samoafirmacija

7/23/2019 samoafirmacija

1/18

primenjena psihologija, str. 93-110

PRIMENJENA PSIHOLOGIJA, 2011/2, STR. 93-110

93

Rezime

Rad ispituje da li strategija samoafirmacije afirmisanje sopstvene vred-nosti u jednom domenu nakon to je evaluiran drugi domen linosti, moeomoguiti efikasno suoavanje sa pozitivnom i negativnom evaluacijombitne karakteristike linosti. Kljuno pitanje u ovom istraivanju je da li suljudi prvenstveno motivisani da odre pozitivnu sliku o sebi (tzv. motiv sa-moosnaivanja) ili postojeu sliku o sebi, bilo da je ona pozitivna ili nega-tivna (tzv. motiv samopotvrivanja). Cilj istraivanja bio je da se utvrdi dali e ljudi iskoristiti mogunost samoafirmacije nakon pozitivne i negativneevaluacije da bi zadovoljili jedan od ova dva motiva i koji. Istraivanje se

sastojalo iz eksperimenta u kom su ispitanice visokog i niskog samopoto-vanja dobijale lanu pozitivnu ili negativnu povratnu informaciju o uspehuna testu intelektualnih sposobnosti. Ispitivano je da li e nakon evaluacijeintelektualnih sposobnosti doi do promene u samoproceni tri domenaself koncepta: intelektualnom, fizikom i socijalnom. Rezultati pokazujuda ni nakon pozitivne ni nakon negativne evaluacije kod osoba visokog sa-mopotovanja nije dolo do promene u samoproceni tri domena linosti,to sugerie da je njihova slika o sebi stabilna i dobro definisana tj. da nijepodlona kratkotrajnim fluktuacijama pod uticajem povremenih inkonzi-

stentnih evaluacija. Osobe niskog samopotovanja koje su navodno veomauspeno uradile test inteligencije naknadno su se negativno afirmisale tj.umanjivale su sopstvenu fiziku privlanost. Rezultat ukazuje da u domenukognicije dominira motiv samopotvrivanja, ali i sugerie da je self kon-cept osoba niskog samopotovanja nestabilniji i osetljiviji na informacije izsocijalne sredine nego self koncept osoba visokog samopotovanja.

Kljune rei: samoafirmacija, samoosnaivanje, samopotvrivanje, selfkoncept, fidbek

SAMOAFIRMACIJA U SLUBIODRANJA SLIKE O SEBI

NAKON POZITIVNE I NEGATIVNE

EVALUACIJE LINOSTI

UDC 159.947.3:159.98

Originalni nauni rad

Bojana Bodroa1,2

Institut za pedagoka

istraivanja,

Beograd

1 [email protected] lanak predstavlja rezultat rada naprojektima Od podsticanja inicijative,saradnje, stvaralatva u obrazovanju

do novih uloga i identiteta u drutvu(br. 179034) i Unapreivanje kvalitetai dostupnosti obrazovanja u procesimamodernizacije Srbije (br. 47008), kojefinansira Ministarstvo prosvete i naukeRepublike Srbije (2011-2014).

Primljeno: 24.05.2011.

Prihvaeno za tampu: 23.08.2011.


2/18

primenjena psihologija 2011/2

94 Bojana Bodroa

Uvod

Motiv samoosnaivanja

Negativna evaluacija linosti, naroito kada se odnosi na neki vaan domen linosti,moe imati nepoeljne implikacije za sliku koju osoba ima o sebi. Stoga su ljudi izra-zito motivisani da izbegnu ili umanje njen znaaj ili reinterpretiraju njeno znaenjena nain koji e omoguiti da povrate oseaj line vrednosti. Pri tome, negativnuevaluaciju moe predstavljati negativna socijalna evaluacija, neki lini neuspeh ilinegativna samoevaluacija tj. procena osobe da je odstupila od nekih vanih linihstandarda i time ugrozila oseaj linog integriteta.

Motiv za odranjem pozitivne slike o sebi naziva se motivom samoosnaivanja (eng.self-enhancement). Psiholoka literatura obiluje primerima kognitivnih strategijakoje ljudi koriste upravo u svrhe izbegavanja implikacija negativnog vrednovanja.Najee se spominju odbrambena atribucija pripisivanje uspeha unutranjimfaktorima, a neuspeha spoljanjim (Weary, 1979), poreenje na dole nakon neus-peha (Wills, 1981, prema Baumeister, 1998), samohendikepiranje aktivno traenjeili stvaranje inhibirajuih faktora u situacijama kada se oekuje neuspeh sa ciljemda se umanji mogunost da se on atribuira sposobnostima (Berglas & Jones, 1978),trivijalizacija tj. umanjivanje znaaja onog domena u kom je doivljen neuspeh (Si-

mon, Greenberg, & Brehm, 1995), bolje pamenje i seanje o negativnim informa-cijama o drugima u situacijama linog neuspeha (Blaine & Crocker, 1993) itd.

Motiv samopotvrivanja

Motiv samopotvrivanja usmerava osobu ka selektivnom traganju za onim infor-macijama koje e potvrditi postojeu sliku o sebi, odnosno motivie je da dobijeneinformacije diskredituje ukoliko ne potkrepljuju tu sliku (Swann, 1983). Svan istie

da u osnovi takvog ponaanja stoji potreba da se povea oseaj kontrole, predvidi-vosti i izvesnosti (Swann, 1987; Swann, Stein-Seroussi, & Giesler, 1992).

Istraivanja su pokazala da je veliki broj navedenih kognitivnih strategija koje ljudikoriste u susretu sa negativnom evaluacijom izraeniji kod osoba visokog samo-potovanja nego kod osoba niskog samopotovanja. Kada se osobe sa pozitivnomslikom o sebi suoe sa negativnom evaluacijom, diskreditovanje takve informacije,ustvari, zadovoljava obe potrebe i za pozitivnom i za konzistentnom slikom o sebi.Meutim, osobe sa negativnom slikom o sebi suoene sa negativnom evaluacijomnalaze se u motivacionom konfliktu, jer motiv samoosnaivanja deluje u smeru od-

bacivanja, a motiv samopotvrivanja u smeru prihvatanja dobijene evaluacije. Stoga


3/18

95


SAMOAFIRMACIJA U SLUBI ODRANJA SLIKE O SEBI NAKON POZITIVNE I NEGATIVNE EVALUACIJE LINOSTI

manja odbrambenost osoba niskog samopotovanja sugerie da u osnovi opisanihkognitivnih pristrasnosti ne stoji motiv samoosnaivanja nego, naprotiv, motivsamopotvrivanja.

Istraivanja uglavnom potvruju da u domenu kognicije dominira samopotvri-

vanje. Depresivne osobe, koje karakterie negativna slika o sebi, ee biraju, viepreferiraju i smatraju tanijom negativnu evaluaciju od pozitivne (Giesler, Josephs,& Swann, 1996), a uspeh ee pripisuju nekontrolabilnim spoljanjim faktorima(Anderson, Horowitz, & French, 1983). Takoe, u poreenju sa osobama visokog,osobe niskog samopotovanja iz neklinike populacije u manjoj meri neuspeh pri-pisuju unutranjim kontrolabilnim faktorima, lake prihvataju informaciju o neus-pehu (Chandler, Sook Lee, & Pengilly, 1997) i ree se aktivno porede na dole na-kon pretnje po lini integritet (Gibbons & McCoy, 1991; Wheeler & Miyake, 1992).I istraivanja iz oblasti socijalne kognicije pruaju potvrdu o postojanju potrebe da

se odri postojea slika o sebi. Ljudi bre prepoznaju, skladite u dugotrajnu me-moriju i obrauju informacije o sebi koje su u skladu sa postojeim self shemama(Higgins & Bargh, 1987) i lake pronalaze dokaze koji potvruju, a izbegavaju onekoji opovrgavaju postojee self sheme (Markus, 1977).

Nasuprot kognitivnom suoavanju sa negativnom evaluacijom koje je u osnovi sa-mopotvrujue, u domenu aekta dominira motiv samoosnaivanja bez obzira dali je neka inormacija u skladu sa slikom o sebi ili ne, ukoliko je pozitivna izazvaepozitivan aekat, a ukoliko je negativna izazvae negativan aekat (Dauenheimer, Sta-hlberg, & Petersen, 1999; Jussim, Yen, & Aiello, 1995; Kernis, Cornell, Sun, Berry,

& Harlow, 1993; McFarlin & Blascovich, 1981; Moreland & Sweeney, 1984; Swann,Griffin, Predmore, & Gaines, 1987). Dakle, za ljude je uvek poeljnija pozitivna negonegativna evaluacija, ali je uverljivija i kredibilnija ona koja potvruje sliku o sebi.

Samoafirmacija

Jedna od strategija koja ljudima takoe omoguuje da odre pozitivnu sliku o sebinakon negativne evaluacije je strategija samoafirmacije (Steele, 1988). Stil, autor te-

orije samoafirmacije, polazi od premise da su ljudi motivisani da odre vienje sebekao sposobne, adaptirane i moralne osobe. Kada je takva slika naruena nekomnegativnom evaluacijom, osoba moe na direktan nain negirati ili diskreditovati tuevaluaciju putem neke od ranije navedenih strategija, ali moe i da je odri afirmi-sanjem nekog drugog bitnog aspekta sopstvene linosti. Ovakav nain odravanjasamopotovanja naziva se samoafirmacija. Proces samoafirmacije podrazumeva is-ticanje ili potvrivanje nekog sopstvenog kvaliteta koji nije povezan sa aktivnouili domenom linosti koji je bio izloen pretnji (Steele & Liu, 1983).

Istraivanja samoafirmacije ila su u dva smera. Prvi je podrazumevao tretiranje

samoafirmacije kao svojevrsnog buffera kojim se umanjuje odbrambenost osobe


4/18


96 Bojana Bodroa

nakon pretnji linom integritetu. Drugi pravac, ree zastupljen u istraivanjima,samoafirmaciju tretira kao jednu od strategija odbrane slike o sebi.

Pokazalo se da samoafirmacija pre nekog negativnog vrednovanja umanjuje potrebuosobe da se brani od pretnji po lini integritet i ini je otvorenijom za negativne

informacije koje mogu doprineti uenju i napredovanju (Crocker & Park, 2007).Samoafirmacija poveava prijemivost osobe za naknadne pretee informacije ozdravlju (Sherman, Nelson, & Steele, 2000), moe da umanji nivo hormona stresakortizola neposredno pred stresan javni nastup (Creswell et al, 2005) i da umanjinivo epinefrina dan pre veoma stresnog ispita (Sherman, Bunyan, Creshwell, & Ja-remka, 2009). Dakle, samoafirmacija se smatra nekom vrstom psiholokog imu-nog sistema (Gilbert, Pinel, Wilson, Blumberg, & Wheatley, 1998).

U odnosu na druge kognitivne strategije kojima se osoba suoava sa negativnomevaluacijom, samoafirmacija se smatra adaptivnom, jer omoguava osobi da isto-

vremeno prihvati negativno vrednovanje i da odri pozitivnu sliku o sebi.eorija resursa, koja predstavlja ekstenziju teorije samoafirmacije, pretpostavlja da jesamopotovanje sel sistem za odravanje globalnog integriteta, odnosno moralne iadaptivne adekvatnosti (Spencer, Josephs, & Steele, 1993; Steele, Spencer, & Lynch,1993). Iz ovoga proizilazi da osobe koje imaju pozitivnu sliku o sebi tj. visoko samo-potovanje, imaju vie resursa da se izbore sa situacijom koja ugroava lini imid,jer poseduju vei dijapazon pozitivnih linih iskustava. Nasuprot tome, osobe niskogsamopotovanja tj. negativne slike o sebi imaju manje uverenja o sebi kojima mogupotvrditi linu vrednost, pa obnavljanje oseaja line adekvatnosti u susretu sa inor-

macijama koje ugroavaju lini integritet za njih moe biti komplikovanije i tee. Re-zultati istraivanja Stila i saradnika (Steele et al., 1993) potvruju ove pretpostavke.U poreenju sa osobama niskog samopotovanja, osobe visokog samopotovanja suu situaciji u kojoj im je bio ugroen lini integritet manje opravdavale svoje inkonzi-stentno ponaanje kada su im bili dostupni resursi za samoafirmaciju.

Uoljivo je da je samoafirmacija do sada posmatrana iskljuivo kao strategija kojaima funkciju samoosnaivanja, jer na globalnom nivou doprinosi odranju ili po-boljanju pozitivne slike o sebi. Interesantno je, meutim, zapaziti da se predvianjateorije resursa o individualnim razlikama u korienju samoafirmacije podudarajusa predvianjima koja proizilaze iz teorije samopotvrivanja. Osobe visokog samo-potovanja su sklonije korienju samoafirmacije u cilju odravanja pozitivne glo-balne slike o sebi, dok su osobe niskog samopotovanja manje podlone njenomkorienju. Prema teoriji resursa to je zato to ove osobe poseduju manje resursaza takav proces, a prema teoriji samopotvrivanja zato to je negativna evaluacijakonzistentna sa njihovom negativnom slikom o sebi. Dakle, iako ove teorije dajuiste predikcije, u njihovoj osnovi se nalaze razliita objanjenja.

Istraivanja koja su se bavila motivima samoosnaivanja i samopotvrivanja pre-teno su bila fokusirana na situacije u kojima se osoba suoava sa nekim oblikom


5/18

97



negativne evaluacije. Meutim, teorija samopotvrivanja implicira i to da e osobesa negativnim self konceptom koje su suoene sa pozitivnom evaluacijom teiti dadiskredituju takvu, iako poeljnu, ipak inkonzistentnu informaciju. Kada je u pi-tanju strategija samoafirmacije, to bi znailo da e pozitivna evaluacija kod osoba

niskog samopotovanja izazvati negativnu afirmaciju, odnosno umanjivanje ili ni-podatavanje sopstvene vrednosti u domenu koji nije povezan sa pozitivnom evalu-acijom, da bi se na taj nain odrala globalno negativna slika o sebi.

Cilj istraivanja

Cilj ovog istraivanja je da se utvrdi da li e pozitivna i negativna evaluacija izazvatipotrebu za osnaivanjem ili potrebu za potvrivanjem slike o sebi, tj. da li strategija

samoafirmacije moe predstavljati nain zadovoljenja jednog od ovih motiva.Shodno rezultatima istraivanja koja sugeriu da kognitivne odbrambene strategijeomoguavaju zadovoljenje motiva samopotvrivanja, ali i shodno pretpostavkama teo-rije resursa, oekivano je da e osobe visokog samopotovanja nakon negativne evalua-cije jedne karakteristike linosti nastojati da potvrde globalno pozitivnu sliku o sebi krozpozitivnu afirmaciju drugih linih kvaliteta. Meutim, oekivano je i da e osobe niskogsamopotovanja suoene sa pozitivnom evaluacijom neke karakteristike linosti nasto-

jati da potvrde globalno negativnu sliku o sebi umanjivanjem svojih drugih kvaliteta.

Metod

Procedura i uzorak

Istraivanje je koncipirano u dve aze. U prvoj azi sprovedeno je pretest merenje zavisnihvarijabli i trijaa nivoa samopotovanja na uzorku od 202 studenta psihologije iz NovogSada, sa ciljem da se izdvoje grupe izrazito visokog (iznad 70. percentila) i izrazito ni-skog (ispod 30. percentila) samopotovanja. Selekcionisanje kritinih grupa ispitanika upogledu nivoa samopotovanja esto se primenjuje u istraivanjima iz ove oblasti (npr.Spencer, Fein, & Lomore, 2001; Swann, Griffin, Predmore, & Gaines, 1987; Swann, Hixon,Stein-Serossi, & Gilbert, 1990; Swann, Pelham, & Krull, 1989; Swann, Stein-Seroussi, &Geisler, 1992) sa ciljem da se omogui to adekvatnije testiranje pretpostavki o razliitojkogniciji i ponaanju osoba sa pozitivnom i negativnom slikom o sebi.

Opisana procedura rezultirala je uzorkom od 90 studentkinja psihologije koje suuestvovale u drugoj fazi istraivanja eksperimentu. Prvi i drugi deo istraivanja

ispitanicama su predstavljeni kao dva nezavisna istraivanja. Odabrane ispitanice


6/18


98 Bojana Bodroa

pozvane su u odreenim terminima u raunarsku uionicu da bi uestvovale u ek-sperimentu, dok je preostalim studentima reeno da e i oni u istom istraivanjuuestvovati naredne nedelje (to je naknadno otkazano uz obrazloenje).

Eksperiment se sastojao u reavanju raunarski podranog testa inteligencije nakon kog

su ispitanice dobijale lanu povratnu inormaciju o uspenosti. Jedna polovina dobijalaje fidbek da je test uradila bolje od 5 do 15% drugih studenata psihologije, to je predsta-vljalo negativan fidbek (raunar je nasumino prikazivao jedan broj iz zadatog opsega),a druga polovina ispitanica dobijala je fidbek da ih njihov skor na testu svrstava u naj-boljih 85 do 97% studenata psihologije, to je predstavljalo pozitivan fidbek. Izraavanjerezultata u odnosu na druge osobe iz reerentne grupe (druge studente psihologije),umesto u terminima IQ skora koji je ispitanicima ve mogao biti poznat od ranije, pri-menjeno je sa ciljem da doprinese uverljivosti fidbeka. akoe, odabran je veoma teaktest intelektualnih sposobnosti sa ciljem da se negativan fidbek uini uverljivijim.

Nakon reavanja testa ispitanice su popunjavale upitnike sa posttest merama zavisnihvarijabli i upitnik kojim je proveravana uspenost eksperimentalne manipulacije.

Ukrtanjem dve vrste eksperimentalnog fidbeka i dva nivoa samopotovanja dobi-jena je struktura uzorka prikazana u tabeli 1.

Tabela 1

Broj ispitanica u poduzorcima

Vrsta fidbeka

UKUPNOnegativan pozitivan

Samopotovanjenisko 22 23 45

visoko 23 22 45UKUPNO 45 45 90

Nakon eksperimenta izvren je debriefing. Ispitanicama je objanjen pravi cilj istra-ivanja i reeno im je da je dobijeni rezultat na testu laan. Istraiva je ispitanicepodsetio da su, kao studenti psihologije, one visoko selekcionisana grupa u pogledu

intelektualnih sposobnosti i da nema razloga da loe postignue na testu shvateodraz niskih intelektualnih sposobnosti. Pored toga, u toku debrifinga utvreno jeda nijedna ispitanica nije izrazila sumnju u eksperimentalnu proceduru.

Instrumenti

Skala za procenu globalnog samopotovanja (Opai & Bodroa, u pripremi)predstavlja pouzdanu meru samopotovanja (=.94) sastavljenu od trideset stavki

sa Likertovom petostepenom skalom za odgovaranje.


7/18

99



Iz Skale za procenu funkcionisanja samoevaluativnog sistema(Opai, 1995) pre-uzete su tri subskle skala za procenu intelektualnih sposobnosti, polne privlano-sti i evaluacije od strane drugih kojima se mere tri specifina domena self koncepta.Sve tri subskale sastoje se od po deset stavki sa Likertovim petostepenim formatom

odgovora. Pouzdanost ovih skala kretala se u opsegu =.83-.89 u pretest merenju,odnosno =.78-.86 u posttest merenju.

Za proveru uspenosti eksperimentalne manipulacije koriena je adaptirana ver-zija upitnika Profil afektivnih stanja Forma 1 (Popov, 2007), odnosno supskaledepresivnosti, anksioznosti i besa. Svako od ovih afektivnih stanja operacionalizo-

vano je preko pet stavki sa Likertovim formatom odgovora. Rezultat na tri supskalekombinovan je u jedan skor koji predstavlja meru negativnog afekta. Interna konzi-stentnost instrumenta iznosi =.91.

Rezultati

Provera uspenosti eksperimentalne manipulacije

Provera eektivnosti eksperimentalne manipulacije izvrena je poreenjem aektiv-nog stanja ispitanika koji su dobili pozitivan i negativan fidbek. F-test pokazuje da jeneuspeh na testu kod ispitanika izazvao znaajno vie nivoe negativnog aekta nego

uspeh (F(1,86)=20.802, p


8/18


100 Bojana Bodroa

Rezultati pokazuju da fidbek nije uticao na promenu u samoproceni intelektualnihsposobnosti (merenje x fidbek: F(1,86)=.101, p>.05, =.001), kao i da uticaj fidbekanije posredovan nivoom samopotovanja ispitanika (merenje x fidbek x samopo-tovanje: F(1,86)=1.193, p>.05, =.014). Takoe, nije dobijen ni jednosmerni efekat

samopotovanja na promenu u proceni sopstvenih intelektualnih sposobnosti (me-renje x samopotovanje: F(1,86)=3.358, p>.05, =.038).

Kada je u pitanju procena sopstvene fizike (polne) privlanosti, niti fidbek, nitisamopotovanje samostalno nisu uticali na promenu u samoproceni ove dimenzijeself koncepta (merenje x fidbek: F(1,86)=1.554, p>.05, =.018; merenje x samopo-tovanje: F(1,86)=.553, p>.05, =.006). Meutim, interakcijski efekat fidbeka i sa-mopotovanja doveo je do promene u proceni sopstvene fizike privlanosti (mere-nje x fidbek x samopotovanje: F(1,86)=4.498, p


9/18

101



Kada je u pitanju promena u samoproceni evaluacije od strane drugih, nije do-bijen znaajan jednosmerni efekat ni fidbeka (merenje x fidbek: F(1,86)=.236,p>.05, =.003), ni samopotovanja (merenje x samopotovanje: F(1,86)=1.695,p>.05, =.019), niti njihov interakcijski efekat (merenje x fidbek x samopotovanje:

F(1,86)=.334, p>.05, =.004).

Diskusija

Ovo istraivanje sprovedeno je sa ciljem da se utvrdi da li e osobe koje su suoenesa pozitivnom i negativnom evaluacijom koja je inkonzistentna sa self konceptomiskoristiti mogunost samoafirmacije u nekom drugom domenu linosti ne bi li nataj nain potvrdile postojeu sliku o sebi. Oekivano je da e osobe visokog samo-

potovanja koje su (navodno) loe uradile test inteligencije iskoristiti mogunost dase samoafirmiu u domenu fizike privlanosti i/ili socijalne kompetentnosti takoto e sada te svoje karakteristike procenjivati pozitivnije nego pre testiranja. Meu-tim, rezultati nisu potvrdili ovu hipotezu, to je inkonzistentno sa nalazima pretho-dnih istraivanja u kojima je utvreno da su osobe visokog samopotovanja snanomotivisane da odbrane pozitivnu sliku o sebi nakon negativne evaluacije, bilo krozisticanje svojih drugih kvaliteta (Baumeister, 1982; Brown & Smart, 1991; Dogson &Woods, 1998), bilo koristei neku drugu strategiju samoosnaivanja (npr. Baumei-ster, Tice, & Hutton, 1989; Chandler, Sook Lee, & Pengilly, 1997; Gibbons & McCoy,

1991; Wheeler & Miyake, 1992).S obzirom da je provera uspenosti eksperimentalne manipulacije pokazala da jeneuspeh doveo do pojave negativnog afektivnog stanja i kod osoba niskog i visokogsamopotovanja, tj. da je negativan fidbek imao planirani ugroavajui efekat zalinost ispitanika, rezultat se ne moe pripisati neuverljivosti informacije o uspehuna testu.

Objanjenje ovog rezultata stoga moe leati u kvalitetu slike o sebi osoba visokogsamopotovanja. Pozitivna slika o sebi bazirana je na nizu pozitivnih ivotnih isku-stava. Nepodlonost te slike uticaju inormacije o neuspehu na jednom testu sugerie

da nju nije mogue lako poljuljati, ak iako lo rezultat kod osobe izaziva negativneemocije. Poznato je da je visoko samopotovanje, u poreenju sa niskim, povezanosa ekstenzivnijim znanjem o sebi (Greenwald, Bellezza, & Banaji, 1998, prema Bau-meister, 1998) i jasnijom slikom o sebi, pod ime se podrazumeva stepen u kom suta znanja jasno i pouzdano definisana, stabilna u vremenu i meusobno usklaena(Campbell, 1990). Ma koliko je lo uspeh na testu intelektualnih sposobnosti bioneprijatan za osobu, on nije uspeo da poljulja njeno uverenje o sopstvenim intelek-tualnim sposobnostima. Na isti nain, precenjivanje drugih sopstvenih kvaliteta bitakoe znailo promenu stabilne i jasno definisane slike o sebi, to bi za osobu bilo

jednako neprihvatljivo kao i sama inormacija o neuspehu u domenu intelekta.


10/18


102 Bojana Bodroa

Ovaj rezultat suprotstavlja se jo jednoj pretpostavci teorije samoafirmacije. Premaovoj teoriji da bi neka karakteristika ili kvalitet linosti mogla posluiti u svrhuafirmacije, ona mora biti centralna, odnosno od izuzetne vanosti (Steele & Liu,1983).

Kada su u pitanju dimenzije self koncepta koje su ispitanici procenjivali u ovomistraivanju (intelekt, fizika privlanost i socijalne kompetencije) prethodna istra-ivanja pokazuju da su ove dimenzije centralne za veinu ljudi. Istraivanje Svanai saradnika (Swann et al, 1989) pokazalo je da je, pored inteligencije, socijabilnostosobina koju ljudi najee biraju kao svoj kvalitet, dok Mar (Marsh, 1990) smatrada su tri najbitnija domena self koncepta kod adolescenata socijalni, fiziki i aka-demski (intelektualni).

Dakle, iako je vanost ovih domena linosti takva da bi njihova afirmacija moglanadjaati veinu pretnji po lini integritet, oni su, bar kod osoba sa pozitivnom sli-

kom o sebi, vremenski stabilni i jasno i pouzdano definisani, tako da nisu podlonifluktuacijama pod uticajem povremenih inkonzistentnih evaluacija koje dolaze izsocijalne sredine.

Bitno je napomenuti da promena u samoproceni one dimenzije koja je bila predmetnegativne evaluacije po definiciji ne predstavlja samoafirmaciju, jer proces samoa-firmacije podrazumeva isticanje nekog drugog, evaluacijom neugroenog sopstve-nog kvaliteta. Ipak, u jednom istraivanju ispitivano je da li e ispitanici izmeu

veeg broja ponuenih dimenzija birati da dobiju povratnu informaciju o onoj di-menziji na kojoj su se prethodno ponaali inkonzistentno i da se kroz nju afirmiu

(Aronson, Blanton, & Cooper, 1995). ak iako im je prethodno bilo reeno da suna toj dimenziji postigli nadprosean rezultat, ispitanici su izbegavali da se direktnosuoe sa povratnom informacijom o njoj. I ne samo to: mogunost potvrivanja nadimenziji vezanoj za prethodno inkonzistentno, ugroavajue ponaanje nije vodilaka redukciji nelagodnosti, nego naprotiv ka njenom poveanju (Aronsk on et al.,1995). Ovaj rezultat potvruje nalaze do kojih su dola istraivanja samosvesnosti(Duval & Wicklung, 1972; prema Aronson et a.l, 1995) koja su pokazala da ljudine vole da usmeravaju panju na proces koji je izazvao nelagodnost, jer to jo viepoveava njen efekat utiui na pojaavanje odbrambenog ponaanja i pojavu ne-

gativnog afekta (Greenberg & Musham, 1981; Federoff & Harvey, 1976; Gibbons,1987, sve prema Aronson et al., 1995).

Rezultati istraivanja koji se odnose na osobe niskog samopotovanja potvrdili suoekivanje da e ove osobe nastojati da verifikuju postojei sliku o sebi i to tako toe, nakon to dobiju pozitivan fidbek o uspehu na testu intelektualnih sposobnosti,nastojati da umanje sopstvenu vrednost u drugim domenima linosti - fizikoj pri-

vlanosti i/ili socijalnoj kompetentnosti.

Nasuprot osobama visokog samopotovanja, self koncept osoba niskog samopo-tovanja nestabilan je i nejasan, odnosno osetljiviji je na evaluacije koje dolaze


11/18

103



iz socijalne sredine (Campbell, 1990). To potvruje i dobijeni rezultat ove osobenakon postignutog uspeha u domenu intelekta umanjivale sopstvenu fiziku pri-

vlanost. Ovakva promena, koja u sutini ima negativne implikacije za linost,omoguava osobi da odri globalno negativnu sliku koju ima o sebi, tj. da povea

oseaj kontrole, predvidivosti i izvesnosti i zadovolji potrebu za samopotvrivanjem(Swann, 1987; Swann, Stein-Seroussi, & Giesler, 1992). Izuzetno dobar rezultat natestu intelektualnih sposobnosti koji je ukazivao da je osoba bolja od veine svojih

vrnjaka nije u skladu implicitnim oekivanjima koja proizilaze iz negativne slike osebi, iako je postignuti uspeh verovatno pobudio pozitivan afekat. Stoga je umanji-

vanje sopstvene atraktivnosti za suprotan pol omoguilo da ove osobe odre glo-balno negativnu sliku o sebi, ali i da uivaju u postignutom uspehu.

Bitno je naglasiti da osobe niskog samopotovanja nisu mazohisti koji prieljkujuiskljuivo negativne socijalne i druge evaluacije. Ovo su osobe koje se konstantno

nalaze u motivacionoj ambivalentnosti izmeu, sa jedne strane, potrebe za samo-osnaivanjem tj. elje da budu pozitivno vrednovane i, sa druge strane, potrebe dapotvrde postojeu (negativnu) sliku o sebi, koja obino dovodi to toga da informa-cije koje implicitno ukazuju na to da su one pozitivne i potovanja vredne osobe zanjih ne budu dovoljno uverljive. Iz toga proizilazi da je negativna afirmacija jednogdomena linosti nakon pozitivnog vrednovanja drugog domena ustvari omoguilazadovoljenje oba motiva istovremeno.

Pitanje koje takoe nameu rezultati ovog istraivanja je zato je odabrani domennegativne afirmacije kod osoba niskog samopotovanja bio fizika privlanost, a

ne domen socijalnih kompetencija. Odnosno da li je ovaj domen iz nekog razloganaroito pogodan za (pozitivnu ili negativnu) afirmaciju.

Fiziki izgled je posebno vaan domen self koncepta, jer predstavlja prvu informa-ciju o osobi sa kojom se drugi susreu (Harter, 1993). To ga ini jednim od najbitni-

jih faktora formiranja prve impresije koja predstavlja osnov za razvoj daljeg odnosasa drugima (za pregled pogledati Berchield & Reis, 1998). O vanosti fizikog iz-gleda za samodefinisanje svedoe rezultati istraivanja Harterove koji pokazuju daod svih domena self koncepta ovaj najvie korelira sa globalnim samopotovanjemi to nezavisno od uzrasta osobe ili nekih njenih specifinosti (npr. intelektualno na-

darene osobe, osobe sa tekoama u uenju ili osobe sa poremeajima u ponaanju)(Harter, 1993).

Iako samoprocena fizike privlanosti poseduje relativnu stabilnost, jer su i najbit-niji parametri na kojim se ona zasniva takoe relativno stabilni (npr. crte lica, fizikagraa), svakodnevne evaluacije socijalne sredine koje se odnose na spoljanji izgledmogu biti prilino varijabilne. Ovo je naroito izraeno meu enama, jer je pritisakda se ispune odreeni standardi lepote na njih vei nego na mukarce. Savremenodrutvo u tom smislu enama prua veliki broj mogunosti da utiu privremeno ilitrajno na svoj fiziki izgled, npr. kroz minku, atraktivnu i izazivnu garderobu, koz-

metike tretmane i slino. To moe usloviti doivljaj fizike privlanosti kao neega


12/18


104 Bojana Bodroa

to je, naroito u odnosu na druge karakteristike linosti, manje determinisano sta-bilnim unutranjim faktorima, i stoga varijabilnije i podlonije transformaciji.

Upravo ova odlika subjektivnog doivljaja sopstvenog fizikog izgleda ini ga po-godnim za samoafirmaciju bilo pozitivnu ili negativnu. Ako se osoba osea neu-

spenom u jednoj sferi ivota, on moe naroitu panju posvetiti poboljanju svogfizikog izgleda, jer joj on moe omoguiti relativno brzu i neposrednu afirmaciju.Nasuprot tome, afirmacija kroz npr. sopstvene socijalne kompetencije, intelekt, us-peh u profesiji ili slino zahtevala bi znaajno vie vremena i uloenog truda, pa sa-mim tim nije pogodno sredstvo za brzo uspostavljanje pozitivne slike o sebi nakonneke negativne evaluacije.

Sa druge strane, na isti nain ovaj domen moe biti pogodan i za negativnu afir-maciju. Osoba niskog samopotovanja koja je doivela neku pozitivnu evaluacijukoja je inkonzistentna sa globalno negativnom slikom o sebi, moe u svest prizvati

sve one situacije u kojima se oseala nedovoljno atraktivnom i na taj nain potvr-diti postojeu sliku o sebi. Dve injenice o osobama niskog samopotovanja ineih lake podlonim negativnoj afirmaciji kroz fiziki izgled. Prvo, relativno visokakorelacija fizikog self koncepta tj. zadovoljstva sopstvenim fizikim izgledom saglobalnim samopotovanjem (Harter, 1993) sugerie da ove osobe ee sebe do-ivljavaju neatraktivnim, to opet ukazuje da one poseduju vie resursa za ovaj vidnegativne afirmacije. Drugo, nestabilnost i manja konzistentnost u samoopisimakoja se povezuje sa niskim samopotovanjem (Campbell, 1990; Campbell & Lav-llee, 1993) doprinosi tome da ovakve promene u doivljaju sebe i svog fizikog

izgleda budu relativno uobiajene i ubedljive, jer oslikavaju promenljivost njihovihoseanja prema sebi.

Uzorak na kom je sprovedeno ovo istraivanje polno je homogen tj. sainjavaju gasamo osobe enskog pola. Ve je istaknuto da je fiziki izgled domen koji je zna-ajniji za ene nego za mukarce, pa se postavlja pitanje da li bi i mukarci koristiliovaj domen za pozitivnu ili negativnu afirmaciju. S obzirom da ovo istraivanje neprua mogunost davanja odgovora na ovo pitanje, neko budue istraivanje moglobi biti usmereno na ispitivanje da li postoje polno specifini obrasci samoafirmacije,odnosno da li postoje polne razlike u domenu linosti koji bi bio preferirani izvor

samopotvrivanja.

Zakljuak

Ovo istraivanje pruilo je dokaz da su kognitivne reakcije na evaluativni fidbek ru-kovoene potrebom za konzistentnoi i predvidivou. Pokazalo se da su osobe ni-skog samopotovanja motivisane da potvrde negativnu sliku o sebi, ak i kada je eva-luacija koju su dobile laskava. Samoafirmacija se pokazala kao veoma korisna stra-

tegija za suoavanje sa pozitivnom evaluacijom kod osoba niskog samopotovanja,


13/18

105



jer im je istovremeno omoguila da potvrde negativnu sliku o sebi, ali i da emotivnouivaju u pozitivnom vrednovanju.

Nasuprot njima, osobe visokog samopotovanja nisu iskoristile mogunost da sesamoafirmiu preuveliavanjem sopstvenih kvaliteta nakon to su iskusile nepri-

jatan neuspeh na intelektualnom planu. Iz toga se moe zakljuiti da privremenapromena uverenja o sebi koja bi omoguila osobi da povrati oseaj line vrednostinakon neuspeha nije strategija koja bi bila uverljiva za osobe sa pozitivnom slikomo sebi, jer je njihov self koncept stabilan i jasno definisan.

Istraivanje je dalo osnov i za pretpostavku da bi fizika privlanost mogla biti na-roito pogodan domen za samoafirmaciju i to prvenstveno enama. Meutim, daljeprovere ove teze su neophodne.

Literatura

Anderson, C.A., Horowitz, L.M., & French, R.S. (1983). Attributional style o lonelyand depressed people.Journal of Personality and Social Psychology,45, 127-136.

Aronson, J., Blanton, H., & Cooper, J. (1995). From dissonance to disidentification:selectivity in the sel-affirmation process.Journal of Personality and SocialPsychology, 68, 986-996.

Baumeister, R.F. (1982). Sel-esteem, sel-presentation, and uture interaction: Adilemma o reputation.Journal of Personality, 50, 29-45.

Baumeister, R.F. (1998). Te sel. In D.. Gilbert, S.. Fiske & G. Lindzey (Eds).,Te handbook of social psychology (Vol. 1, pp. 680-740). New York: McGraw-Hill.

Baumeister, R.F., ice, D.M., & Hutton, D.G. (1989). Sel-presentationalmotivations and personality differences in sel-esteem.Journal of Personality, 57,547-579.

Berchield, E., & Reis, H.. (1998). Attraction and close relationships. In D..Gilbert, S.. Fiske & G. Lindzey (Eds)., Te handbook of social psychology (Vol.2, pp. 193-281). New York: McGraw-Hill.

Berglas, S., & Jones, E. E. (1978). Drug choice as a sel-handicapping strategy inresponse to noncontingent success.Journal of Personality and Social Psychology,36, 405-417.

Blaine, B., & Crocker, J. (1993). Sel-esteem and sel-serving biases in reactions topositive and negative events: An integrative review. In R.F. Baumeister (Ed.), Te

self-esteem: Te puzzle of low self-regard (pp. 55-86).New York: Plenum Press.


14/18


106 Bojana Bodroa

Brown, J.D., & Smart, S.A. (1991). Te sel and social conduct: Linking sel-representations to prosocial behavior.Journal of Personality and SocialPsychology, 60, 368-375.

Campbell, J.D. (1990). Sel-esteem and clarity o the sel-concept.Journal of

Personality and Social Psychology, 59, 538-549.

Campbell, J.D., & Lavallee, L.F. (1993). Who am I? Te role o sel-conceptconusion in understanding the behaviour o people with low sel-esteem. InR.F. Baumeister (Ed.), Te self-esteem: Te puzzle of low self-regard (pp. 3-20).New York: Plenum Press.

Chandler, .A., Sook Lee, M., & Pengilly, J.W. (1997). Sel-esteem and causalattributions. Genetic, Social, and General Psychology Monographs, 123, 479-491.

Cheung, H.Y. (2006). Factors affecting the state anxiety level o higher educationstudents in Macau: Te impact o trait anxiety and sel-esteem.Assessment &Evaluation in Higher Education, 31, 709725.

Creswell, J. D., Welch, W., aylor, S. E., Sherman, D. K., Gruenewald, ., &Mann, . (2005). Affirmation o personal values buffers neuroendocrine andpsychological stress responses. Psychological Science, 16, 846851.

Crocker, J., & Park, L.E. (2007). Seeking sel-esteem: Construction, maintenance,and protection o sel-worth. In M.R. Leary & J.P. angney (Eds.), Handbook of

self & identity (pp. 291-313). New York: Guilord Press.

Dauenheimer, D., Stahlberg, D., & Petersen, L.E. (1999). Sel-discrepancy andelaboration o sel-conceptions as actors influencing reactions to eedback.European Journal of Social Psychology, 29, 725-739.

Dogson, P.G., & Woods, J.V. (1998). Sel-esteem and the cognitive accessibility ostrengths and weaknesses afer ailure.Journal of Personality & Social Psychogy,75, 178-197.

Gibbons, F. X., & McCoy, S. B. (1991). Sel-esteem, similarity, and reactions toactive versus passive downward comparison.Journal of Personality & SocialPsychology, 60, 414-424.

Giesler, R.B., Josephs, R.A., & Swann, W.B. Jr. (1996). Sel-verification in clinicaldepression: Te desire or negative evaluation.Journal of Abnormal Psychology,105, 358-368.

Gilbert, D. ., Pinel, E. C., Wilson, . D., Blumberg, S. J., & Wheatley, . P. (1998).Immune neglect: A source o durability bias in affective orecasting.Journal of

Personality and Social Psychology, 75, 617638.


15/18

107


Harter, S. (1993). Causes and consequences o low sel-esteem in children andadolescents. In R.F. Baumeister (Ed.), Te self-esteem: Te puzzle of low self-regard (pp. 55-86).New York: Plenum Press.

Higgins, E. , & Bargh, J. A. (1987). Social cognition and social perception.Annual

Review of Psychology, 38, 369-425.

Jussim, L., Yen, H., & Aiello, J.R. (1995). Sel-consistency, sel-enhancement, andaccuracy in reactions to eedback.Journal of Experimental Psychology, 31, 322-356.

Kernis, M.H., Cornell, D.P., Sun, C.R., Berry, A., & Harlow, . (1993). Teres moreto sel-esteem than whether it is high or low: Te importance o stability o sel-esteem.Journal of Personality and Social Psychology, 65, 1190-1204.

Markus, H. (1977). Sel-schemata and processing inormation about the sel.

Journal of Personality and Social Psychology, 35, 63-78.

Marsh, H.W. (1990). Confirmatory actor analysis o multitrait-multimethod data:Te construct validation o multidimensional sel-concept responses.Journal ofPersonality, 58, 661-692.

McFarlin, D.B., & Blascovich, J. (1981). Effects o sel-esteem and perormanceeedback on uture affective preerences and cognitive expectations.Journal ofPersonality and Social Psychology, 40, 521-531.

Moreland, R.L., & Sweeney, P.D. (1984). Sel-expectancies and reactions toevaluations o personal perormance.Journal of Personality, 52, 156-176.

Opai, G. (1995). Linost u socijalnom ogledalu.Beograd: Institut za pedagokaistraivanja.

Opai, G. i Bodroa, B. (u pripremi).Metrijske karakteristike skale za procenuglobalnog samopotovanja.

Popov, B. (2007). Uticaj kognitivnih inilaca na emocionalno reagovanje u situacijinegativne povratne informacije. (Neobjavljena magistarska teza). Novi Sad,Filozoski akultet.

Sherman, D. K., Bunyan, D. P., Creswell, J. D., & Jaremka, L. M. (2009).Psychological vulnerability and stress: Te effects o sel-affirmation on sympathetic nervous system responses to naturalistic stressors. HealthPsychology, 28, 554-562.

Sherman, D.A.K., Nelson, L.D., & Steele, C.M. (2000). Do messages about healthrisks threaten the sel? Increasing the acceptance o threatening health messagesvia sel-affirmation. Personality and Social Psychology Bulletin, 26,1046-1058.



16/18


108 Bojana Bodroa

Simon, L., Greenberg, J., & Brehm, J. (1995). rivialisation: Te orgotten mode odissonance reduction.Journal of Personality and Social Psychology, 68, 247-260.

Spencer, S.J., Josephs, R.A., & Steele, C.M. (1993). Low sel-esteem: Te uphillsturggle or sel-integrity. In R.F. Baumeister (Ed.), Te self-esteem: Te puzzle of

low self-regard (pp. 21-36).New York: Plenum Press.

Spencer, S.J., Fein, S., & Lomore, C.D. (2001). Maintaining ones sel-image vis-`a-vis others: the role o sel-affirmation in the social evaluation o the sel.

Motivation and Emotion, 25, 41-65.

Steele, C. M. (1988). Te psychology o sel-affirmation: Sustaining the integrity othe sel. In L. Berkowitz (Ed.),Advances in experimental social psychology (Vol.21, pp. 261-302). New York: Academic Press.

Steele, C.M., & Liu, .J. (1983). Dissonance processes as sel-affirmation.Journal ofPersonality and Social Psychology, 45, 5-19.

Steele, C.M., Spencer, S.J., & Lynch, M. (1993). Sel-image resilience anddissonance: Te role o affirmational resources.Journal of Personality and SocialPsychology, 64, 885-896.

Swann, W.B. Jr. (1983). Sel-verification: Bringing social reality into harmony withthe sel. In J. Suls & A.G. Greenwald (Eds.), Psychological perspectives on the self(pp. 33-66). New Jersey: Lawrence Erlbaum Associates.

Swann, W.B. Jr. (1987). Identity negotiation: Where two roadsmeet.Journal ofPersonality and Social Psychology, 53, 1038-1051.

Swann, W.B. Jr., Griffin, J.J., Predmore, S.C., & Gaines, B. (1987). Te cognitive-affective crossfire: When sel-consistency conronts sel-enhancement.Journalof Personality and Social Psychology, 52, 881-889.

Swann, W.B. Jr., Hixon, J.G., Stein-Seroussi, A., & Gilbert, D.. (1990). Te fleetinggleam o praise: Cognitive processes underlying behavioral reactions to sel-

relevant eedback.Journal of Personality and Social Psychology, 59, 17-26.Swann, W.B. Jr., Pelham, B.W., & Krull, D.S.(1989). Agreeable ancy or disagreeable

truth? Reconciling sel-enhancement and sel-verification.Journal of Personalityand Social Psychology, 57, 782-791.

Swann, W.B. Jr., Stein-Seroussi, A., & Giesler, R.B. (1992). Why people sel-veriy.Journal of Personality and Social Psychology, 62, 392-401

ennen, H., & Herzberger, S. (1987). Depression, sel-esteem, and the absence o sel-protective attributional biases.Journal of Personality and Social Psychology, 52, 72-80.


17/18

109



ennen, H., Herzberger, S., & Nelson, H.F. (1987). Depressive attributional style:Te role o sel-esteem.Journal of Personality, 55, 631-660.

Weary, G. (1979). Sel-serving attributional biases: Perceptual or responsedistortions?Journal of Personality and Social Psychology, 37, 1418-1420.

Wheeler, L., & Miyake, K. (1992). Social comparison in everyday lie.Journal ofPersonality & Social Psychology, 62, 760-773.


18/18


110 Bojana Bodroa

Abstract

This paper examines whether the strategy of self-affirmation affirmingones value in one personality domain after the other personality domainhas been evaluated can help person confront negative and positive

evaluation of important personality characteristic. The key question inthis research is: Are people primarily motivated to maintain positive self-image (so-called self-enhancement motive) or existing self-image, be itpositive or negative (so-called self-verification motive)? The aim was toexamine whether individuals will use the opportunity to self-affirm afterevaluation of one personality characteristic in order to satisfy one of thesetwo motives, and which motive would it be?The female students of high and low self-esteem participated in an expe-riment in which they were given positive or negative feedback on the

intelligence test. It was examined whether participants would changetheir self-views in three domains: intellectual, physical, and social afterthe evaluation of their intellectual ability.High self-esteem individuals did not change their self-views in anyof the three domains neither after positive nor after negative evalua-tion. This finding suggests that self-concept of the high self-esteemindividuals is stable and well-defined, and that it does not fluctuate asa consequence of periodic inconsistent evaluations. Low self-esteemindividuals who allegedly performed very well on the intelligence

test self-affirmed negatively afterwards, by underestimating theirphysical attractiveness. This result confirms that self-verification mo-tive dominates in the cognitive domain, but it also suggests that self-concept of the low self-esteem persons is more unstable and moresensitive to social evaluation than of the high self-esteem persons.

Key words: self-affirmation, self-enhancement, self-verification, self-concept, feedback

SELF-AFFIRMATION IN THE SERVICE

OF SELF-IMAGE MAINTENANCE

AFTER THE POSITIVE AND NEGATIVE

EVALUATION OF THE PERSONALITY

Bojana Bodroa

Documents

samoafirmacija