Revija za pravo osiguranja

Mr Jasmina LABUDOVIĆ*

ULOGA I ZNAČAJ KOMPANIJA ZA OSIGURANJE ŽIVOTA KAO INSTITUCIONALNIH

INVESTITORA NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU

UVOD

Centralne kategorije savremene post-kejnzijan-ske makroekonomske teorije su štednja i investicije. Razlog zbog čega se to ističe leži u tome što od njih za-visi nivo nacionalnog dohotka i zaposlenosti. Moder-ne ekonomije počivaju na vremenskoj nepodudarno-sti štednje i investicija. Investicije osiguravača života u sebi spajaju razvojnu i stabilizacionu komponentu in-vesticione politike kao segmenta ekonomske politike.1

Razvojna dimenzija politike plasmana osiguravača se manifestuje kroz finansiranje privrede i vanprivrede, javnog i privatnog sektora, izgradnju infrastrukturnih objekata. Stabilizacionu dimenziju investicione politi-ke treba posmatrati u sklopu stabilizacione ekonom-ske politike koja ima sledeće ciljeve: privredni rast, sta-bilan nivo cena, puna zaposlenost (prirodna stopa ne-zaposlenosti) i ravnotežni platni bilans.2

Ne upuštajUći se previše u analizu značaja finan-sijskog sistema, jer to nije predmet ovog rada, moramo naglasiti da finansijski sistem predstavlja jedan od naj-važnijih delova privrednog sistema. Finansijski sistem predstavlja sistem "kanala"3 kojima se uspostavlja veza između subjekata koji raspolažu viškom finansijskih sredstava (suficitarnih jedinica) i subjekata koji imaju manjak finansijskih sredstava (deficitarnih jedinica). Povezivanje suficitarnih i deficitarnih jedinica, zapravo podrazumeva povezivanje dve makroekonomske ka-tegorije - štednje i investicija. Njegova kompleksnost ukazuje na mnoštvo elemenata iz kojih se sastoji: fi-nansijskih institucija, finansijskih tržišta i finansijskih

instrumenata. Funkcionalno jedinstvo ovih konstitu-tivnih elemenata finansijskog sistema omogućuje da fi-nansijski sistem zauzme posebno mesto u privrednom životu obavljajući određene funkcije kroz koje se obez-beđuje direktan uticaj na realni sektor.

Finansiranje i investiranje preko finansijskog trži-šta utiče na povećanje stope privrednog rasta (rast dru-štvenog proizvoda i nacionalnog dohotka), podiže ni-vo produktivnosti privrede, povećava proizvodnu efi-kasnost, povećava nivo životnog standarda, utiče na tehničko-tehnološki razvoj, podstiče uključivanje naci-onalne ekonomije u međunarodnu podelu rada itd.

KOMPANIJE ZA OSIGURANJE ŽIVOTA KAO INSTITUCIONALNI INVESTITORI

Među finansijskim institucijama, posebno mesto pripada grupi institucionalnih investitora - kompani-jama za osiguranje, penzionim fondovima i investici-onim fondovima. Naš predmet interesovanja su kom-panije za osiguranje života.

Kompanije za osiguranje spadaju u kategoriju nedepozitnih ugovornih finansijskih institucija. Kao takve, svoje fondove obrazuju putem ugovornih i tr-žišno-kreditnih instrumenata, dok se plasmani vezu-ju za nekreditne portfolije." Različito od toga, banke formiraju svoje fondove kroz prikupljanje depozita, a plasmani se najčešće vezuju za kreditne portfolije.

Kompanije za osiguranje života kao institucio-nalni investitori na finansijskom tržištu imaju ulogu akumuliranja sredstava i posredovanja, tj. prikuplje-na sredstva usmeravaju u različite oblike aktive (fi-nansijske i realne). Ono što afirmiše osiguravače živo-ta da zauzmu važno mesto u finansijskom sistemu su njihove sledeće važne karakteristike: stabilan tok pre-mija osiguranja, dugoročnost izvora sredstava, dugo-ročnost plasmana, vremenska nepodudarnost uplata i isplata i predvidivost nastupanja osiguranog slučaja, odnosno predvidivost povlačenja sredstava.5 Zahva-ljujući dugoročnosti izvora sredstava, osiguravači ži-vota formiraju takav investicioni portfolio koji se, na

* Asistent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu. 1 Razvojna dimenzija obezbeđuje privredni rast i razvoj, tj. uvećava proizvodne mogućnosti privrede i potencijale privrednog

rasta. Prof. dr Miomir Jakšić, Makroekonomija, Čigoja, Beograd, 2001, str. 206. 2 Stabilizaciona komponenta investicione politike je u funkciji ublažavanja fluktuacija u privredi. Emilija Vukadin, Ekonomska

politika, Dosije, Beograd, 2003, str. 142. 3 Erić, Dejan, Finansijska tržišta i instrumenti, drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje, Čigoja štampa, Beograd, 2003, str. 11. 4 Samo neznatni deo sredstava kompanije za osiguranje usmeravaju u kredite. Dr Sanja Andrijašević, Vladimir Petranović,

Ekonomika osiguranja, Alfa, Zagreb, 1999, str.165. 5 Andrijašević, S. i Petranović, V isto, str.166.

30 Revija za pravo osiguranja ^ Broj 1-2/2007 30

prvom mestu, sastoji od dugoročnih plasmana koji nose dugoročne prinose. Naravno, portfolio osigura-vača života mora biti tako konstruisan da odgovori zahtevima za održavanjem likvidnosti.

Finansijska snaga osiguravača života je ogromna. Po veličini aktive u SAD-u, kompanije za osiguranje ži-vota se nalaze odmah iza komercijalnih banaka.6 Kom-panije za osiguranje u Evropi su u 2005-oj godini zau-zele dominantno mesto na investicionom tržištu. One su ukupno investirale 6,371 milijarde evra u privredu. Najveći delom plasmani su se odnosili na hartije sa fik-snom kamatom, zatim akcije i nekretnine.7

U 2005-oj godini ukupna svetska premija osigu-ranja života iznosila je 1,999 milijarde dolara, što je za 5,1% više u odnosu na 2004. godinu.8 U ukupnoj svet-skoj premiji najveće je učešće evropskog tržišta osigu-ranja života, jer ono učestvuje sa 40,4%. Amerika uče-stvuje sa 27,8%, Azija sa 28,9%, a Afrika i Okeanija sa manje od 1,5%. U Americi je došlo do značajnijeg smanjenja premija osiguranja, jer je opao prinos na investirana sredstva zbog narasle konkurencije bana-ka i njihovih atraktivnijih proizvoda.

Na području Evrope, u ukupnoj premiji u 2005. premija osiguranja života zauzima 62%. Najveće evropsko tržište osiguranja života je u Velikoj Britaniji (tržišni udeo je 27,4%). Sledi Francuska sa 19,8%, Itali-ja sa 12,1%, Nemačka sa 11,9%, dok ostale zemlje uče-stvuju sa manje od 5%. Na grafikonima koji slede pri-kazan je udeo evropskih zemalja na tržištu osiguranja života u 2000. i 2005. godini. Sa grafikona se mogu uo-čiti i promene do kojih je došlo u ovom razdoblju.

2000.

• < 1 ^ ^ 2 ; * ™ O s t a .

B 4 , 5 0 % -

D E 1 1 J60%-

2005.

0s<ale Ostali; el. EU: 4.90^ 5 00 l

GB; 27.401

IT; 1 2 , 1 0 *

Izvor: CEA, The European Life Insurance Market in 2005, No 29, April 2007.

Sigurnost i stabilnost uplata, strogo namenski ka-rakter sredstava, visok stepen predvidivosti nastanka osiguranih slučajeva i činjenica da se osigurani sluča-jevi ne realizuju tako često doprinose da se akumuli-rana sredstva (po osnovu naplaćenih premija) mogu dugoročno ulagati u različite oblike finansijske imovi-ne. Naglasimo da karakter i priroda ovih sredstava zahtevaju sigurne oblike ulaganja i na taj način utiču na privredni prosperitet i služe finansiranju i proiz-vodne i neproizvodne potrošnje.

Osiguravači života, u ulozi finansijskih posredni-ka, obezbeđuju nov način finansiranja, tj. nove izvore finansiranja i za privatni i za javni sektor. Dugoročne obaveze i stabilni izvori prihoda ovih finansijskih in-stitucija idealni su izvor finansiranja vlade i privred-nih subjekata.® Kao finansijski posrednici susreću se sa cenovnim rizikom koji se može posmatrati iz dva ugla. Jedan je aktuarski rizik koji se odnosi na pravil-nu procenu veličine rizika i određivanje cene osigura-nja, a drugi je rizik investiranja.

Zivotno osiguranje je mnogo razvijenije u razvi-•jenim zemljama, nego u nerazvijenim i zemljama u razvoju. Ono podleže mnogo većim oscilacijama ne-go neživotno jer počinje na relativno visokom nivou dohotka zbog čega je tražnja za njim veoma elastična.

* Kočović, J. i Šulejić, E Osiguranje, Ekonomski fakultet u Beogradu, Čugura print, Beograd, 2002, isto, str. 198. 7 CEA, Solvency II, Main Results of CEA' s Impact Assessment, June 2007, str. 16. ® U zavisnosti od toga da li je izvor podataka Svviss Re ili CEA, podaci o ukupnoj svetskoj premiji osiguranja života i zastu-

pljenosti premije osiguranja života sa područja Evrope u ukupnoj svetskoj premiji se đonekle razlikuju. Razlika je prisutna zbog različitih područja koja analiziraju, kursnih razlika i zbog nekih razlika u izvorima podataka. CEA, The European Life Insurance Market in 2005, No 29, april 2007, str. 16.

' Kenneth Black, Jr., Harold D. Skipper, Jr., Life & Health Insurance, thirteenth edition, Prentice Hall, 2000, str. 57.

Revija za pravo osiguranja * Broj 4/2007 31

Revlja za pravo osiguranja

Svakako da ekspanzija osiguranja života zavisi i od stepena razvijenosti finansijskog tržišta.

Udeo osiguranja života u ukupnoj bruto nacio-nalnoj štednji (razlika između DBP i finalne potro-šnje) ukazuje na značaj osiguranja života u štednji i njegovo mesto u odnosu na druge "proizvode" koji imaju karakter štednje kao što su: nekretnine, štedni računi, penzioni fondovi, akcije, obveznice.

Osiguranje života čini 27,5% bruto štednje u 2005. Statistika pokazuje da je ovaj udeo porastao za 1,7% u odnosu na 2004. i skoro za 9% u odnosu na 1996. godinu. Ako se udeo osiguranja života posmatra po zemljama, videćemo da je najveći udeo u Portuga-liji (oko 50%), Francuskoj, Belgiji itd. Grafikon koji sle-di prikazuje zastupljenost premije osiguranja života u 22 evropske zemlje u 2005. godini.

PT FR BE FI n 1 SE DK HLCHDE AT ES PL GREE LT B SD LV

Izvor: CEA, The European Life Insurance Market in 2005, No 29, april 2007

Veliki broj funkcija osiguranja života poklapa se sa funkcijama finansijskog sistema. Tako, možemo go-voriti o:10 funkciji štednje, funkciji likvidnosti, kredit-noj funkciji, funkciji zaštite od rizika i makroekonom-skoj funkciji. Pored ovih, pomenimo i transfer resursa kroz vreme i prostor i kreiranje novca.11

1. Stedna funkcija. Kompanije za osiguranje mo-bilišu ogromna novčana sredstva. Naplaćene premije od osiguranika, iako pojedinačno predstavljaju male iznose, u zbiru čine važan izvor nacionalne štednje. Ova činjenica dobija posebno na značaju ako dodamo da je stanovništvo najvažniji izvor štednje, odnosno da predstavlja najvažnije učesnike na strani ponude finansijskih sredstava.12

2. Funkcija likvidnosti. Jedan od osnovnih princi-pa ulaganja finansijskih sredstava kompanija za osi-guranje, mada ne i najvažniji, je princip likvidnosti. Kompanije za osiguranje života raspolažu potencijal-no likvidnim sredstvima, što znači da se, pod određe-nim okolnostima, mogu pretvoriti u novac potreban za izvršenje ugovornih obaveza.

3. Kreditna funkcija. Kompanije za osiguranje ži-vota ne vrše direktno kreditiranje privrede, ali to čine na jedan indirektan način. Kroz kupovinu različitih oblika finansijske aktive (npr. obveznica) mogu finan-sirati javni i privatni sektor, proizvodnu i neproizvod-nu potrošnju, finansirati infrastrukturne objekte.

4. Funkcija zaštite od rizika. Kompanije za osigu-ranje života pružaju zaštitu od rizika prerane smrti, gubitka prihoda, nesposobnosti, bolesti, te obezbeđu-ju finansijsku sigurnost osiguranika u periodu uma-njene radne sposobnosti. Takođe, obezbeđuju nesme-tano poslovanje i zaštitu od gubitaka ako je reč o osi-guranju ključne osobe u preduzeću.

5. Makroekonomska funkcija. Osiguranje života spaja dve važne kategorije - štednju i investicije, kao makroekonomske kategorije. S druge strane, osigura-nje života, na svoj način, doprinosi poboljšanju život-nog standarda i obezbeđuje kvalitetnije uslove života u budućnosti, što znači da se u velikoj meri reflektuje na socijalnu politiku. Ono se može posmatrati u duhu razvojne ekonomske politike jer obezbeđuje rast dru-štvenog proizvoda i nacionalnog dohotka, podstiče tehničko-tehnološki razvoj, rast životnog standarda i obezbeđuje efikasnu alokaciju kapitala. Pozitivni efekti osiguravača života za nacionalnu ekonomiju vi-dljivi su tek protekom određenog broja godina.

6. Funkcija transfera resursa kroz vreme i prostor. Kompanije za osiguranje mogu se pojaviti u ulozi in-stitucionalnih investitora ne samo na tržištu kapitala zemlje u kojoj imaju sedište, već i na stranim tržištima kapitala, tako povezujući različite subjekte i geograf-ska područja. Takode, umanjuju neizvesnosti i pove-ćavaju stabilnost čitavog finansijskog sistema. Odrica-njem od sadašnje potrošnje, to će reći izdvajanjem premija iz svog dohotka, osiguranici obezbeđuju neo-phodna sredstva kroz određeno vreme (određeni broj godina, češće 10,20 ili 30) kada su im ta sredstva najpotrebnija. Tako, više vrednuju buduću nego sada-šnju potrošnju.

10 Peter S. Rose, Money and Capital Markets, eighth edition, McGraw-Hill Irvvin, Boston, 2003, str. 7-10. " Zvi Bodie and Robert C. Merton, Finance, Prentice Hall, Upper Saddle River, 2000, str. 24-31. Prema: Erić, D, isto, str. 12. 12 Erić, D, isto, str. 23.

32 Revija za pravo osiguranja ^ Broj 4/2007

^ CLANCI

7. Funkcija kreiranja novca. Činjenica je da ne sa-mo banke, već i ostali privredni subjekti kreiraju no-vac. To važi i za kompanije za osiguranje života.

Posebno izdvajamo funkciju investiranja. Pojedi-ni autori karakterišu je kao ekstremno važnu funkci-ju u poslovanju osiguravača.13 Osiguranje života do-prinosi da se od unapred naplaćenih premija akumu-liraju ogromna novčana sredstva i tako obezbedi iz-vor za kapitalne investicije. Ta sredstva se investiraju u određenu finansijsku aktivu do dospeća zahteva za isplatu osiguranih suma. Ugovori o osiguranju života su, uglavnom, dugoročni, a obaveze osiguravača ži-vota po zaključenim ugovorima mogu se prolongira-ti za duži period. Stoga su i plasmani, većinom, dugo-ročni po prirodi. Naravno, osnovni cilj u investiranju je obezbediti sigurnost glavnice (uloženih sredstava različitog porekla, tj. od premija, zadržane dobiti, vi-škova). U portfoliju osiguranja života zastupljene su obveznice, akcije i nekretnine, kao i različiti instru-menti tržišta novca radi obezbeđenja potrebne likvid-nosti. Plasman u svaki ovaj oblik aktive ima svojih prednosti i nedostataka. Tako npr., ulaganje u držav-ne obveznice nosi sigurnost, oslobada investitora od poreza, takvo ulaganje ne nosi kreditni rizik, ali nosi mali prinos. Ulaganje u akcije nosi viši prinos, ali i vi-ši rizik, pepreke u prenosu prava i sl.14

Investiranje nije cilj sam po sebi. Primarni cilj in-vestiranja je maksimizacija profita, ali neposredno uz njega, stoje još neki. To su: uvećavanje vrednosti sa-mih investicija, njihova stabilnost, rast vrednosti po-četnog uloga i stabilnost prihoda. Mnogi investitori imaju za cilj uvećanje prihoda koji se ne raspodeljuju da bi se tako uvećala sredstva radi ponovnog ulaga-nja.15 Iako je u osnovi i investiranja i špekulisanja maksimizacija profita, bilo bi korisno ukazati na nji-hovu razliku. Naime, kada se sredstva plasiraju da bi se obezbedila sigurnost i očuvala realna vrednost glavnice uz pravo na prisvajanje dividendi i kamate -reč je o procesu investiranja. S druge strane, kada se sredstva ulažu da bi se ostvarili veliki prinosi u krat-kom roku - reč je o špekulisanju. Dakle, špekulisanje podrazumeva ili veoma visoke prinose na plasirana sredstva ili veliko uvećanje vrednosti kapitala.16 Ovaj

proces je uvek povezan sa visokorizičnim plasmani-ma, shodno pravilu da je visok prinos uvek praćen vi-sokim rizikom.

Cilj svake kompanije, pa tako i kompanije za osi-guranje je da maksimizira vrednost same kompanije. Ako je reč o akcionarskom društvu, cilj je maksimizi-rati vrednost akcija (blagostanje akcionara), a kod društava za uzajamno osiguranje cilj je maksimizirati blagostanje vlasnika polisa. U svakom slučaju kompa-nije za osiguranje nastoje da maksimiziraju neto goto-vinski tok.17

Ono što zanima osiguravače nije samo to u koju imovinu plasirati akumulirana sredstva sa stanovišta sigurnosti ulaganja, već i to koliki će prinos da ostva-re. Ovo pitanje dobija na značaju zbog potrebe sma-njenja troškova poslovanja i zbog "peglanja" gubitaka do kojih može doći u poslovanju. Naravno, od prino-sa na investicije ne pokrivaju se samo gubici nastali u sprovođenju osiguranja, već se njihova visina reflek-tuje i na isplatu dividendi akcionarima, što opet sma-njuje troškove osiguranja života.

CILJEVI ULAGANJA SREDSTAVA

Shodno preporukama OECD-a i direktivama EU, osnovni cilj ulaganja sredstava je obezbedenje likvid-nosti i solventnosti i stvaranje uslova za ostvarivanje finansijskih prihoda preko plasmana sredstava na fi-nansijskom tržištu. Istaknimo da u biti investiranja sredstava kompanija za osiguranje života leže sledeći motivi: obezbeđenje sigurnosti poslovanja osigurava-ča i izvršavanje obaveza prema osiguranicima o nji-hovom dospeću.

Dakle, ciljevi investiranja podrazumevaju: ispu-njenje obaveza prema osiguranicima, održavanje sposobnosti kompanije za osiguranje života da poslu-je u konkurentnom okruženju, ostvarivanje profita i povećanje zarada. Osnovni cilj je da se kreira takav investicioni portfolio sa gotovinskim tokom koji je konzistentan očekivanom protoku novca po osnovu obaveza, strategijama za upravljanje rizikom i zahte-vima za održavanjem solventnosti i profitabilnosti.

" George E. Rejda, Principles of Risk Management and Insurance, eighth edition, Addison Wesley, 2003, str. 541. 14 Kočović, J. i Šulejić, P, isto, str. 201. 15 Npr. važniji je rast cena akcija, nego prihod po osnovu dividende. Milojević, D, Leksikon finansijskih tržišta, Savremena

administracija, Beograd, 1996, str. 137. i 176. " Bez obzira na karakteristike špekulisanja koje smo pomenuli, često se navodi da taj proces ima svoje važno mesto u ekonomi-

ji jer često obezbeđuje kapital za nove razvojne i istraživačke projekte. 17 Kenneth Black, Jr„ Harold D. Skipper, Jr. isto, str. 829.

Revija za pravo osiguranja & Broj 4/2007 33

Revija za pravo osiguranja

RAZLIKA IZMEĐU KOMPANIJA ZA OSIGURANJE ŽIVOTA I KOMPANIJA KOJE SE BAVE NEŽIVOTNIM OSIGURANJIMA

Ne treba posebno naglašavati da su akumuli-rana sredstva osiguravača života mnogo značajnija za privredu od sredstava akumuliranih u neživotnom osiguranju. Postoje brojne razlike između ovih kom-panija, a jedna od njih tiče se i plasmana sredstava. Veliki deo imovine kompanija koje se bave neživot-nim osiguranjem investiran je u akcije, a manji deo u obveznice koje se mogu brzo prodati da bi se isplatili odštetni zahtevi. Ulaganje u nekretnine je mnogo ma-nje zastupljeno.

Ovakva orijentacija posledica je razlike u ročno-sti obaveza kompanija za osiguranje života i kompa-nija za osiguranje imovine. Naime, obaveze kompani-ja koje se bave neživotnim osiguranjima su, po pravi-lu, kratkoročne što se neminovno odražava na njiho-vu politiku plasmana. Period osiguranja u većini ugo-vora je godinu dana ili čak i kraći. Obaveza osigurani-ka da uplati premiju i obaveza osiguravača da isplati odštetni zahtev su vremenski često veoma blizu (npr. godinu ili kraće) za razliku od osiguranja života (10, 20, 30, 40 godina). Suprotno osiguranju života gde su osigurane sume uglavnom fiksne, odštetni zahtevi u osiguranju imovine mogu da variraju u velikoj meri zavisno od katastrofalnih gubitaka, inflacije, medicin-skih troškova, troškova konstrukcije, troškova po-pravke automobila, ekonomskih uslova, promene u proceni veličine štete od strane društva. Zato je Ii-kvidnost najvažniji cilj u investiranju kompanija koje se bave neživotnim osiguranjima.

Portfolio ovih osiguravača mora se sastojati iz vi-sokolikvidne aktive (gotovina, kratkoročni finansijski instrumenti).18 Kompanijama koje se bave neživotnim osiguranjem prinos na investirana sredstva je poseb-no važan kako bi se na osnovu njega kompenzovali gubici koji nastanu u sprovođenju osiguranja. Zato, nastoje da ostvare više stope prinosa plasiranjem sredstava u akcije. To, naravno, ne znači da prinos od plasmana nije bitan za osiguravače života.

ZNAČAJ INVESTIRANJA SREDSTAVA OSIGURAVAČA ŽIVOTA ZA NACIONALNU EKONOMIJU

Tradicionalno, najbolji pokazatelji značaja osigu-ranja života za nacionalnu ekonomiju su udeo premi-je u DBP (engl. insurance penetration) i prosečan do-hodak per capita koji se troši na zaključenje ugovora 0 osiguranju (engl. insurance density). Ovi pokazate-Iji ukazuju na to da što je zemlja razvijenija, tj. što je DBP veći, to je veći udeo premije u njemu. U Evropi je stopa penetracije porasla sa 4,8% u 2004. na 5,1% u 2005. U Japanu ona iznosi 8,5%, a u Severnoj Americi 3,9%.19 Grafikon koji sledi pokazuje odnos zastuplje-nosti ukupne premije u društvenom proizvodu u EU 1 u pojedinim zemljama EU, kao i u SAD-u za period od 1995-2004.20

Izvor: CEA, The contribution of the Insurance Sector to Economic Groivth and Employment in the EU, Brussels,

June 2006.

Kao što vidimo, najviša stopa penetracije je u Ve-likoj Britaniji, zatim u SAD-u, Francuskoj i Japanu. Ako posmatramo stopu penetracije u EU - 25 i EU -15, zaključićemo da je ona nešto viša u u zemljama EU -15, nego u EU - 25 posle proširenja. Razlog za ovo le-ži u činjenici što je osiguranje života u novim članica-ma EU na nižem stepenu razvoja nego u EU -15.

Na narednom grafiku koji sledi prikazana je za-stupljenost premije osiguranja života u društvenom proizvodu u istim regionima.

" Kočović, J. I Šulejić, E isto, str. 203. " CEA, The European Life Insurance Market in 2005, No 29, april 2007, str. 19. 2,1 CEA, The contribution od tfe Insurance Sector to Economic Grovvth and Employment in the EU, Brussels, june 2006, str. 5.

34 Revija za pravo osiguranja ^ Broj 1-2/2007 34

Izvor: CEA, The contribution of the Insurance Sector to Economic Groioth and Employment in the EU, Brussels,

June 2006.

Deo dohotka koji se izdvaja za osiguranje života u 2005. iznosio je 1,063 evra per capita za sve članice Evropskog komiteta osiguranja (33 države članice), dok je za EU -15 taj iznos nešto veći i iznosi 1,477 evra per capita.21 Osim preko ovih pokazatelja, pozitivna kretanja tržišta osiguranja života za nacionalnu eko-nomiju mogu se sagledati i preko rasta matematičke rezerve osiguranja života čija su sredstva najvažnija za politiku plasmana osiguravača života. Tako, u Evropi je 2005. godine matematička rezerva porasla za 8,7% u odnosu na 2004. godinu.

Osiguranje života, iako od značaja za pojedince,22

mnogo veći značaj ima za nacionalnu ekonomiju, tj. društvo u celini. Značaj osiguravača života je mnogo-struk:

1. Društva za osiguranje mobilišu ogromna nov-čana sredstva koja predstavljaju nezamenljiv izvor nacionalne štednje;

2. Investiciona aktivnost društava za osiguranje smanjuje neizvesnosti u privredi;

3. Ubrzava se ukupna investiciona aktivnost; 4. Osiguravači doprinose finansijskoj stabilnosti

privrede (povećavaju stabilnost finansijskog tržišta,23

razvijaju nove finansijske instrumente radi zaštite od rizika);

5. Kroz njihove plasmane postiže se efikasnija alokacija kapitala;

6. Povećava se produktivnost privrede i 7. Privredni rast. Osiguranje života promoviše ekonomski razvoj

na različite načine. Tako, podstiče investicije i inovaci-je. Kao institucionalni investitori, osiguravači života doprinose modernizaciji finansijskih tržišta i olakša-vaju kompanijama pristup kapitalu, ubrzavaju eko-nomski razvoj, poboljšavaju životni standard i pove-ćavaju potrošnju, a potrošnja je jedan od glavnih po-kretača privrednog rasta. Velike su implikacije ovih kompanija na tržište kapitala i na tržište rada. Iz tog razloga, država može da određuje, u izvesnoj meri, pravac investiranja njihovih sredstava. Tako, moguće je: povećati dubinu tržišta kapitala24 kroz ulaganje u male i srednje kompanije koje još nisu kotirane na berzi, destimulisati ulaganje u nekretnine, podsticati ulaganje u državne hartije od vrednosti i projekte odobrene od strane vlade, dati prednost ulaganju u domaću ekonomiju i sl.25 Pored toga, proširuju se trži-šne aktivnosti u drugim zemljama.

Kao što vidimo, investicije osiguravača života imaju važan ekonomski i socijalni učinak. Ova sred-stva se investiraju u tržne centre, bolnice, istraživanja u medicini, fabrike, nove mašine i opremu. Na ovaj

21 Naravno da ove pokazatelje ne treba apsolutizovati. Npr. treba imati u vidu da ugovor može biti zaključen u jednoj zemlji, a pre-mija plačena u drugoj. Sledeće o čemu treba voditi računa je činjenica da u različitim zemljama troškovi života mogu biti različiti (kupovna moć 1 eura nije svuda ista). CEA, The European Life Insurance Market in 2005, No 29, april 2007, str. 7. i str. 19.

22 Osiguranje života nije samo štednja, već mnogo više od toga. Stednja uvek zahteva vreme, resurse i disciplinu (odricanje od sadašnje potrošnje). Na samom početku štednog procesa, štedeti znači imati mali iznos sredstava. Međutim, polisa osiguranja života garantuje određeni iznos osigurane sume i drugih koristi od početka zaključenog ugovora, pod pretpostavkom da su ispunjeni određeni uslovi. Osiguranje života je u funkciji zaštite od mogućih problema koji onemogućavaju akumulaciju štednog fonda zbog prerane smrti ili nesposobnosti osiguranika. Osigurana suma se isplaćuje kada se realizuje osigurani slučaj, što može da se desi u različitim periodima (na početku, sredinom i na kraju ugovorenog perioda). Na ovaj način osiguranik je obezbeđen u potpunosti (raspolaže dovoljnom količinom novca u svakom momentu). Kenneth Black, Jr., Harold D. Skipper, Jr. isto, str. 55.

23 Kočović, J. i Sulejić, E isto, str. 196. 24 Dubina tržišta predstavlja odnos između ukupnog obima transakcija i nominalnog društvenog proizvoda, tj. iznos novca

kojim se u određenom periodu može obavljati promet, s tim da to ne dovodi do promene cena. Dubina tržišta zavisi od broja i vrste dugoročnih hartija od vrednosti kojima se trguje na tržištu kapitala. Dobrivoje Milojević, isto, str. 95.

25 OECD, Insurance and private pensions compendium for emerging economies: Principles of Investment regulation of Pension funds and Life insurance companies , book 2, part l:3)c, Gerry Dickinson, 2001, str. 2.

Revija za pravo osiguranja * Broj 4/2007 35

za pravg osiguranla

način investiranje pomaže rast kapitalnih dobara i u funkciji je promovisanja ekonomskog rasta i pune za-poslenosti. Investiranje kompanija za osiguranje ži-vota može se odnositi i na izgradnju stanova, kuća, domova zdravlja, a sve u funkciji povećanja društve-nog blagostanja. Privredni subjekti i pojedinci koji ko-riste sredstva kompanija za osiguranje života imaju prednost u odnosu na ostale, jer će troškovi njihovog finansiranja biti niži nego u slučaju da su sredstva obezbedili iz alternativnih izvora (npr.banaka). Nije redak slučaj da se akumulirani fondovi u osiguranju koriste i za odobravanje hipotekarnih stambenih kre-dita. Postoji dovoljno obezbeđenje i garancija da će pozajmilac vratiti sredstva i zato je kreditni rizik do-tičnog pozajmioca niži nego inače. Osiguranje života više nego neživotno, obezbeđuje efikasniju alokaciju resursa i zdrave investicije. Brojne kompanije mogu se finansirati iz "reke" sredstava kompanija za osigu-ranje života i po povoljnijim uslovima nego iz alter-nativnih izvora.

ZAKLJUČAK

U ovom radu cilj autora bio je da ukaže na značaj kompanija za osiguranje života kao institucionalnih investitora i na značaj koji imaju u finansiranju pri-vrede i vanprivrede. Mnoštvo funkcija koje kompani-je za osiguranje života imaju svedoči o njihovoj va-žnosti za ekonomiju, ne samo u nacionalnim okviri-ma, već i u globalnim. Ogromna finansijska snaga ovih finansijskih institucija očitava se u njihovoj do-minantnoj zastupljenosti u bruto nacionalnoj štednji i mogućnosti da pruže nov i jeftiniji način finansiranja države, privrede i ostalih kojima su sredstva neop-hodna. Na taj način, one podižu stopu privrednog ra-sta, utiču na privredni razvoj, povećavaju DBP, utiču na smanjenje nezaposlenosti i u funkciji su obezbeđe-nja makroekonomske stabilnosti.

SUMMARY

The main object of the author in this work is to point out the importance of the life insurance compa-nies as the institutional investors as well as their im-portance in financing of national economy. The majority of functions that life insurance companies have prove their importance on the market, not only in national but also in global terms. Huge financial power of these financial institutions can be seen in their dominant position in gross national savings and the possibilities to provide a new and cheaper way of financing a country, industry and everything else that needs its help. That is the way they raise industry growth rate, influence the economic development, increase GDP, decrease the unemployment and provi-de macroeconomic stability.

36 Revija za pravo osiguranja Broj 4/2007