Renesansa na severu

Rogier van der Weyden Skidanje s krsta 1435 2,20 x 2,67 slika na drvetu Prado Madrid.

Slikar je figure koji ine ovaj prizor razmestio na nekoj vrsti plitke pozornice a spram neutralne pozadine, to znai da svesno bira da prizor ne bude istina i procenjuje da je bolje da prizor prikae na ovaj nain. Sveti Jovan i Marija magdalena uzalud pokuavaju da pridre bogorodicu koja se obeznanjuje od bola i tuge.

Matias Grinevald Izenhajmski oltar Raspee slika na drvetu 2,69 x 3,07 m Muzej Untrlinden Kolmar

Onaj treba da raste. a ja da se umanjujem Jevanelje po Jovanu, III, 30

Grinevald nije nita izostavio u doaravanju uasa ovog prizora patnje: Hristovo umirue telo iskrivljeno zbog muka na krstu; trnje kojim su ga ibali tri iz zagaenih rana kojima je osuto celo telo. Svojim crtama i upeatljivim pokretom ruku, raspeti ovek govori nam o znaenju svog stradanja. Njegova patnja odraava se i u tradicionalnoj skupini koju ine Marija u udovikom ruhu. koja se onesveuje u naruiju svetog Jovana Jevaneliste ijoj ju je brizi Gospod preporuio, i manja figura svete Marije Magdalenekoja kri ruke od tuge u potpunom oaju. S druge strane krsta stoji mona figura svetog Jovana Krstitelje s drevnim simbolom jagnjeta koje nosi krst i izliva svoju krv u kupu svetog priea. On strogim pokretom izgovara i rei koje su mu ispisane iznad glave:Onaj treba da raste. a ja da se umanjujem (Jevanelje po Jovanu, III, 30)

Kada umetnost treba da tretira temu hristovog stradanja, uvia se, kao to je rekao Hegel u svojoj estetici da se ne moe prema formama grke lepote predstaviti izbievani Hristos, krunisan trnovim vencem, razapet, na samrti. Tek se u poznom srednjem veku u oveku na krstu prepoznaje stvarni ovek, kamenovan, krvav, izoblien od patnji, i tek sada u umetnosti XV veka predstavljanje Hrista i njegovih muka postaje realistino na dramatian nain. Preko spoljanje izoblienosti predstava Hrista izraava unutranju lepotu svoje rtve i umetnik XV veka poistoveuje se sa tom i takvom predstavom.

Albert Bouts Hristos pati (ovek tuge) oko 1490. Kembrid Fogg art muzeum

iz filma Pasija reija Mel Gibson

Matijas Grunevald Iskuenje svetog Antonija sa Izenhajmskog oltara

Hans Memling Strani Sud (triptih) 241 x 180,8 centralni panel 242 x 90 m krila triptiha Narodni muzej Gdanjsk Poljska

Hans Memling Raj sa triptiha Strani sud detalj

Hijeronimus Bo Okrunjivanje trnovom krunom oko 1490 1500 Nacionalna galerija London

Hijeronimus Bo Hrist nosi krst 1515 1516 ulje na dasci muzej lepih umetnosti Gent

Hijeronimus Bo Iskuenje svetog Antonija 1505 Museu nacional de arte Antiga Lisabon

Hijeronimus Bo Iskuenje svetog Antonija 1505 Museu nacional de arte Antiga Lisabon

Bo je uspeo svojim umeem da prui podjednako ubedljivu sliku i onog to ljudsko oko nikada nije ugledalo. Glavna tema Boovog slikarstva je ljudska poronost. Na njegovim prizorima jedan uas nadovezuje se na drugi, vidimo poare i muenja, svakovrsne jezive demone to su napola ivotinje, napola ljudi, ili pak udne maine, a koji kroz celu venost kinje i kanjavaju grene due. Prvi, a moda i jedini put, uspeo je jedan umetnik da da konkretan i opipljiv oblik strahovima koji su opsedali duh oveka srednjeg veka.

Hijeronimus Bo Vrt zemaljskog uivanja 2,20 x 1,95 sredinji panel 2,20 x 96 krila triptiha Muzej Prado Madrid

Hijeronimus Bo Vrt zemaljskog uivanja Adam i Eva

Hijeronimus Bo Vrt zemaljskog uivanja panel Raj

Hijeronimus Bo Vrt zemaljskog uivanja panel Pakao

Portret severne Renesanse

Hans Memling Maria Portinari 1470 Metropoliten muzej New York

Petrus Kristus portret mlade devojke oko 1470. 29 x 22 cm tempera i ulje na platnu Gemaldegalerie Berlin

Rogier van der Weyden Portret ene 1440, 47 x 32 cm, Gemaldegalerie, Berlin.

Robert Kampin Portret ene

1435, Nacionalna galerija London

Robert Kampin Robert de Masmines 1425 Gemaldegalerie, Berlin. Robert Kampin portret nepoznatog oveka 1435 Nacionalna galerija London

Jan van Ajk ovek sa crvenim turbanom (Autoportret?) slika na drvetu 26 x 19 cm Nacionalna galerija London

Jan van Ajk Margaret van Ajk 1439, 32 x 25 cm. Groeningenmuseum Bri

Prikazana kao bista i okrenuta blago na desnu stranu Margaret van Ajk sa smirenim pogledom gleda u mua dok on slika njen portret i shodno tome gleda i direktno u posmatraa. Dve kratke reenice ostale su zabeleene na sauvanom ramu slike: Moj mu zavrio me je godine 1439, juna 17tog. Moje godite je trideset i tri godine.

Jan van Ajk Suprunici Arnolfini ovani Arnolfini sa suprugom anom de enani 1434, slika na drvetu 84 x 57 cm Nacionalna galerija, London.

Jan van Ajk Madona i kancelar Rolin1435 66 x 62 cm ulje na drvetu Luvr Pariz

Jan van Ajk Ganski oltar Oboavanje mistinog jagnjeta zavreno 1432. Katedrala Svetog Bavona Gan

Najupadljivija demonstracija novog poimanja umetnosti Van Ajk ostavio je za unutranja krila Ganskog oltara, Adama i Evu. Ovde nema nikakve paralele sa majstorima italijanske renesane koji nikada nisu do kraja napustili tradicije rimske i grke umetnosti. Jan Van Ajk ne idealizuje ljudsku figuru, on je namestio nage modele ispred sebe i naslikao ih tako verno da su potonja pokolenja bila donekle preneraena tolikom iskrenou.

Van Ajk je izgleda bio toliko reen da na svojoj slici pokae siune pojedinosti. Strpljenje i majstorstvo sa kojim je prouavao i naslikao sjaj skupocenog brokata u koje su odeveni aneli svirai i svetlucanje dragulja na sve strane nisu vieni ikada pre u evropskom slikarstvu. Majstori Italijanske renesanse razradili su postupak kojim se priroda na slici mogla predstaviti sa bezmalo naunom tanou. Oni su poinjali od okvira u koji bi ucrtali linije koje se gube u perspektivi, pa bi zatim razraivali ljudsko telo na osnovu svog poznavanja anatomije i zakona skraivanja. Van Ajk je krenuo suprotnim putem. On je iluziju prirode postizao tako to je strpljivo dodavao jednu pojedinost na drugu, sve dok mu slika ne bi postala nalik ogledalu u kome se ogleda vidljiv svet. Neemo mnogo pogreiti ako za neko delo koje se odlikuje prikazivanjem lepe povrine predmeta, cvea, dragulja i tkanina utvrdimo da potie od nekog umetnika sa Severa, najverovatnije Holandije, dok e slike smelih obrisa, jasne perspektive i sigurnog majstorstva u prikazivanju ljudskog tela poticati iz Italije.

Marija Ganski Oltar detalj

Sveti Jovan Krstitelj Ganski oltar

Piter Brojgel stariji Slepac vodi slepca 1568 86 x 168 cm Narodni muzej Napulj

Piter Brojgel Bogalji Luvr Pariz

La ide kao bogalj na takama Holandska poslovica

Brojgel slika itav grad koji naseljavaju deca i igraju se. U prvi mah prizor izgleda naivno ali onda shvatite da je on naslikao oko 250toro dece koja se igraju oko 80tak igara (veina je identifikovana i igra se i danas). Moglo bi se rei da prizor predstavlja Enciklopediju igara za decu kao beleenje svih postojeih aktivnosti koja deca upranjavaju.

Piter Brojgel deije igre1560 Muzej Istorije Umetnosti Be

Albreht Direr Autoportret

1500 66,50 x 49 cm ulje na drvetu Pinakoteka Minhen.

Albreht Direr autoportret u dobu od 13 godina 1484

Albreht Direr autoportret kao akt

Albreht Direr portret majke

1514 41 x 30 cm Kupferstichkabinett, Berlin

1503 akvarel, pero i mastilo, olovka i gva na papiru 40,3 x 31,1 Albertina Be

Albreht Direr Veliki busen

Albreht Direr Zecakvarel, gva 1502 Albertina Be

Albreht Direr Borba svetog Mihajla sa adajomdrvorez 1498

Albreht Direr etiri jahaa apokalipseoko 1497 1498 drvorez

gravira 24.8 x 19.2 cm 1504.

Albreht Direr Adam i Eva

Direrova gravira Melanholija povezana je sa alhemiarskim procesima. Duga viena u pozadini je alhemiarski omiljeni simbol za boju, koja ima svoj vrhunac u pojavi i isticanju crvene. Magini kvadrat, kompasi, poliedar i sfera odraavju Pitagorino insistiranje na vanosti broja i oblika u prostoru. Pitagorina i platonska koncepcija formiraju sastavni deo alhemijske koncepcije.

Albreht Direr Slikar prouava zakone skraivanja

drvorez 13,6x 18,2cm iz udbenika o perspektivi i proporciji 1525. Undeeweysung der Messung mit dem Zirkel und Richtschyt

Hans Holbajn (1498-1543) Dama sa vevericom i vorkom1527-1528 Nacionalna galerija London

Hans Holbajn Ambasadori

1533, 207 x 209,5 cm Nacionalna galerija London

Hans Holbajn Portret Georga Gize1532, 96 x 85 cm Gemaldegalerie Berlin

Hans Holbajn Plemi sa sokolom1542, 24,6 x 18,8 cm Mauritshuis Hag

Hans Holbajn Henri VIII 1536

Hans Holbajn Dejn Sejmur ulje na drvetu 65x 40, 1536