Prevod sa srpskog

Prevod sa srpskog

Evropska perspektiva Srbije i Balkana

Predavanje odrano pred lanovima Humboltovog i DAAD kluba u Novom Sadu28. juna 2006. godine

Veliko mi je zadovoljstvo da danas pred Vama govorim o temi iji se znaaj za Srbiju, za Balkan, za jugoistonu Evropu i za celu Evropu ne moe precenjiti: Radi se o evropskoj perspektivi regiona i ove zemlje, i to u vreme kada se, kako u Evropskoj uniji tako i u Srbiji, ustro raspravlja o tome da li treba da se nastavi dosadanjim putem integracija.

ini mi se da Novi Sad pravo mesto za odravanje ovakvog predavanja. Jer Novi Sad je, s jedne strane, glavni grad regiona koji je svojom raznolikou stanovnitva jedan od najevropskijih gradova, koji je, dakle, odraz Evrope u malom, a u kojem se upravo u najnovije vreme ponovo preispitivaju vrednosti kao to su otvorenost prema svetu, pluralitet i tolerancija. Dakle, ovo bi moglo da bude posebna inspiracija da se na ovom mestu razmilja o evropskim perspektivama.Dozvolite mi kao istoriaru da se prvo nakratko osvrnem na istorijsku prolost o emu kasnije moemo jo da diskutujemo:

Balkan je ve u praistorijsko doba predstavljao most izmeu Istoka i Zapada, Severa i Juga. I ljudi iz ranog doba su se doselili, ostali i nastavili svoj put prema zapadu ili severu, donevi deo svoje kulture na ovaj prostor koji se danas naziva centralnom Evropom. Teritorija dananje Srbije i Balkan postali su deo Rimske imperije i predstavljali su jednu od najvanijih provincija iz kojih su potekli neki od najznaajnijih imperatora. Ovde su se nalazili prekrasni i znaajni gradovi Imperije. Srbija i Balkan su veoma rano bili prikljueni na evropsku mreu saobraajnica, i to na nivou koji je ponovo postignut tek u novije vreme. I naravno da ne moram posebno naglasiti znaaj Dunaa kao evropske reke koji spaja narode i kojem nema pandana. Srbija, kao i cela Evropa, pokrtena je kao deo orbis christianum. Dozrevanjem dravnosti nagovestili su se problemi s kojima je ovaj region morao vekovima da ivi. izma iz 1054. godine, formiranje srpske nacionalne crkve, nadiranje Osmanlijskog carstva i pad srpske drave u 14. veku bili su epohalni dogaaji koji su Srbiju i njene susede na dui rok odvojili od razvoja ostale Evrope. Balkan je, na kraju krajeva, kroz vekove proiveo svoju istoriju kao pogranini region, kao region izmeu zapadnog i istonog Rima, izmeu hrianske Evrope i Osmanljiskog carstva. Nuspojave takvog razvoja su bile promenljive granice, to su savremenici fatalistiki prihvatili, ali to je i razlog ogromnog razaranja i velike ljudske nevolje.ivot u pograninom regionu sadrava anse i rizike: Njegovi stanovnici s jedne strane imaju vie kontakata sa spoljanjim svetom. Oni moraju biti spremniji od stanovnika iz sredine kontinenta da ue strane jezike i da budu otvoreni prema drugim kulturama. S druge strane, iz razloga ouvanja vlastitog identiteta, stanovnik iz pograninog regiona je u stvari skloniji tome da posebno naglasi svoju osobitost. Tamo gde je odnos ka susedima problematian, ljudi vie pokazuju tendenciju ka krutosti i tvrdoglavosti, beskompromisnosti, ak izolovanosti, nezi sopstvene produhovljenosti sve do agresivnosti prema svemu to je strano. Spoljanji svet se smatra ugroavanjem vlastitog postojanja, a ne neophodnim pandanom. S druge strane, jasno su prepoznatljivi i rizici kojima su bili izloeni stanovnici pograninog regiona: esto su defilovale naoruane grupe od kojih se nije moglo oekivati nita dobro, od kojih se nije mogao oekivati nikakav boljitak, nego, nasuprot tome, kraa i pljaka. Ova rastrganost i ranjivost Balkana je vekovima oznaavala njegove stanovnike.O ljudima na Balkanu se esto govori, da su skloni fatalizmu, uvereni da ne mogu da izbegavaju igru monika kojoj, dakle, treba da se prilagode, mudro i potajno, kako bi je iskoristili za ostvarivanje vlastitih ciljeva. Kau da su sumnjiavi prema vlastitoj dravi, slabo veruju u svoju upravu, a u vrenju funkcija iskljuivo vide mogunost za onog koji se nalazi na toj funkciji, da se bestidno i bez rizika obogati. Ako se ovek pomiri s tom injenicom, onda se izdaje politika kao umee, da se u okviru mogueg ostvare vlastiti interesi za dobrobit cele nacije, te da ih zastupa prema spoljanjem svetu. Jedno pozitivno kongruentno shvatanje politike se u Srbiji, pak, tek kasno razvilo. Zemlja i njeni stanovnici su bili deo Osmanlijskog carstva, i to vekovima do te mere, da se politika klasa mogla opet formirati tek kroz otpor protiv okupatora i pobedu nad njime.Dug put Srbije u dravnu nezavisnost gurnuo je zemlju sredinom 19. veka opet u pograninu poziciju kada se, po usporenom povlaenju Osmanljiskog carstva sa balkanskog poluostrva, ponovo suoila sa hegemonistikim zahtevima Austro-Ugarske, traei tada kao balans zatitu Rusije. U balkanskim ratovima se Beograd po prvi put u novijoj istoriji oseao pozvanim da ponovo sama nastupi kao regionalna hegemonistika sila i da zaokrui svoju dravnu teritoriju sa podrujima kojima ve vekovima nije upravljao srpski vladar. Aktualni nacionalistiki zahtevi obrazloeni su uz pozivanje na teritorijalne zahteve iz srednjeg veka.U evropskom samounitavanju za vreme Prvog svetskog rata Srbija je, uz mnogo rtava, sauvala svoju samostalnost i oseala da je nakon rata kucnuo as da kao vodea sila Junih Slovena dostigne njihovu integraciju u jednoj dravi. To je uspelo, ali su mnoga pitanja ostala otvorena: meusobni odnos nacija nije bio dovoljno razjanjen i kraljevina koja je na kraju proglaena, samo je prinudom umela da neutralizuje centrifugalne sile. Dalji razvoj je prekinut Hitlerovom podelom Jugoslavije, velikom traumom jugoslovenskih naroda u 20. veku sa neizmernim rtvama izazvanim zverstvima okupacione sile i graanskim ratom koji je do kraja rata besneo izmeu politikih grupa i naroda i ije su se posledice oseale i posle toga.Nakon Drugog svetskog rata preduzet je jo jedan pokuaj jugoslovenske integracije. Pod pritiskom Komunistike partije razvio se autoritarni jednopartijski sistem sui generis, koji je bio od 1948. godine distanciran od Istonog bloka i sovjetske super-sile, relativno otvoren prema spolja, pogotovo prema Zapadu, a u unutranjoj sferi neblagonaklon prema bilo kakvim nacionalistikim tendencijama, sa posebnom tenjom ka izglaivanjem napetosti, ali ipak nepoverljiv prema demokratiji na koju se gledalo kao na opasnost za integritet drave.

injenica da je taj integritet na kraju ipak raspao, namee pitanje kako bi li demokratska Jugoslavija, pak, mogla da preivi. Pitanje je hipotetiko i zbog toga neistorijsko, ali ipak vredi razmisliti o tome, jer iz toga moemo izvui pouke za budunost.Nacionalizam ne samo da vodi do ratova, on, takoe, nastaje iz iskustava ratova. Konstitutivni faktor za nacionalizam je adekvatno shvatanje istorije koje se razvija, neguje i prenosi kroz tradiciju: pojam zakleto neprijateljstvo, koje je tako dugo trovalo nemako-francuski odnos, primer je za to.

Imamo posla sa reimom istine, kako to naziva Michel Foucault. Vie interpretacija istorije konkuriu jedna drugoj. Tek u diskursu, u meusobnoj diskusiji, iz toga, u pluralistikom procesu, nastaje realnost.

Tamo, gde takav diskurs ne postoji, gde istraivanje i nastava nisu slobodni ili gde drava smatra da je jedino ona nadlena za retroaktivnu definiciju istorije, ne moe vie biti javnog prostora za diskusiju i nauno prouavanje istorije. I u Jugoslaviji Titove ere razvio se ovaj fenomen: prilozi koji su odstupali od oficijelne verzije vodili su ka represiji, tako da je bilo preputeno, s jedne strane, porodicama i njihovom privatnom predanju, a s druge sektaima i radikal-nacionalistima, da stvaraju alternativno shvatanje istorije, bez naune i istraivake korekcije. Na taj nain je objektivno istraivanje injenica bilo nemogue.Nesistematsko privatno predanje i istorijsko-ideoloka hajka su se u Jugoslaviji 80-ih pomeali u eksplozivnu smesu. To se nije dogodilo samo u Srbiji, ali je to ovde i u Hrvatskoj bilo naroito snano izraeno. Da su narodi Jugoslavije mogli ii mukotrpnim putem prouavanja istorije, moda bi postali imuni na hukanje nacionalista. Da je bilo razvijenog demokratskog diskursa, on bi raskrinkao hvalisave parole piromana i politiku elitu primorao na odgovorno delovanje. I da je u to vreme proces evropskog ujedinjavanja ve dalje napredovao, perspektiva integracije Srbije bi sigurno delovala dodatno stabilizirajue.Mislim da se Balkan, a naroito Srbija, danas nalaze pred istorijskom odlukom: U pozitivnom sluaju dokazae se da ne postoji takozvana sudbina Balkana, da je fatalizam neopravdan i da Srbija ima ansu da, zajedno sa svojim susedima, sama stvara svoju budunost u Evropi, u Evropskoj uniji, i u regionu, ne prema razmiljanjima u duhu politike moi, nego prema razmiljanjima trezvenog reavanja problema. Ovakva racionalna odluka prua mogunost udaljavanja od politike kao ideologije i ostvarivanja politike koncepta i programa. Tek tada e biti mogua diskusija o konkretnim problemima, iji e ishod odreivati realne ivotne okolnosti ljudi koji danas ive, a ne mitovi prolih vekova. Odluka zavisi, pre svega, od smih Srba. Koliko je ona vana i dalekosena, nije se jo svugde razglasilo, inae neki faktori ne bi tako nepromiljeno instrumentalizovali ovu temu. Time mislim naroito na one koji sa svojim retrogradnim diskursom i sa programskom koncepcijom nesposobnom za budunost, predstavljaju teret modernoj Srbiji. Ponekad je tuno posmatrati koliko srpskom drutvu esto teko pada da reformie stvari koje je davno trebalo da budu promenjene.Da bih pojasnio znaaj ove odluke, elim da Vam prezentiram dve opcije koje Srbija danas ima. Obe izgledaju mogue i ostvarive, obe imaju pristalice i protivnike, obe opcije su presudne za ivot ljudi u Srbiji za deset, dvadeset, trideset godina, za dananju generaciju, za njenu decu i njene unuke. Dakle, govorimo o odluci koja ima znaajne politike, ljudske i moralne posledice:Prva opcija se na sledei nain da parafrazirati: Mi, Srbi, se plaimo gubitka identiteta. Predstoji nam novi egzodus, ve danas jata mladih naputaju nau zemlju. Kakav izlaz imamo, kako moemo da obezbedimo svoj opstanak, ta nam donosi najmanje zla? Stalni strah od nestajanja mobilie nae snage za spas i opstanak naeg naroda. Pri tome su opstanak naeg naroda i njegove teritorije - jedno. Mi smo slobodan narod, jedini narod u Evropi, koji je uspeno digao ustanak protiv nacionalsocijalizma i staljinizma. Sada nam preti novi staljinizam, ovaj put je to budunost, koju nam nameu evrobirokrate, koji ele da nam oduzmu slobodu, da nas potine. Ali mi ne smemo da se odreknemo svog identiteta i zbog toga moramo da pruimo otpor sovjetskim metodama, kojima Brisel i evropske velesile ele da stvore Evropsku uniju. Carstvo srpsko nije izgubljeno na Kosovu. Iz narodnog duha nastao je velianstven srpski ep i etos, ija je sr sloboda. Tu slobodu i nau nezavisnost treba braniti.

Toliko o prvoj opciji, koju na ovaj ili slian nain podravaju ne samo lanovi Akademije, ve ona kao takva sa jednostavnijim vokabularom krui kao narodno predanje, ima politiki uticaj, i koristi se u partijskim programima i predizbornim kampanjama. Takve izvrgnute ideje nikako ne treba precenjivati, ali ih ne treba ni potcenjivati, poto iz njih proizilazi jedna negativna, izolacionistika energija, koja moe da ima razorne posledice, kao to je to ve bio jednom sluaj sa nekim razmiljanjima pre tano dvadeset godina, koja su uestvovala u izazivanjem katastrofalne implozije Jugoslavije i Srbije.Druga opcija je put u zajednicu evropskih drava, koje su se u slobodnom samoopredeljenju i sa demokratskom legitimacijom udruile u Evropsku uniju. To se ne deava uz pomo evropske brenjevske doktrine i tajnih slubi, vojske i ideolokog terora, ve slobodnim samoopredeljivanjem naroda, koje zastupaju njihove vlade, parlamente i javno mnjenje. Niko se ne prisiljava u Evropsku uniju. Ko je samom sebi dovoljan ili smatra da ima druge opcije mirnog suivota sa susedima i druge opcije privrednog prosperiteta, taj e ostati sused Evropske unije, ne bivajui njenim lanom, kao to su to odluile vajcarska, Lihtentajn, San Marino, Monako ili Norveka. Da li e to biti budua pozicija Srbije u Evropi, preputam Vaoj proceni. Ali, moda bi pitanje, da li Srbija treba da krene evropskim putem, trebalo proiriti pitanjem: koje to ciljeve uopte povezujemo sa Evropom.Tragajui za odgovorom ne treba se zaustavimo na strukturnoj pomoi i razvojnim programima, ma koliko da su oni vani za dotine zemlje. Na kraju krajeva, privredni i razvojno-politiki aspekti nisu svrha za sebe, ve deo veleprojekta pod imenom Evropa, iji se smisao i cilj, u diskusiji o proirenju ili ustavnom ugovoru, ponekad gubi iz vida. Treba ponovo da se setimo poetka evropskog ujedinjavanja, kada su ljudi, nakon dva teka i krvava rata u samo 30 godina, eznuli za mirom. Predsedavajui Saveta i austrijski kancelar isel nedavno je to formulisao ovako: Evropa je pre svega (i nadalje) jedna poruka mira. Obiite seosko groblje, pogledajte grobove iz svetskih ratova i znaete na ta mislim.Ta poruka mira, koja se na primer ogleda u nemako-francuskim ili nemako-poljskim odnosima, upuena je isto tako i Balkanu i njegovim narodima. Ta poruka vai i nakon referenduma u Francuskoj i Holandiji. Odbacivanje ustavnog ugovora nije bilo odbacivanje evropskog jedinstva, ve upozorenje politici da ne uri, da ljude stalno iznova ubedi o ispravnosti evropskog projekta i da izbegava obaveze koje se mogu smatrati prekomernim. Ove rezerve treba shvatiti veoma ozbiljno. Danas se politika proirenja zasniva na naelu konsolidacije. To znai da moramo biti veoma oprezni u pogledu preuzimanja novih obaveza, ali da se postojeih obaveza, upravo i prema dravama jugoistone Evrope, vrsto drimo.I jedna i druga strana moraju biti otvorene, kako Evropska unija tako i drave kandidati. Evropski savet je u Kopenhagenu 1993. godine definisao kriterijume, koje moraju da ispune drave kandidati, meu kojima su kako privredni i finansijski, tako i institucionalni i demokratski kriterijumi. Institucionalna stabilnost, demokratski i pravni poredak kao i potovanje ljudskih prava, to ukljuuje i potovanje i zatitu manjina, stabilna efikasna trina ekonomija, sposobnost da se odoli pritisku konkurencije na tritu Evropske unije, i konano sposobnost prihvatanja obaveza i ciljeva proisteklih iz lanstva, sve su to zadaci, koje treba ispuniti. I kao lanica Evropske unije Srbija e imati pravo da pie irilicom i da proizvodi kajmak. Jedinstvo u raznolikosti, sutinsko naelo evropskog procesa ujedinjavanja, i ovde e se potvrditi kao to to pokazuju pet uspenih decenija evropskog jedinstva.Ono to je posebno kod Evropske unije i to je ini generatorom mira jeste da se uz svu odlunost u ostvarivanju vlastitih nacionalnih interesa u Briselu, za pregovarakim stolom, svakodnevno odvija mirni proces harmonizacije interesa iju pripremu i posredovanje vre esto nabeeni evrobirokrati. Mada se njihov ukupni broj poklapa sa brojem slubenika u jednom veem nemakom gradu.

Ali evropska perspektiva Balkana obuhvata i rasplet starih sukoba, koji su se tokom dueg perioda razvijali i uvrivali, i za koje neki veruju da su trajne prirode. Za takve dugotrajne sukobe postoje primeri i iz drugih regiona, ali je Balkan bio naroito pogoen. Sukobi se ne daju uvek izbei, jer suprotnost u interesima je u prirodi oveka. Ali ono to se moe izbei jeste nasilno reavanje sukoba, time to e se uesnici podrediti utvrenim pravilima i pridravati propisanih postupaka.

U okviru jedne drave to su dravni zakoni, koji se u krajnjoj liniji sprovode uz pomo policije i sudova. Meu dravama to je sistem meunarodnih odnosa i meunarodno pravo, koje omoguava ureeno ophoenje i mirno reavanje sporova meu dravama. Niko nee biti toliko naivan i poverovati da drave, koje su iznutra slabe i dezorganizovane, imaju veliko poverenje u taj mehanizam. Zbog toga su za nas regionalna stabilizacija i reavanje sporova, kao i demokratizacija i razvoj pravne drave, dve strane jedne medalje. Samo onaj, ko se u jednom drutvu pravino ophodi prema svojim sugraanima, razvija dugotrajno razumevanje za budue mirno ophoenje sa svojim susedima u regionu.

Dozvolite mi da na ovom mestu budem jo konkretniji i da ono to sam rekao objasnim na primeru Srbije: Srbija ima sedam neposrednih suseda. To je, s obzirom na veliinu zemlje, veoma neobino. ak i Nemaka, ija je povrina etiri puta vea od povrine Srbije, ima samo dva suseda vie bivajui time zemlja sa najvie susednih drava u Evropi. Sa veinom svojih suseda Srbija ima na ovaj ili onaj nain probleme, pri emu se problemi dodue razlikuju: Maarska budno motri kako se postupa sa maarskom manjinom u Vojvodini, Makedonija smatra da njena bezbednost zavisi od reenja Kosovskog pitanja, Crna Gora strepi da Srbija u dubini due ne prihvata njenu nezavisnost i mogla bi da deluje destabilizirujue. Odnosi sa Bosnom i Hercegovinom kao i sa Hrvatskom optereeni su ratovima devedesetih godina. Jedino odnosi sa Bugarskom i Rumunijom trenutno se mogu smatrati gotovo neproblematinim.to se tie evropske perspektive Srbije, bitno je da se shvati da Evropska unija najverovatnije nee dozvoliti da se postojei regionalni konflikti jo jednom izvoze u zajednicu. Primer Kipra slui za pouku, pokazujui kako je nada da se svi problemi mogu reiti jednostavnim ulaskom u Evropsku zajednicu, nitavna, makar kratkorono gledano. Stoga e verovatno preovladati ona misoana kola koja tvrdi da sposobnost ulaska u EU podrazumeva da se konflikti sa susedima smanje na neku meru koja se trajno moe kontrolisati. Jer lanstvo u Evropskoj uniji nije nikakav univerzalni lek za reavanje postojeih konflikata, ve rezultat procesa menjanja kako unutar drave tako i u odnosu prema drugim dravama . Drugim reima: Volja za dobre susedske odnose mora da postoji na poetku ovog procesa, a ne na njegovom kraju. Poetni zastoj u komunikaciji ovde u Srbiji kao reakcija na proklamaciju nezavisnosti Crne Gore na primer nije predstavljala dobar poetak novog susedstva. injenica da je Srbija 15. juna priznala nezavisnost Crne Gore tim pre prua razlog za radost. Da je bilo drugaije to bi predstavljalo jo jedan in u predstavi proputenih prilika, kojoj smo ovde u Srbiji tako esto prisustvovali.Naravno reenje Kosovskog pitanja tu igra odluujuu ulogu. Za Srbiju je Kosovo prokockano kada je Miloevi pokuao da svoje ideje sprovede nasilno i putem rata. Situacija u kojoj se Srbija trenutno nalazi je neposredna posledica ove politike. Sada se radi o tome da se ljudima na Kosovu dakle svim ljudima, bilo da su Srbi, Albanci ili Roma prui perspektiva. I to perspektiva sigurnosti, mirne harmonizacije interesa i blagostanja pod zajednikim evropskim krovom.Mnogo toga ega sam se dotakao kad sam govorio o odnosu sa susednim zemljama ima veze sa istorijskim balastom. Mnogi nesporazumi, neslaganja, pa nekad ak i mrnja ne potiu iz linih iskustava koje ljudi jedne grupe doive sa drugim grupama, etnikim grupacijama ili nacijama, ve proistiu iz kliea, iz pria prenoenih s kolena na koleno, iz rekla kazala. Odgovoran odnos prema istoriji u nauci i nastavi, u kolama i na univerzitetima, u medijima i u javnoj politikoj raspravi zahteva na prvom mestu spremnost da se razmilja o vlastitim grekama i propustima, naroito tamo gde su injenice neprijatne i bolne. Ovaj proces se bar meu obrazovanim ljudima - nikad ne zavrava, jer svaka generacija mora iznova da se suoi sa prolou, mora da je proui i usvoji. injenica da mnoge zemlje ovog sveta koriste mitove i ulepavanja kada se radi o sopstvenoj rado glorifikovanoj prolosti, nije nikakvo opravdanje.Potedeu nas mnogobrojnih primera gde poricanje zlodela u istorijskom diskursu do dana dananjeg teko optereuje odnos meu susedima. Argument da su i druge strane u sukobima poinile zloine, ja u ovom kontekstu ne uvaavam. Svako mora da se suoava sa sopstvenom prolou i da dokae da je sposoban ne samo da prebrojava sopstvene rtve, ve i da uvaava i rtve drugih. To podrazumeva i pravedno kanjavanje izvrilaca.ta to znai za Srbiju danas?

Vodei kadrovi u politici i medijima, u obrazovanju i vaspitavanju, u administraciji i u sudstvu, u organima bezbednosti i u privredi moraju da budu na nivou svoje odgovornosti i da zajedno jaaju mladu demokratiju u Srbiji. Ako se sad ne krene odluno unapred, ako se ne sledi odluna strategija za Srbiju i njenu budunost u Evropi, onda postoji opasnost da se Srbija vrati u balkansku prolost. Meutim, to nee biti ta idealizovana prolost, o kojoj neki sanjaju, prolost potenih seljaka koji sluaju zvuk guslara u oblinjoj krmi, prolost plemenitih srednjovekovnih junaka i boraca koji se pre bitke nau u crkvama oslikanim freskama kako bi se pomolili Bogu, ve bi to pre bila balkanska nona mora sa korupcijom, nasiljem i organizovanim kriminalom, sa pravnom nesigurnou i samovlau, gde se za novac sve moe kupiti bez obzira na ljudske vrednosti, gde tajkuni sa opljakanim bogastvima postavljaju smernice politike, a gde ljudi koji imaju viziju o boljoj budunosti, bee, kako su to inili tokom 90ih godina.Odluujue pitanje dakle nije, da li Evropa eli Srbiju, nego da li Srbija eli Evropu. Meni se ini da ovo pitanje i dalje nije reeno do kraja. Srbija jo moe slobodno da bira. Evropska perspektiva Srbije zavisi od Srbije i samo Srbi mogu sami da iskuju svoju sreu. Niko ne moe i nee odluiti umesto njih.

PAGE 4