SAŽETAK KARAKTERISTIKA LEKA - alims.gov.rs · Broj rešenja: 515-01-01990-13-001 od 02.10.2013. za lek § Rapifen®, rastvor za injekciju, 0,5mg/mL 5od 22 Lek Rapifenće Vam datilekar

Broj rešenja: 515-01-01990-13-001 od 16.10.2013. za lek §▲ Rapifen®, rastvor za injekciju, 0,5mg/mL

1 od 22

UPUTSTVO ZA LEK

§▲ Rapifen®

rastvor za injekciju, 0,5 mg/mL,ukupno 50 kom, 50 x 10 mL

Proizvođač: GlaxoSmithKline Manufacturing S.p.A

Adresa: Strada Provinciale Asolana 90, 43056 Torrile (PR), Italija

Podnosilac zahteva: Predstavništvo Janssen-Cilag KFT

Adresa: Omladinskih brigada 88b, Beograd


2 od 22

§▲Rapifen® 0,5mg/mL, rastvor za injekciju

alfentanil

Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da koristite ovaj lek.- Uputstvo sačuvajte. Može biti potrebno da ga ponovo pročitate.- Ako imate dodatnih pitanja, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.- Ovaj lek propisan je Vama i ne smete ga davati drugima. Može da im škodi, čak i kada imaju iste

znake bolesti kao i Vi.- Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije

navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta

U ovom uputstvu pročitaćete:1. Šta je lek Rapifen i čemu je namenjen2. Šta treba da znate pre nego što dobijete lek Rapifen3. Kako se upotrebljava lek Rapifen4. Moguća neželjena dejstva5. Kako čuvati lek Rapifen6. Dodatne informacije

1. ŠTA JE LEK RAPIFEN I ČEMU JE NAMENJEN?

Naziv Vašeg leka je Rapifen, a aktivna supstanca koja ulazi u njegov sastav je alfentanil. Pripada grupi lekova koji se zovu “opioidni anestetici”. Rapifen je jak lek protiv bolova koji deluje kratkotrajno.

Rapifen se koristi da spreči ili olakša bol tokom različitih tipova operacija. Može se koristiti za: Kratke operacije, kada ste otpušteni iz bolnice istog dana; Duge operacije, kada ćete ostati u bolnici određeni broj dana.

Kod dece, Rapifen se može primenivati za uvođenje u „san“ u hiruškoj intervenciji, kada se primenjuje sasedativom.

2. ŠTA TREBA DA ZNATE PRE NEGO ŠTO DOBIJETE LEK Rapifen

Lek Rapifen ne smete koristiti: Ukoliko ste alergični na bilo koji sastojak leka Rapifen (nabrojani u delu 6); Ukoliko ste alergični na druge lekove protiv jakih bolova iz grupe opioidnih analgetika; Ukoliko imate probleme sa disanjem kao što je npr. opstruktivna bolest pluća ili respiratorna

depresija. Lek Rapifen se jedino može primeniti ukoliko je disanje pacijenta podpomognuto respiratorom.

Ukoliko se porađate ili pre presecanja pupčane vrpce u toku carskog reza, Rapifen može uticati na disanje bebe.

Ne koristite ovaj lek ukoliko se bilo šta gore navedeno odnosi na Vas. Ukolko niste sigurni, razgovarajte sa Vašim lekarom pre nego što dobijete lek Rapifen.


3 od 22

Kada uzimate lek Rapifen, posebno vodite računa:

Proverite sa Vašim lekarom pre primene ovog leka ukoliko imate ili ste ikada imali: probleme sa plućima, jetrom ili bubrezima; poremećaj funkcije tireoidne žlezde (hipotireoidizam) nizak krvni pritisak probleme sa alkoholom (alkoholizam); dužu terapiju sa lekovima protiv jakih bolova.

Vaš lekar će pažljivo pratiti količinu leka Rapifen koju dobijate. Ukolko niste sigurni da li se bilo šta gore navedeno odnosi na Vas, razgovarajte sa Vašim lekarom pre nego što dobijete lek Rapifen.

Specijalna upozorenja Lek Rapifen može usporiti Vaše disanje. Lekar će Vas pažljivo pratiti dok se disanje ponovo ne

normalizuje. Lekar će takođe pratiti Vaš krvni pritisak i srčani rad.

Ovo je posebno važno kod novorođenčadi i male dece.

Primena drugih lekova

Obavestite svog lekara ili farmaceuta ako uzimate, ili ste do nedavno uzimali neki drugi lek, uključujući i lekkoji se nabavlja bez lekarskog recepta ili biljni lek. Imajte u vidu da se ove informacije mogu odnositi i nalekove koje više ne pijete, kao i na lekove koje planirate da uzimate u budućnosti.

Nemojte uzimati lek Rapifen i obavestite Vašeg lekara:

ukoliko ste uzimali lekove za depresiju koji se zovu “inhibitori monoaminooksidaze” (MAO inhibitori) u protekle dve nedelje.

Ukoliko imate bilo kakvih nedoumica, konsultujte Vašeg lekara.

Efekti leka Rapifen mogu biti produžen ukoliko istovremeno uzimate:

cimetidin (lek za čireve, bolove u stomaku i gorušicu);

eritromicin (antibiotik);

diltiazem (lek za probleme sa srcem);

Recite Vašem lekaru, pre nego što dobijete lek Rapifen, ukoliko uzmate neki od ovih lekova.

Efekti leka Rapifen ili nekog od sledećih lekova mogu biti povećani ukoliko se uzimaju istovremeno:

drugi lekovi protiv jakih bolova koji se zovu “opioidni analgetici” kao što su morfin ili kodein;

lekovi za visok pritisak ili probleme sa srcem koji se zovu „beta-blokatori“;

lekovi koji se koriste za uspavljivanje, a zovu se “anestetički agenti”;


4 od 22

lekovi za uznemirenost ili lekovi koji vam pomažu da zaspite kao što su trankvilizeri ili tablete za spavanje;

lekovi za epilepsiju kao što su klobazam, klonazepam ili fenobarbital.

Razgovarajte sa Vašim lekarom pre nego dobijete lek Rapifen ukoliko uzimate bilo koji od ovih lekova. Možda ce morati da Vam promene količinu leka Rapifen ili drugog leka koji dobijate.

Određeni lekovi mogu uticati na mehanizam dejstva leka Rapifen:

lekovi za terapiju gljivičnih infekcija kao što su flukonazol, vorikonazol, ketokonazol ili itrakonazol;

lekovi za lečenje HIV infekcije (koji se zovu ihhibitori proteaze) kao što su ritonavir, indinavir ili sakvinavir;

Razgovarajte sa Vašim lekarom pre nego dobijete lek Rapifen ukoliko uzimate bilo koji od ovih lekova. Možda ce morati da Vam promene količinu leka Rapifen koju dobijate.

Primena leka Rapifen u periodu trudnoće i dojenjaMorate obavestiti Vašeg lekara pre nego što dobijete lek Rapifen ukoliko ste trudni, mislite da ste trudni ili pokušavate da ostanete u drugom stanju.

Ne preporučuje se primena leka Rapifen u toku porođaja zato što prolazi kroz placentu i može uticati na disanje bebe. Vaš lekar će odlučiti da li Vam je primena leka zaista neophodna.

Lek Rapifen se može izlučiti u majčino mleko. Nemojte dojiti 24 sata nakon što ste dobili lek Rapifen.

Pitajte Vašeg lekara ili farmaceuta za savet pre nego što uzmete bilo koji lek ukoliko ste trudni ili dojite.

Uticaj leka Rapifen na upravljanje motornim vozilima ili rukovaje mašinama

Apsolutna zabrana upravljanja motornim vozilima i mašinama.

Ukoliko ste otpušteni iz bolnice istog dana nakon intervencije, ne smete upravljati motornim vozilom ili mašinama 24 sata nakon primene leka Rapifen.

Važne informacije o sastavu leka Rapifen

Ukolko morate da kontrolišete unos soli (dijeta sa kontrolisanim unosom natrijuma) budite svesni da: Svaka ampula leka Rapifen (10 mL) sadrži 1.55 mmol natrijuma (35.4 mg). Sadržaj ampule može biti razblažen u slanom rastvoru pre nego što Vam bude primenjen. Ovaj

rastvor takođe sadrži natrijum.

3. KAKO SE UPOTREBLJAVA LEK Rapifen

Ukoliko mislite da lek RAPIFEN suviše slabo ili jako deluje na Vaš organizam, obratite se lekaru ili farmaceutu.


5 od 22

Lek Rapifen će Vam dati lekar koji ima iskustva u davanju ove vrste lekova.

Proverite sa Vašim lekarom ili sestrom ako niste sigurni.

Kako se lek Rapifen upotrebljava

Lek Rapifen se upotrebljava kao infuzija ili injekcija u venu.

U isto vreme ćete dobiti i anestetik.

Koju količinu leka Rapifen ćete dobiti

Vaš lekar će odrediti dozu leka Rapifen koja Vam je potrebna. Doza će zavisiti od: Vaše telesne mase Opšteg zdravstvenog stanja Vašeg uzrasta Vrste operacije koju bi trebalo da imate.

Lek Rapifen upotrebljen kao infuzija

Odrasli: Doza leka Rapifen se određuje na osnovu telesne mase u kilogramima Uobičajena inicijalna doza je od 50 do100 mikrograma po kilogramu Ukoliko je neophodno, može se nastaviti sa od 0.5 do 1 mikrogramom po kilogramu tokom svakog

minuta operacije Infuzija se obicno zaustavlja 30 minuta pre kraja operacije

Deca:

Može Vam biti data doza od 0.5 do 2 mikrograma po kilogramu telesne mase tokom svakog minuta operacije

Lek Rapifen upotrebljen kao injekcija

Odrasli:

Ukoliko dišete samostalno-odrasli: Uobičajena početna doza je 500 mikrograma

Početna doza će Vam biti data polako, u toku od oko 30 sekundi

Ukolko je neophodno, dobićete dodatne injekcije od po 250 mikrograma u toku operacije.

Ukoliko je disanje pacijenta podpomognuto respiratorom: Doza leka Rapifen se određuje na osnovu telesne mase u kilogramima Inicijalna doza je od 30 do 50 mikrograma po kilogramu Ukoliko je neophodno, dobićete dodatne injekcije od po 15 mikrograma po kilogramu u toku

operacije

Poslednja doza će Vam biti data najkasnije deset minuta pre završetka intervencije.

Deca:


6 od 22

Početna doza može biti 10-20 mikrograma po kilogramu

Ukoliko je neophodno, dodatne injekcije od 5 do 10 mikrograma po kilogramu Vam mogu biti date tokom operacije.

Bebama može biti primenjena niža doza leka Rapifen.

Stariji i pacijenti slabog zdravstvenog stanja

Kod starijih pacijenata i pacijenata slabog zdravstvenog stanja, usled bolesti, gore pomenute doze leka Rapifen moraju se smanjiti.

Ako ste primili više leka Rapifen nego što je trebalo

Ovaj lek se primenjuje pod strogim nadzorom lekara tokom operacije, tako da nije verovatno da ćete primiti više leka nego što je potrebno.

Ako imate bilo kakva dodatna pitanja u vezi primene leka Rapifen, obratite se Vašem lekaru.

Ako ste zaboravili da uzmete lek RapifenNije primenjivo.

Ako naglo prestanete da uzimate lek RapifenNije primenjivo.

4. MOGUĆA NEŽELJENA DEJSTVA LEKA

Kao svi lekovi, Rapifen može izazvati neželjena dejstva, iako se ona ne moraju ispoljiti kod svih. Neželjena dejstva se uglavnom javljaju tokom sna. Vaš lekar će pratiti moguću pojavu neželjenih dejstava tokom operacije.

Veoma često (češće od 1 na 10 pacijenata koji primaju lek):

Mučnina, povraćanje

Često (kod 1-10 na 100 pacijenata koji primaju lek):

Usporeno ili plitko disanje ili prestanak disanja na kratko vreme. Ukoliko je neophodno, Vaše disanje će biti potpomognuto respiratorom

Vrtoglavica i nesvestica. Ovo su znaci niskog krvnog pritiska. Povišen krvni pritisak Osećaj umora i pospanosti Osećaj hladnoće ili drhtavica Osećaj uzbuđenosti ili neuobičajene bezbrižnosti Grčevi ili ukočenost mišića, koje može da zahvati i mišiće grudi (naročito kod novorođenih

beba) Usporen ili ubrzan rad srca Zamućen ili dupli vid


7 od 22

Bol na mestu primene injekcije

Povremeno (kod 1-10 na 1 000 pacijenata koji primaju lek):

Štucanje Gušenje uzrokovano grčenjem (spazmom) mišića u grlu Glavobolja Znojenje ili osip po koži Nepravilan rad srca

Osećaj uznemirenosti ili dezorijentacije Bol Usporeno ili plitko disanje koje se ponavlja

Retka neželjena dejstva (kod 1-10 na 10 000 pacijenata koji uzimaju lek):

Uznemirenost, plač Bol u venama Bronhospazam Krvarenje iz nosa Svrab Neurološki poremećaji kao komplikacije anestezije, proceduralne komplikacije

Ostala neželjena dejstva: Ozbiljne alergijske reakcije koje mogu izazvati teškoće u disanju ili vrtoglavicu, i

koprivnjaču ili urtikariju Srčani zastoj Zastoj disanja Iznenadni, kratak i nevoljni trzaj mišića (mioklonus) Dezorijentacija Grčevi (konvulzije) Suženje zenice oka (mioza) Kašalj Crvenilo, osip Gubitak svesti nakon operacije Groznica ili visoka telesna temperatura Disanje može potpuno da prestane, što može biti fatalno

Ukoliko nakon operacije primetite neko drugo neželjeno dejstvo, koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo vas obavestite Vašeg lekara ili sestru.

5. KAKO ČUVATI LEK Rapifen

Lek držati van vidokruga i domašaja dece!


8 od 22

Rapifen treba čuvati u kontrolisanom (obezbeđenom) delu bolničke apoteke. Ovaj lek ne zahteva specijalne uslove čuvanja. Čuvati na temperaturi do 30°C. Rapifen ampule su namenjene isključivo za jednokratnu upotrebu. Neiskorišćeni sadržaj treba uništiti u skladu sa važećim propisima.

Kada se Rapifen primenjuje, može biti pomešan sa:

Rastvorom natrijum hlorida

Rastvorom glukoze

Rastvorom natrijum laktata (Hartmanov rastvor)

Ove rastvore treba upotrebiti u roku od 24 h nakon pripreme.

Lek Rapifen se ne sme koristiti nakon isteka datuma naznačenog na pakovanju. «Rok upotrebe» se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

ROK UPOTREBE

5 godina.

6. DODATNE INFORMACIJE

Šta sadrži lek Rapifen

Aktivna supstanca leka Rapifen je alfentanil -hidrohlorid. Svaki mililitar (mL) sadrži 500 mikrograma alfentanila (u obliku hidrohlorida).Pomoćne supstance su natrijum hlorid i voda.

Kako izgleda lek Rapifen i sadržaj pakovanja

Izgled: bistar, bezbojan rastvor, bez vidljivih onečišćenja.

Lek Rapifen se pakuje u providnim staklenim ampulama; kutija sa 50 ampula po 10mL (0,5mg/mL)

Noslac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

JANSSEN CILAG KFT-PREDSTAVNIŠTVO, Beograd- Novi Beograd, Omladinskih brigada 88b

Proizvođač: GlaxoSmithKline Manufacturing S.p.A., Strada Provinciale Asolana N. 90 (loc San Polo), 43056 Torrile (PR), Italy

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno


9 od 22

Jul 2013.

Režim izdavanja leka

§▲ Lek se može upotrebljavati u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, shodno propisima o lekovima koji sadrže opojne droge.

OPOJNA DROGA (obavezno vođenje evidencije o propisivanju i izdavanju)

Posebne mere uništavanja neupotrebljenog leka ili ostatka leka

Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.

Broj i datum dozvole:

515-01-01990-13-001 od 16.10.2013.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sledeće informacije su namenjene isključivo zdravstvenim radnicima:

1. IME LEKA, INTERNACIONALNO NEZAŠTIĆENO IME LEKA (INN)

§▲ Rapifen®, rastvor za injekciju, 0,5mg/mL

INN: alfentanil

2. KVALITATIVNI I KVANTITATIVNI SASTAV

1mL rastvora sadrži 544 mikrograma afentanil hidrohlorida, što odgovara 500 mikrograma baze alfentanil.

Pomoćna supstanca: natrijum.Za spisak svih pomoćnih supstanci videti deo 6.1.

3. FARMACEUTSKI OBLIK

Rastvor za injekciju.

Bistar, bezbojan rastvor, bez vidljivih onečišćenja.


10 od 22

4. KLINIČKI PODACI

4.1. Terapijske indikacije

Kod odraslih, koristi se pre i u toku anestezije kao dodatak za izazivanje analgezije.

Indikovan je za: Kratke i ambulantne intervencije. Srednje i duge hirurške intervencije, kada se daje kao injekcija u bolusu na početku, a zatim

se daju dodatne injekcije leka ili kontinuirana infuzija.

Rapifen je indikovan za upotrebu kod novorođenčadi, odojčadi i dece kao:

Opioid u kombinaciji sa hipnotikom da izazove anesteziju

Narkotički analgetik u kombinaciji sa opštom anestezijom i za kratke i za duge hiruške intervencije

Primenjen u velikim dozama lek Rapifen se može koristiti za indukciju anestezije kod pacijenata koji su na veštačkoj ventilaciji.

4.2. Doziranje i način primene

Za intravensku primenu.

Lek Rapifen se intravenski može primenjivati kako kod odraslih pacijenata, tako i kod dece. Rapifen treba koristiti kao bolus injekciju (za kratke intervencije) ili kao bolus injekciju dopunjenu dodatnim dozama ili infuzijom (za duge i bolne hiruške intervencije).

Dozu leka Rapifen treba prilagoditi starosti, telesnoj težini i opštem stanju pacijenta, zatim njegovoj bolesti, upotrebi drugih lekova i vrsti hirurške intervencije i anestezije.

Odrasli pacijentiPreporučeni način doziranja:

Odrasli Početna doza Dodatna doza

SPONTANO DISANJE 500 mikrograma (1mL) 250 mikrograma (0,5 mL)

VEŠTAČKA VENTILACIJA 30-50 mikrograma/kg 15 mikrograma/kg

Lek Rapifen se može primeniti u rastvoru natrijum-hlorida, glukoze ili u rastvoru natrijum-laktata (Hartmanov rastvor). Ovi rastvori su kompatibilni sa plastičnim kesama i setom za davanje infuzije. Rastvore treba upotrebiti u roku od 24 h nakon pripreme.

Kod starijih ili slabih pacijenata može biti neophodno smanjivanje doze ili ređe davanje leka, zbog


11 od 22

dužeg poluvremena eliminacije leka Rapifen kod ovih grupa pacijenata (u ovom slučaju rastvori mogu biti od pomoći).

Kod pacijenata koji spontano dišu, početna doza koja se daje u bolusu treba da se primeni polako, tako da davanje leka traje oko 30 sekundi (lek se može dati i u nekom od navedenih rastvora).

Nakon intravenske primene, kod odraslih pacijenata koji nisu primili premedikaciju, može se očekivati da će 1 mL leka Rapifen postići maksimalni efekat za 90 sekundi i da će obezbediti analgeziju u trajanju od 5-10 minuta. Periodi bolnijih stimulusa mogu se prevazići primenom malih dodatnih doza leka Rapifen. Za intervencije koje duže traju, neophodna je primena dodatnih doza leka Rapifen.

Kod pacijenata koji su na veštačkoj ventilaciji, poslednju dozu alfentanila ne treba davati u poslednjih 10 minuta hirurške intervencije, da bi se izbegla postoperativna respiratorna depresija nakon završetka hiruske intervencije.

Kod pacijenata koji se podvrgavaju dužim hiruškim intervencijama, a nalaze se na veštačkoj ventilaciji, Rapifen se može davati u infuziji brzinom od 0,5-1 mikrograma/kg/min. Odgovarajuće koncentracije alfentanila u plazmi mogu se postići brzo, jedino ukoliko se pre infuzije primeni i doza leka od 50-100 mikrograma/kg u bolusu ili u brzoj infuziji od 10 min.

Niže doze mogu odgovarati, na primer, gerijatrijskim pacijenatima ili pacijenatima kod kojih se anestezija postiže dodavanjem i drugih sredstava.

Infuziju alfentanila treba prekinuti do 30 minuta pre predviđenog kraja operacije.

Povećanje brzine infuzije može usporiti oporavak pacijenta od anestezije. Ukoliko je u toku perioda bolnih stimulusa neophodno dodavanje anestetika, za to je najbolje koristiti dodatne doze leka Rapifen (1-2 mL) u bolusu ili niske koncentracije isparljivih agenasa u kraćem vremenskom periodu.

Pacijentima sa ozbiljnim opekotinama koji se pripremaju za previjanje i slično, davane su doze od 18-28 mikrograma/kg/min za vremenski period do 30 minuta, bez potrebe za veštačkom ventilacijom. U hirurškim intervencijama na srcu, u kojima je Rapifen korišćen kao jedini anestetik, korišćene su doze u rasponu od 12-50 mg/h.

Pedijatrijski pacijenti

Oprema za veštačku ventilaciju treba biti dostupna za upotrebu kod dece svih uzrasta, čak i za kratke intervencije kod dece koja spontano dišu.

Podaci koji se odnose na upotrebu kod dece, naročito one starosti od 1 meseca do 1 godine, ograničeni su (videti deo 5.2).

Novorođenčad (0-27 dana): Farmakokinetički parametri su veoma promenljivi kod novorođenčadi, naročito kod prevremeno rođenih. Klirens i vezivanje za proteine plazme su niži i mogu biti potrebne niže doze alfentanila. Novorođenčad treba pažljivo pratiti i u zavisnosti od odgovora


12 od 22

titrirati dozu alfentanila.

Odojčad i mala deca (28 dana do 23 meseca): Klirens može biti viši kod odojčadi i male dece u poređenju sa odraslim osobama. Za održavanje analgezije, može biti potrebno povećanje brzine infuzije alfentanila.

Deca (2 do 11 godina): Klirens može biti neznatno viši i može biti potrebno povećanje brzine infuzije.

Adolescenti: Farmakokinetika alfentanila kod adolescenata je slična onoj kod odraslih i nisu potrebne specijalne preporuke pri doziranju.

Preporuke za doziranje kod pedijatrijskih pacijenata

Zbog velike varijabilnosti u odgovoru na alfentanil kod mlađe dece teško je dati preporuke za doziranje u ovoj starosnoj populaciji. Kod starije dece se bolus doza od 10 do 20 mikrograma /kg alfentanila za uvođenje u anesteziju (tj. kao dodatak propofolu ili inhalacionom anestetiku) ili za analgeziju smatra odgovarajućom. Mogu se primeniti dodatne bolus injekcije od 5 do 10 mikrograma/kg alfentanila, u odgovarajućim intervalima.

Za održavanje analgezije tokom hiruške intervencije kod dece, može se primeniti Rapifen u infuziji brzinom od 0,5 do 2 mikrograma/kg/min. Doza mora biti titrirana ka višim ili nižim dozama u zavisnosti od potreba svakog pacijenta. Kada se primenjuje istovremeno sa intravenskim anestetikom, preporučena doza je približno 1 mikrogram/kg/min.

Može postojati veći rizik od nastanka respiratornih komplikacija i ukočenosti mišića kada se alfentanil primenjuje kod novorođenčadi i veoma male dece. Neophodne su predostrožnosti nabrojane u delu 4.4.

4.3. Kontraindikacije

Opstruktivna bolest pluća ili respiratorna depresija, ako pacijenti nisu na veštačkoj ventilaciji.

Istovremeno uzimanje inhibitora monominooksidaze ili dve nedelje nakon prestanka uzimanja istih.

U toku porođaja ili pre presecanja pupčane vrpce tokom carskog reza, zbog mogućeg nastanka respiratorne depresije kod novorođenčeta.

Pacijenti sa poznatom preosetljivošću na alfentanil i druge morfinomimetike.

4.4. Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka


13 od 22

Upozorenja:

Nakon primene leka Rapifen može doći do pada krvnog pritiska. Ovaj efekat leka može biti mnogo snažniji kod hipovolemičnih pacijenata ili kod pacijenata koji istovremeno dobijaju sedative. Potrebno je preduzeti odgovarajuće mere da bi se održao stabilan krvni pritisak.

Značajna respiratorna depresija praćena gubitkom svesti će se pojaviti nakon primene leka Rapifen u dozi preko 1 mg i dozno je zavisna. Ovaj i drugi farmakološki efekti leka Rapifen su obično kratkotrajni i mogu se otkloniti primenom specifičnih opioidnih antagonista (na primer, naloksona). Dodatne doze antagonista mogu biti neophodne zbog toga što respiratorna depresija može trajati duže od dužine dejstva opioidnih antagonista.

Kao i drugi opioidi, alfentanil može izazvati bradikardiju, koja može biti jaka i nagla, ali se može neutralisati primenom atropina. Posebne mere treba preduzeti nakon upotrebe lekova koji mogu oslabiti srce ili povećati vagusni tonus, kao što su anestetici ili beta blokatori, jer oni mogu predisponirati nastanak bradikardije ili hipotenzije. U tom slučaju treba pažljivo pratiti brzinu srčanog rada i krvni pritisak. Ukoliko se javi bradikardija ili pad krvnog pritiska, potrebno je preduzeti odgovarajuće mere.

Pojava srčanog zastoja nakon bradikardije je do sada prijavljivana veoma retko, i to kod pacijenata koji nisu dobili atropin. Zbog toga se preporučuje da antiholinergički lek bude pripremljen za primenu.

Mere opreza:

Kod starih i slabih pacijenata preporučuje se smanjenje doze leka. Kod pacijenata koji boluju od hipotireoidizma, plućnog oboljenja, alkoholizma, oštećenja jetre ili bubrega ili imaju smanjenu respiratornu rezervu, dozu leka treba titrirati oprezno, a može biti neophodno i produženo postoperativno praćenje pacijenta.

Kod pacijenata koji su na hroničnoj terapiji opioidima ili kod pacijenta za koje u anamnezi postoje podaci o zloupotrebi opioida, može biti potrebna primena veće doze leka.

Rapifen može tokom indukcije anestezije izazvati rigidnost mišića. Rigidnost, koja može zahvatiti i torakalne mišiće, može se izbeći primenom sledećih mera:

- sporim intravenskom injekcijom leka (to je obično dovoljno za niže doze);

- davanjem benzodiazepina u premedikaciji;

- primenom mišićnih relaksanasa neposredno pre davanja leka Rapifen.

Mogu se javiti ne-epileptički (mio-) klonički pokreti.

Kao i kod drugih jakih opioida duboka analgezija je praćena značajnom respiratornom depresijom, koja može trajati ili se ponovo pojaviti tokom ranog postoperativnog perioda. Pre otpuštanja pacijenta iz intenzivne nege, u postoperativnom periodu, neophodno je pažljivo pratiti pacijente kod


14 od 22

kojih je primenjena infuzija ili velika doza alfentanila, kako bi bili sigurni da je spontano disanje uspostavljeno i da se održava bez stimulacije. Opremu za reanimaciju i antagoniste narkotika treba uvek imati na raspolaganju. Hiperventilacija tokom anestezije može izmeniti odgovor pacijenta na CO2 i tako uticati na disanje u postoperativnom periodu.

Kod pacijenata sa povećanim intrakranijalnim pritiskom treba izbegavati brze intravenske injekcije opioida, u bolusu. Kod takvih pacijenata prolazni pad srednjeg arterijskog pritiska je ponekad praćen kratkotrajnim smanjenjem perfuzionog pritiska u mozgu.

Pedijatrijska populacija

Može postojati veći rizik od nastanka respiratornih komplikacija kada se alfentanil primenjuje kod novorođenčadi i veoma male dece, nego kada se primenjuje kod starije dece i odraslih. Zbog ovoga, pedijatrijske pacijente treba pažljivo pratiti odmah nakon početka primene alfentanila. Oprema za veštačku ventilaciju mora biti dostupna za upotrebu kod dece svih uzrasta, čak i za kratke intervencije kod dece koja spontano dišu.

Ukoliko se alfentanil primenjuje kod novorođenčadi i male dece, trebalo bi razmotriti istovremenu primenu miorelaksansa zbog rizika od ukočenosti mišića. Svu decu treba pratiti dovoljno dugo nakon prestanka primene alfentanila kako bi se osigurao povratak spontanog disanja.Zbog varijabilne farmakokinetike kod novorođenčadi mogu biti potrebne niže doze alfentanila. Novorođenčad treba pažljivo pratiti i dozu alfentanila titrirati u zavisnosti od odgovora (videti deo 4.2).

Svaka ampula leka Rapifen (10 mL) sadrži 1.55 mmol natrijuma (35.4 mg). Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

4.5. Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Uicaj leka Rapifen na druge lekove

U kombinaciji sa alfentanilom, koncentracije propofola u krvi su 17% više nego u odsustvu alfentanila. Istovremena primena alfentanila i propofola može zahtevati niže doze leka Rapifen.

Uticaj drugih lekova na lek Rapifen

Alfentanil se u organizmu metaboliše uglavnom preko citohroma P450 3A4. In vitro podaci ukazuju da i drugi snažni inhibitori citohroma P450 3A4 (npr. ketokonazol, itrakonazol, ritonavir) mogu inhibirati metabolizam alfentanila. Na osnovu dostupnih farmakokinetskih podataka, utvrđeno je da se metabolizam alfentanila može inhibirati flukonazolom, eritromicinom, diltiazemom i cimetidinom (poznati inhibitori citohroma P450 3A4). To može povećati rizik od


15 od 22

produžene ili odložene respiratorne depresije. Istovremena primena takvih lekova sa alfentanilom zahteva poseban nadzor pacijenta; ponekad može biti potrebno smanjiti dozu leka Rapifen.

Upotreba lekova koji mogu oslabiti srce ili povećati tonus vagusa, kao što su anestetici ili beta blokatori, može predisponirati pojavu bradikardije ili hipotenzije. Bradikardija, a moguće i srčani udar, se mogu pojaviti kada se Rapifen kombinuje sa nevagolitičkim mišićnim relaksansima (miorelaksansima).

Korišćenje opioida u premedikaciji, barbiturata, benzodiazepina, neuroleptika, halogenih gasova i drugih ne-selektivnih depresora CNS-a može pojačati ili produžiti respiratornu depresiju izazvanu alfentanilom.

Ako se drugi opijat ili depresor CNS-a koristi zajedno sa alfentanilom, može se očekivati aditivni efekat lekova. Ukoliko su pacijenti primili takve lekove, doze alfentanila treba da budu manje od uobičajenih. S tim u skladu, nakon primene leka Rapifen, doze drugih depresora centralnog nervnog sistema treba smanjiti.

4.6. Primena u periodu trudnoće i dojenja

Mada ni teratogeni ni akutni embriotoksični efekti nisu primećeni u eksperimentima na životinjama, nema dovoljno podataka za procenu rizika kod čoveka. Zato je potrebno razmotriti odnos mogućeg rizika i koristi pre primene ovog leka kod trudnica.

Ne preporučuje se intravenska primena ovog leka za vreme porođaja (uključujući carski rez), jer alfentanil prolazi kroz placentu, a respiratorni centar fetusa je posebno osetljiv na opioide. Ako se alfentanil ipak primeni, potrebno je da oprema za asistiranu ventilaciju bude dostupna za hitnu primenu, ukoliko bude potrebno. Opioidni antagonist za primenu kod novorođenčeta mora uvek biti dostupan. Poluvreme eliminacije opioidnog antagoniste može biti kraće nego poluvreme eliminacije alfentanila, stoga mora biti razmotrena ponovljena primena opioidnog anatagoniste.

Alfentanil može dospeti u mleko majke. Zato se ne preporučuje dojenje 24h posle primene alfentanila.

4.7. Uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama

Kada je predviđeno rano otpuštanje iz bolnice, pacijenta treba upozoriti da ne upravlja motornim vozilima i da ne rukuje mašinama 24 sata nakon intervencije.

4.8. Neželjena dejstva


16 od 22

Najčešće prijavljivane neželjene reakcije (učestalost ≥10%) su: mučnina i povraćanje. Neželjene reakcije navedene u Tabeli 1 su prijavljivane u toku kliničkih ispitivanja (1157 subjekata) i/ili kao spontane prijave u postmarketinškom periodu.Prikazana učestalost prati sledeću konvenciju: Veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1,000 do <1/100), retko (≥1/10,000 do <1/1,000), veoma retko (<1/10,000); i nije poznato (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka iz kliničkih ispitivanja). Neželjene reakcije na lek alfentanil, spontano prijavljene u toku postmarketinškog perioda u svetu, a koje su ispunile granične kriterijume su uključene. Za razliku od kliničkih studija, za spontano prijavljene neželjene reakcije se ne mogu obezbediti precizne učestalosti. Iz tog razloga, učestalost za ove prijave je klasifikovana kao nepoznata.

Tabela 1 Neželjene reakcije na lek prijavljene u toku kliničkih studija i/ili u postmarketinškom periodu

UčestalostSistem organa Veoma

često (≥1/10)

Često (≥1/100 do <1/10)

Povremeno (≥1/1,000 do <1/100)

Retko (≥1/10,000 do <1/1,000)

Nepoznato

Imunološki poremećaji

Preosetljivost (uključujući anafilaktičku rekaciju, anafilaktoidnu reakciju i urtikariju)

Psihijatrijski poremećaji

Euforično raspoloženje

Agitacija; Plač Dezorijentacija

Poremećaji nervnog sistema

Poremećaj pokreta; Vrtoglavica; Sedacija;Diskinezija;

Glavobolja;Somnolencija; Nereaktivnost na stimuluse

Gubitak svesti (postoperativni period); Konvulzije; Mioklonus

Poremećaji oka Poremećaji vida

Mioza

Poremećaji srčanog rada i ritma

Bradikardija;Tahikardija;

Aritmija;Smanjeni srčani otkucaji

Srčani zastoj

Kardiovaskularni poremećaji, opšti

Hipotenzija;Hipertenzija;Snižen krvni pritisak; Povećan

Bol u venama


17 od 22

krvni pritisak

Respiratorni, torakalni, medijastinalnisistema

Apnea Štucanje; Hiperkapnija; Laringospazam; Respiratorna depresija (uključujući smrtni ishod)

Bronhospazam;Krvarenje iz nosa

Zastoj disanja;Kašalj

Poremećaji gastrointestinalnog sistema

Mučnina ;Povraćanje

Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva

Alergijski dermatitis; Hiperhidroza

Pruritus Eritem; Osip

Poremećaji mišićno-skeletnog vezivnog i koštanog tkiva

Ukočenost mišića

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Groznica;Bol na mestu primene injekcije;Umor

Bol Povišena temperatura

Povrede, Trovanja i Proceduralne komplikacije

Bol zbog same intervencije

Postoperativna uznemirenost;Poremećaj disajnih puteva kao komplikacija anestezije;Postoperativna konfuzija

Neurološki poremećaji kao komplikacija anestezije;Proceduralne komplikacije;Komplikacija endotrahealne intubacije

Pedijatrijska populacija

Očekuje se da učestalost, vrsta i ozbiljnost neželjenih reakcija kod dece bude ista kao kod odraslih, sa izuzetkom sledećeg:

Blaga do umerena ukočenost mišića je bila često primećena kod novorođenčadi, iako je broj novorođenčadi uključenih u kliničke studije bio mali. Ozbiljna ukočenost i trzaji se mogu javiti manje često i mogu biti praćeni prolaznim poremećajem disanja, naročito pri visokim dozama leka Rapifen ili pri velikoj brzini intravenske injekcije.

4.9. Predoziranje


18 od 22

Simptomi

Manifestacije predoziranja alfentanilom generalno predstavlja produžetak njegovih farmakoloških dejstava, i podrazumeva sledeće:

PostupakBradikardija Primeniti antiholinergik, kao što su atropin ili glikopirolat.Hipoventilacija ili apnea Primeniti O2 ; može biti neophodna asistirana ili kontrolisana

ventilacija i primena opioidnih antagonista. Rigidnost mišića Može se primeniti intravenski neuromišićni blokator.

Ako je hipotenzija jaka ili perzistira, kao mogući uzrok treba razmotriti hipovolemiju koju, u slučaju pojave, treba kontrolisati odgovarajućom parenteralnom primenom tečnosti.

Predloženi postupci ne isključuju upotrebu drugih klinički indikovanih mera.

Telesnu temperaturu i odgovarajući unos tečnosti treba održavati i pratiti kod pacijenta 24h.

Odgovarajuće opioidne antagoniste (npr. nalokson) treba uvek imati na raspolaganju, radi evenetualnog tretmana respiratorne depresije.

5. FARMAKOLOŠKI PODACI

5.1. Farmakodinamski podaci

Farmakoterapijska grupa: Opioidni anestetici

ATC kod: N01AH02

Analgetsko dejstvo leka Rapifen odgovara jednoj četvrtini analgetskog dejstva fentanila. Vreme delovanja leka Rapifen odgovara jednoj trećini vremena delovanja ekvianalgetske doze fentanila i ono je dozno zavisno. Depresivni efekat leka Rapifen na frekvenciju disanja i alveolarnu ventilaciju takođe je kraći nego kod fentanila.

Početak delovanja leka Rapifen je četiri puta brži od početka delovanja ekvianalgetske doze fentanila. Maksimalni analgetski efekat i depresija disanja nastaju u roku od 90 sekundi.

Kod ljudi, alfentanil u terapijskim dozama nema štetnog uticaja na funkciju miokarda. Kardiovaskularna stabilnost je zapažena kako kod zdravih osoba, tako i kod ugroženih pacijenta. Jedine primećene promene u krvnom pritisku i srčanoj frekveciji prolaznog su karaktera, u blagom su padu odmah nakon indukcije. Incidenca i stepen respiratorne depresije su manji i kraćeg trajanja nakon primene alfentanila nego u slučaju primene fentanila. Kao i kod drugih opijatnih analgetika, alfentanil povećava amplitudu EEG-a i smanjuje njihovu frekvenciju. Alfentanil smanjuje intraokularni pritisak za oko 45%. Lek Rapifen blokira povećanje koncentracije kortizola, antidiuretskog hormona i hormona rasta u plazmi tokom hiruške procedure i prevenira porast koncentracije kateholamina u plazmi pre hiruške intervencije, ali ne i tokom ili nakon


19 od 22

kardiopulmonalnog bajpasa kod pacijenata tokom operacije na otvorenom srcu.

5.2. Farmakokinetički podaci

Alfentanil je sintetski opioid sa farmakološkim efektima µ- agoniste.

Nakon injekcije u bolusu u dozi od 2,4 do 125 mikrograma/kg, koncentracija u plazmi opada trieksponencijalno sa terminalnim poluvremenom eliminacije od oko 90 minuta. Ukupni volumen distribucije varira od 0,4 do 1,0 L/kg, ukazujući na ograničenu distribuciju alfentanila u tkivima. Klirens plazme varira od 3,3 do 8,3 mL/kg/min što pretstavlja oko trećinu protoka plazme kroz jetru, što ukazuje da eliminacija alfentanila ne zavisi od protoka. Budući da samo 0,4% doze bivaizlučeno urinom kao neizmenjena aktivna supstanca, eliminacija alfentanila se odvija uglavnom metbolizmom. Osnovni parametri kod pacijenata podvrgnutih hirurškoj intervenciji su slični istim kod zdravih dobrovoljaca. Samo u slučaju kada se lek daje kao jedini anestetik u kontinuiranoj infuziji više od oko 5 sati klirens alfentanila se redukuje što rezultuje poluvremenom u plazmi od oko 200 minuta, volumen distribucije se ne menja značajnije. Vezivanje alfentanila za proteine plazme iznosi 92%, uglavnom zbog jakog vezivanja za alfa 1 kiseli glikoprotein (protein akutne faze). Rapifen se ne vezuje za ćelije krvi. Farmakokinetika je uporediva kod pacova, pasa i čoveka. Poluvreme eliminacije kod starijih je duže nakon intravenske bolus primene.

Specijalne populacije pacijenata

Pedijatrijska populacija pacijenata

Podaci o farmakokinetici kod dece su ograničeni. Vrednosti farmakokinetičkih parametara su prikazane u sledećoj tabeli:

Farmakokinetički parametri alfentanila u pedijatrijskoj populaciji

t1/2β

(h)CL (mL/kg/min)

Vd

(L/kg)

Prevremeno rođene bebe (0-27 dana)

Gestaciona starost 25-40 nedelja; n=680.7-8.8

0.9-8.40.3-1.2

Novorođenčad (0-27 dana)

Gestaciona starost 35-41 nedelja, n=18 4.1-5.5 1.7-3.2 0.5-0.8

Odojčad i mala deca 0.9-1.2 7.7-13.1 0.4-1.1


20 od 22

28 dana–23 meseca; n=34

Deca 2-11 godina; n=32 0.7-1.3 4.7-10.2 0.2-1.0

Adolescenti 12-14 godina; n=3 1.1-1.9 5.5-7.4 0.3-0.6

Napomena: Podaci za novorođenčad, odojčad, i decu su dati kao niz srednjih vrednosti.

CL= klirens; Vdss= volumen distribucije u stanju ravnoteže; t1/2β =poluvreme eliminacije u fazi eliminacije

Vezivanje za proteine plazme kod novorođenčadi iznosi 75% i povećava se do 85% kod dece. Informacije o farmakokinetici alfentanila pri primeni kod dece su ograničene. Alfentanil se metaboliše pomoću CYP3A4 enzima. Aktivnost CYP3A4 enzima je niska kod novorođenčadi i povećava se nakon rođenja, tako da dostiže 30 do 40% vrednosti kod odraslih nakon 1 meseca starosti.

Pacijenti sa oštećenjem jetre

Nakon primene jedne intravenske doze od 50 μg/kg, terminalno poluvreme eliminacije kod pacijenata sa cirozom je značajno duže nego u kontrolnoj grupi. Volumen distribucije ostaje nepromenjen. Slobodna frakcija alfentanila raste kod pacijenata sa cirozom do 18.5% u poređenju sa porastom od11.5% u kontrolnoj grupi. Porast u slobodnoj frakciji zajedno sa smanjenjem klirensa od 3.06 mL/min/kg u kontrolnoj grupi i 1.60 mL/min/kg kod pacijenata sa cirozom će dovesti do produženog i izraženijeg efekta (videti deo 4.4).

Pacijenti sa oštećenjem bubrega

Volumen distribucije i klirens slobodne frakcije su slični kod pacijenata sa oštećenjem bubrega i u kontrolnoj grupi zdravih dobrovoljaca. Slobodna frakcija alfentanila je povećana kod pacijenata sa oštećenjem bubrega od 12.4 do 19% u poređenju sa 10.3 do 11% u kontrolnoj grupi. Ovo može dovesti do porasta kliničke aktivnosti alfentanila (videti deo 4.4).

5.3. Predklinički podaci o bezbednosti leka

Zapaženi predklinički efekti zasnivaju se na primeni doza koje se smatraju mnogo većim od maksimalnih doza kojima čovek može biti izložen i nemaju veći klinički značaj.

6. FARMACEUTSKI PODACI

6.1. Lista ekscipijenasa


21 od 22

Natrijum hlorid

Voda za injekcije

6.2. Inkompatibilnost

Videti odeljak 4.2.

6.3. Rok upotrebe

5 godina.

6.4. Posebne mere upozorenja pri čuvanju

Čuvati na bezbednom mestu.

Čuvati na temperaturi do 30°C.

6.5. Priroda i sadržaj kontaktne ambalaže

50 ampula od bezbojnog stakla (Ph.Eur., Tip I), zapremine 10 mL.

6.6. Uputstvo za upotrebu/rukovanje

UPUTSTVO ZA RUKOVANJE

UPUTSTVO ZA OTVARANJE (ONE-POINT-CUT) AMPULE

Postaviti telo ampule između palca i kažiprsta, tako da je vrh ampule slobodan, a označena tačka okrenuta ka Vama.

Palcem i kažiprstom druge ruke uhvatite vrh ampule, tako da kažiprst bude postavljen iza vrata ampule, a palac na označenoj tački, paralelno sa identifikacionim prstenovima u boji.

Držeći palac na tački, naglo prelomite vrh ampule, istovremeno držeći čvrsto telo ampule u drugoj ruci.


22 od 22

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka

Samo za jednokratnu upotrebu. Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.

7. NOSILAC DOZVOLE

Predstavništvo Janssen-Cilag KFT Beograd, Novi Beograd, Omladinskih brigada 88b.

8. BROJ PRVE DOZVOLE I OBNOVE DOZVOLE

3/2-10-6096............... 515-01-01990-13-001

9. DATUM PRVE DOZVOLE I DATUM OBNOVE DOZVOLE

27.10.2002.................. 16.10.2013.

10. DATUM REVIZIJE TEKSTA

Jul, 2013.

Documents

SAŽETAK KARAKTERISTIKA LEKA - alims.gov.rs · Broj rešenja: 515-01-01990-13-001 od 02.10.2013. za lek § Rapifen®, rastvor za injekciju, 0,5mg/mL 5od 22 Lek Rapifenće Vam datilekar