Maloletnika delikvencija
Maloletnika delikvencija
SADRAJ
UVOD21. POJAM DELIKVENCIJE31.1. Maloletniko prestupnitvo42.
LINOST DELIKVENTA62.1. Epidemioloki podaci73. MENTALNI POREMEAJI
KOD MALOLETNIH DELINKVENATA84. RAZVOJNE PUTANJE DELINKVENCIJE95.
SOCIOEMOCIONALNI MODEL MALOLETNIKE DELIKVENCIJE115.1. Uticaj
porodice na nastanak delikvencije kod mladih136. INTERVENCIJE157.
KRIVINE SANKCIJE U SLUAJU MALOLETNIKE DELIKVENCIJE168. SLABOSTI
SISTEMA SOCIJALNE ZATITE MALOLETNIH DELIKVENATA188.1.
Deinstitucionalizacija u socijalnoj zatiti maloletnih
delikvenata19ZAKLJUAK21Literatura22
UVOD
U savremenom, zapadnom drutvu pojave maloletnike delinkvencije
smatra se neizbenom. Prisutan je utisak javnosti da delinkvencija
mladih postaje sve rasprostranjenija i da zadobija sve nasilnije i
tee oblike. Meutim, noviji epidemioloki podaci pokazuju da stopa
kriminaliteta maloletnika pokazuje opadanje ili je stabilna. Usled
ovih protivurenosti, raste potreba za istraivanjima fenomena
delinkvencije kod adolescenata u oblasti kriminologije,
psihologije, sociologije i psihijatrije. Cilj savremenih
istraivanja je da se utvrde razvojne putanje delinkvencije, obeleja
linosti i psihopatologije delinkvenata, kao i rizini i protektivni
faktori. U ovom radu je dat prikaz rezultata novijih istraivanja
juvenilne delinkvencije u cilju unapreenja procene i tretmana
adolescentnih delinkvenata sa kojima se sreemo u klinikoj i
forenzikoj praksi.
1. POJAM DELIKVENCIJE
Pojam delinkvencije je pravni i obuhvata ponaanja kojim osoba
kri zakonska pravila, obiaje i drutvene norme. Maloletnika
(juvenilna) delinkvencija pokriva uzrasni raspon od poetnih godina
starosti kada se adolescent moe smatrati krivino odgovornim, preko
godina kada se procesuira u okviru zakonodavstva za maloletnike, do
gornje uzrasne granice kada se tretira pred zakonima i sudom za
odrasl. U veini zemalja ovaj uzrasni raspon se kree od 14 do 18
godina, mada se u pojedinim zemljama donja uzrasna granica pomera
do 10. godine, a gornja ak do 21. godine. Delinkvencija u uem
smislu podrazumeva injenje samo onih dela koja su sankcionisana
krivinim zakonom. ire shvatanje delinkvencije, pored injenja
krivinih dela, ukljuuje i tzv. statusne prekraje, koji nisu
inkriminisani zakonom (beanje od kue, skitnja, zloupotreba alkohola
i droge, promiskuitet, tue, sitne krae.Kriminalitet mladih se
tretira izdvojeno od kriminaliteta odraslih, jer postoji stav da je
krivina odgovornost maloletnika umanjena zbog njihove nezrelosti. U
veini razvijenijih zemalja, pa i naoj, postoje posebna
zakonodavstva o maloletnicima zasnovana na principima
rehabilitacije i individualizacije.Ovim zakonima su na specifian
nain regulisani krivina odgovornost maloletnika, nadleni organi,
sudski postupak i sankcije za maloletnike.[footnoteRef:2] Potrebno
je razlikovati delinkvenciju, kao pravni pojam, od psihijatrijskih
poremeaja, kao to su poremeaj ponaanja i antisocijalni poremeaj
linosti, iako meu njima postoji znaajno preklapanje u
antisocijalnim obrascima ponaanja. [2: Zakon o maloletnim uiniocima
krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica. Beograd:
Slubeni glasnik RS; 2005; 61(85):99- 123.]
2. LINOST DELIKVENTA
Procena obeleja linosti je znaajna u razlikovanju pojedinih
tipova delinkvenata i u predikciji ishoda. Ajzenk (Eysenck) smatra
da osnova kriminaliteta lei u odreenoj strukturi linosti sklonoj
kriminalu i u nainu reagovanja delinkvenata na posledice tj.
kanjavanje. Adolescentni delinkventi se odlikuju povieni
psihoticizam (ukljuuje crte agresivnosti, emotivne hladnoe,
egocentrizma, impulsivnosti, niske empatije, dominantnosti) i
ekstroverzija (ukljuuje socijabilnost, aktivnost, traenje uzbuenja,
bezbrinost).Neuroticizam je od znaaja kod starijih kriminalaca.
Prema petofaktorskom modelu Coste i McCraea (1992) deca i
adolescenti koja manifestuju delinkventno ponaanje, imaju nie
skorove na dimenziji saradljivost, odnosno karakterie ih manje
afektivne topline, saoseanja, poverljivosti i altruizma, a vie
suprotstavljanja, cinizma, manipulativnosti i okrutnosti. Ujedno,
nadjeni su nii skorovi na dimenziji savesnost, to se manifestuje
slabijom kontrolom impulsa i nesposobnou odlaganja gratifikacije.
Kod delinkvenata je vie izraena ekstroverzija odnosno stepen u
kojem aktivno stupaju u interakciju sa drugim osobama.Istraivanja u
okviru Tellegenovog modela linosti (1998), pokazala su da
delinkvente karakterie izraenost dimenzije negativne emocionalnosti
uz slabo izraenu dimenziju suzdravanja. Re je o psihobioloki
zasnovanim dimenzijama linosti, koje odgovaraju konstruktima
temperamenta i afekta koje je predloio Grey (1999). Izraena
negativna emocionalnost kod delinkvenata podrazumeva esto
doivljavanje oseanja kao to su bes, iritiranost i anksioznost,
negativno vienje sebe i tendenciju da se ivotni dogaaji i reakcije
drugih ljudi opaaju na hostilan i negativan nain. Nisko
suzdravanje, odnosno poviena impulsivnost odnosi se na ponaanje
traenja uzbudjenja, i rizika, impulsivnost, neopreznost i slabu
zabrinutost oko posledica. Pozitivna emocionalnost (tendencija da
se ivot vidi kao zadovoljavajue iskustvo i lako doivljavanje
prijatnih emocija), nije se pokazala diskriminativnom za
delinkventnu populaciju. U poslednjih deset godina objavljen je
veliki broj istraivanja o mogunostima proirivanja koncepta
psihopatije na deiji i adolescentni uzrast. Prisustvo psihopatskih
crta kod adolescentnih delinkvenata je znaajan prediktor
kriminalnih karijera. Nesumnjivo je utvreno da delinkventi sa
psihopatskim obelejima imaju veu stopu recidivizma, nasilnije se
ponaaju, imaju vie krivinih osuda i, ee ine krivina dela uz
upotrebu oruja. Najozbiljnije kriminalne karijere i najvei stepen
nasilja pokazuju delinkventi koji imaju obeleja tzv. primarne
psihopatije prema Hareovom (1991) dvofaktorskom konceptu.Ovi
delinkventi, osim faktora socijalno devijantnog ivotnog stila
(podrazumeva impulsivnost, sklonost dosadi, nestabilnost
interpersonalnih odnosa i raznovrsnost antisocijalnih i
delinkventnih aktivnosti) imaju izraene i interpersonalno
-afektivne crte psihopatije, kao to su bezoseajnost, nedostatak
kajanja, odsustvo empatije, sebinost, manipulativnost i povrni arm.
Delinkventi koji manifestuju samo bihejvioralnoimpulsivna obeleja
psihopatije, uz odsustvo crta bezoseajnosti- neemocionalnosti,
imaju povoljniju prognozu i podloniji su tretmanu.
3. MENTALNI POREMEAJI KOD MALOLETNIH DELINKVENATA
Uestalost psihijatrijskih poremeaja kod delinkvenata, vea je u
odnosu na nedelinkventnu i nekliniku populaciju mladih. Potrebe
delinkventnih mladih u oblasti mentalnog zdravlja esto su
neprepoznate, i zanemarivane, tako da je veliki broj mentalnih
poremeaja delinkvenata netretiran. Kod delinkvenata osuenih na
zavodske sankcije stopa mentalnih poremeaja se kree se u rasponu od
50 do -100%. Prema podacima novijeg istraivanja sprovedenog u naoj
zemlji, 27% adolescentnih delinkvenata izvetava da se obraalo
psihijatru za pomo.[footnoteRef:3] [3: Ivanovi-Kovaevi S, Mii
Pavkov G, obot V. Psihosocijalne i psihopatoloke karakteristike
maloletnih poinioca krivinih dela. Beograd: Drugi kongres sa
meunarodnim ueem DEAPS- a. Knjiga apstrakata 2010.]
Meu delinkventima se najee sreu poremeaj ponaanja, poremeaj u
vidu protivljenja i prkosa, poremeaj linosti u razvoju i
hiperkinetski poremeaj. Ukupno 81% adolescenata u zatvorima uzrasta
od 16 do -20 godina zadovoljava kriterijume za poremeaj ponaanja
ili antisocijalni poremeaj linosti. esti su zloupotreba supstanci,
poremeaji
5. SOCIOEMOCIONALNI MODEL MALOLETNIKE DELIKVENCIJE
Nastanak delinkvencije moe se tumaiti iz ugla vie razliitih
paradigmi, od kojih su najee koriene: bioloka, koja podrazumeva
uticaj gena i genetikih transmisija, poremeaja u hromozomima, kao i
uticaj temperamenta, socijalna, koja problemu prestupnitva prilazi
iz makro i mikro perspektive i psiholoka, u kojoj su najznaajnije
teorije koje istiu udeo uenja, kognitivnih procesa, karakteristika
linosti i interakcije roditelj-dete. Uz svest da obuhvatno
razumevanje fenomena maloletnikog prestupnitva podrazumeva uzimanje
u obzir svih postojeih koncepcija, u ovom radu emo prikazati samo
socioemocionalni model Marinusa Van Ijzendorna, profesora na
Univerzitetu u Lejdenu i rukovodioca jednog od najvanijih instituta
za istraivanje vezanosti u itavom svetu.Na grafikonima 1. i 2.
izloeni su grafiki prikazi modela nastanka na adolescenciju
ogranienog i trajnog antisocijalnog ponaanja. Vidimo da su glavne
razlike izmeu modela u pretpostavljenim specifinostima ranog
razvoja, kao i u razliitom naglasku na biolokim i sredinskim
faktorima.Same prestupnike je teko razvrstati na ove dve grupe ako
koristimo samo policijske dosijee i imamo u vidu samo vrstu
prekraja, odnosno bez uzimanja u obzir velikog broja njihovih
psiholokih i socijalnih specifinosti. Tako je utvreno da su
roditelji dece koja pokazuju vremenski ogranieno antisocijalno
ponaanje dosledno odbijali da odgovore na njihove potrebe i
pokazivali agresivno i odbacujue ponaanje, ali, za razliku od
roditelja dece s trajnim antisocijalnim ponaanjem, nisu vrili
nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje. Osim toga, vidimo da modeli
podrazumevaju vei uticaj naslea na trajno prestupnitvo, a sredine
na prestupnitvo ogranieno na period adolescencije). Zato se razlike
moraju traiti u eventualnom postojanju neurolokih ili kognitivnih
deficita ili tekog temperamenta koji odlikuje odsustvo straha, ali
i u znaenju koje za pojedinca ima kriminalno ponaanje, poto je
prolazno 6. INTERVENCIJE
Sprovoenje adekvatnih intervencija u oblasti delinkvencije
trebalo bi da se zasniva na sveobuhvatnoj proceni potreba i rizika,
odnosno na proceni stanja mentalnog zdravlja delinkventa i prognozi
eventualnog budueg injenja krivinih dela. U odgovoru savremenog
drutva na delinkvenciju mladih dominira socijalno razvojni model,
suprotstavljajui se tradicionalnim pristupima strogog kanjavanja
delinkvenata i zavodskim sankcijama. Naglasak je na rehabilitaciji,
ouvanju veza mlade osobe sa zajednicom i ukljuivanju roditelja i
lokalne zajednice u njihovu rehabilitaciju. Efikasni preventivni
programi zasnovani su na viestrukim uzrocima i rizinim faktorima
delinkvencije.Oni su intenzivni i dugotrajni, a usresreeni su na
maloletnike pod rizikom i sprovode se u zajednici. Smatra se da
ovako sveobuhvatno koncipirani programi mogu da umanje stopu
delinkvencije za 20 do 50 %. Tretman delinkvenata mogue je
sprovoditi na a) individualnom nivou: kognitivno-bihejvioralne
psihoterapijske intervencije (npr. trening kontrole besa, trening
socijalnih vetina i vetine reavanja problema) farmakoterapija u
sluaju pridruenih mentalnih poremeaja i , edukativni programi; b)
na nivou porodice (materijalna pomo, trening roditeljskih vetina,
intervencije u krizi, funkcionalna porodina terapija), c) na nivou
zajednice (redukcija situacionih prilika za kriminalitet, razvoj i
dostupnost socijalnih slubi, programi zapoljavanja, omladinski
klubovi, kolski programi) i d) na nivou krivino-pravosudnog sistema
(probacija, zavodske mere, vaspitni nalozi zasnovani na principima
restorativne pravde).
8. SLABOSTI SISTEMA SOCIJALNE ZATITE MALOLETNIH DELIKVENATA
U naunoj i strunoj javnosti postoji miljenje da su promene u
sistemu socijalne zatite maloletnih delinkvenata neophodne, jer
postoje brojne slabosti: sistemske, metodoloke, organizacione,
kadrovske, normativne, itd. Kao vani problemi sistema socijalne
zatite maloletnih delinkvenata u Srbiji koji treba da budu predmet
normativnih, struno-metodskih i organizacionih promena izdvajaju se
sledei: problem normativnih ovlaenja organa starateljstva: spajanje
pravne i socijalne zatite zbog ega se naruava princip pravinosti;
prenaglaenost administrativnih na raun strunih funkcija organa
starateljstva; preoptereenost tzv. dijagnostikim postupkom to utie
na nedostatak vremena za sprovoenje vaspitnih mera ili mera
nadzora; prevelika usmerenost, u proceni vrste vaspitne mere, ka
teini krivinog dela a manje ka potrebama i potencijalima
maloletnika (stavljanje u poziciju sudija): istraivanje je pokazalo
da meu strunjacima organa starateljstva odluujui uticaj na
formulisanje miljenja o najadekvatnijoj vaspitnoj meri imaju: 1)
teina krivinog dela; 2) stav prema izvrenom krivinom delu i 3)
stepen duevne razvijenosti!; dominatija klinikog modela u radu i
medikalizacija kategorijalnog aparata to stvara preteranu
orijentaciju ka negativnom u fazi procene (traga se za propustima,
nedostacima, slabostima), a manje ka zdravim i pozitivnim
potencijalima maloletnika); nepostojanje koncepta teorijskih osnova
delovanja to se izraava i kroz problem osnovnih definicija
dijagnostikih kategorija i njihovog skaliranja ili stepenovanja
(kako oekuje Zakon); slabost praenja maloletnika koji su smeteni u
institucijama zbog ogranienosti vremenske, finansijske i tehnike
prirode; nedovoljna efikasnost i metodoloka jednodimenzionalnost;
organizacione i metodoloke tekoe u ostvarivanju prevencije;
nepostojanje sistemski razraene standardizacije vrednosti,
strukture, procesa, usluga i ishoda rada slubi socijalne zatite u
ovoj oblasti; pretvaranje ustanova za smetaj maloletnika u ustanove
za smetaj odraslih; nepostojanje vie modaliteta i programa smetaja
razliitih i heterogenih podgrupacija maloletnih prestupnika;
problemi uspostavljanja to manje restriktivnog ivotnog ambijenta u
institucionalnoj zatiti maloletnih prestupnika; finansijski
problemi u obezbeivanju adekvatne postpenalne zatite; itd.
9
