117

DECA GA SLAVE, A O^EVI RASPIWU

Na de~anskoj fresci Cveti, deca su naslikana kako prostiru haqinice po putu kojim Hristos dolazi ja{u}i na magaretu ili kidaju grane sa drve}a. O deci govori proro{tvo cara Davida (Ps. 8,2), kao i pesma na praznik Cveti, da su deca mahala granama i da su one simvol pobede Hristove nad smr}u i Wegovo Vaskrsewe. Ulaze}i, Gospode, u Sveti grad, na magaretu sede}i... deca jevrejska sretahu Te s palmovim gran~icama, Vaskrsewa pobedu predska-zahu (subota uo~i Cveti, na velikoj ve~erwi, u litiji, 4. stihara). U pesmama Slu`be Cveti se govori da su deca klicala i daje se simvolika Hristovog ulaska u Jerusalim: Hristos se slavi kao Bog, Car i Pobediteq i Spasiteq koji sedi na heruvimima i opeva se od serafima; seo si na magare, davidski Bla`e, deca Ti pevahu pesmu dostojnu Boga, a Judejci huqahu gre{no (Cveti, ve~erwe, na Gospodi vozvah, 3. stihara). Hristos ulazi u Jerusalim na do-brovoqno stradawe, a qudi koji sede u tami i senci smrti, primili su znak Vaskrsewa, a palmove gran~ice zna~e vaskrsewe. Zelene gran~ice zna~e pobe-du nad smr}u i Vaskrsewe Hristovo jer je palma pobedni znak, i po anti~kom i po hri{}anskom shvatawu. ... Obi~aj bacawa palmovih gran~ica stari je obi~aj. Drvo je simvol ploda, a palma je kod Jevreja bila simvol veseqa i sve~anosti i upotrebqa-vana je na sve~ane praznike i sretawe najzna~ajnijih qudi. Palmove gran~ice davane su kao nagrada pobediteqima na raznim takmi~ewima. Zelene grane sa sve}ama na Cveti jesu znaci pobede nad smr}u i vaskrsewe (vidi molitvu za osve}ewe gran~ica). Hristu se peva da je pobediteq nad smr}u (tropar). Zelene gran~ice zna~e pobedu nad smr}u i Vaskrsewe Hristovo, i zajedno sa Wim i vaskrs onih koji u Wega veruju. Obi~aj prostirawa ode}e na put ko-jim prolazi zna~ajna li~nost dobro je poznat iz Starog zaveta. O ulozi dece i uop{te o Hristovom sve~anom ulasku u Jerusalim govori se u Besedi na praznik Cveti: “Narod je pevao pesme. Svuda su bili horovi otaca, skup duhova svetih proroka, deca Jevreja i maj~ini mladenci i mno{tvo an|ela. Jedni su pru`ali svoje ruke, drugi su dr`ali palmove gran~ice. Jedni su i{li, a drugi sekli gran~ice i pleli maslinove mladice. Jedni su dre{ili magare, a drugi su prostirali po putu haqine. Jedni su otvarali kapije, drugi su ~istili put.

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 9. APRIL 2017, GODINA 18, BR. 30

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

118

Deca su pevala: Osana, sinu Da-vidovu! Blagosloven koji ide u ime Gospodwe! Osana na visini! (Ps.117 (118),26; Mt.21,9) I, gle ~uda! Deca ispovedaju Hrista za Boga, a jevrej-ski sve{tenici ga ru`e. Deca koja sisaju klawaju Mu se, a u~iteqi vr{e bezbo`ni{tvo. Deca su klica-la Osana, a wihovi o~evi vi~u da se razapne. Deca idu u susret Hristu sa palmovim gran~icama, a wihovi oci idu protiv Wega sa zlobom. Ona seku

grane, a oni pripremaju drveni krst. Deca prostiru svoje haqinice Hristu po putu, a vojnici dele Wegove haqine. Deca uznose Hrista na magare, a jevrej-ski starci na krst. Deca prilaze nogama Hristovim, a oni Mu prikivaju noge na krst. Deca prinose slavu Hristu, a drugi Mu podnose sir}e. Prvi Mu daju ~ast, a drugi `u~. Deca ma{u palmovim gran~icama, a o~evi Ga probijaju kopqem” (sv. Epifanije Kiparski, Beseda na Cveti, Patrologia Graeca 43, 436). Prilikom Hristovog ulaska u Jerusalim, bio je jedini dan u Wegovom `ivotu na zemqi u koji je od naroda do~ekan kao car... De~anska freska Cveti je besprekorno o~uvana. Slikana je oko 1348. godine. Kompozicija je protuma~ena Besedom na Cveti sv. Epifanija Kipar-skog. Janko Radovanovi}, istori~ar umetnosti i stru~ni savetnik Balkanolo{kog instituta SANU

U Svojim qudskim ose}awima Gospod Isus Hristos je beskrajno vi{i od onih koji ne pla~u zbog smrti bliskih, nalaze}i mir u Bogu. Mnogi su se uzvi{avali do takvog do`ivqaja telesne smrti. Koliko je tek to bilo svoj-stveno Hristu, Ovaplo}enom Bogu! On je voleo Lazara, druga Svoga; On je voleo sve {to je do{ao da spase... Wegove suze pred grobnicom Lazarevom, svakako, nisu imale prosto, “du{evno” zna~ewe: one nisu bile du{evna sla-bost. Gospod je znao da }e Lazar ustati ~ak za ovaj privremeni `ivot, a da za drugi, stvarni, Lazar nije ni umirao. A, upravo wega je Gospod i do{ao da objavi. On ne samo da ga je propovedao i ne samo da je u~io o wemu, nego ga je i tvorio. Zato su Wegove suze kod Lazareve grobnice bile suze `alosti za sav gre{ni, slepi i gluvi rod qudski. On je do{ao da pobedi smrt, ali qudi to ne shvataju... On vidi wihovo neznawe i svu bezizlaznost qudskog `ivota, smrt-nog... ON NE VIDI U QUDIMA VERU U @IVOT!... Takva je bila qudskost kod groba Lazarevog. Takva je ona i na drugim mestima. I, zato je On plakao. Mnogo drugoga je On video, {to se ne}e otkriti nikada nikome na ovoj zemqi. I, zbog toga je plakao Gospod... Arhiepiskop Jovan ([ahovskoj)

PITAWA I ODGOVORI: Za{to je Gospod Hristos plakao kraj Laza-revog groba?

119

O^EKIVAWE ^UDA ILI PREOBRA@AJ DU[E?

Prilikom Hristovog ulaska u Jerusalim, kada su odu{evqene gomile iza{le da Ga pozdrave, do{lo je do tragi~nog (skrivenog) nesporazuma. Hristos je i{ao na dobrovoqne patwe, dok je gomila pozdravqa-la po~etak Wegove vladavine na zemqi. Qudi su bili impresionirani ~udima, dobijali su hlebove, `eleli su da se mo} i vlast pro{ire i na wih. Hristos je, u tom trenu, mogao da radi sve u okvirima “ovoga sveta”, ali qudi koji su Mu doneli slavu i po~asti - nisu Mu doneli ono {to je su{tinsko - du{e oblikovane pokajawem, preobra}ene, preobra`ene. U kakvom duhu se susre}emo sa Hristom? Zar ne o~ekujemo hleb od Wega, ~uda na materijalnom nivou i zar ne nastavqamo sa prethodnim na~inom `ivota, telesnim i uzaludnim? Ali, mi imamo vi{e od wih, imamo Golgotu, Krst i Vaskrsewe Spasiteqa, i to nas obavezuje na razli~it na~in susreta sa Wim. Donesimo Mu i stavimo Mu pred noge pokajawe za grehe svoga srca, svoju `e| za o~i{}ewem i u~e{}em u “`ivotu u budu}em vremenu”. O. Aleksandar Jeq~aninov

IZ RIZNICE DE^IJIH BISERA I ZAPISA SA VEROANUKE

Ju~e smo o Tebi ovo nau~ili: ako ste bogati - to je od Boga, ako ste siroma{ni - to je ka Bogu. (Zorik, 10)

Ja veoma ̀ elim da deca iz siroti{ta na|u nove, udobne roditeqe. (Da{a, 10)

Bog je u du{i. Niko mi nije rekao, no sama znam. (Irina)

Nisam kr{ten, ali sam zato vakci-nisan. (De~ak, 4)

Mo`e{ dobiti vi{e, samo ako da{ ono {to ve} ima{. (Kristina, 14)

Verovati zna~i - `iveti. (Devoj~ica, 8)

Ne boj se, Gospode, ja sam sa Tobom! (Andrej, 7)

Kad umrem, ja ne `elim ni u raj, ni u pakao... ja ho}u kod Tebe! (Vera, 9)

POREKLO I ZNA^EWE IMENATamara je biblijsko ime, koje u

starojevrejskom jeziku zna~i: palma, palmovo drvo. Celovit smisao ovog

imena mo`ete prona}i u na{em naslovnom tekstu, ve} na prvoj

strani. Ime Oliver(a) dolazi od latinske re~i olivarius, oliverus, a ima

zna~ewe: maslina. Maslina je, od davnina, simvol nade, pa ime ozna~ava

i onog/onu koji nosi i donosi dobru nadu. Jelej (uqe) masline, osim {to je izuzetno lekovito, simvoli{e i jelej na{ih vrlina, bogate plodove du{e, ~istotu du{e. I Tamara i Oliver(a)

se vezuju za praznik Cveti, tj. pal-move i maslinove gran~ice kojima su

deca radosno do~ekivala Hrista.Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik

izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

120

U [ESTOJ NEDEQI POSTA (CVETNOJ) PROSLAVQAMO: 09.(27) Ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim - Cveti10.(28) Prepodobni Ilarion Ispovednik11.(29) Prepodobni Marko Aretuski12.(30) Prepodobnomu~enik Jovan Lestvi~nik13.(31) Veliki ~etvrtak (Veliko bdenije)14.(01) Veliki petak15.(02) Velika subota

Draga bra}o i sestre, u 14. i 15. broju za 16. godinu izdavawa Sabornika pro~itajte ponovo Mali podsetnik za Pri~e{}e, u kome smo ukratko na-

veli ono {to je za pri~asnika va`no da zna o samom ~inu pristupawa Svetoj ^a{i, kao i pona{awu posle toga, uz poseban osvrt na pripremu dece za pristupawe Svetom Pri~e{}u. Na ispovest mo`ete do}i svakog narednog dana, tokom ili posle gore navedenih slu`bi, ne ostavqaju}i

razgovor o svojim gresima za sam najradosniji dan Vaskrsa.Budu}i da ulazimo u dane kada su qudi osudili i neizrecivo ranili Samog Boga, nevinog i pre~istog, potrudimo se da nikoga ne osudimo i ne povre-dimo, makar u ove dane, da ne bismo i mi Hrista razapiwali i rawavali.

VELIKI PONEDEQAK:7:30 Carski ~asovi i Liturgija

pre|eosve}enih Darova17:00 Ve~erwe

VELIKI UTORAK:7:30 Carski ~asovi i Liturgija

pre|eosve}enih Darova17:00 Ve~erwe

VELIKA SREDA7:30 Carski ~asovi i Liturgija

pre|eosve}enih Darova17:00 Pove~erje

VELIKI ^ETVRTAK:9:00 Liturgija sv. Vasilija Velikog

17:00 Jutrewe sa ~itawem 12 Jevan|eqa

VELIKI PETAK:7:30 Carski ~asovi

16:00 Ve~erwe sa izno{ewem Pla{tanice

19:30 Pla~ Majke Bo`ije21:00 Jutrewe sa pevawem statija

i ophodom oko hrama

VELIKA SUBOTA:9:00 Liturgija sv. Vasilija Velikog

24:00 Pashalno jutrewe i prva Vaskr{wa Liturgija

VASKRS:9:00 Druga Vaskr{wa Liturgija

17:00 Pashalno ve~erwe

RASPORED BOGOSLU@EWA STRASNE SEDMICE: