rej ši je su naj moć ni je ple me He dža sa. Da li bi po dr-ža li vo đu od ro da Hašimijâ?“

„I Mu ha med je bio Ha ši mi ja“, pod se ti je Mej mu na.„Ali kroz Mu ha me da je pro go vo rio Bog“, re če Re mla. „Je li

ne ko čuo ka kvu ob ja vu kroz Ali ji na usta?“„Po je di na be du in ska ple me na mo gla bi se us pro ti vi ti Ali ji-

noj vla da vi ni“, ka za Džu vej ri ja, iz ne na div ši me svo jim tan kim, zvon kim gla som, ko ji se ta ko ret ko čuo. Ona sa ma je bi la iz jed nog be du in skog ple me na – još jed na po ro blje na kne gi nja, pre no što se uda la za Mu ha me da ka ko bi po vra ti la slo bo du. „Pre no še nje zva nja ha li fe na mu škog po tom ka su vi še bi li či lo na ca re va nje. Ni je dan be duin ni kad ne bi slu žio ni ka kvog ca ra.“

„Što se me ne ti če, bri ga me za sve ovo“, pri gu še no iz u sti Zej ne ba. Mo ja naj lju ća su par ni ca u bi ci za Mu ha me do vu na-klo nost i vođ stvo nad ha re mom, Zej ne ba je obič no bi va la va-tre na tak mi čar ka ko ja se še pu ri la le po tom i stra šću pre ma Mu-ha me du kao da je ona raj ska pti ca, a mi osta le obič ne ko ko ši. Da nas joj je, me đu tim, ko vr dža va ko sa bi la ku štra va i uće ba na, kao da se ne de lja ma ni je če šlja la, a žu to sme đe oči be hu joj ote-kle i cr ve ne. Iz gle da la je ona ko ka ko sam se ja ose ća la.

„Mu ha med je umro“, re če. Li ce kre nu da joj se kri vi i opu-šta pre no što je dla no vi ma pri ti sla obra ze. „Bio je… naj ve ći me đu lju di ma… i sad ga vi še ne ma. Ne ma! Ala ha vam, ka ko

„Svi od jed nom iz gle da ju ta ko ve se li, iz ne bu ha“, raz vu če Je-vrej ka Rej ha na, tu žno obe siv ši one svo je za mam ne oči, kao u hu ri je. Nju su Mu ha me du po klo ni li nje go vi voj ni ci, za ro blje-nu kne gi nju. Na ši rat ni ci po bi li su sve mu ške gla ve nje nog ple-me na kad su im vo đe po ku ša le da umo re Mu ha me da, te je od smr ti pr vog mu ža i si no va po sta la otrov nog je zi ka. „Ne moj te mi re ći da je iz mr tvih ustao nov pro rok.“

„A to sad Je vre ji ve ru ju u vas kr se nje?“, iz vi Haf sa jed nu svo ju ču ve nu raz i gra nu obr vu. Ona ni kad ni je ve ro va la da je Rej ha na za i sta pri mi la islam; na oca Ome ra, pre ma sve mu je bi la sum nji ča va. Za raz li ku od Ome ra, me đu tim, ima la je iz-ra zit smi sao za ša lji vo. „Ala ha mi, usko ro ćeš još re ći i da ve-ru ješ u pro ro ke!“

„Že ne, ni je tre nu tak za ša lu.“ Su je ver na sta ra Sev da, ko ja se za Mu ha me da uda la ka ko bi mu od ga ji la kće ri, ali ko ja je bi la ma ti i svi ma na ma, sti snu svo ju amaj li ju ta ko sna žno da po mi slih da će se za da vi ti uzi com oko vra ta. „Po sla nik još ni-je ni po gre ben!“

„Za pra vo je ste po gre ben“, re koh ja. Mo je se stre-že ne okre-nu še se ka me ni zi nuv ši – osim Re mle, ko ja se za sme ja.

„Da po ga đam: ima tu i Al-Aba so vog ma sla, je li ta ko?“ Na to is ke zi krup ne zu be. „Taj čo vek ne ma gra ni ca u svo joj sla vo-lju bi vo sti. Ali si gur no ni je pr ljao sop stve ne ru ke. Dam gla vu ako ni je ko pao onaj nje gov si no vac-bes kič me njak Ali ja.“

Pa doh u is ku še nje da pri po me nem ka ko je, bar što se sla vo-lju blja ti če, svi ma za uzor po slu žio upra vo Re mlin otac. Ebu- -Su fjan, vo đa me kan skog ple me na Ku rej ši ja, vi še je pu ta po ku-šao da Mu ha me du do đe gla ve, lju bo mo ran na nje gov sve ve ći uti caj. Iako se Mu ha med ože nio ćer kom ka ko bi po sti gao sa-vez sa ocem, Ebu-Su fjan ostao je tvr do glav. Na sta vio je da u dža mi ju ša lje ubi ce sve dok na po kon ni je pri nu đen da pre đe u islam – vr škom Ali ji nog ma ča pri slo nje nim mu pod gr lo. Sve otad je Re mla isme va la Ali ju, zbog če ga sam pre ma njoj po če-la da ose ćam mal te ne tr pe lji vost.

20 21

za kli nju se na ver nost Ebu-Be ki ru, Ali ji nom ve či tom su par ni-ku, čo ve ku kog su pra vo ver ni iza bra li. Želj na da vi dim Ali ju po ni že nog, oba zre la sam se, za vi ri la u sva ki ku tak, pre le te la po gle dom sva ku po gnu tu gla vu. Gru bo gra đe na ma la dža mi-ja bi la je mrač na sa onim svo jim zi do vi ma od ćer pi ča i kro vom od pal mo vih li sto va što pro pu šta tek ša re nu sve tlost. Či tav je pro stor bio pre pun mu ška ra ca i že na, kao tor sa ov ca ma. No upr kos to me, Ali ju bih pri me ti la. Pre po zna la bih mu ko su bo je ži ta, ko šu lju du bo ko iz re za nu na ple ći ma, usko li ce s gor njom usnom ko ja se ve či to iz vi ja kao da je omi ri sao ne što po kva re no. Kad se na maz za vr šio, pre gle da la sam sva ko li ce po na o sob, i pro sto ni sam mo gla da po ve ru jem. Ali ja ni je tu! Ali Omer je-ste bio tu – a on pr vi ni je iz gle dao iz ne na đe no.

„Ali ji na oho lost ne zna za gra ni ce, po obi ča ju“, pro mu mlao je stro gi, ro ša vi Omer mo me ocu dok sam pri la zi la pa nju gde su sta ja li on i abi. „Ta ko mi Ala ha! Ko li ko da nas sa vi ću ja nje-mu ši ju.“ Isu kao je mač iz ka ni je pod mi ši com, pa sko čio na pod i do če kao se po red me ne, ma da se, kao i obič no, pre tva rao da me ne tu ne ma.

Sve ti na je iza nas po če la da se ra zi la zi; že ne i de ca išvr lja li su na uli cu i za pu ti li se ku ća ma. Dru gi pak, pre te žno mu ški, oku pi li su se oko vra ta, raz go va ra ju ći i do ba cu ju ći nam po gle de.

„Ču vaj se, jä, Ome re“, re če otac. „Pro li ješ li Ali ji nu krv, sa-mo ćeš ras pa li ti nje go ve pri sta li ce pro tiv nas, i po de li ćeš islam-ski svet.“

„Mač je je di ni je zik ko ji Ali ja raz u me.“ Omer se okre te ka vra ti ma što vo de na uli cu.

„Nek je i ta ko“, re ći će moj otac onim svo jim smi re nim gla-som, „ali ne mo gu ti do pu sti ti da se s nji me su ko biš tim oruž-jem. Mu ha med je Ali ju vo leo. Bi li su bra ća od stri če va, Mu ha-med ga je ot hra nio kao si na. Dao je Ali ji svo ju kćer. Ne bi vo leo da nas sad gle da ka ko mu pre ti mo.“

možete da se pre pi re te oko to ga ko će bi ti ha li fa kad Mu ha me-dov osmeh vi še na ovo me sve tu ne će mo vi de ti?“

Nje na nas op tu žba ućut ka. Um-Se le ma ob gr li ras pla ka nu Zej ne bu, pa je po ve de na trag u nje nu ko li bu, a osta le se stre-že ne od sti da obo ri še gla ve – sve osim me ne. Po sma tra la sam Zej ne bu ka ko se uda lja va, i žu de la da joj se pri dru žim, da za-gnju rim li ce u ša ke i pre dam se bo lu što sam osta la bez Mu ha-me da. Ala ha mi, zar ni je moj jad ve ći od nje no ga? Ni je li me ne Mu ha med vi še vo leo od svih osta lih su pru ga? Po zna vao me je ot ka ko sam se ro di la, uzeo me za že nu kad sam ima la sve ga de vet go di na, vas pi ta vao me kao otac – ma kar is pr va. A on da sam mu, ka sni je, otvo ri la oči i po mo gla da vi di že nu u ko ju sam iz ra sla, te se nje go va lju bav pro me ni la, pro du bi la, i na kra ju su nam sr ca tu kla kao jed no.

Usko ro ću, po na dah se, mo ći da ot po či nem i opla čem mog ha bi ba, mog vo lje no ga. Iz gle da da ne će bi ti ni ka kvog dži ha da, ni ka kvih okr ša ja da se oko njih bri nem. Pro pao je Ali jin i Al- -Aba sov pod mu kli po ku šaj da spre če mog oca. Ha li fa je sa da Ebu-Be kir, i mo gu sa mo da se po mi re s ti me.

Pre no što je ijed na od nas sti gla opet da pro zbo ri, iz dža-mi je su od jek nu li uda ri i plje sak dla no va o pod hi lja du mu ška-ra ca i že na što kla nja ju, na lik na bat ka kvog dži nov skog ži vog sr ca. Mi se stre-že ne ušle smo u dup ke pu nu če tvr ta stu oda ju i pa le na ko le na. Opor za dah neo pra nih te la me šao se s mi ri-snim ulji ma ko ji ma se lju di slu že da pri kri ju smrad; san da lo-vi na i izmir na, be li luk i znoj.

„Po zdrav, ha li fa re su lu lah!“, ob ja vi la je sve ti na, ime nu ju ći mo ga oca „na sled ni kom bož jeg Po sla ni ka“. Sr ce me je za bo le lo kad sam pri me ti la ka ko abi je vo li ce bo ra tu ga, ta ko da je iz gle-dao sta ro kao onaj pal mov panj pod nje go vim sto pa ma. Ne bi on ta ko vo leo da pro ve de sa te po sle smr ti naj dra žeg pri ja te lja.

Ali ja je, po do zre va la sam, još ža lo sni ji. On i Al-Abas na-da li su se da će upra vo sad na me stu mo ga oca bi ti Ali ja. Ume-sto to ga, mo ra ju da kle če u pra ši ni sa osta lim Me di ne li ja ma i

20 21

za kli nju se na ver nost Ebu-Be ki ru, Ali ji nom ve či tom su par ni-ku, čo ve ku kog su pra vo ver ni iza bra li. Želj na da vi dim Ali ju po ni že nog, oba zre la sam se, za vi ri la u sva ki ku tak, pre le te la po gle dom sva ku po gnu tu gla vu. Gru bo gra đe na ma la dža mi-ja bi la je mrač na sa onim svo jim zi do vi ma od ćer pi ča i kro vom od pal mo vih li sto va što pro pu šta tek ša re nu sve tlost. Či tav je pro stor bio pre pun mu ška ra ca i že na, kao tor sa ov ca ma. No upr kos to me, Ali ju bih pri me ti la. Pre po zna la bih mu ko su bo je ži ta, ko šu lju du bo ko iz re za nu na ple ći ma, usko li ce s gor njom usnom ko ja se ve či to iz vi ja kao da je omi ri sao ne što po kva re no. Kad se na maz za vr šio, pre gle da la sam sva ko li ce po na o sob, i pro sto ni sam mo gla da po ve ru jem. Ali ja ni je tu! Ali Omer je-ste bio tu – a on pr vi ni je iz gle dao iz ne na đe no.

„Ali ji na oho lost ne zna za gra ni ce, po obi ča ju“, pro mu mlao je stro gi, ro ša vi Omer mo me ocu dok sam pri la zi la pa nju gde su sta ja li on i abi. „Ta ko mi Ala ha! Ko li ko da nas sa vi ću ja nje-mu ši ju.“ Isu kao je mač iz ka ni je pod mi ši com, pa sko čio na pod i do če kao se po red me ne, ma da se, kao i obič no, pre tva rao da me ne tu ne ma.

Sve ti na je iza nas po če la da se ra zi la zi; že ne i de ca išvr lja li su na uli cu i za pu ti li se ku ća ma. Dru gi pak, pre te žno mu ški, oku pi li su se oko vra ta, raz go va ra ju ći i do ba cu ju ći nam po gle de.

„Ču vaj se, jä, Ome re“, re če otac. „Pro li ješ li Ali ji nu krv, sa-mo ćeš ras pa li ti nje go ve pri sta li ce pro tiv nas, i po de li ćeš islam-ski svet.“

„Mač je je di ni je zik ko ji Ali ja raz u me.“ Omer se okre te ka vra ti ma što vo de na uli cu.

„Nek je i ta ko“, re ći će moj otac onim svo jim smi re nim gla-som, „ali ne mo gu ti do pu sti ti da se s nji me su ko biš tim oruž-jem. Mu ha med je Ali ju vo leo. Bi li su bra ća od stri če va, Mu ha-med ga je ot hra nio kao si na. Dao je Ali ji svo ju kćer. Ne bi vo leo da nas sad gle da ka ko mu pre ti mo.“

možete da se pre pi re te oko to ga ko će bi ti ha li fa kad Mu ha me-dov osmeh vi še na ovo me sve tu ne će mo vi de ti?“

Nje na nas op tu žba ućut ka. Um-Se le ma ob gr li ras pla ka nu Zej ne bu, pa je po ve de na trag u nje nu ko li bu, a osta le se stre-že ne od sti da obo ri še gla ve – sve osim me ne. Po sma tra la sam Zej ne bu ka ko se uda lja va, i žu de la da joj se pri dru žim, da za-gnju rim li ce u ša ke i pre dam se bo lu što sam osta la bez Mu ha-me da. Ala ha mi, zar ni je moj jad ve ći od nje no ga? Ni je li me ne Mu ha med vi še vo leo od svih osta lih su pru ga? Po zna vao me je ot ka ko sam se ro di la, uzeo me za že nu kad sam ima la sve ga de vet go di na, vas pi ta vao me kao otac – ma kar is pr va. A on da sam mu, ka sni je, otvo ri la oči i po mo gla da vi di že nu u ko ju sam iz ra sla, te se nje go va lju bav pro me ni la, pro du bi la, i na kra ju su nam sr ca tu kla kao jed no.

Usko ro ću, po na dah se, mo ći da ot po či nem i opla čem mog ha bi ba, mog vo lje no ga. Iz gle da da ne će bi ti ni ka kvog dži ha da, ni ka kvih okr ša ja da se oko njih bri nem. Pro pao je Ali jin i Al- -Aba sov pod mu kli po ku šaj da spre če mog oca. Ha li fa je sa da Ebu-Be kir, i mo gu sa mo da se po mi re s ti me.

Pre no što je ijed na od nas sti gla opet da pro zbo ri, iz dža-mi je su od jek nu li uda ri i plje sak dla no va o pod hi lja du mu ška-ra ca i že na što kla nja ju, na lik na bat ka kvog dži nov skog ži vog sr ca. Mi se stre-že ne ušle smo u dup ke pu nu če tvr ta stu oda ju i pa le na ko le na. Opor za dah neo pra nih te la me šao se s mi ri-snim ulji ma ko ji ma se lju di slu že da pri kri ju smrad; san da lo-vi na i izmir na, be li luk i znoj.

„Po zdrav, ha li fa re su lu lah!“, ob ja vi la je sve ti na, ime nu ju ći mo ga oca „na sled ni kom bož jeg Po sla ni ka“. Sr ce me je za bo le lo kad sam pri me ti la ka ko abi je vo li ce bo ra tu ga, ta ko da je iz gle-dao sta ro kao onaj pal mov panj pod nje go vim sto pa ma. Ne bi on ta ko vo leo da pro ve de sa te po sle smr ti naj dra žeg pri ja te lja.

Ali ja je, po do zre va la sam, još ža lo sni ji. On i Al-Abas na-da li su se da će upra vo sad na me stu mo ga oca bi ti Ali ja. Ume-sto to ga, mo ra ju da kle če u pra ši ni sa osta lim Me di ne li ja ma i

22 23

po sti gli. A on da mi pa de ka men sa sr ca jer Omer vra ti mač u ka ni ju.

„Tvo ja že lja, mo ja za po vest, jä, ha li fa.“ I sa sja jem u oku, iz-va di iza pâsa bič od go ve đe ži le.

„Ta ko mi Ala ha, ni šta mi vi še od ovo ga ne tre ba da po vr šim po sla.“ Smeh mu hra pa vo pra snu u tre nu kad je iz mah nuo ži-lom u mo me prav cu, te se tr goh. „Dok ovo imam, bez pô mu ke ću sva kog po bu nje ni ka do te ra ti u po kor no sta nje – ili ću mu ma kar is ce di ti sva ko ni po da šta va nje iz za blu de log gr la.“

Dok su Omer, Tal ha i sve broj ni ja sve ti na iz dža mi je gru va-li uli com ka Ali ji noj ku ći, ja sam po ju ri la vi ju ga vim so ka ci ma do ku će mo je se stre Esme – i za te kla je pu stu. Jed na od nje nih se sta ra-su pru ga, sit na že ni ca pre pla še nog li ca, od mah nu la je gla vom kad sam upi ta la kud su svi oti šli. „El-Zu be jr ju je ne-kud od vu kao, i nju i ma log Ab du la ha. El-Zu be jr se drao: ’Bri-ga me što ti je Ebu-Be kir otac! Tom iz daj ni ku ne ćeš se za kle ti na ver nost!’“ Žur no sam je osta vi la ta mo, a u gla vi su mi se uz zve ket su da ra li bri ga i strah, kao ma če vi.

Esma i ma li Ab du lah kod Ali je! El-Zu be jr ko ri sti mo ju se stru kao štit. Otac ni kad ne će ni ko me da ti da na sr ne na taj dom dok zna da su mu unu tra sta ri ja kći i je di ni unuk. Ali ču-la sam bi la Omer ka ko ka že da će za pa li ti Ali ji nu ku ću, pre no što je od ju rio kao vi hor. Gru di mi ste že cr na slut nja dok sam ju ri la na trag vr lu da vom sta zom ka glav noj uli ci, hva le ći Ala ha što je otac za bra nio ma če ve i bo de že. Mo lim ti se, Bo že, sa ču vaj mi se stru i se stri ća od zla.

Go mi la lju di is pred Ali ji ne ku će bi la je ne pro hod na kao da su još sti snu ti me đu zi do vi ma dža mi je. Va zduh su, po put pse ćeg la ve ža, pa ra li uz vi ci i pret nje, i upr kos abi je voj za bra ni, opa zi la sam ka ko na pre po dnev nom sun cu ble ska ju se či va. U že lji da me ne vi di Omer – jer bi mi ina če na re dio da se vra tim u dža mi ju – us pen tra la sam se pre ko dvo ri šnog zi da i ugle da la

„Abi ve li isti nu, jä, Ome re“, re koh ja. „A osim to ga, ne će mo da Ali ja pri ča ka ko smo ga na si lu na te ra li da se za ku ne na ver-nost. Is ko ri stio bi to kao iz go vor da se su prot sta vi mo me ocu.“

Omer se za cr ve ne u li cu i sev nu oči ma na me ne, be san što ču je jed nu že nu gde mu pro tiv re či – upr kos to me što mi se Mu ha med mno go pu ta obra ćao ra di sa ve ta. Otac se osmeh nu i pru ži ru ku da me po vu če go re na panj. Ta mo osta smo, jed no uz dru go, a Omer nam je pe nio ni že no gu.

„Sla žem se s to bom, Aj ša“, re če abi. „Ako ho ćeš da se obra-ču na vaš sa Ali jom, sa mo iz vo li. Ali u nje gov dom ne uno si oruž ja.“

„Da – sa mo što će me Ali ja sa se ći na dvo je!“, uz vra ti Omer.Utr ča moj brat od uja ka Tal ha, za ja pu re nog le pog li ca obra-

slog cr ven ka sto sme đom bra dom. „Jä, Ebu-Be ki re, tvoj zet El- -Zu be jr de re se s pro zo ra Ali ji ne ku će ka ko si mu ukrao hi la fet.“

„Ukrao?“ Abi je ve žbu na ste obr ve od sko či še uvis.U že lji da ga umi rim – jer moj otac je ose tljiv čo vek – mu-

nuh abi ja lak tom. „Ka ko si mo gao da ukra deš hi la fet ako ti je dat?“, upi tah ga. „El-Zu be jr je sa mo lju bo mo ran.“

„Ho će li taj po lo žaj za se be sa mog?“ Otac za vr te gla vom. „El-Zu be jr je sla vo lju biv čo vek, ali – da sle di Mu ha me do ve sto-pe? Na osno vu če ga?“

Tal ha raz vu če usta u osmeh. „Ne že li El-Zu be jr zva nje ha-li fe za se be. Ho će da na tom me stu vi di svog bra ta Ali ju.“

Smeh mi od jek nu re sko. „Ali ja baš ne od u sta je, je li?“„El-Zu be jr i Ali ja ve le ka ko će ra di je umre ti ne go se za kle ti

na ver nost Ebu-Be ki ru“, re če Tal ha. Omer po no vo isu ka mač. „Ala ha mi! Ja ću bi ti taj ko ji će

im is pu ni ti pro ro štvo.“ „Vo di ra ču na, Ome re“, re če otac. „Za bra nju jem ti da u Ali-

jin dom une seš se či vo.“Ome ro va ru ka što je dr ža la mač mli ta vo klo nu. On od mah-

nu gla vom i ne što pro mu mla. Ja pri ta jih dah, pi ta ju ći se ho će li Omer us pr ko si ti mo me ocu i ra zo ri ti sve što su za jednič ki

22 23

po sti gli. A on da mi pa de ka men sa sr ca jer Omer vra ti mač u ka ni ju.

„Tvo ja že lja, mo ja za po vest, jä, ha li fa.“ I sa sja jem u oku, iz-va di iza pâsa bič od go ve đe ži le.

„Ta ko mi Ala ha, ni šta mi vi še od ovo ga ne tre ba da po vr šim po sla.“ Smeh mu hra pa vo pra snu u tre nu kad je iz mah nuo ži-lom u mo me prav cu, te se tr goh. „Dok ovo imam, bez pô mu ke ću sva kog po bu nje ni ka do te ra ti u po kor no sta nje – ili ću mu ma kar is ce di ti sva ko ni po da šta va nje iz za blu de log gr la.“

Dok su Omer, Tal ha i sve broj ni ja sve ti na iz dža mi je gru va-li uli com ka Ali ji noj ku ći, ja sam po ju ri la vi ju ga vim so ka ci ma do ku će mo je se stre Esme – i za te kla je pu stu. Jed na od nje nih se sta ra-su pru ga, sit na že ni ca pre pla še nog li ca, od mah nu la je gla vom kad sam upi ta la kud su svi oti šli. „El-Zu be jr ju je ne-kud od vu kao, i nju i ma log Ab du la ha. El-Zu be jr se drao: ’Bri-ga me što ti je Ebu-Be kir otac! Tom iz daj ni ku ne ćeš se za kle ti na ver nost!’“ Žur no sam je osta vi la ta mo, a u gla vi su mi se uz zve ket su da ra li bri ga i strah, kao ma če vi.

Esma i ma li Ab du lah kod Ali je! El-Zu be jr ko ri sti mo ju se stru kao štit. Otac ni kad ne će ni ko me da ti da na sr ne na taj dom dok zna da su mu unu tra sta ri ja kći i je di ni unuk. Ali ču-la sam bi la Omer ka ko ka že da će za pa li ti Ali ji nu ku ću, pre no što je od ju rio kao vi hor. Gru di mi ste že cr na slut nja dok sam ju ri la na trag vr lu da vom sta zom ka glav noj uli ci, hva le ći Ala ha što je otac za bra nio ma če ve i bo de že. Mo lim ti se, Bo že, sa ču vaj mi se stru i se stri ća od zla.

Go mi la lju di is pred Ali ji ne ku će bi la je ne pro hod na kao da su još sti snu ti me đu zi do vi ma dža mi je. Va zduh su, po put pse ćeg la ve ža, pa ra li uz vi ci i pret nje, i upr kos abi je voj za bra ni, opa zi la sam ka ko na pre po dnev nom sun cu ble ska ju se či va. U že lji da me ne vi di Omer – jer bi mi ina če na re dio da se vra tim u dža mi ju – us pen tra la sam se pre ko dvo ri šnog zi da i ugle da la

„Abi ve li isti nu, jä, Ome re“, re koh ja. „A osim to ga, ne će mo da Ali ja pri ča ka ko smo ga na si lu na te ra li da se za ku ne na ver-nost. Is ko ri stio bi to kao iz go vor da se su prot sta vi mo me ocu.“

Omer se za cr ve ne u li cu i sev nu oči ma na me ne, be san što ču je jed nu že nu gde mu pro tiv re či – upr kos to me što mi se Mu ha med mno go pu ta obra ćao ra di sa ve ta. Otac se osmeh nu i pru ži ru ku da me po vu če go re na panj. Ta mo osta smo, jed no uz dru go, a Omer nam je pe nio ni že no gu.

„Sla žem se s to bom, Aj ša“, re če abi. „Ako ho ćeš da se obra-ču na vaš sa Ali jom, sa mo iz vo li. Ali u nje gov dom ne uno si oruž ja.“

„Da – sa mo što će me Ali ja sa se ći na dvo je!“, uz vra ti Omer.Utr ča moj brat od uja ka Tal ha, za ja pu re nog le pog li ca obra-

slog cr ven ka sto sme đom bra dom. „Jä, Ebu-Be ki re, tvoj zet El- -Zu be jr de re se s pro zo ra Ali ji ne ku će ka ko si mu ukrao hi la fet.“

„Ukrao?“ Abi je ve žbu na ste obr ve od sko či še uvis.U že lji da ga umi rim – jer moj otac je ose tljiv čo vek – mu-

nuh abi ja lak tom. „Ka ko si mo gao da ukra deš hi la fet ako ti je dat?“, upi tah ga. „El-Zu be jr je sa mo lju bo mo ran.“

„Ho će li taj po lo žaj za se be sa mog?“ Otac za vr te gla vom. „El-Zu be jr je sla vo lju biv čo vek, ali – da sle di Mu ha me do ve sto-pe? Na osno vu če ga?“

Tal ha raz vu če usta u osmeh. „Ne že li El-Zu be jr zva nje ha-li fe za se be. Ho će da na tom me stu vi di svog bra ta Ali ju.“

Smeh mi od jek nu re sko. „Ali ja baš ne od u sta je, je li?“„El-Zu be jr i Ali ja ve le ka ko će ra di je umre ti ne go se za kle ti

na ver nost Ebu-Be ki ru“, re če Tal ha. Omer po no vo isu ka mač. „Ala ha mi! Ja ću bi ti taj ko ji će

im is pu ni ti pro ro štvo.“ „Vo di ra ču na, Ome re“, re če otac. „Za bra nju jem ti da u Ali-

jin dom une seš se či vo.“Ome ro va ru ka što je dr ža la mač mli ta vo klo nu. On od mah-

nu gla vom i ne što pro mu mla. Ja pri ta jih dah, pi ta ju ći se ho će li Omer us pr ko si ti mo me ocu i ra zo ri ti sve što su za jednič ki

24 25

Dok sam gr li la se stru i nje nog mi log sin či ća sa oči ma kao u la ne ta, uvo mi pri vu če ne ki gr go ljav zvuk. Za pi ljih se pri sve tlo-sti mut ne ulja ni ce i u sen ci ra za znah Fa ti mu ka ko se di na po du i tre se se od je ca nja, mr mlja ju ći abi, abi. Opla ki va la je Mu ha-me da. Ona mu je bi la naj mi li ja kći, naj mla đa od njih če ti ri i sli-ka i pri li ka, ka ko ne ki ve le, svo je maj ke Ha ti dže, Mu ha me do ve je di ne su pru ge za či ta vih dva de set i pet go di na. Fa ti mi na ma la Zej ne ba spa va la je na po du do nje. Ma li ša ni, Ali ja al-Ha san i Al-Hu sein, mi lo va li su je po ko si i le đi ma, ali ona ih je gu ra la od se be. I iz no va ose tih po tre bu da se pre dam bo lu – ali upra-vo tad u so bu upa de moj zet, te mi su ze što su se već na ku plja le u oči ma pre sah nu še od sa me si li ne nje go ve hu ke.

Kad me ugle da, raz ro ga či oči, a no zdr ve mu za i gra še.„Hva la dra gom Ala hu, mo li tve su mi usli še ne!“ El-Zu be-

jr me do gra bi za ko su i od vu če me u su sed nu so bu. Za o ri še se se stri na ci ka, mo je be sno vi ka nje, Fa ti mi ni je ca ji, deč ji plač. Da je ne ko slu šao, po mi slio bi da smo pla ti li naj bo lje na ri ka-če u He dža su.

Sva ki put kad mi je El-Zu be jr cim nuo ko su, gla vu bi mi pro stre lio bol kao da mi se za ri la hi lja du i jed na igla; pe kle su me oči i bi la sam pre vi še iz be zu mlje na da bih se se ti la bo de-ža skri ve nog u ko ri ca ma pod le vom mi škom. Esma po tr ča za na ma i ba ci se mu žu na le đa. „Pu štaj mi se stru!“, po vi ka bi ju-ći ga po ple ći ma i mi ši ca ma. On me pu sti pa za vi tla Esmu na pod, a on da je rit nu no gom u tr buh. Dok je, pre sa mi će na, gu-ta la va zduh, ja re že ći su nuh na El-Zu bej ra, kao kad mač sev-ne kroz va zduh. No sta doh na po la pu ta, oči u oči s ne po ko-le blji vim Ali jom.

„Ne va lja tu ra ti nos iz me đu mu ža i že ne, jä, Aj ša“, re če. „Kao što si mi mno go pu ta sa ma re kla dok si bi la u bra ku s Mu ha me dom.“

„Ka ko se usu đu ješ da po me neš Mu ha me do vo ime dok ti je ze mlja nje go vog kra dom is ko pa nog gro ba još pod nok ti ma?“ Na to ga plju nuh u li ce. Plju vač ka ga po go di u bra du i osta ta mo.

Esmu kroz stra žnji pro zor. Bi la se šću ću ri la na po du, sa Ab-du la hom u na ruč ju, čvr sto ga dr že ći dok se on vr po ljio i bu nio, zah te va ju ći da ide svo me abi ju.

Čuv ši me ka ko ši štim, Esma sko či i do če ka me na zad njim vra ti ma, a Ab du lah mi ob gr li ko le na. Se stra me po zva u ku ću, a on da me, kad sam kro či la u Ali jin dom, iz lju bi u oba obra za. Osvr ću ći se, ose tih pr ve ža o ke sa o se ća nja pre ma tom čo ve ku kog pre zi rem vi še od svih.

Ku ća mu je bi la mrač na, go la, vi še na lik na hi je nin br log ne go na ljud ski dom. Ku hi nja u ko ju sam ušla ima la je je dan je di ni pro zor čić, a bi la je pre tr pa na, sa zi do vi ma od ćer pi ča ko-ji su va pi li za kre če njem. Va zduh je pro ži ma la ki sel ka sta mi ra svoj stve na ma loj de ci. Na ze mlja nom po du po či va lo je ne ko li ko odr pa nih ja stu ka od ka mi lje ko že; ni je bi lo ćilimâ, sa mo jed na gru bo ple te na asu ra uz pljo sna ti ka men za dro blje nje ječ ma u jed nom uglu. Pe ći ni je bi lo; Ali ji na že na Fa ti ma hleb je pe kla u dža mi ji. Če sto su ona i Ali ja ru ča li ta mo s na ma, pri če mu je Fa ti ma do la zi la u naš ha rem i zu ri la u Um-Se le mu kao pre bi-je no pse to, a zlob no se sme ja la kad me Zej ne ba vre đa. Fa ti ma je od u vek bi la lju bo mor na što Mu ha med vo li me ne. Ko li ko li sam se sa mo pu ta ču di la za što ne je de kod ku će! Sad kad sam vi de la ka ko ov de si ro tinj ski ži ve, shva ti la sam. Mi se stre-že ne je smo ži ve le is po snič ki, jer Mu ha med je uvek sve što ima raz-da vao si ro ti nji, ali ma kar smo u do mu ima le ša re ni la i ve dri-ne – i pro zo ra.

U ha re mu smo ima le vre me na da tka mo i bo ji mo plat no, da ši je mo ja stu či će i za ve se. Bi lo nas je je da na est, što že na što ino ča, a tek ne ko li ko de ce, sad već od ra sle, iz pret hod nih bra-ko va. Fa ti ma je pak ima la da se sta ra o tri ma la de te ta. Ka ko bi pre hra ni la si no ve i de voj či cu na si si, ra di la je kao pra lja, taj te ški po sao od kog se kri ve le đa, a ru ke po cr ve ne i ogru be. Ot kud bi i na šla vre me na i sna ge da ne što ukra ša va? Ali ja je po sled njih go di na bio to li ko za u zet bor bom pro tiv Ku rej ši ja i po ku ša ji ma da mi ra zo ri brak da ve ro vat no ni je ni pri me ći vao taj krš i jad.

24 25

Dok sam gr li la se stru i nje nog mi log sin či ća sa oči ma kao u la ne ta, uvo mi pri vu če ne ki gr go ljav zvuk. Za pi ljih se pri sve tlo-sti mut ne ulja ni ce i u sen ci ra za znah Fa ti mu ka ko se di na po du i tre se se od je ca nja, mr mlja ju ći abi, abi. Opla ki va la je Mu ha-me da. Ona mu je bi la naj mi li ja kći, naj mla đa od njih če ti ri i sli-ka i pri li ka, ka ko ne ki ve le, svo je maj ke Ha ti dže, Mu ha me do ve je di ne su pru ge za či ta vih dva de set i pet go di na. Fa ti mi na ma la Zej ne ba spa va la je na po du do nje. Ma li ša ni, Ali ja al-Ha san i Al-Hu sein, mi lo va li su je po ko si i le đi ma, ali ona ih je gu ra la od se be. I iz no va ose tih po tre bu da se pre dam bo lu – ali upra-vo tad u so bu upa de moj zet, te mi su ze što su se već na ku plja le u oči ma pre sah nu še od sa me si li ne nje go ve hu ke.

Kad me ugle da, raz ro ga či oči, a no zdr ve mu za i gra še.„Hva la dra gom Ala hu, mo li tve su mi usli še ne!“ El-Zu be-

jr me do gra bi za ko su i od vu če me u su sed nu so bu. Za o ri še se se stri na ci ka, mo je be sno vi ka nje, Fa ti mi ni je ca ji, deč ji plač. Da je ne ko slu šao, po mi slio bi da smo pla ti li naj bo lje na ri ka-če u He dža su.

Sva ki put kad mi je El-Zu be jr cim nuo ko su, gla vu bi mi pro stre lio bol kao da mi se za ri la hi lja du i jed na igla; pe kle su me oči i bi la sam pre vi še iz be zu mlje na da bih se se ti la bo de-ža skri ve nog u ko ri ca ma pod le vom mi škom. Esma po tr ča za na ma i ba ci se mu žu na le đa. „Pu štaj mi se stru!“, po vi ka bi ju-ći ga po ple ći ma i mi ši ca ma. On me pu sti pa za vi tla Esmu na pod, a on da je rit nu no gom u tr buh. Dok je, pre sa mi će na, gu-ta la va zduh, ja re že ći su nuh na El-Zu bej ra, kao kad mač sev-ne kroz va zduh. No sta doh na po la pu ta, oči u oči s ne po ko-le blji vim Ali jom.

„Ne va lja tu ra ti nos iz me đu mu ža i že ne, jä, Aj ša“, re če. „Kao što si mi mno go pu ta sa ma re kla dok si bi la u bra ku s Mu ha me dom.“

„Ka ko se usu đu ješ da po me neš Mu ha me do vo ime dok ti je ze mlja nje go vog kra dom is ko pa nog gro ba još pod nok ti ma?“ Na to ga plju nuh u li ce. Plju vač ka ga po go di u bra du i osta ta mo.

Esmu kroz stra žnji pro zor. Bi la se šću ću ri la na po du, sa Ab-du la hom u na ruč ju, čvr sto ga dr že ći dok se on vr po ljio i bu nio, zah te va ju ći da ide svo me abi ju.

Čuv ši me ka ko ši štim, Esma sko či i do če ka me na zad njim vra ti ma, a Ab du lah mi ob gr li ko le na. Se stra me po zva u ku ću, a on da me, kad sam kro či la u Ali jin dom, iz lju bi u oba obra za. Osvr ću ći se, ose tih pr ve ža o ke sa o se ća nja pre ma tom čo ve ku kog pre zi rem vi še od svih.

Ku ća mu je bi la mrač na, go la, vi še na lik na hi je nin br log ne go na ljud ski dom. Ku hi nja u ko ju sam ušla ima la je je dan je di ni pro zor čić, a bi la je pre tr pa na, sa zi do vi ma od ćer pi ča ko-ji su va pi li za kre če njem. Va zduh je pro ži ma la ki sel ka sta mi ra svoj stve na ma loj de ci. Na ze mlja nom po du po či va lo je ne ko li ko odr pa nih ja stu ka od ka mi lje ko že; ni je bi lo ćilimâ, sa mo jed na gru bo ple te na asu ra uz pljo sna ti ka men za dro blje nje ječ ma u jed nom uglu. Pe ći ni je bi lo; Ali ji na že na Fa ti ma hleb je pe kla u dža mi ji. Če sto su ona i Ali ja ru ča li ta mo s na ma, pri če mu je Fa ti ma do la zi la u naš ha rem i zu ri la u Um-Se le mu kao pre bi-je no pse to, a zlob no se sme ja la kad me Zej ne ba vre đa. Fa ti ma je od u vek bi la lju bo mor na što Mu ha med vo li me ne. Ko li ko li sam se sa mo pu ta ču di la za što ne je de kod ku će! Sad kad sam vi de la ka ko ov de si ro tinj ski ži ve, shva ti la sam. Mi se stre-že ne je smo ži ve le is po snič ki, jer Mu ha med je uvek sve što ima raz-da vao si ro ti nji, ali ma kar smo u do mu ima le ša re ni la i ve dri-ne – i pro zo ra.

U ha re mu smo ima le vre me na da tka mo i bo ji mo plat no, da ši je mo ja stu či će i za ve se. Bi lo nas je je da na est, što že na što ino ča, a tek ne ko li ko de ce, sad već od ra sle, iz pret hod nih bra-ko va. Fa ti ma je pak ima la da se sta ra o tri ma la de te ta. Ka ko bi pre hra ni la si no ve i de voj či cu na si si, ra di la je kao pra lja, taj te ški po sao od kog se kri ve le đa, a ru ke po cr ve ne i ogru be. Ot kud bi i na šla vre me na i sna ge da ne što ukra ša va? Ali ja je po sled njih go di na bio to li ko za u zet bor bom pro tiv Ku rej ši ja i po ku ša ji ma da mi ra zo ri brak da ve ro vat no ni je ni pri me ći vao taj krš i jad.

26 27

„El-Zu be jr se ni od ko ga ne kri je!“, za ur la on okre ću ći gla vu ka pro zo ru da ga ču ju i Omer, i Tal ha, i osta li. Oni su se pak ču li ka ko opet pri ča ju o pa lje nju Ali ji ne ku će.

„Ako im do zvo liš da vas spa le, bio bi to vr lo be dan kraj ove po bu ne“, re koh. Da sam na tvom me stu, ja bih iz le te la i pro-bu ra zi la Ome ru onu de be lu tr bu ši nu. I on je od onih ’po vla-šće nih’ ko je to li ko mr ziš, zar ne?“

„Mi ruj“, otre se se Ali ja na me ne. „El-Zu bej re, ne slu šaj je.“El-Zu be jr me oši nu po gle dom. „Ne na se dam na tvo ja lu-

kav stva.“Sle goh ra me ni ma. „Ve ruj mi, ja ni su zu ne ću pu sti ti ako

Omer da nas stra da.“ Ni kad ni sam ce ni la mu škar ce ko ji tu ku svo­je že ne, mo gla sam do da ti.

Deč ji plač pre ra ste u vri sku. El-Zu be jr tr že gla vu i po gle-da u Fa ti mu, no ona je pre vi še je ca la da bi išta pri me ti la. Ali ja vra ti mač u ka ni ju i pri đe de te tu, a on da ga uze na ru ke. Ja se okre nuh na trag, El-Zu bej ru.

„Is pa šćeš ve o ma glup ako se ov de još ma kar ma lo bu deš krio“, re koh.

„El-Zu bej ra baš za bo le bri ga šta ti mi sliš“, ka za Al-Abas. Na to za fr lja či mi svak na pod.

„Ako si hteo bor bu, me đu tim, raz o ča ra ćeš se“, re koh ja sle-žu ći ra me ni ma. „Ni ko od njih ne ma oruž je.“

On me pre se če po gle dom. „Ne ma oruž je? Ot kud to mo-že bi ti?“

„Ta ko što je moj otac to za bra nio.“ Po mo goh se stri da usta-ne, pa Ali ji, dok se ona vra ća la u ku hi nju, upu tih re čit po gled. „Na mer no se po sta rao da se Ali ji ni ka kvo zlo ne de si. Za to što ga je Mu ha med to li ko vo leo.“

Ali ji omek ša li ce. No Al-Abas frk nu i re če: „Ebu-Be kir ni je bu da la. Ni je on to li ko glup da Ali ji nu oda nost osva ja ma čem.“

El-Zu be jr se na sme ja. „Pra vo zbo riš, uja če. Ni kad ne će on ni mo ju oda nost osvo ji ti. A što se ma ča ti če, nek ose te nje go vi iza sla ni ci ka ko uje da!“

On na mo ju uvre du od mah nu na dla ni com, od bi ja ju ći je. „Ala ha mi, ni sam ja taj ko ji skr na vi uspo me nu na Po sla ni ka, već tvoj otac. Pri gra biv ši se bi hi la fet, Ebu-Be kir se iz ru gu je sve-mu što je Mu ha med po sti gao, sve mu što je že leo.“

„Moj otac ni šta ni je pri gra bio.“ Is tu rih bra du. „Iza brao ga je na rod.“

„Iza bra la ga je po vla šće na ma nji na“, re če El-Zu be jr. Pa po-no vo na sr nu na me ne, ali ja ga iz vr dah.

„El-Zu be jr zbo ri isti nu.“ Pr vi put tad spa zih Al-Aba sa, ko ji je se deo iza me ne na odr pa nom ja stu ku i či stio zu be gran či com mi sva ka. Za vr teo je gla vom i uz dah nuo kao da sam ne ko si ro-to, ne u ko de voj če ko me tre ba ob ja šnja va ti i naj pro sti je stva ri. „Na rod ni kad ni je ni imao pri li ke da bi ra ha li fu. Ebu-Be kir i nje go ve bo ga te Ku rej ši je do če pa li su se tog po lo ža ja pre no što se Mu ha med i ohla dio. Ali ju ni su čak ni pi ta li.“

„Lju di vo le Ebu-Be ki ra.“ Na po men mr tvog Mu ha me da, trep nu la sam da mi ne bi po te kle su ze. Je ste umro. „Abi ja su iza bra li po šte no i po svo joj vo lji.“

„Ebu-Be kir je hi la fet ukrao po no ći, kao lo pov!“, raz dra se El-Zu be jr kroz pro zor lju di ma na po lju. „Za to će sad, sve dok se ne oka ni svog zva nja i ne pri sta ne na pra vič ne iz bo re, nje-go ve kće ri osta ti ov de. Jä, Tal ha! Kod me ne je tvo ja lju blje na Ajša. Pam tiš je? De voj ka ko jom si svo je vre me no hteo da se že-niš? Ne ćeš je vi še vi de ti dok se Ebu-Be kir ne po vu če.“

Ni je me za stra šio tim pra znim hva li sa njem. Dok sam kle-ča la kraj Esme, po gle dah go re u El-Zu bej ra i ne ugle dah stra-šno ga rat ni ka, ka kvim se bez broj pu ta po ka zao, već medž nu na, lu da ka. U oči ma je imao pu stoš. Pod se tih se be: Sa mo raz mi­šljaj, a ose ća nja po ti sni u stra nu; ta ko me je Mu ha med pod sti cao na ča so vi ma ma če va nja. El-Zu be jr mi ni je do ra stao po pa me ti. Tri da na mal te ne oka ni sam sklo pi la, ali sve jed no je pred nost na mo joj stra ni.

„Jä, El-Zu bej re, kri ćeš se od Ome ra? To me baš iz ne na đu-je.“ Na si lu sam se osme hi va la, da mu pod ja rim bes.

26 27

„El-Zu be jr se ni od ko ga ne kri je!“, za ur la on okre ću ći gla vu ka pro zo ru da ga ču ju i Omer, i Tal ha, i osta li. Oni su se pak ču li ka ko opet pri ča ju o pa lje nju Ali ji ne ku će.

„Ako im do zvo liš da vas spa le, bio bi to vr lo be dan kraj ove po bu ne“, re koh. Da sam na tvom me stu, ja bih iz le te la i pro-bu ra zi la Ome ru onu de be lu tr bu ši nu. I on je od onih ’po vla-šće nih’ ko je to li ko mr ziš, zar ne?“

„Mi ruj“, otre se se Ali ja na me ne. „El-Zu bej re, ne slu šaj je.“El-Zu be jr me oši nu po gle dom. „Ne na se dam na tvo ja lu-

kav stva.“Sle goh ra me ni ma. „Ve ruj mi, ja ni su zu ne ću pu sti ti ako

Omer da nas stra da.“ Ni kad ni sam ce ni la mu škar ce ko ji tu ku svo­je že ne, mo gla sam do da ti.

Deč ji plač pre ra ste u vri sku. El-Zu be jr tr že gla vu i po gle-da u Fa ti mu, no ona je pre vi še je ca la da bi išta pri me ti la. Ali ja vra ti mač u ka ni ju i pri đe de te tu, a on da ga uze na ru ke. Ja se okre nuh na trag, El-Zu bej ru.

„Is pa šćeš ve o ma glup ako se ov de još ma kar ma lo bu deš krio“, re koh.

„El-Zu bej ra baš za bo le bri ga šta ti mi sliš“, ka za Al-Abas. Na to za fr lja či mi svak na pod.

„Ako si hteo bor bu, me đu tim, raz o ča ra ćeš se“, re koh ja sle-žu ći ra me ni ma. „Ni ko od njih ne ma oruž je.“

On me pre se če po gle dom. „Ne ma oruž je? Ot kud to mo-že bi ti?“

„Ta ko što je moj otac to za bra nio.“ Po mo goh se stri da usta-ne, pa Ali ji, dok se ona vra ća la u ku hi nju, upu tih re čit po gled. „Na mer no se po sta rao da se Ali ji ni ka kvo zlo ne de si. Za to što ga je Mu ha med to li ko vo leo.“

Ali ji omek ša li ce. No Al-Abas frk nu i re če: „Ebu-Be kir ni je bu da la. Ni je on to li ko glup da Ali ji nu oda nost osva ja ma čem.“

El-Zu be jr se na sme ja. „Pra vo zbo riš, uja če. Ni kad ne će on ni mo ju oda nost osvo ji ti. A što se ma ča ti če, nek ose te nje go vi iza sla ni ci ka ko uje da!“

On na mo ju uvre du od mah nu na dla ni com, od bi ja ju ći je. „Ala ha mi, ni sam ja taj ko ji skr na vi uspo me nu na Po sla ni ka, već tvoj otac. Pri gra biv ši se bi hi la fet, Ebu-Be kir se iz ru gu je sve-mu što je Mu ha med po sti gao, sve mu što je že leo.“

„Moj otac ni šta ni je pri gra bio.“ Is tu rih bra du. „Iza brao ga je na rod.“

„Iza bra la ga je po vla šće na ma nji na“, re če El-Zu be jr. Pa po-no vo na sr nu na me ne, ali ja ga iz vr dah.

„El-Zu be jr zbo ri isti nu.“ Pr vi put tad spa zih Al-Aba sa, ko ji je se deo iza me ne na odr pa nom ja stu ku i či stio zu be gran či com mi sva ka. Za vr teo je gla vom i uz dah nuo kao da sam ne ko si ro-to, ne u ko de voj če ko me tre ba ob ja šnja va ti i naj pro sti je stva ri. „Na rod ni kad ni je ni imao pri li ke da bi ra ha li fu. Ebu-Be kir i nje go ve bo ga te Ku rej ši je do če pa li su se tog po lo ža ja pre no što se Mu ha med i ohla dio. Ali ju ni su čak ni pi ta li.“

„Lju di vo le Ebu-Be ki ra.“ Na po men mr tvog Mu ha me da, trep nu la sam da mi ne bi po te kle su ze. Je ste umro. „Abi ja su iza bra li po šte no i po svo joj vo lji.“

„Ebu-Be kir je hi la fet ukrao po no ći, kao lo pov!“, raz dra se El-Zu be jr kroz pro zor lju di ma na po lju. „Za to će sad, sve dok se ne oka ni svog zva nja i ne pri sta ne na pra vič ne iz bo re, nje-go ve kće ri osta ti ov de. Jä, Tal ha! Kod me ne je tvo ja lju blje na Ajša. Pam tiš je? De voj ka ko jom si svo je vre me no hteo da se že-niš? Ne ćeš je vi še vi de ti dok se Ebu-Be kir ne po vu če.“

Ni je me za stra šio tim pra znim hva li sa njem. Dok sam kle-ča la kraj Esme, po gle dah go re u El-Zu bej ra i ne ugle dah stra-šno ga rat ni ka, ka kvim se bez broj pu ta po ka zao, već medž nu na, lu da ka. U oči ma je imao pu stoš. Pod se tih se be: Sa mo raz mi­šljaj, a ose ća nja po ti sni u stra nu; ta ko me je Mu ha med pod sti cao na ča so vi ma ma če va nja. El-Zu be jr mi ni je do ra stao po pa me ti. Tri da na mal te ne oka ni sam sklo pi la, ali sve jed no je pred nost na mo joj stra ni.

„Jä, El-Zu bej re, kri ćeš se od Ome ra? To me baš iz ne na đu-je.“ Na si lu sam se osme hi va la, da mu pod ja rim bes.

28 29

se raz me tao ka ko će se, kad Mu ha med umre, ože ni ti mno me. Na ža lost, nje go va pla me nost ras pa li la je u ume tu ogo va ra nja, zbog če ga je Mu ha med ob ja vio da ni jed na nje go va su pru ga ne-će sme ti po no vo da se uda je. I za to je sad na ša bu duć nost no-si la sa mo ću i, bez mu že va da nas iz dr ža va ju, si ro ti nju, sve dok se ne pri dru ži mo Mu ha me du u ra ju.

Na rav no da mi, uz tek po ko pa no mu že vlje vo te lo u mo joj so bi, ni je ni bi lo do mu škog dru štva. Mo žda su mi baš za to Tal-hi ni va tre ni po gle di i iza zva li že lju da se i sa ma uko pam u pod.

„Vi de la sam mno ge bo de že i ma če ve me đu sve ti nom oko te be i Ome ra“, re koh. „Ni si ni bio u opa sno sti.“

„Mo žda i ni sam“, ka za on, „ali islam je pred ve li kom pret-njom.“ On pri đe bli že i po lo ži mi ru ke na ra me na. Ko li ko li je pu ta po no vio taj po kret dok mi de li ro đač ke po u ke? Ali sa da, kad Mu ha me do vo te lo po či va pod mo jim no ga ma, Tal hin do-dir de lo vao je ne pri lič no.

„Jä, Cr ven per či ce, sa slu šaj me.“ Kad čuh to ime od mi lja ko je mi je Mu ha med na de nuo, po no vo mi na vre še su ze na oči. „Ako ha li fa po sta ne Ali ja, za te be i za tvo ga oca u isla mu ne će bi ti me sta. Šta vi še, či tav Ebu-Be ki rov rod – svi mi – sve će mo iz gu bi ti, uklju ču ju ći i ime tak i po lo žaj. Ne sme mo do zvo li ti da se to de si, Aj ša. Na ša po ro di ca is pa šta će na ra šta ji ma.“

Tal ha je go vo rio isti nu: kad ne ki rod jed nom iz gu bi po lo žaj, mal te ne je ne mo gu će da ga po vra ti. Ali isto je ta ko mo gao da go vo ri i u ve tar. Sad kad sam ne go va la Mu ha me da na sa mr ti, pri su stvo va la nje go vom taj nom po gre bu, vi de la umet ka ko se ta ko br zo po či nje da ce pa, ose ća la sam se otu pe lom, neo se tlji-vom za Tal hi ne bri ge.

Iz ma kla sam mu se van do hva ta. „Ne znam za što me ni to pri čaš. Ja sam žen sko, za bo ra vio

si?“ To što sam gle da la ka ko mi se stru tu če no gom kao psa je-dan od pr vih rat ni ka na šeg ume ta – i vi de la Ali ju ka ko pr stom ne mr da da joj po mog ne – go vo ri lo mi je da ovaj no vi islam ma-lo šta ima da pru ži že na ma.

Tad otvo ri kuć na vra ta i pre ko ra či prag. Bu du ći da sam sta-ja la vr lo bli zu, očas po sla sam mo gla da iz vu čem bo dež i iz bi-jem mu mač iz ru ke. Ali zna la sam da se oče va za bra na oruž ja od no si i na me ne – a sem to ga, vi de la sam i bo lji iz laz. Di gav-ši sto pa lo, sa ple toh El-Zu bej ra, te i on i mač, uz zve ket, pa do-še na ze mlju. Isto ga ča sa iz sve ti ne is tu pi Omer dr že ći dig nut bič. Jed nim za ma hom, ople te El-Zu bej ra oko ši je i cim nu ga na ko le na.

Dok su Omer i nje go vi pra ti o ci vu kli i gu ra li El-Zu bej ra ka dža mi ji, ja uđoh u ku ću i po mo goh se stri i Ab du la hu da se pe ške vra te ku ći. Nju sme stih u po ste lju, i po lju bih ma log, ko ji je le žao sklup čan uz nju. Bio je po sma trao iz svog ćo ška ka ko raz be sne li otac na sr će na maj ku. Po mi lo vah ga po če lu i re koh mu da se ne se ki ra zbog ono ga što je vi deo, ali da do bro upam ti.

„Ta ko ćeš na u či ti da ne po vre đu ješ že nu ko ju vo liš“, re koh.Po po dnev no sun ce sa mo što me ni je vla sti tom te škom pe-

sni com srav ni lo sa ze mljom kad sam po šla ku ći, mi ši ća bol nih od iz nu re no sti, s gla vom u ko joj mi je se va lo. Usko ro ću bi ti u sa mo ći svo je so be – ali na pu tu me je če ka la još jed na pre pre-ka. Kad sam sti gla do ko li be u dvo ri štu dža mi je, is pred mo jih ze le nih vra ta če kao je Tal ha.

„Po zo vi me da uđem“, ti ho re če. „Mo ra mo ne što hit no da po pri ča mo.“

Ose tih ka ko ću klo nu ti kao bilj ka bez vo de, ali otvo rih mu vra ta. Čim smo se na šli unu tra, on se ta ko pom no za pi lji u me-ne da ose tih ka ko mi pla nu še obra zi. Ne da mi je bi lo dra go što mi po kriv ka još za kla nja li ce! Umo tah se bo lje, pa obo rih oči, gle da ju ći u po ste lju i že le ći da Tal ha ode pa sa mo da leg nem.

„Jä, Aj ša, ka kvu si hra brost da nas po ka za la“, re če. „El-Zu-be jr bi ina če na pao ma čem ili me ne ili Ome ra. Mo gao nas je ra ni ti, ubi ti. Mno go ti du gu jem – mo žda čak i ži vot.“

Uz dah nuh i od mah nuh gla vom. Tal ha pre te ru je, kao i va-zda. Nje mu ži vot ni kad ni je do volj no za ni mljiv. Upra vo zbog te svo je cr te, vi še ne go zbog onog što ose ća pre ma me ni, jed nom

28 29

se raz me tao ka ko će se, kad Mu ha med umre, ože ni ti mno me. Na ža lost, nje go va pla me nost ras pa li la je u ume tu ogo va ra nja, zbog če ga je Mu ha med ob ja vio da ni jed na nje go va su pru ga ne-će sme ti po no vo da se uda je. I za to je sad na ša bu duć nost no-si la sa mo ću i, bez mu že va da nas iz dr ža va ju, si ro ti nju, sve dok se ne pri dru ži mo Mu ha me du u ra ju.

Na rav no da mi, uz tek po ko pa no mu že vlje vo te lo u mo joj so bi, ni je ni bi lo do mu škog dru štva. Mo žda su mi baš za to Tal-hi ni va tre ni po gle di i iza zva li že lju da se i sa ma uko pam u pod.

„Vi de la sam mno ge bo de že i ma če ve me đu sve ti nom oko te be i Ome ra“, re koh. „Ni si ni bio u opa sno sti.“

„Mo žda i ni sam“, ka za on, „ali islam je pred ve li kom pret-njom.“ On pri đe bli že i po lo ži mi ru ke na ra me na. Ko li ko li je pu ta po no vio taj po kret dok mi de li ro đač ke po u ke? Ali sa da, kad Mu ha me do vo te lo po či va pod mo jim no ga ma, Tal hin do-dir de lo vao je ne pri lič no.

„Jä, Cr ven per či ce, sa slu šaj me.“ Kad čuh to ime od mi lja ko je mi je Mu ha med na de nuo, po no vo mi na vre še su ze na oči. „Ako ha li fa po sta ne Ali ja, za te be i za tvo ga oca u isla mu ne će bi ti me sta. Šta vi še, či tav Ebu-Be ki rov rod – svi mi – sve će mo iz gu bi ti, uklju ču ju ći i ime tak i po lo žaj. Ne sme mo do zvo li ti da se to de si, Aj ša. Na ša po ro di ca is pa šta će na ra šta ji ma.“

Tal ha je go vo rio isti nu: kad ne ki rod jed nom iz gu bi po lo žaj, mal te ne je ne mo gu će da ga po vra ti. Ali isto je ta ko mo gao da go vo ri i u ve tar. Sad kad sam ne go va la Mu ha me da na sa mr ti, pri su stvo va la nje go vom taj nom po gre bu, vi de la umet ka ko se ta ko br zo po či nje da ce pa, ose ća la sam se otu pe lom, neo se tlji-vom za Tal hi ne bri ge.

Iz ma kla sam mu se van do hva ta. „Ne znam za što me ni to pri čaš. Ja sam žen sko, za bo ra vio

si?“ To što sam gle da la ka ko mi se stru tu če no gom kao psa je-dan od pr vih rat ni ka na šeg ume ta – i vi de la Ali ju ka ko pr stom ne mr da da joj po mog ne – go vo ri lo mi je da ovaj no vi islam ma-lo šta ima da pru ži že na ma.

Tad otvo ri kuć na vra ta i pre ko ra či prag. Bu du ći da sam sta-ja la vr lo bli zu, očas po sla sam mo gla da iz vu čem bo dež i iz bi-jem mu mač iz ru ke. Ali zna la sam da se oče va za bra na oruž ja od no si i na me ne – a sem to ga, vi de la sam i bo lji iz laz. Di gav-ši sto pa lo, sa ple toh El-Zu bej ra, te i on i mač, uz zve ket, pa do-še na ze mlju. Isto ga ča sa iz sve ti ne is tu pi Omer dr že ći dig nut bič. Jed nim za ma hom, ople te El-Zu bej ra oko ši je i cim nu ga na ko le na.

Dok su Omer i nje go vi pra ti o ci vu kli i gu ra li El-Zu bej ra ka dža mi ji, ja uđoh u ku ću i po mo goh se stri i Ab du la hu da se pe ške vra te ku ći. Nju sme stih u po ste lju, i po lju bih ma log, ko ji je le žao sklup čan uz nju. Bio je po sma trao iz svog ćo ška ka ko raz be sne li otac na sr će na maj ku. Po mi lo vah ga po če lu i re koh mu da se ne se ki ra zbog ono ga što je vi deo, ali da do bro upam ti.

„Ta ko ćeš na u či ti da ne po vre đu ješ že nu ko ju vo liš“, re koh.Po po dnev no sun ce sa mo što me ni je vla sti tom te škom pe-

sni com srav ni lo sa ze mljom kad sam po šla ku ći, mi ši ća bol nih od iz nu re no sti, s gla vom u ko joj mi je se va lo. Usko ro ću bi ti u sa mo ći svo je so be – ali na pu tu me je če ka la još jed na pre pre-ka. Kad sam sti gla do ko li be u dvo ri štu dža mi je, is pred mo jih ze le nih vra ta če kao je Tal ha.

„Po zo vi me da uđem“, ti ho re če. „Mo ra mo ne što hit no da po pri ča mo.“

Ose tih ka ko ću klo nu ti kao bilj ka bez vo de, ali otvo rih mu vra ta. Čim smo se na šli unu tra, on se ta ko pom no za pi lji u me-ne da ose tih ka ko mi pla nu še obra zi. Ne da mi je bi lo dra go što mi po kriv ka još za kla nja li ce! Umo tah se bo lje, pa obo rih oči, gle da ju ći u po ste lju i že le ći da Tal ha ode pa sa mo da leg nem.

„Jä, Aj ša, ka kvu si hra brost da nas po ka za la“, re če. „El-Zu-be jr bi ina če na pao ma čem ili me ne ili Ome ra. Mo gao nas je ra ni ti, ubi ti. Mno go ti du gu jem – mo žda čak i ži vot.“

Uz dah nuh i od mah nuh gla vom. Tal ha pre te ru je, kao i va-zda. Nje mu ži vot ni kad ni je do volj no za ni mljiv. Upra vo zbog te svo je cr te, vi še ne go zbog onog što ose ća pre ma me ni, jed nom

30 31

Ali ja

Aj ša bint Ebu-Be kir ni je bi la že na ka kvu bih ja za se be iza brao; ni ka ko s onom ko som bo je li sič jeg kr zna, ni ka ko sa onim je zi ča vim usti ma. Dok sam sta jao u

dža mi ji sa svo jom umi lja tom, po ni znom že nom i po re dio je sa Aj šom, sa mog sam se be pod se tio da je Ebu-Be ki ro va mla đa kći stu pi la na ovaj svet u sa mo za va ra va nju da je ca ri ca, za hva lju-ju ći svo me sle po za lju blje nom ocu. A Mu ha med je, ta ko mu-dar u sve mu osta lo me, pod sti cao tu nje nu po gre šnu za blu du.

Sa mo li puc ne pr sti ma, Mu ha med je već tr čao da se stvo ri kraj nje. Kad mu je pr ko si la, on se sme jao. U ono ne ko li ko pri-li ka kad ga je stvar no ra sr di la, bi lo je do volj no da za le pe će tre-pa vi ca ma, i on je po sta jao za ma đi jan čo vek. Ala ha mi! Ka ko mi se gro zi lo da gle dam Po sla ni ka Ala ho vog gde po ka zu je ta kvu sla bost pre ma jed noj že ni, na ro či to pre ma že ni ko ja se be ta ko vi so ko dr ži! Dvo stru ko mi se ga di lo da po ni zno sta nem pred nju sad dok je se de la po red Ebu-Be ki ra, sa mo zva nog ha li fe, u či jim je ru ka ma po či va la sud bi na mo je po ro di ce i ko ji je slu-šao sva ku kće ri nu reč, kao da joj sa usa na ka plju zlat ni di na ri.

Da joj otac pa ti od iste bolj ke kao i Mu ha med, ni kad se ni-je bo lje vi de lo ne go onog da na kad je mo ja Fa ti ma, uzor žen-skog ro da, u dža mi ji pri šla Ebu-Be ki ru ra di svog de la ima nja

„Ti si že na ve li kog uti ca ja.“ Tal ha za o bi đe oko me ne da me opet po gle da u oči. „Kao Ma ti pra vo ver nih i ha li fi na kći, imaš vi še mo ći od ve ći ne mu ška ra ca, Aj ša. Ako po že liš, mo žeš da za šti tiš do bro bit na še po ro di ce.“

No že lim li ja da pre u zmem ulo gu u tim bor ba ma? U ovom tre nut ku, od go vor je bio od ri čan. Sa mo sam že le la da se na-spa vam, a on da, kad usta nem, da se vra tim svom ži vo tu, bri-zi za si ro ti nju u ša tor skom na se lju, igra ma sa svo jim se stri ćem Abdu la hom, ku va nju i vo đe nju abro va sa svo jim se stra ma-že-na ma – i lju ba vi pre ma svo me mu žu.

Ali Mu ha me da sad vi še ne ma. Sve je dru ga či je.Obe ća la sam da ću pro mi sli ti o Tal hi nim re či ma. On da

sam ga is pra ti la, pa ko nač no uze la da se svla čim. Dok sam od-ve zi va la ko ri ce s bo de žom sa mi ši ce, po gled mi pa de na mač što je le žao na po li ci, mač ko ji mi je dao Mu ha med. Mi sli mi se vra ti še nje go vim po sled njim re či ma: Ko ri sti će ti u dži ha du što na stu pa.

„Jä, Mu ha me de“, na glas iz go vo rih, opru živ ši se po po du i pri lju biv ši te lo uz nje gov grob. „I još se ne što pro me ni lo ot ka-ko si pro me nio sve tom: u ovoj bi ci ne že lim da se bo rim, ni ti u ijed noj dru goj. Pr vi put u ži vo tu sa mo sam želj na mi ra.“