SADRŽAJ

UVOD...........................................................................................................................................................2

1. OPŠTI RAZVOJ REČNOG SAOBRAĆAJA.................................................................................................4

2. RAZVOJ PLOVNE MREŽE KOD NAS.......................................................................................................8

2.1. DUNAV.........................................................................................................................................9

2.2. SAVA............................................................................................................................................9

2.3. TISA............................................................................................................................................10

2.4. KANAL DUNAV-TISA-DUNAV(DTD).............................................................................................10

2.5. KANAL RAJNA –MAJNA-DUNAV.................................................................................................10

3. ORGANIZACIJA U REČNOM SAOBRAĆAJU..........................................................................................11

4. PERSPEKTIVA REČNOG SAOBRAĆAJA.................................................................................................11

4.1. REČNI SAOBRAĆAJ I LUKE U SRBIJI.............................................................................................13

4.2. PLANOVI ZA RAZVOJ REČNOG SAOBRAĆAJA U SRBIJI................................................................15

5. TROŠKOVI INFRASTRUKTURE U REČNOM SAOBRAĆAJU....................................................................16

5.1. POKRIVANJE TROŠKOVA INFRASTRUKTURE U REČNOM SAOBRAĆAJU.....................................16

5.2. FORMIRANJE TROŠKOVA INFRASTRUKTURE U REČNOM SAOBRAĆAJU.....................................17

5.3. FORMIRANJE CENA U REČNOM SAOBRAĆAJU...........................................................................17

6. ULOGA REČNOG SAOBRAĆAJA U TURIZMU.......................................................................................18

ZAKLJUČAK................................................................................................................................................19

LITERATURA...............................................................................................................................................20

1

UVOD

Pod saobraćajem se podrazumevaju sveukupni odnosi međuljudskih komunikacija, zatim prenos

informacija i podataka, kao i prevoz ljudi i materijalnih dobara. Uz pomoć tehničko-tehnoloških

sredstava vrši se prenos informacija i podataka, kao i prevoz ljudi i materijalnih dobara od

najkraćih do najudeljenijih mesta. Može se reći da je saobraćaj star koliko i ljudsko drustvo.

Uporedo s razvojem društva, razvijala se i nauka o saobraćaju, saobraćajnim komunikacijama i

saobraćajnim sredstvima, koja je podsticala i usmeravala razvoj saobraćaja. Tako da se danas

moze govoriti o pet izgrađenih vidova saobraćaja i to: žleznički, drumski, vodni, vazdušni i

telekomunikacioni.

Saobraćaj je osnovni činilac, ne samo razvoja društva, već i opstanka određene društvene

zajednice. Jednostavno rečeno, saobraćaj je društveni “krvotok” i tamo gde ne dosežu

saobraćajne arterije, to područje demografski odumire. Ova delatnost ima kako sociološku, tako

ekonomsku i razvojnu ulogu u društvu. Zasebno posmatran,  saobraćaj je veoma propulzivna i

profitabilna delatnost, a kada se ova deletnost sagledava u širem smislu, pouzdano se može reći

da je saobraćaj osnov društvenog razvoja i njegov glavni integrativni činilac.

Nivo razvoja nekog društva meri se sa stepenom razvoja saobraćaja, a stepen kulturnog razvoja

sa kulturom u saobraćaju.

Povoljan prirodno-geografski položaj Srbije predstavlja našu komparativnu  prednost za razvoj

kopnenog, rečnog i vazdušnog saobraćaja i omogućava privlačenje tranzitnog saobraćaja. Srbija

se nalazi u središtu Balkana, na raskršću glavnih saobraćajnih koridora VII i X. Preko naše

teritorije pružaju se najkraće i najracionalnije tranzitne drumske i železničke veze od zapadne i

srednje Evrope ka delu zemalja južne Evrope i zemljama Bliskog i Dalekog istoka. Zašto nisu

iskorišćene komparativne prednosti i zašto nemamo izgrađenu infrastrukturu i razvijen saobraćaj,

čije se stanje negativno odrazilo na stepen privrednog i sveukupnog društvenog razvoja, odgovor

treba potražiti u katastrofalnoj saobraćajnoj politici od 1945. godine pa do današnjih dana.

Recni saobracaj ima veoma znacajnu ulogu u unutrasnjem prometu mnogih zemalja.Njegovo

mesto u saobracajnom sistemu pojedinih zemalja je zavisno od prirodnog i geografskog polozaja

reka,njihove velicine i sposobnosti za plovidbu.

2

Najveca plovna reka na svetu je Amazon,ali intezitet saobracaja na njoj je izuzetno slab,jer

oblasti kroz koje protice su nerazvijene.Od svetskogznacaja za plovidbu su reke Nil i Kongo u

Africi,Jangcejang i Ob u Aziji,dok su u Evropi to :Rajna,Majna,Dunav,Volga……

U mnogim zemljama prirodni putevi su dopunjeni vestackim plovnim kanalima,koji za cilj imaju

da upotpune saobracajni sistem unutrasnje plovidbe. Ne samo sto sekanalima povecava plovna

mreza u jednoj zemlji,vec se cesto desava da pojedine reke tek kada se vezu kanalima dobijaju

na svom znacaja.mreza kanala unutrasnje plovidbe je narocito razvijena u Nemackoj(Centralni

kanal),Francuskoj(Rona-Rajna),Rusija(Volga-Moskva)

Iako recni saobracaj spada u najstarije saobracajne grane,on jos uvek ima veliki znacaj za prevoz

masovne jeftine robe,koja ne moze da podnese visoke transportne

troskove(npr.nafta,ruda,drvo ,ugalj).Ucesce recnog saobracaja u ukupnom prevozu robe u Evropi

iznosi 8%,mada se u nekim zemljama taj udeo znacajno povecava.

U svim industrijskim zemljama se posvecuje velika paznja razvitku recnog saobracaja.Na

primer,kanal Rajna –Majana-Dunav je znacajna evropska saobracajnica,zato sto spaja Atlanski

okean sa Crnim morem)

3

1. OPŠTI RAZVOJ REČNOG SAOBRAĆAJA

Srbija ima povoljne ekonomske i geografske karakteristike za teretni, putnički i turistički vodni

saobraćaj. Potencijali unutrašnjih plovnih puteva – UPP (reke i kanali) sa ukupnom dužinom od

1.677 km. su značajni, a  po gustini od 21,7 km/1000 km2 su iznad EU-27. Međutim, potencijali

UPP su neiskorišćeni.

a. Infrastruktura vodnog saobraćaja

Plovne puteve Srbije čine: Dunav 588 km, Sava 207 km, Tisa 164 km, Begej 77, Tamiš 41 km. i

Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav 600 km. Stanje UPP i prateće infrastrukture je

nezadovoljavajuće i potrebna su znatna ulaganja u njenu rehabilitaciju.

Dunav, kao Panevropski Koridor VII, veliki je potencijal Srbije za razvoj transporta, trgovine,

turizma i pratećih usluga. Od njegove ukupne plovne dužine (2.580 km.)  22,8 % je na teritoriji

Srbije.

b. Luke i RTC

Luke su deo infrastrukture i nemoguće je govoriti o razvoju vodnog saobraćaja bez dobro

opremljenih luka i izgrađenih robnih terminala, odnosno RTC u kojima se vrši uskladištenje i

distribucia robe, prihvat i otprema kontejnera i pruža tehnološki servis za intermodalni transport.

“Osnovne karakteristike i svrha RTC-a je objedinjavanje bitnih logistickih delatnosti u

distribuciji i transportu” (Prof.Dr.Risto Perisic). Zato bi za RTC-e bio najprikladniji naziv –

Logistički centri koji bi trebali objedinjavati drumski, železnički i vodni transport.

U Srbiji, na reci Dunav ima osam luka od međunarodnog značaja i to: Apatin, Bogojevo, Backa

Palanka, Novi Sad, Beograd, Pančevo, Smederevo i Prahovo.

Najveće luke na Savi su Šabac i Sremska Mitrovica, a na reci Tisi Senta.

Po kapacitetima i obimu prometa, najvažnije luke su Beograd, Pančevo, Smederevo i Prahovo, a

samo Beograd i Pančevo imaju kontejnerske terminale.

4

Zajednička karakteristika svih naših luka jeste, mala iskorićenost postojećih kapaciteta, u

proseku oko 30 %. Za tako malu iskorišćenost ima više razloga, a osnovni su: Smanjena

industrijska proizvodnja u Srbiji, slaba tehnološka opremljenost luka, neizgradjeni tehnološki

sistemi za kombinovani i intermodalni trnsport i sl.

U cilju bolje transportne i energetske efikasnosti, smanjenja troškova u repro – ciklusu i

poboljšanja ekologije, treba raditi na izgradnji Logističkih centara (LC) koji bi objedinjavali sve

vidove transporta. Nadalje, naše luke su neuređene i neopremljene za turističke brodove, a

marine za jahting – turizam, nisu ni izgradjene.

c. Teretni vodni saobraćaj

Preduzeća u Srbiji koja se bave vodnim transpotom, imaju 396 plovnih sredstava, sto čini 

kapacitet od 403.833 tone i ukupnu snagu 59.929 KW. Preko 77 % čine plovila za prevoz rasutih

tereta, a ostalo su plovila za prevoz tečnih tereta. Sva rečna flota je dosta stara i tehnološki

zaostala. U poslednjih 20 godina izgrađeno je samo 7,1 % potiskivača, 5,7 % tegljača i 1,4 %

samohodnih brodova. Sa ovakvom flotom Srbija participira u ukupnoj Dunavskoj floti svega sa

10 %. Nakon čišćenja rečnih korita od NATO granata i ostataka od porušenih mostova, rečni

transport ima tendenciju rasta, tako da je 2006. godine ostvareno 1.640 miliona tkm., uz

napomenu da je to  još uvek samo 50 % od ostvarenih usluga u  1990 godini. (Pdaci RZR).

d. Putnički vodni saobraćaj

Putnički vodni saobraćaj u Srbiji ima uglavnom tranzitno-turistički karakter koji organizuju

turističke agencije, pretežno iz Nemačke i Austrije, u vidu krstarenja ka Crnom moru. Ova vrsta

saobracaja ima stalni trend rasta i predstavlja vaznu ulogu u razvoju trgovine i turizma. Brodovi

se zadržavaju u Novom Sadu po jedan dan, dok  u Beogradu ostaju i do tri dana, zavisno od

turističke ponude koju nude subagenti (nase receptivne turističke agencije).

Saobraćaj manjih brodova ( jahte) u vidu jahting turizma, moze se reći da i ne postoji, jer nisu

izgrađene marine sa servisima i ostalim sadržajima za prihvat i servisiranje plovila i turista.

 

5

Razvoj intermodalnog transporta u Srbiji nalazi se na samom početku. Čak ne postoji ni

zakonska regulativa koja definiše ovu oblast, sem što u Zakonu o železnici neke odrebe regulišu i

intermodalni transport.

Osnovni preduslovi za razvoj ove vrste transporta su: izgradnja mreže terminala za intermodali

transport, zatim nabavka potrebne pretovarne opreme, savremenih tovarno-manipulativnih

jedinica i odgovaraućih trnsportnih sredstva, kao i uvođenje standardnih tehnologija. Kod nas

postoji samo delimično izgrađena infrastruktura na železnici i lukama – Beograd, Novi Sad ,

Pančevo i Prahovo. I sa transportnim sredstvima smo veoma oskudni. U domaćem vlasništvu

ima svega oko 500 kontejnera i uglavnom ne odgovaraju standardima za međunarodni transport,

zatim oko 200 železnickih kola koja se mogu koristiti za prevoz kontejnera, kao i cca 100

specijalizovanih drumskih vozila za prevoz kontejnera. Stoga, intermodalni transport u Srbiji

učestvuje samo 0,5 % u ukupnom transportu, dok je u EU učesće ove vrste transporta  oko 9 %.

(Podaci RZR)

Gustina i polozaj plovnih puteva u nasoj zemlji pruza povoljne uslove za razvoj recnog

saobracaja,i to posebno zahvaljujuci Dunavu koji je osnovna recna magistrala u ovom delu

Evrope,a on takodje povezuje srednju i Istocnu Evropu.Mada i pored toga recni saobracaj nije

dobio odredjeno mesto u nasem saobracajnom sistemu,sto nije slucaj sa drugim zemljama.

Medju saobracajnim granama recni saobracaj je sacuvao svoju ulogu zahvaljujuci :

a) Relativno niskim troskovima transporta

b) Mogucnosti masovnog prevoza sirovina

c) Velike propusne moci u prevozu recnim saobracajem i mogucnosti znatnog povecanja

obima transporta.

Sledeci elementi usporavaju koiscenje kapaciteta :

a) Zadrzavanje robe na pretovaru u pristanistu

b) Nedovoljna mehanizacija pretovara u pristanistu

c) Mala koncentracija brzina prevoza robe

d) Povremena ogranicenja prevoza zbog niskoa vodostaja,zaledjenost

6

Mada je brz privredni razvoj zemlje u posleratnom periodu uticao povoljno na razvoj recnog

saobracaja,opet je porast razvoja mogao biti brzi da odredjene okolnosti nisu negativno

uticale(npr.prevoz se dugi niz godina odvijao zastarelim plovnim jedinicama koje su cesto usled

dotrajalosti bile van saobracaja.

Posleratni razvoj poceo je sa radovima koji su se odnosili na uredjenje i osposobljavanje plovnih

puteva za plovidbu pri svim vodostajima,a zatim radovi na prosirenju postojece plovne mreze.

Prvim Petogodisnjim planom u nasoj zemlji (1947-1951) bilo je predvidjeno osposobljavanje

plovnih puteva na Dunavu,Savi ,Dravi……

U nasoj zemlji recni saobracaj bio je izuzetno razvijen izmedju dva rata,a posebno posle Prvog

Svetskog rata.Narocito je bio razvijen prevoz putnika.U tim godinama se otvaraju nove putnicke

i putnicke mesovite linije.

Broj prevezenih putnika u recnom saobracaju od 1920 do 1930 godine bio je sledeci :

1920 2,366.590 1926 3,777.838

1921 2,500.727 1927 3,587.643

1922 2,024.425 1928 3,409.989

1923 2,929.028 1929 3,409.989

1924 2,760.028 1930 3,968.277

1925 3,383.352

Izvor:Statisticki bilten SAOBRACAJ I VEZE,1973.godina

U toku Drugog Svetskog rata celokupni plovni park recnog saobracaja bio je pod komandom

okupatora i isti je uglavnom koriscen u ratne svrhe.Godine 1951 u recnom saobracaju je

prevezeno 2,5 miliona putnika,a zatim dolazi do opadanja broja prevezenih putnika.

U cilju obnove putnickog plovnog pravca,1954-1958 godine nabavljena su cetiri madjarska

hidro busa pogodna za prigradski prevoz.Ali usled malog obima prevoza,Jugoslovensko recno

brodarstvo,nije bilo zaintersovano da i dalje odrzava deficitarni saobracaj,radi cega su

hidrokrilni brodovi ustupljeni turistickoj agenciji “CENTROTURIST”.

7

Obim prevoza putnika je poslednjih decenija uglavno sveden na minimalno ucesce u ukupnom

prevozu u nasoj zemlji.Njegova uloga je uglavnom svedena na turisticki prevoz.Pored toga sto

recni saobracaj u pogledu kapeciteta stoji lose,njega karakterise nepovoljna tehnicka i starosna

struktura.Usled spore modernizacije brodova,njihova prosecna starost iznosi preko 50 brodova,a

istrosenost prevoznih sredstava za granu recnog saobracaja iznosi 55,2%.

2. RAZVOJ PLOVNE MREŽE KOD NAS

Razvoj recnog saobracaja u svakoj zemlji pa i u nasoj zavisio je i od duzine recnih tokova i od

toga da li postoji mogucnost za plovidbu.U poredjenju sa drugim podunavskim zemljama nasa

zemlja ima najbolju i najvecu prirodnu mrezu plovnih puteva kao i velike mogucnosti za brz

razvoj recnog saobracaja zbog velikih kapaciteta plovnih puteva.

Polazeci od znacaja i kategorije plovni putevi se dela na:

a) Medjunarodne

b) Medjudrzavne

c) Nacionalne

Osnovne karakteristike stanja plovnih puteva su uglavnom sledece:

a) Plovni putevi ne odgovaraju uslovima plovidbe savremenih transportnih kapaciteta vece

pogonske snage i vece nosivosti

b) Dobar deo nacionalnih plovnih puteva nalazi se u svom prirodnom i nesredjenom

stanju(to se ogleda u raznim preprekama na plovnim putevima,na primer kao sto su

nepravilne krivine)

Ovakvo stanje plovnih puteva posledica je uglavnom u nedovoljnim ulaganjima za odrzavnje,sto

nije slucaj sa medjunarodnim delom Dunava.

8

2.1. DUNAV

Reka Dunav ima duzinu od 2.860 km i predstavlja drugu reku po velicini u Evropi posle

Volge.Dunav ima veliki privpedno i turisticki znacaj.On povezuje zemlje srednje i jugoistocne

Evrope.Putem kanala je povezan sa Rajnom i sa drugim vecim rekama.Na taj nacin je stvoren

jedinstven plovni sistem koji spaja Atlanski okean sa Crnim morem.

Na obalama Dunava je osam evropskih

drzava:Nemacka,Austrija,Slovacka,Madjarska,Srbija ,Hrvatska,Rumunija i Bugarska.Glavne

pritoke su:In,Ens,Drava,Sava,Morava,Timok,Tisa,Tamis.

U Srbiju ulazi juzno od Mohaca u Madjarskoj na 433 km od Suline i tece u duzini od 591 km,a

napusta je kod usca Timoka u blizini mesta Radujevac.Na svom putu protice kroz DJerdapsku

klisuru.DJerdap pocinje kod Golubacke tvrdjave i proteze se do hidroelektrane “DJerdap”.U

DJerdapskoj klisuri nalazi se najuzi i najdublji deo Dunava,Mali i Veliki Kazan.

Godine 1992,Dunav je kanalom Rajna-Majna spojen sa Severnim morem.Pristanista na Dunavu

su :Beograd,Bezdan,Brza Palanka,Donji Milanovac,Golubac,Kladovo,Novi Sad,Pancevo,Veliko

Gradiste i Smederevo.

2.2. SAVA

Reka Sava je nasa najveca nacionalna reka,koja nastaje spajanjem Save Dolinke i Save

Bohinjske na 900 m uzvodno od mesta Radonjice na 410m nadmorske visine.

Reka Sava je 940 km duga reka u jugoistocnoj Evropi.U Dunav se uliva u Beogradu,a za

brodove je plovna od Siska do Beograda.Podrucje levo i desno od Save se naziva Posavina.I

pored nastojanja da se poboljsaju uslovi plovidbe,Sava je jos uvek nedovoljno regulisana,jer jos

uvek ima ostrih krivina.Kada je visok vodostaj ona rusi obale,a kada je nizak nastaju plicaci.

Na reci Savi ima dosta pristanista i tovarista,ali nijedan nije bazenskog tipa.Od vecih pristanista

su:Sremska Mitrovica,|Sabac,Jasenovac.Najvece pritoke \Save su:Mirna,Krka,Kupa,Una,Bosna.

9

2.3. TISAReka Tisa je najveca leva pritoka Dunava,duga 977km.Tisa je nakon regukisanih radova

skracena za 453 km,a na nasem delu za 64 km,zbog cega i danas predstavlja najbolji plovidbeni

put pri svim vodostajima.

2.4. KANAL DUNAV-TISA-DUNAV(DTD)Kanal Dunav-Tisa-Dunav je jedinstven sastav kanala protiv poplava kao i za navodnjavanje

zemljista,plovni put,lov i ribolov.

Ovaj kanal se proteze izmedju reka Dunava i Tise,u Backoj i Banatu,na tereitoriji

Vojvodine.Predstavlja jedan od najvecih plovnih puteva u Evropi.Ukupna duzina ovog kanala

iznosi 929 km,ukljucujuci stare i nove pritoke kao i kanale koji delimicno ili u potpunosti

obnovljeni i ukljuceni u sastav kanala.Kanal Dunav-Tisa-Dunav predstavlja deo sireg programa

znacajnog plovidbenog puta Dunav-Majna-Rajna.Moguca plovidba kanalom je 664km.U sastavu

kanala se nalazi 14 luka za utovar i istovar tereta.

2.5. KANAL RAJNA –MAJNA-DUNAVOvaj kanal je poznat i kao kanal Majna-Dunav ili Evropski kanal.Nalazi se u Bavarskoj.Nalazi se

u Bavarskoj u Nemackoj.Spaja Majnu i Dunav,na pravcu od Banberga,preko Ninberga do

Regenzburga.Kanal je zavrsen 1992 godine i dugacak je 171km.Izgradnjom ovog kanala dobila

se vodna magistrala u duzini 3.505 km i time je povezano Severno more sa Crnim morem i spaja

Zapad sa Istokom.Ovaj kana lima veliki znacaj za dalji razvoj naseg recnog saobracaja,sto je

omogucilo plovidbu nasih brodova po recnim pristanistima Zapadne

Nemacke,Francuske,Holandije i Belgije.

Kanal Rajna-Majna-Dunav je omogucio nasoj zemlji daleko povoljnije uslove u spoljno

trgovinskim poslovima sa Zapadnom Evropom.Isto tako bitno je uticao na razvij tranzitnog

turizma,sto se povoljno odrazilo na platni bilans nase zemlje.

10

3. ORGANIZACIJA U REČNOM SAOBRAĆAJU

Za recni saobracaj je karakteristicna rascepkanost organizacije koja se ogleda u velikom broju

transportnih kapaciteta.Preduzeca se mogu podeliti u tri grupe prema optimalnosti i to na :

a) Velika preduzeca(JRB),

b) Srednja preduzeca(Dunavski Lojd)

c) Mala preduzeca(Novi Sad,Zrenjanin,Sombor….)

Posledica usitnjenosti preduzeca su:neracionalno koriscenje flotnih kapaciteta,mala

produktivnost rada,visoki troskovi poslovanja,nelojalna konkurencijanedostatak strucnih

kadrova,teskoce u primeni tehnologije….Ipak treba pomenuti dobre poslovne odnose nasih

preduzeca recnog saobracaja koji obavljaju medjunarodni prevoz i inostranih recnih

brodarstava,koji se ogledaju u sledecim oblicima:pruzanje pomoci u slucaju

udesa,pozajmljivanje goriva,obezbedjenje tereta u povratku,obavljanje carinskih formalnosti i

slicno.

Aktuelan je problem integracije i mnogo je pokusaja da se pridje stvaranju jacih grupacija

preduzeca.Pored izvesnih oblika medjusobne poslovne saradnje preduzeca recnog

saobracaja,koja su dala dobre rezultate,do odlucnijeg koraka u pogledu integracije nije doslo.Za

krupna pitanja iz poslovanja i razvoja nije nadjen zajednicki jezik(zajednicko istrazivanje

trzista,zajednicko stupanje na medjunarodno trziste,zajednicko ulaganje,jedinstven program

razvoja).

4. PERSPEKTIVA REČNOG SAOBRAĆAJA

Srbija raspolaze znacajnim prirodno-geografskim pogodnostima za razvoj recnog

saobracaja.Opredeljujuci elementi tih pogodnosti jeste Dunav,koji posle Rajne drugi po znacaju

medjunarodnih plovni put u Evropi.Samim tim je perspektiva razvoja recnog saobracaja u nasoj

zemlji velika.Ali ista ta perspektiva je puno zavisila od zavrsetka kanala Rajna-Majna –

Dunav,jer njegovom izgradnjom omogucena robna razmena izmedju Zapada i Istoka.

11

Statisticki podaci turisticke agencije “Oskar Tours” koja se bavi turizmom na Dunavu,pokazuje

da je u protekle tri godine kroz Srbiju proslo preko 160.000 stranih turista,sto znacajno

pobaljsava razvoj inicijativnog turizma.Sve ovo govori o velikoj mogucnosti razvoja nautickog

turizma na Dunavcu na teritoriji Srbije

Povoljne uslove za razvoj tranzitnog i poslovnog turizma pored Beograda imaju jos neki veliki

gradovi ka osto su Novi Sad,Negotin,Smederevo,naselje Brza Palanka,…

Pozitivne karakteristike tog vida saobraćaja je visok prevozni kapacitet (na dubokim rekama),

relativno male cene prevoza i troškovi za organizaciju plovidbe. Razvoj i geografija rečnog

saobraćaj u velikoj meri određuju prirodni uslovi. U tom pogledu velike mogućnosti za

organizaciju rečnog saobraćaja imaju monoge zemlje Severne i Latinske Amerike, Evrope i

Azije.

- U Evropi mrežu plovnih puteva sačinjavaju reke Sena, Rajna s pritokama, Laba, Odra,

Visla, Dunav, Sava, Dnjepar, Volga, Don i druge.

- U Aziji: Gang, Ind, Iravadi, Jangce, Ob s irtišem, Jenisej s Angarom, Lena, Amur i dr.

- U Severnoj Americi: Misisipi s pritokama, Sv. Lorenc, Makenzi i dr.;

- U Latinskoj Americi: Amazona i Parana;

- U Africi: Kongo, Niger, Nil;

- U Australiji: Mari s pritokom Darling.

Ukupna dužina plovnih reka i kanala sveta iznosi 550 000 km, od kojih gotovo polovina otpada

na Rusiju i Kinu (preko 100 000 km svaka), SAD (preko 40), i Brazil (30 000 km). Po ukupnom

prometu tereta unutrašnjih vodnih puteva prvo mesto zauzimaju SAD, drugo – Kina, treće –

Rusija, dalje slede Nemačka, Kanada, Holandija.

Veliki sistemi plovnih reka i kanala su u Rusiji (zbog toga Moskvu nazivaju “luka pet mora”,

iako nije na moru), zapadnoj Evropi (Nemačka, Holandija, Belgija), Jezerska oblast SAD (Sv.

Lorenc), istočna Kina (Veliki kanal). Plovni put Dunav-Rajna dug je 2 590 km, od toga sam

kanal Rajna-Majna-Dunav 171 km.

Suecki kanal je umetni prokop dug 163 kilometara između Sredozemnog i Crvenog mora, koji

razdvaja afrički od azijskog kontinenta te je najbliža pomorska veza između zapadne i istočne

Zemljine hemisfere. Velika strateška važnost Sueskog kanala za Zapad postaje još jasnija u

12

svetlu činjenice da je najvažniji tankerski plovni put za opskrbu Evrope bliskoistočnom naftom.

Kanal je dobio ime po egipatskom gradu Suezu.

Gradnju kanala izvelo je francusko trgovačko društvo Compagnie Universelle du Canal de Suez

pod upravom Ferdinanda Lessepsa. Planove za gradnju radio je još od 1838. austrijski pionir

željeznica Alois Negrelli. Sueski kanal pušten je u promet 16. decembre 1869. godine.

Gradnjom kanala regija je bitno izmjenjena i postala je jedno od najvažnijih gospodarskih

područja Egipta. Na severnome ulazu je grad Port Said, a najveći je Ismaillia, prometno čvorište

prema Kairu. Na južnom ulazu u kanal je grad Suez.

Kanal Rajna-Majna-Dunav (Kanal Majna-Dunav, RMD kanal ili Evropski kanal), umetni kanal

u Bavarskoj (Nemačka), spaja reke Majnu i Dunav, na pravcu od Bamberga, preko Nürnberga do

Regensburga. Osigurava plovnu vezu između delte Rajne (kod Rotterdama u Holandiji) i delte

Dunava u istočnoj Rumuniji, povezujući Severno more i Atlantski ocean sa Crnim morem.

Završen je 1992. godine i dugačak je 171 km. Luka Roterdam može istovremeno da primi 375

morskih brodova. Za jednu godinu kroz ovu luku prođe preko 30 hiljada brodova.

4.1. REČNI SAOBRAĆAJ I LUKE U SRBIJI

Kroz Srbiju prolaze dva evropska saobraćajna koridora - kopneni koridor X i rečni koridor VII

koji povezuje 10 evropskih zemalja koje izlaze na plovni deo reke Dunav. Od granice sa

Mađarskom do Beograda, Dunav teče praktično paralelno sa trasom evropskog autoputa i

železničke pruge, što taj prostor čini izuzetno vrednim i značajnim sa privrednog i svakog

drugog stanovišta. To potvrđuje i činjenica da su u periodu 2001-2009. na prostoru uz Dunav i u

njegovim rubnim delovima strani investitori investirali oko dve trećine od svih stranih investicija

u Srbiji.

Dunavski bazen je jedan od dinamičnijih delova Evrope, posebno posle puštanja u saobraćaj

kanala Dunav-Majna i njegovog povezivanja sa rekom Rajnom, početkom 90-tih godina prošlog

veka. Potencijali vezani za koridor VII bili su intenzivnije korišćeni do početka 90-tih godina

kada su rečni brodari Srbije bili na drugom i trećem mestu po broju plovila na Dunavu (1950 -

1980. godina). Početkom 90-tih godina, kada je došlo do oružanih sukoba, građanskog rata,

13

raspada SFRJ i zavođenja sankcija - obustavljen je međunarodni saobraćaj brodara Srbije

Dunavom. Sredinom 90-tih godina plovidba srpskih brodara je obnovljena, da bi u 1999. godini,

posle agresije NATO i rušenja mostova na Dunavu, bila ponovo potpuno onemogućena sve do

uklanjanja bombi, eksplozivnih naprava i izgradnje mosta ,,Slobode" u 2005. godini.  

Poslednjih godina obim usluge meren tone-kilometri iznosi oko 1,6 mlrd/tkm što je za oko 50%

manje nego u 1990. U 2007. godini brodarske kompanije posedovale su oko 350 plovila u

eksploataciji od kojih je većina starija od 40 godina. Domaći putnički saobraćaj praktično ne

postoji, a  broj inostranih brodova za prevoz turista koji pristaju u beogradskoj luci stalno se

povećava. Plovni deo reke Save malo se koristi, a još manje mreža kanala u Vojvodini vezana za

Dunav i Tisu. U Srbiji postoji 11 značajnijih teretnih rečnih luka i veliki broj malih pristaništa u

kojima se godišnje pretovari oko 6,5 miliona tona robe (2006).

U dunavskom bazenu, osim prevoza razvijene su i mnoge druge vrste delatnosti, posebno

brodogradnja i remont rečnih brodova, turizam i proizvodnja energije. Srbija ima više od 10

brodogradilišta na Dunavu, Savi, Tisi, Tamišu, Begeju i kanalima DTD koja grade i remontuju

brodove i za velike inostrane kompanije.

Srbija još uvek u maloj meri koristi potencijale unutrašnjih plovnih puteva, posebno Dunava,

imajući u vidu dužinu unutrašnjih plovnih puteva od oko 1700 kilometara. Lučki kapaciteti su

iskorišćeni sa oko 30%, a rečna flota je zastarela. Linijski putnički saobraćaj u Srbiji ne postoji, a

intermodalni transport robe je u začetku.

U delatnosti saobraćaja na unutrašnjim plovnim putevima, krajem 2008. godine, bilo je

zaposleno oko 900 ljudi i još oko 800 u delatnosti rada luka i pristaništa. Ukupni prihodi od

saobraćaja i usluga u 2007. godini iznosili su oko 2,6 milijardi dinara ili oko 48 miliona dolara,

od čega su devizni prihodi iznosili oko 22 miliona, uz pozitivan saldo od oko 12 miliona. Bruto

domaći proizvod vodnog saobraćaja u 2007. godini iznosio je 889 miliona dinara ili 15,2 miliona

dolara, a devizni prihodi iznosili su 21,3 miliona dolara.

14

4.2. PLANOVI ZA RAZVOJ REČNOG SAOBRAĆAJA U SRBIJI

I pored velikog vodnog potencijala, posebno Dunava, koji je celom dužinom plovan, rečni

saobraćaj u Srbiji iskorišćen je samo 5 odsto u odnosu na druge vidove transporta.

Donošenjem modernog zakona o unutrašnjoj plovidbi, kao i potpisivanjem dva važna evropska

sporazuma, Srbija može da unapredi rečni saobraćaj i ostvari benefite od oko 50 miliona.

Prvi od dva evropska sporazuma se odnosi na uređenje regulative unutrašnjih plovnih puteva u

Srbiji, a drugi na prevoz opasnih tereta.

U cilju unapređenja i povećanja obima rečnog saobraćaja u regionu, Srbija i Hrvatska trebalo bi

da u najskorije vreme postignu sporazum o rešavanju problema na plovnom putu Dunava.Na

unutrašnjim plovnim putevima, u proteklom periodu, godišnje je prevoženo oko 8 miliona tona

tereta, a novi  propisi  omogućiće da se obim rečnog transporta udvostruči.

Inače, tokom poslednjih godina ulaganja u razvoj rečnog saobraćaja u Srbiji bila su više nego

skromna. Sve što je urađeno relizovano je sredstvima dobijenim iz  predpristupnih fondova EU.

Naime, donacijom Evropske komisije u vrednosti od 11 miliona evra, u naredne tri godine, na

Dunavu će biti uveden informacioni sistem, kao najsavremenija tehnologija praćenja i

nadgledanja plovidbe. Takođe, Evropska agencija za rekonstrukciju finansirala je izradu master

plana i studije opravdanosti za unutrašnji vodni transport u Srbiji. Među prioritetnim projektima

su: uklanjanje neeksplodiranih mina zaostalih od NATO bombardovanja 1999. godine, remont

prevodnica na hidrocentrali „Đerdap 1“ i „Đerdap 2“.

Takođe,  međunarodni uslovi bezbednosti polovidbe nalažu izmeštanje privremenog drumsko-

železničkog mosta u Novom Sadu. EU je već obezbedila sredstva za izradu projekta novog

„Žeželjevog mosta“, koji će biti izgrađen uzvodno od  postojećeg –privremenog mosta, a novi će

po formi i obliku biti isti kao stari. Sredstva za njegovu izgranju  obezbediće se delimično iz

predpristupnih fondova Unije, dok će Srbija uložiti oko 30 miliona evra. Pored ovog projekta, na

listi prioriteta je i regulisanje 11 kritičnih sektora na Dunavu, među najznačajnijima su Apatin,

Staklar, Futog i Beška. Za ove poslove potrebno je obezbediti oko 45 miliona evra. 

15

5. TROŠKOVI INFRASTRUKTURE U REČNOM SAOBRAĆAJU

Troskovi infrastrukture u ukupnim troskovima reprodukcije recnog saobracaja ucestvuje vrlo

nisko,jer je njihova visina neznatna s obzirom na vrstu saobracajnice

Utrosena sredstva za odrzavanje i obelezavanje plovnih puteva obezbedjuju neophodne uslove

plovidbe na Dunavu,Tisi,Savi…

Troskovi pristanista odnosno njigove infrastrukture su veoma specificni,jer se pristanista bave

nizom delatnosti pored prevoza,a te delatnosti prevoza i nemaju neke direktne

veze(npr.skladistenja).Zbog toga je tesko da se dovoljno realno sagledaju velicine troskova

pristanista koji se odnose na deo troskova infrastrukture vezane za recni saobracaj,to jeste promet

robe koji dolazi sa reke ili ide na reku.

5.1. POKRIVANJE TROŠKOVA INFRASTRUKTURE U REČNOM SAOBRAĆAJU

Kod sagledavanja problematike pokrivanja troskova infrastructure recnog saobracaja treba imati

u vidu ekonomsku sposobnost korisnika infrastrukture-transportnih organizacija udruzenog

rada,koje ne obezbedjuju ni dovoljno sredstava za reprodukciju osnovnih sredstava pre svega

flote.Troskovi infrastrukturnih objekata cija je vrednost izuzetno velika i zahteva velika

investiciona ulaganja,nadmasuje mogucnost ukupnog recnog saobracaja.

Polazeci od izlozenog zauzet je stav o pokrivanju troskova infrastrukture.Ukupna sredstva za

obelezavanje i odrzavanje plovnih puteva treba u celini da snose brodarske organizacije

tj.korisnici plovnog puta.Ovakvo opredeljenje polazi od cinjenice da su brodarske organizacije

neposredni korisnici plovnih puteva,a troskovi obelezavanja i odrzavanja plovnih puteva sluze

samo za obezbedjenje povoljnijih uslova plovidbe.

16

5.2. FORMIRANJE TROŠKOVA INFRASTRUKTURE U REČNOM SAOBRAĆAJU

Plovni put kako prirodni tako i vestacki,pored saobracajnih funkcija ima i niz drugih

namena,kao sto su koriscenje u poljoprivredi,ribolovu,turizmu.

U svim zemljama preduzeca recnog saobracaja ucestvuju u finansiranju ,regulisanju i odrzavanju

plovnog puta,putem posebnih naknada.

U nasoj zemlji recna preduzeca placajau naknadu za koriscenje objekata bezbednosti

plovidbe,koja se koriste za odrzavanje plovnog puta i za obelezavanje u cilju regulisanja

plovidbe.Nasa recna transportna preduzeca placaju i posebne pristanisne naknade.Pored toga

brodska preduzeca placaju i takse za koriscenje nekih kanala.

Ocenjujuci ukupno ucesce troskova infrastrukture u ceni kostanja prevoza u recnom saobracaju

kao relativno male,moze se istaci da recna brodarska preduzeca imaju interes za poboljsanjem

kvaliteta odrzavanja plovnih puteva,za njihovo bolje regulisanje i obelezavanje,te bi u tom cilju i

naknade koje bi ona placala mogle da budu vece,ukoliko bi se postigli odgovarajuci efekti u

poboljsanju uslova rada i snizenja troskova eksploatacije.

5.3. FORMIRANJE CENA U REČNOM SAOBRAĆAJU

Formiranje cena prevoza robe u recnom saobracaju vrsi se razlicito za medjunarodni i unutrasnji

saobracaj.U medjunarodnom saobracaju cene se formiraju prema uslovima trzista.U domacem

saobracaju za prevoz robe i prevoz putnika,cene se obrazuju prema uslovima trzista,ali su

organizacije udruzenog rada obavezne da Republickim Sekreterijatima za trziste i cene

dostavljaju cenovnike usluga.

Nove cene se mogu primenjivati 60 dana od dostavljanja cenovnika usluga Republickom

Sekreterijatu za trziste i cene.

17

6. ULOGA REČNOG SAOBRAĆAJA U TURIZMU

Poslednjih decenija prisutne su nove tendencije u razvoju razlicitih vidova recnog saobracaja.Pre

svega na trzistu SAD,ali i na drugim razvijenim trzistima,dolazi do dinamicnog rasta ponude

luksuznih putovanja brodom-krstarenja.To se vrsi uz pomoc koriscenja savremenih tipova

plovila-Overkraft,hidrokrilnih brodova…

Najvecu mogucnost za razvoj recnog saobracaja pruza Dunav,koji ima veliki turisticki

znacaj.Proglasen je za medjunarodnu reku pa se smatra medjunarodnim plovnim putem.2003

godine izuzetno se razvija turizam na Dunavu.Turisti polaze iz Nemacke i putuju do Crnog mora

sto im pruza priliku da upoznaju strane zemlje , vece gradove i njihovu istoriju i kulturu.

Za plovidbu brodova ,jahti i camaca vaze propisi kao i za svaku pribreznu zemlju.Ovo je

regulisano Konvencijom o plovidbi Dunavom.Brodovi,camci i jahte koji zele da plove

Dunavom,treba da su registrovani po prtopisima svoje zemlje i da imaju sva potrebna

dokumenta,ka osto vazi i za sva plovila na moru.

Svaki strani plovni objekat treba da se prijavi pogranicnoj kapetaniji pristanista,gde postoji

carina i granicna policija.

U razmaku od 2004-2006 godine kroz Srbiju je proslo prko 66.000 inostranih turista,a postoje

velike mogucnosti da se taj broj poveca iz godine u godinu.Ovo pokazuje da postoji velika

mogucnost razvoja nautickog turizma u Srbiji.

18

ZAKLJUČAK

Rečni saobraćaj ima značajnu ulogu u razvoju unutrašnjeg prometa u mnogim zemljama. Iako

naša zemlja ima povoljne uslove za razvoj rečnog saobraćaja, naročito zbog Dunava koji je

druga po veličini reka u Evropi, još uvek nema odredjeno mesto u našem saobraćaju.

Pored niza prednosti rečnog saobraćaja (na primer, niski troškovi transporta, mogućnosti razvoja

rečnog turizma), kod nas postoje elementi koji dosta usporavaju njegov razvoj (mala

komercijalna brzina prevoza, povremena ograničenja prevoza…….)

Ipak godinama dolazi do velikog razvoja turizma na Dunavu, što bi trebalo da dovede do velikog

napredka u inicijativnom turizmu naše zemlje.

Naša zemlja ima perspektivu razovoja rečnog saobraćaja, kada se uzme u obzir da Dunav, koji

prolazi kroz Srbiju, predstavlja deo velikog kanala Rajna-Majna-Dunav. Ovaj kanal ima veliki

značaj za Srbiju sa aspekta prevoza i preusmeravanja jednog dela uvozno-izvozne privrede

zemalja na korišćenje rečnog prevoza u razmeni roba.

19

LITERATURA 

1. Prof.dr Milorad Opsenica, Onovi saobracaja i transporta

2. Kolaric Nebojsa,Menadzment u saobracaju

3. Dokic Mirko,Saobracajna Ekonomika

20