Seminarski LOGISTIKA

8/12/2019 Seminarski LOGISTIKA

1/30

Nikoli Predrag

I POJMOVNO POGLAVljEI POJMOVNO POGLAVljE

1) Nase mesto u trgovackom biznisu

Trudicu se da moja firma izgradi poziciju na osnovu pre svega visokog nivoa usluznosti,

a zatim I na osnovu visokog kvaliteta nasih proizvoda, korektnih cena I dobre

snadbevenosti. Uspesna trgovina moze biti svaka u koju se ulozi maksimalan trud,

znanje, inovativnost i naravno volja da se pomogne potrosacima i sebi, i ona razume se

mora da donosi oekivane rezultate, pristojnu zaradu i mogunost irenja biznisa.

II KANALI PRODAJEII KANALI PRODAJE

2) Protok resursa

Protok novca, roba I usluga, uglavnog ce se odvijati izmedju moje firme, mog jedinog I

pouzdanog dobavljaca, kao i moje firme i mojih potrosaca.

3) Kanali tokova robe

Svoj biznis u uglavnom razvijati kroz jedan kanal prometa, ali emo se, moj tim i ja,

informisati I o nekoliko rezervnih kanala, da bi na taj nain sveli faktor rizika na

minimum. Naravno,to je dobavljakoji ispunjava sva moja o

ekivanja i koji zadovaljavasve uesnike u mom planiranom biznisu.

4) Skica kanala prometa

Nas dobavljaje proizvodjarobe koju mi prodaje I u isto vreme nas fransizator, tako da

smo fomirali tzv. Srednji kanal prometa tipa proizvodja- fransizer - potrosa, gde se mi

nalazimo u ulozi fransizera.

5) Brana

Naa firma ce se baviti konkretno prodajom auto delova za "OPEL". Postoji veliki broj

vozila ove marke I velika je potranja za proizvodima koje mi nudimo I samim tim

mozemo da izgradimo povoljnu poziciju.

6) Proizvodi

Koncentrisaemo se na auto delove za "OPEL". Radi se dakle o artiklima masovne

proizvodnje I potronje. Meutim kao to sam venaveo, postoji izuzetna tranja za ovim

artiklima u mom gradu-pa stoga ne bih trebalo da postoji bojazan za uspehom.

7) Registracija

1


2/30

Nikoli Predrag

Obzirom da smo se usresredili na uzak krug potrosaa, nasa firma e biti registrovana

kao firma za obavljanje prometa na malo.

8) Grosisticki promet

Kreiranje kupaca u grosistikom prometu ne polazi od neposrednih potrosaa, veod

maloprodavaca kod kojih potrosai ostvaruju planirane kupovine. Marketing napori

treba da su usmereni na maloprodavce.

9) Detaljisticki promet

Potrosaci sa kojima se mi susrecemo su specificni jer veoma dobro poznaju proizvode koje

kupuju kod nas, pa zato I mi zaposljavamo prodavce koji su kompetentni za za ovaj

posao. Oni kupuju jer imaju elju da ulepaju, poprave ili nadograde svog ljubimca-a mojtim i ja emo biti spremni da im izaemo u susret u bilo kom trenutku.

10) Sistemi maloprodaje

Sistem malo prodaje moe funkcionisati kao: klasina prodavnica, savremena, pokretna i

polupokretna. Nasistem maloprodaje e funkcionisati kao klasina prodavnica u kojoj

kupac nije u direktnom dodiru sa robom, vega usluuje prodavac gde se istiu nae

izraene prodavake karakteristike i sposobnosti.

11) Savremeni sistemi maloprodaje

U kreiranju strategije svog trzisnog nastupa, treba da poznajemo moderne sisteme

maloprodajnog istraivanja a to su: koncentrisane nabavke, depersonifikacija usluga,

redukcija naraslih trgovakih usluga, elektronsko poslovanje, moderna logistika, robni

automati i dr. Bazino emo koristiti sis.koncentrisanih nabavki po kojem emo od

dobavljaadobiti koliinski rabat ime postiemo niu nabavnu cenu po artiklu, i manje

trokove nabavke po proizvodu. Takoe u bliskoj budunosti planiram i firmin Internet

sajt preko koga e kupci moi da naruuju izvesne koliine proizvoda. Na taj nain sam

ugradio i dobru promociju svoje firme i prodajnih artikala u jeftin nain reklame. Putemraunara i Interneta u ostvarivati i svakodnevne kontakte sa matinom firmom OPEL

12) Mobilnost biznisa

Za pocetak e nasa firma biti smestena u lokalu koji se nalazi u prizemlju jedne

stambene zgrade. Planiramo da imamo, tandove na svim veim manifestacijama tog

tipa u zemlji.

13) Veza sa dobavljaima

2


3/30

Nikoli Predrag

U nasem poslu ocekujemo znaajnu pomood nasih dobavljaa, u vidu promocija

objekata i biznisa, u vidu finansijskih pogodnosti kao sto su odlozeno plaanje, gotovinski

popusti(kasa skonto), i dr.

14) Spoljna trgovina

Nase poslovanje je spoljno - trgovinskog karaktera jer je nas dobavljaiz inostranstva, Sa

njim smo stupili u kontakt najpre preko kataloga I prospekata, a zatim smo ih

kontaktirali preko njihove ambasade u nasoj zemlji, nakon ega je usledila saradnja. Sa

naim ino-partrerom poslujemofranizingom. Spoljna trgovina je vrlo unosan posao

koji nam omoguuje da disparitet cena u inostranstvu i kod nas iskoristimo u nau

korist.

15) Prodaja fabrike robe

Veje reeno da emo se baviti prodajom industrijskih proizvoda. Trgovina ovog tipa

predstavlja najire polje posrednikog biznisa u koje planiramo da uskoimo. Time

preskaemo niz od dvoje ili troje grosista/detaljista koji bi se nali izmeu proizvoaa-

nas i-potroaa, koji naravno zaraunavau svoju maru/rabat ime je artikal dobio u

porastu na nabavnoj ceni.

16) Fransizing

Poslovacemo po ovom principu. Prednost je u tome sto nam fransizatori pored robe

ustupaju I celokupan marketing tj. Firmu, ig, marku, nain rada ... Kroz ovaj odnos

ostvarujemo manji rizik, bolje prihvatanje ponude od strane kupca, nie trokove

poslovanja I slino. Franizing je ugovorni odnos izmeu davaoca i primaoca franize,

kojim se daje pravo primaocu da posluje pod imenom franizatora, koristei sva

raspoloiva znanja, procedure i nain poslovanja (know-how), koji je pod tim imenom

razvijen1.

17) Nabavno prodajna zadruga

Mnogi proizvodjai iniciraju osnivanje nabavno - prodajnih zadruga preko kojih vrenabavke repro materijala I opreme za svoj posao. Preko njih I prodaju svoje proizvode na

organizovan nain.

18) Lizing

U naem biznisu smo uvideli I mogunost koricenja sistema lizinga sa nekim firmama

koje trguju motornim vozilima. Ali je ova ideja jou razmatranju. Mogao bih da putem

lizinga zakupim kamion koji bi mi sluio za dopremu artikala iz inostranstva, pod

uslovom da je sve to isplativo.

1dr. Joki Dragoslav: Trgovako Preduzetnitvo -3 dopuneno izdane! "#T$% i Nauno istra&ivaki 'entar (N)*+ #&i'e

3


4/30

Nikoli Predrag

19) Kataloska prodaja

Prednosti kataloke prodaje se ogledaju u tome to ne moramo u svojoj radnji ili

magacinu drzati neke artikle koji su izuzetno skupi, koji se retko trae ili koji su teki ili

kabasti. Medjutim u prilici smo da trgujemo i sa takvim artiklima ako su profitabilni i

ako za njima postoji potreba na tristu. Kada klijent vidi odreenu robu u katalogu, koju

trenutno nemamo, on je moe naruiti kod nas a mi emo je prvo potraiti u matinoj

firmi a zatim dopremiti do naeg objekta tj. do kupca.

20) Komisiona prodaja

Komisiona prodaja moe biti idealna za preduzetnika koji ne raspolae sa sopstvenim

obrtnim kapitalom, ili za nekog ko ne voli da rizikuje. Komisionar-trgovac, koji ima

sopstveni poslovni prostor, preuzima od razliitih dobavljaa artikle koje je obavezan da

ponudi kupcima, a od prodaje ovih artikala uzima zaraunati komisionu prodaju koja jeugraena u cenu artikla.

Razmotrili smo I ovakvu mogunost I odluili smo da ne ulazimo u u takav oblik

poslovanja.

21) Dopunski biznis

Nismo razmisljali o uvodjenju novog biznisa.

22) Specificne potrebe

Vec je receno da se neemo baviti dopunskim biznisima za ovo vreme tako da o nekom

obliku specificnih prodavnica kao to bi mogla da budu benzinska pumpa, prodavnica na

selu, zalagaonica-antikvarnica, ili neka apoteka nije u opciji.

23) Pijana prodaja

U pogledu pijanog biznisa planiramo da u pocetku naeg poslovanja vikendom drzimo

tand na dobro poznatom buvljaku u Pancevu. Na ovaj nacin planiramo da izvrimo

analizu potranje I da utvrdimo tipove muterija koje privlae nai proizvodi. Lokaciju uodrediti pomnim posmatranjem kretanja i zadravanja muterija kod odreenih

punktova u kvartu za prodaju mehaniarskih delova, kao i analizom konkurencije u

okruenju moje zamiljene prodajne lokacije.

24) Prigodne prodaje

Vesmo istakli da planiramo da uestvujemo na svim veim manifestacijama tog tipa u

zemlji.

25) Otkup

,


5/30

Nikoli Predrag

Otkupnim poslovima se neemo baviti, jer je poznato da su predmet trgovackog otkupa

uglavnom poljoprivredni proizvodi, umski I drugi proizvodi. Uslov za obavljenje ovog

posla je raspolaganje sa odgovarajuim skladinim prostorom, vagama , sudovima...

26) Zastupnitvo

Zastupnistvo je poslovni odnos izmedju neke proizvodne ili trgovake firme koja eli da

plasira neke svoje proizvode na odredjenom nepokrivenom tristu I biznismena,

zastupnika koji se prihvata posla, da ovaj plasman organizuje I ostvaruje uz odredjenu

naknadu I druge beneficije. Nabiznis je zastupnistvo tipa prodavnice koja je fransiznog

karaktera. Moj tim i ja imamo reenja za uspean plasman auto delova firme OPEL, i

predstavljaemo zastupnike u prodaji njihovih proizvoda. Ovaj vid poslovanja NE

ZAHTEVA neka posebna ulaganja, niti nosi neke prevelike trokove oko lanarina i sl.

27) Multilevel marketing

U sistemu MLM moemo se ukljuiti na ranim nivoima trgovanja zavisno od toga sa

kojim sponzorom zakljucimo ugovor o saradnji.

Kada udjemo u ovaj sistem, osoba koja nas regrutuje tj. Sponsor, uzima procenat od nae

prodaje, a mi sa nae strane uzimamo procenat od prodaje onih koje mi regrutujemo.

Potom svakako profitiramo od onih koje su dalje oni regrutovali.

28) Trgovina sa doradom

Ako govorimo o doradi, ona bi kod naih proizvoda bila prodaja sportskih auto delova. O

njoj smo vec razmisljali, ali ona nebi bila u poetnoj fazi biznisa vekasnije, kad bi smo

se trino pozicionirali. Ovo poslovanje e nam svakako dati konkurentnu prednost,

bezbednost i sigurnost.

29) Trgovina bez fizikog prisustva robe

Prodaju robe emo obavljati putem kataloga koje nas fransizator veposeduje. Takoe,

neemo gubiti ni jedan posao u kojem vidimo zaradu jednostavnim povezivanjem ljudi (u

tranzitu).

30) Granine oblasti trgovackog biznisa

Vecina trisnih uesnika je svesna da od kvaliteta reklamnih sredstava zavisi postizanje

njihove konkurentske prednosti. Mediji preko kojih emo mi emitovati svoje reklamne

poruke su: tampani, emisioni mediji, mediji u slobodnom prostoru i naravno Internet.

Trudiemo se da oglase osmoljavamo sami, ali neemo beati od kvalifikovanih

strunjaka.

III RESURSIIII RESURSI


6/30

Nikoli Predrag

31) Specifikacija resursa

U nae resurse ubrajamo: osnovna I obrtna sredstva, asortiman, lokacija, kupce,

tehnologiju, sisteme I metode, kadar, kvalitet rada, poslovne veze, ciljeve, volju,

emocionalnu inteligenciju i dr.

32) Fiksni kapital

Fiksni kapital obuhvata: poslovni objekat; transportna sredstva, krupniji inventar,

uredjaje za hladjenje, osnovna sredstva u novanom obliku a to su sredstva amortizacije,

sredstva dobijena od prodaje osnovnih sredstava, sredstva isdvojena iz dohotka ili dobiti.

33) Opticajni kapital

Sastoji se iz tri grupe: novaca za kupovinu trgovacke robe, robe namenjena za prodajukupcima I materijalna I novana potrazivanja. Cilj mi je da svaki od ovih oblika obrtnih

sredstava to pre obrnem i da u godini napravim to vie ulaganja-povraaja za odreeni

artikal. Jedan ovakav standardan ciklus ima svoj sistem roba-novac-roba, i meni je kao

preduzetniku od izuzetne vanosti vreme blokade i deblokade novanih sredstava.

34) Novana sredstva

Novac sa kojim raspolazemo uglavnom nije dovoljan za obavljanje transakcija, pa smo

prinudjeni da uzmeno kredite. Od krucijalne vanosti je to nam novac ne slui za

nagomilavanje, veda se on ulae u profitabilne biznise. Takoe moramo povesti dosta

rauna o likvidnosti-sposobnosti da na vreme izmirimo dospele obaveze prema svojim

poveroicima, jer ukoliko u tome uspemo uvek emo moi da realizujemo povoljne nabavke

ukoliko nam se prui iznenadna prilika za to.

35) Roba

Baviemo se prodajom auto delova"OPEL"'. Ova roba spada po SITS klasifikaciji umaine i transportna sredstva. To je roba materijalnog karaktera namenjena

muterijama i spada pod posebna dobra Tu vidimo nau trinu i poslovnu ansu.

36) Kupci

Kupci nasih proizvoda ce biti vlasnici automobila "OPEL". To su ljudi koji su zahtevni I

dobro poznaju proizvode koje kupuju. Okvirna kupovna poteba jednog kupca na

mesenom nivou bi bila sasvim dovoljna da se pokriju trokovi poslovanja, da se uloeno

povrati i da se stvori profit.

37) Trzite elastinosti


7/30

Nikoli Predrag

Tranja za naim proizvodima je uglavnom neelasticna, jer su nai kupci uglavnom dobro

finansijski potkovani ili imaju velike sponzore. Meutim to ne znai da ne treba ulagati u

reklamu firme i proizvoda-naprotiv.

38) Upotrebna I trzisna vrednost robe

Trzisna vrednost robe koja se prodaje u naoj prodavnici je konstantna, a za nase kupce

ima veliku upotrebnu vrednost. Naasortiman nudi robu koja ima stabilnu sadanju

trinu vrednost ali isto tako i buduu iz razloga to se na neke artikle daje garancija.

39) Kvalitet I atributi robnih artikala

Nasi osnovni atributi su ugled proizvodja,a I kvalitet. Nasi kupci su pre svega u potrazi

za kvalitetom.

40) Ambalaa

Kada nabavljamo artikle koje cemo uvrstiti u naasortiman, pri ostalim ili slicnim

uslovima, opredeliemo se za one artikle koji imaju atraktivniju ambalazu.

41) Dunicko poverilacki odnosi

Nas fransizator se javlja u ulozi naseg poverioca, a kupci u ulozi duznika. Vee kolicinerobe emo ustupati samo pojedinim kupcima, koji garantuju bonitet I likvidnost.

42) Miks asortimana

Asortiinan ima sledece dimenzije: irinu, dubinu, duinu, gustinu I cenovnu

razrudjenost.

43) Politika I plan asortimana

Kod planiranja asortimana smo se odluili za njegovu redukciju. Tako emo postii

ekonominije poslovanje I vei promet po jednom artiklu ali manji promet po jednom

kupcu I ukupnoj masi. Naa politika asortimana e se zasnivati na tanom I potpunom

asortimanu.

44) Dopunski asortiman

Ovaj asortiman obuhvata paletu raznolikih artikala po sadrzaju, obliku I nameni, za koji

postoji odredjena tranja na trzistu. Kreiranjem dopunskog asortimana postie sepozeljna konzistentnost. Dopunski asortiman bi bili sportski delovi.

/


8/30

Nikoli Predrag

45) Pareto selekcija

Prema Pareto selekciji, artikle iz asortimana smo podelili u 3 grupe:

1. Artikli koji cine 3-5% asortimana a 50-60% dobiti (diskovi)

2. Artikli koji cine 20-30% asortimana a 25-30% dobiti ( farovi, brave )

3. Artikli koji cine 60-70% asortimana a 5-10% dobiti ( gumice )

46)Asortimanski odnos

Kao preduzetnik u se truditi da kreiram komplementarni odnos robnih linija I

proizvoda u asortimanu koji nudim svojim kupcima. Asortimanski odnos imaju proizvod

koji se dopunjavaju I koji u simbiozi cene kreiraju konzistentan paket ponude. Svakako

cu se truditi da sto je moguce bolje procenim artikle koje planiram u buducnosti da

ubacim. Pogotovo cu obratiti paznju na tzv. artikle kanibale koji mi mogu pogorsati

prodajnost odredjenih artikala koji po pojedinacnoj ceni mi donose vise novca od tihKANIBALA. Dakle moji proizvodi ce imatikomplementaranasortimanski odnos.

47) Faktori astortimana

Interni faktori koji determinisu trgovaki asortiman jesu: veliina firme I njene

aktivnosti, makro I mikro lokacija prodajnih objekata, primenjeni sistem prodaje,

raspoloivi poslovni prostor, stalni i opticaji raspolozivi kapital. Eksterni faktori jesu:

karakter tranje, karakter ponude neposrednih konkurenata, lokacija prodajnog objekta,

kulturne navike, opti uslovi privredjivanja ...

48) Ponudbeni asortiman

U kreiranju asortimana svoje ponude pred trgovcem se postavlja sutinska dilemma: da

li da se proiruje I produbljuje svoj asortiman ili da suava asortiman samo na article

vee prodajnosti. I jedan I drugi prilaz ima svoje prednosti I mane, tako da emo se

truditi da nadjemo balans izmedju njih.

49) Mesto u kanalima prometa

Pozicija u kanalima prometa moe se opredeliti u vie smerova I dimenzija. To su bransa

sa kojom se posluje I mesto u reproduktivnom lancu proizvodnje I prometa koje

trgovacka firma zauzima.

50) Lokacija

Smatramo da je lokacija za koju smo se odluili veoma povoljna, sto moe da bude od

presudnog znacajna za biznis. Lokacija je trajan capital, data na dugi rok.

51) Faktori lokacije

0


9/30

Nikoli Predrag

To su sledeci faktori: vrsta delatnosti, parking, presretaka svojstva mesta, osetljivost na

konkurenciju ...

52) Analiza I ocena lokacije

Prilikom analize I ocene lokacije. proverili smo jos I sledee: veliinu potroake zone I

njene razvojne perspektive, socijalno stanje stanovnitva I njihovu kupovn.u mo,

starosnu I obrazovnu srukturu stanovnistva I strukturu privrednih, posebno usluznih

delatnosti.

53) Ciljno trziste

Nas autoritet za trgovako poslovanje ukazuje da svaki trgovaki objekat u naelu ima

dva gravitirajua trina podruja: primamo I sekundarno. Primamo se obezbedjuje

preko tri etvrtine ukupne prodaje, a sekundarnom preostali deo.

54) Snimanje podrucja

Procena oekivane prodaje na datoj lokaciji ostvarili smo kroz sledecih nekoliko

postupaka: utvrdjivanje karakteristika lica koje e postati nae musterije, utvrdjivanje

broja takvih lica, procena vrednosti prosene kupovine, procenjivanje koji e ui a koji e

postati nai ui kupci.

55) Lokacija I susedi

Sa naim poslovnim susedima smo uglavnom u komplementarnim odnosima, jer se

njihovi maloprodajni objekti uglavnom bave prodajom raznih ulja za motore, maziva I

slinih proizvoda.

56) Kupci

Kao to smo venapomenuli, kupci naih proizvoda su vozai. Kupci su centrale naseg

biznisa jer direktno od njih zavisi budunost naeg biznisa.

57) Motivacije kupaca

Motivi naih kupaca se mogu. svrstati u tri bazicne grupe: motive koje musterija javno

osea I izrazava, motive koje kupac jasno oseca ali ih ne ispoljava I motive koje kupac ne

osea jasno I ne moe da ih definise.

58) Aspiracijske grupe


10/30

Nikoli Predrag

Aspiracijske grupe naih musterija su narovno vozai, te mi se trudimo da fotografije

ovih lidera naih musterija zauzmu znacajno mesto u okviru naseg poslovnog prostora.

59) Privlaenje kupaca

U privlaenju kupaca mi se mnogo oslanjamo na prepoznatljiv imidnaseg fransizatora I

na sledee faktore: asortiman artikala, atmosfere u poslovnom objektu, usluga lokacija I

nivou cena.

60) ene, deca I turisti kao kupci

Ovo nisu grupe na kojima planiramo da temeljimo nabiznis, tako da im nismo posvetili

znaajnu panju.

61) Informaticki sistem

Pored telefona, faksa, raunarske maine, posedujemo dva personalna raunara. Imamo

pristup internetu, to je od velikog znacaja kada je u pitanju komunikacija sa inostranim

partnerima.

62) Oprema marketing logistike

Takodje koristimo moderne sisteme transporta, skladistenja, kondicioniranja I izlaganja

robe.

63) Kadar

U nasem biznisu se obavljaju razliite funkcije I aktivnosti, kao sto su nabavka,

skladitenje, prodaja, transport I dr. I sve to treba sinhronizovati. Trudiemo se da

izaberemo dobar kadar I korektno da ga stimuliemo kako bi on posto dragoceni resurs.

64 ) Kvalitet rada

Kvalitet rada e se ogledati u posveenosti poslu, timskom radu, discipline I doslednostidinaminosti sitnica. Uslunost I ljubaznost nasih prodavaca I kvalitetna komunikacija

sa muterijama ce uvek biti na prvom mestu.

65) Imid

Obzirom da poslujemo po principu fransizinga, mi veimamo izgradjen pozitivan imid

na tritu jer stojimo ispred imena naeg fransizatora. Trudiemo se ne samo da ga

ouvamo, nego I da ga uveamo.

66) Misija

1


11/30

Nikoli Predrag

Nasa misija je da vozaima, koji opremaju svoja vozila sa nasim prodajim artiklima,

pruzimo maksimalan komfor, kvalitet i trajnost njihovih ljubimaca na cetiri tocka.

67) Odnosi sa javnoscu

Postoji sedam tipova javnosti sa kojom preduzetnik mora da odrava poslovne odnose:

finansijska, medijska, lokalna, ira, interna, dravna javnost I gradjani kao javnost. Sve

navedene javnosti imju svoj okvir delovanja I kao takve posredno ili neposredno utiu na

formiranje stava o naem preduzeu I proizvodima.

68) Poslovne veze

U svom biznisu planiramo da ostvarimo poslovne veze koje e nam omoguiti ili olakati

posao. To je pre svega veza sa dobavljaima, kupcima, bankama poreznicima ... Veze

emo uspostavljati na razne naine ukoliko mogu da koriste poslu.

69) Znanja I informacije

Postoje razliiti modeli vebi koje mogu dovesti do to veih saznanja, koje mogu dovesti

do toga da se sto lake uklopi u posao kojim se bavimo. Primer za to je sistem koji

obuhvata sledee elemente: dejstvo, ponavljanje, usvajanje, koricenje I pojaavanje.

Treba razlikovati stvarno I formalno znanje, upotrebljivo I neupotrebljivo.

70) Ciljevi I volja

Treba imati u vidu da nema velikog cilja bez rtve. U samostalnom biznisu, volja da se

obavi opredeljeni posao predstavlja posebno vazan resurs preduzetnika.

71) Emocionalna inteligencija

Emocionalna inteligencija je novi pojam u nauci I biznisu, koji oznaava sposobnost

boljeg razumevanja I kontrolisan od sopstvenih emocija, kao I sposobnost lakog I brzog

uivljavanja u oseanja drugih.

IV KONKURENCIJAIV KONKURENCIJA

72) Konkurenti

Nai najblii konkurenti su jos dve firme koje se bave istom delatnou I jedna je u

Novom Sadu a jedna je u Niu. Njihov biznis je u porastu, to nas primorava da ih

posmatramo I pratimo svaki njihov korak.

11


12/30

Nikoli Predrag

73) Konkurentska prednost

Naa prednost je to naom ponudon kontroliemo podruje Beograda, koje ipak

predstavlja najinteresantnije tritu u zemlji. Njihova prednost je u tome to raspolau

odredjenim kanalima koji nama nisu dostupni.

74) Strategijsko pozicioniranje I repozicioniranje

Osnovu za vrednosno pozicioniranje trgovacke firme ine sledei sadrzaji ponude: sadrzaj

I kvalitet ponudbenog asortimana, nivo ponudbenih cena I ponudbene bonifikacije, nivo

usluga, atmosfera u prodajnom objektu. Mi se u naem biznisu sluimo promocijom

diferenciranjem jer stojimo ispred tudje, veafirmisane marke koja nam u znaajnoj meri

podie rejting I doprinosi boljoj prodaji naih artikala.

V USLOVI USPEHAV USLOVI USPEHA

75) Uspeh

Mi emo se truditi da se trgovinom bavimo uspeno da bismo druge inili sretnim, kroz

injenje trgovakih usluga ili kroz ono sto emo ostaviti iza sebe kad prestanemo da se

bavimo ovim biznisom. Zato bogatstvo koje moda stvorimo planiramo da upotrebljavamo

ne samo za licnu potrosnju, vec I za drustveno korisne namene.

76) Uzivljavanje u stavove drugih

Uspean trgovac je u svojim potezima uslovljen misljenjima I ponaanjima svojih

dobavljaa, bankara, transportera I skladitenja I posebno svojih kupaca koji daju

zavrnu I odluujuu ocenu njegovog rada I kapitalog angarzovanja.

VI POSLOVNA LUKAVSTVA I VESTINEVI POSLOVNA LUKAVSTVA I VESTINE

77) Lukavstva I vestine

Ako je jedan trgovac glup, on ima malo izgleda da uspe, jer e traljavo obavljati poslove I

uvek e ga nadmudrivati ljudi vetiji od njega, koji e koristiti njegovu naivnost I

poverenje. Sa druge strane vet trgovac umee da iskoristi I zaludjenost I glupost svojih

musterija, poto to moe da ini na posten nain.

VII MARKETINGVII MARKETING

12


13/30

Nikoli Predrag

78) Pristup marketingu

Marketing moe biti: masovan I ciljni. Mi smo se opredelili za ovaj drugi pristup.

79) Marketing procedura

Proces kreiranja ciljne marketing strategije sastoji se u osnovi iz tri faze: analiza kupaca

I njihova segmentacija, ciljni kupci I njihove potrebe koje naa firma moe da zadovolji I

pozicioniranje ponude organizacije kroz kreiranje miksa ponudbenog asortimana.

80) Marketing miks

Marketing miks izrazava se kroz kombinaciju etiri bazina instrumenta marketinga I

to: proizvod, cena, promocija I distribucija. Mi emo dati sve od sebe da kreiramo

marketing miks koji e odgovarati potreba nasih kupaca.

82) Faze marketing aktivnosti

VIII KOMUNIKACIJEVIII KOMUNIKACIJE

82) Pojam I vrste komunikacija

Postoje nekoliko vrsta komuniciranja: verbalna I neverbalna komuniciranja,

interpersonalna I masovna komunikacija, posredne I neposredne komunikacije, svesne I

nesvesne komunikacije.

83) Principi komuniciranja

Ljudi rado poslovno I licno komuniciraju sa pristupacnim I uslunim osobama, bilo da su

to dobavljai, kupci ili neko trei. Utivost je jedan od glavnih delova dobrog vaspitanja I

jedna vana stavka dobrog biznismena.

IX NABAVKAIX NABAVKA

84) Principi nabavke

Da bi se roba prodavala treba je prethodno uspeno nabaviti. Vetini prodaje prethodi

vetina nabavke. Trgovac koji zna kako, gde I kada da nabavi robu, veje obezbedio pola

uspeha kod prodaje te iste robu kupcima.

85) Izbor kupaca

13


14/30

Nikoli Predrag

Vesmo rekli da su kupci nase robe vozaci kola marke "OPEL".

86) Nabavne procedure

U nabavci robe emo se pridravati sledee procedure: istraivake aktivnosti, planiranje

nabavke, prikupljanje ponuda, pregovaranje sa dobavljaima I izbor snabdevaa,

reklamacije na prispelu poiljku, prijem I skladitenje robe prijem faktore dobavljaa.

87) Nabavna politika

Nabavnu politiku emo kreirati prema situaciji na tristu. Prilikom formulisanjasopstvene nabavne politike imacemo u vidu dva cinioca: situaciju na trzistu I mogunost

nae politike da realizuje odredjenu nabavku.

88) Izbor optimalnih dobavljaa

Prilikom izbora optimalnog dobavljaa pridravali smo se sledeih kriterijuma: cena,

kvalitet robe, rokovi isporuke, uslovi plaanja, sigurnost isporuke, korektnost dobavljaca

I dr ...

89) Nabavna cena

Najnia nabavna cena ne mora za nas da bude I najpovoljnija sa gledista ukupnog efekta

koji se postize nabavkom. Ovaj efekat je opredeljen ne samo postignutim cenama

kupljene robe, vetakodje I nekim drugim iniuocima.

90) Kalkulacija nabavne cene

Nabavna cena se sastoji od : fakturne cene I zavisnih troskova nabavke. Ukoliko

dobavljasam snosi zavisne troskove nabavke, onda je nabavna cena jednaka faktirnojceni.

91) Odnosi sa dobavljaima.

Da bi smo obezbedili sigurnost I stalnost u izvorima snabdevanja, trudiemo se da

odrimo korektne I bliske veze sa svojim dobavljaima.

92) Reklamacija na prispelu robu

1,


15/30

Nikoli Predrag

Prilikom prijema prispele robe potpisujemo prijemnicu, po potrebi I komisijski zapisnik.

Zapisnik o prijemu sluzi da u njega unesemo podatke o eventuainim odstupanjima od

narucene odnosno oipremljene I primljene robe.

93) Izvori nabavke

Kao sto smo vec napomenuli mi se snabdevamo od naseg pouzdanog inostranog

dobavljaca fransizatora, koji je ujedno I proizvodjate robe, koju mi prodajemo naim

muterijama.

94) Nabavne informacije

Nabavne informacije mogu nam pruiti: proizvodjai robnih artikala, uvoznici, trgovaki

zastupnici I dr. Izvor informacija mozemo biti mi sami.

95) Nabavno prodajna zadruga

Da bi spresili monopolske ucene pojedinih grosista, kao I da bi se snabdevali robom po

nizoj ceni, detaljisti se cesto udruzuju u nabavno pordajne zadruge.

96) Ukljuivanje u proizvodnju

Smatramo da kao trgovci ne raspolazemo odgovarajucim fmansijskim I drugim uslovima

koji bi nam omoguili da se ukljuimo u proces proizvodnje bilo kojeg artikla.

97) Plan nabavke

Plan nabavke e nam biti osnovni orjentir za odredjivanje ponudbenog asortimana

prodaje, koji se upravo preko nabavke unapred opredeljuje. Plan nabavke nam pomaze

da izbegnemo greske u nabavci u smislu: previse ili premalo, prekasno ili premalo.

X MARKETING LOGISTIKAX MARKETING LOGISTIKA

98) Sistem marketing logistike

U nasem biznisu emo se uvek truditi da pravimo razliku izmedju dve povezane funkcije

marketinga: stvaranje tranje I zadovoljenje tranje.

99) Transportna logistika

Nafransizator obavlja transport robe do nae zemlje sa sopstvenim sredstvima,dok za

ostatak transporta se mi snalazimo kombinacijom sopstvenih I unajmljenih sredstava.

100) Skladistenje

1


16/30

Nikoli Predrag

Skladine aktivnosti imaju dve razlicite dimenzije poslovanja koje su sadrinski

diferenciranje a koje se medjusobno dopunjuju. To su: uredjenje skadista I ekonomisanje

sa zalihama.

101) Zalihe

Nas osnovi zadatak u procesu planiranja nabavki I asortimana) sa stanovista primenjene

ekonomije, ogledace se u obezbedjivanju stalne ravnoteze izmedju ocekivanog obima

prodaje I raspolozivog nivoa zajma. Uvaicemo dva bazina naela: naelo kontinuiteta

prometa I naelo ekonomije koja se ogleda u tome da se zalihe kreu u ekonomski

opravdanim okvirima.

102) Izraunavanje zaliha ( filter goriva)

- prosecna dnevna prodaja 7 kom

- prosecno prekoracenje prodaje 3 kom

- minimaine dnavne zaliha 10 kom

- zalihe za 7 uobicajenih dana 70 kom

- zalihe za dane kasnjenja 80 kom

- minimalne zalihe za 15 dana 150 kom

103) A,B, C, metod analize zaliha

Metod ABC slican je Pareto selekciji koja se zasniva na tome da 20% artikala donosi 80%

prometa, a ostalih 80% artikala donosi 20% prometa. Metod ABC je razrada Pareto

selekcije I svi artikli iz ponudbenog asortimana se diferenciraju u tri grupe.

104) Plan zaliha

Medju brojnim iniocima koji utiu na utvrdjivanje kompleksnog plana zaliha robnihartikala posebnu panju emo obratiti na etiri bazina. To su: stanje kotijukture,

opredeljeni plan prodaje, vreme trajanja nabavke I brzina obrta.

105) Analiza obrta

Trudiemo se da aurno selekcioniramo hasu ponudu na bazi koeficijenta obrta zaliha

pojedinih artikala iz naeg ponudbenog asortimana.

106) Amablaa I pakovanje

1


17/30

Nikoli Predrag

Ambalairanje I pakovanje u trgovini ima tehnoloske I komercijalne funkcije. Pakovanja

naih proizvoda veposeduju prepoznatljiv indentitet.

XI PRODAJAXI PRODAJA

107) Prodajni ciljevi

Naprimarni cilj e biti zadovoljenje kupaca. Iz ovog primarnog cilja proistiu I

sekundarni ciljevi: prodati to bre, prodati to vie, prodati po pristojnoj ceni.

108) Prodajne mogucnosti

Nasi prodajni objekti su klasicnog oblika - prodavnica, koja radi na principu fransizinga.

Uspeli smo da stvorimo krug redovnih kupaca a to su uglavnom vozaci.

109) Znak uspeha u trgovini

Dobar artikal nije dobar ako nedospe do svog kupaca. Ova aksioma koja se ui u svim

ekonomskim I trgovakim skilama ce biti korisena I u naem poslovanju.

110) inioci uspene prodaje

To su sledeiinioci: osetljivost na prodajnu situaciju, poverenje u vrednost robe, zelja dase pomogne kupcu, izbor pravih kupaca, informisanje kupaca, prodajne usluge, vestina

ubedjivanja, kvalitet prezentacije I dr ...

111) Osetljivost na trisnu situaciju

Promene koje emo mi u trisnom domenu uoavati I pratiti, tie se: kretanje ponude I

tranje, kretanje cena, promene mode, tehnoloske inovacije, finansijske promene,promene carinskih propisa ...

112) Poverenje u svoj asortiman

Mi dobro poznajemo nae proizvode I svesni smo efekta koji se stvaraju u svest kupaca.

Ako neko sam naini neku dobru stvar koju nudi ljudima, on e iz sebe izbaciti mentalnu

snagu koja I druge ui da tu stvar ne treba ceniti.

113) Odnos prema kupcima

1/


18/30

Nikoli Predrag

Ako kao prodavac utvrdimo da proizvod koji nudimo, po nekim relevantnim odredjenjima

ne odgovara bitnim oekivanjima muterije, treba to muteriji jasno kazati kako bi se

spreilo njeno kasnije razoarenje I eventualnu odbojnost prema nama I nasoj radnji.

114) Izbor kupaca

Dva su bitna uslova u trgovini su: oekivane zelje kod kupca I entuzijazam da se zelja

zadovolji. Nasi su kupci vozaci.

114) Informisanje kupaca

Informisanje kupaca obavljacemo lino, a takodje I preko pristupanih I efektnih medija

I sredstava promocije, iju emo delotvornost upoznati I testirati sa naseg trgovackog

aspekta .

115) Umeanost prodaje

Razmisljaemo pre svega gde emo, od koga, na koji nain, kada, pod kojim uslovima

kupiti robu sa kojom cemo zadovoljiti kupce, a potom gde emo, kome, na koji nacin,

kada, pod kojoj ceni prodati tu robu.

116) Prodajne usluge

Da bi bili uspesni nastojaemo da musterijama kupovinu ucinimo to prijatnijom I

nauimo ih kako e od kupljene robe imati i vie koristi.

117) Vetina ubedjivanja

Mi smatramo da netreba ekati da musterija oseti zelju da kupi artikal koji imamo u

svojoj radnji, veda tu zelju treba izazvati. Napadan nain hvaljenja robe I agresivno

sugerisanje, medjutim, kod veine kupaca je kontraproduktivnog karaktera.

118) Procedura I kvalitet prodajne prezentacije

Kao I u svakom. drugom poslu, I u prezentaciji ponude postoji odredjeni redosled poteza

koga se treba pridravati. Mi emo pre svega koristiti vizuelna pomagala u prezentaciji

svoje ponude, a u isto vreme emo se truditi da ukljucimo kupca u nau prezentaciju.

119) Tempiranje

10


19/30


20/30

Nikoli Predrag

Teiemo tome da naizlog bude takav da I obian prolaznik zastane i pogleda u njega.

Naizlog nee biti natrpan jer to izaziva kontra efekat.

127) Odlike dobrog izloga.

Dobar izlog je uocljiv I prepoznatljiv I budi pozitivne asocijacije na neto prijatno. za nasje aktiviranje panje najvanije, jer ono predstavlja svesno usmeravanje pozitivne

mentalne aktivnosti na odredjene dispieje I poruke koje one sadre.

128) Plan I postupak aranziranja

Kreacija plana aranziranja I njegove implementacije obuhvata sledee aktivnosti:

analizu porudbenog asortimana I indentifikacija proizvoda, utvrdjivanje principa,

snimanje I ocean prostora kreiranje ideje poruke I ideje izloga, usvajanje projekta od

strane vlasnika uz eventualne dopune I postupak implementacije.

129) Aranerska pravila

Kao prvo, izlagaemo u izlogu samo nau robu zatim postaviemo u izlogu bar jedan

hvatapogleda I truditi se da izlog nebude natrpan, jer se time tesko zadrzava pogled.

130) Aranerske teme

Uobiajene teme koje se najee eksploatu u aranerskoj praksi dele se na: aktuelne,

komercijalne, istorijske I nacionalne, teme iz branse, apstraktne teme.

131) Principi araniranja

Araniranje shvatamo kao ozbiljan posao u kome nema mesta improvizaciji.

Improvizauija ukazuje na kiI neukus I kazuje da roba koju prodajemo je sumnjivog

kvaliteta.

132) Metode tehnike I principi - araniranja

Ponavljanje metoda I tehnika arairanja olakava dizajniranje izlozbenog prostora, a to

je bazini uslov za stvaranje uspene forme prezentacije u konkurentskim uslovima

privredjivanja.

XIII PROMOCIJAXIII PROMOCIJA

133) Promocioni miks

Postupak promocije se ostvaruje na dva naina: interpersonalnim komuniciranjem ili

medijski posredovanim komuniciranjem. Promocija trgovake kao I svih drugih firmi se

ostvaruje: reklamom, publicitetom, unapredjenjem prodaje I linom umenoscu u prodaji.

2


21/30

Nikoli Predrag

134) Reklama

Dobra roba najbolje se prodaje uz dobru reklamu. Reklamu tretiramo kao dragocen

podsticaj trgovakog prometa I najefikasnijih nain za prodaju robe. za nas je reklama

investicija, a ne rasipanje novca u vidu hvalisanja.

135) Vrste reklame

U praksi nije lako odabrati pravu reklamu, jer ima vise vrsta reklama:individuaine,

kolektivne, direktne I indirektne, licne ili medijske ... Mi emo se u naem biznisu sluiti

direktnom reklamom u obliku pisane ponude upuene lino ka kupcima.

136) Reklamne poruke

Nae reklamne poruke e biti usmerene ka podsticanju zadovoljenja konkretnih potreba

koje nai kupci izraavaju. Kod naih kupaca to su uglavnom elje za uspehom,

reputacijom I sl.

137) Reklamni oglas

Tip oglasa za koji smatramo da je primaren naem biznisu je imidoglas. Ovo je

reprezentativni oglas kojim elimo da ostvarimo pozitivnu upoznato sto nae firme I nase

ciljne javnosti.

138) Reklamni mediji

Koristiemo elektronske medije, radio, tv idr ... jer su to veoma snani mediji. Takodje

emo se sluziti I medijima u prostoru izlozima, panoima, bilbordima, plakatima I sl.

139) tampani mediji

Od tampanih medija emo koristiti novine, slike. plakate, koje emo umeno miksovati

na kratkim reklamnlm porukama koje emo emitovati na tv ili radiju.

140) Emisioni mediji

Od emisionih medija cemo koristiti I razglasnu stanicu koja predstavlja snazan emisioni

medij u maloprodajnim objektima. Vreme reklamiranja preko emisionih medija emo

odrediti prema naoj cil jnoj grupi.

141) Raunarski mediji

Svesni smo da internet postaje bazino sredstvo masovnog reklamiranja u svetu. S

obzirom da mi pomno pratimo sva deavanja vezana za internet logicno je da teimo

prilagodjavanju svog reklamnog nastupa tim mogucnostima.

21


22/30

Nikoli Predrag

142) Mediji u prostoru

Od medija u prostoru emo se sluziti izlozima, panoima, bilbordima, plakatima I dr.

Postaviemo odredjeni broj bilborda, panoa I plakata u blizoj I daljoj okolini naseg

prodajnog mesta, jer su to cutljivi a efikasni propagandisti naseg biznisa.

142) Ostali mediji

to se ostalih medija tie tu su telefon, telefaks, konferencije za tampu. Ako se veto

koristi, telefon pruza interesantne reklamne mogunosti. Ako na

biznis to zasluzi

organizovacemo I konferencije za stampu.

143) Reklamna pravila I principi

Prvo pravilo kojeg emo se pridravati glasi da tekst reklamne poruke treba da bude

kratak, a smisao poruke svima jasan. Reklamni tekstovi treba da budu saeti,

jednostavni, razumljivi I ubedljivi a poruke direktne I precizne. U naem poslovanju

emo punu panju posvetiti principu reklamnog morala, jer u lai su kratke noge, a u

neistinitoj reklami nemoral I nezakonito ponasanje.

XIV CENAXIV CENA

144) Cenovna politika

Nau cenovnu politiku karakterie pre svega nabavka I prodaja po ceni pristojnosti Ako

povremeno dodjemo I do deficitarnih artikala koje muterije mogu nabaviti samo kod

nas, neemo doi u takvu situaciju da pohlepno pokuavamo da se na raun naih kupaca

preko noi obogatimo. Mi takodje imamo u vidu da su muterije osobe koje prate cenovnoponasanje trgovca I osobe koje ue.

145) Cenovni faktori

Nikada vrednost proizvoda sama po sebi ne opredeljuje njegovu cenu. Ona zavisi od

mesta I vremena plasmana tog proizvoda. Na primer obilje trgovake robe na tristu joj

obara cenu, a nestaica je die. Da bi smo sebe postedeli neprijatnosti, redovno emo

pratiti cene artikala sa kojim trgujemo I devizne kurseve valuta.

146) Optimalna prodajna cena

22


23/30

Nikoli Predrag

Pod optimalnom cenom artikala u naem biznisu, podrazumevamo cenu koja deluje na

izmenu tranje u korist nae firme, uz obezbedjenje potrebnog nivoa rentabiliteta.

XV EKONOMIKA U TRGOVINIXV EKONOMIKA U TRGOVINI

147) Principi ekonomije

Ekonomska nauka se bavi nainom na koji ljudi, pojedinacno ili u grupama odluuju oupotrebi oskudnih resursa. Mi emo se u naem poslovanju pridravati tri bazina

principa ekonomije a to su: produktivnost, rentabilnost I ekonominost.

148) Princip produktivnosti

Princip produktivnosti se moe meriti u razliitim ravnima izraavanja: produktivnost

rada, menadmenta, prostora, robnog asortimana, trgovackih usluga.

149) Princip ekonominosti

Trudiemo se da manje troimo nego to zaradjujemo, jer na taj nain racionalno

potujemo, razumno se ponaamo I na najbolji nain uvamo nae poslovno dostojanstvo.

150) Princip rentabilnosti

Princip rentabilnosti izrazava odnos izmedju ostvarenog efekta I angazovanog kapitala.

Izrazava se preko dva bazina pokazatelja I to: profitne stope I kapitalnog koeficijenta.

151) Troskovi

Prema mikroekonomskoj klasifikaciji, svi trokovi trgovackog biznisa mogu se razvrstati

po sledeim osnovama: sa stanovista osnova nastanka, elemenata procesa rada,

poslovnih funkcija sa stanovita ispiativosti mesta nastanka I sa stanovita vidljivosti.

152) Trokovi sa stanovita osnova nastanka

U naem poslovanju emo razdvojiti trokove prometa od trokova poslovanja:

a) trokovi prometa su sloeni trokovi. Oni obuhvataju sve novane izdatke I

materijalne izdatke vezane za nabavku I plasman rovnih artikala

23


24/30

Nikoli Predrag

b) trokovi poslovanja su druga grupa trokova, koja generira poslovanje u

trgovakom biznisu. To su sledei trokovi: amortizacije, materijalni troskovi, trokovi

rada I zakonske oblaveze.

153) Trokovi elemenata procesa rada

Ukupni trokovi naeg biznisa mogu se podeliti na: trokovi rada: sredstava za rad I

trokova predmeta rada. Trokovi rada obuhvataju sve bruto naknade I druge izdatke

zaposlenih. Trokovi sredstava za rad pored amortizacije obuhvataju I trokove

kupovine, izgradnje I odravanja osnovnih sredstava.

154) Amortizacija

Kao to je poznato fiksni kapital u materijalnom obliku obuhvata sve materijalne resurse

vee vrednosti, preko kojih u nepromenjenom obliku, obavlja trgova

ki posao u vi

e

ciklusa reprodukcije.

155) Trokovi poslovnih funkcija

Nastojaemo da pratimo ostvarivanje relevantnih poslovnih funkcija u naoj organizaciji

I trokova koje stvaraju. U te trokove spadaju: trokovi nabavke, trokovi transporta,

uskladitenja I dr ...

156) Trokovi sa stanovista nosilaca

Nosioce trokova u naoj organizaciji mogu biti: jedinice nabavljene robe, pojedinacne

nabavke robe I jedinice realizacije. Sa aspekta nosilaca svi troskovi u naem biznisu

mogu se razvrstati na direktne I indirektne.

157) Trokovi sa stanovita mesta nastanka

Mesta nastanka trokova u naem biznisu se mogu utvrdjivati prema prostornom

principu ili prema organizacionom principu. Rasporedjivanje ovih trokova se moe vriti

I kombinovano. Rasporedjivacemo sve trokove naeg biznisa I po mestu nastanka da bismo ih lake kontrolisali.

158) Oportunitentni trokovi

To je iznos koji je izgubljen zbog toga to raspoloivi resursi nisu upotrebljeni na najbolji

nain. U naem biznisu emo nastojati da izaberemo najbolje alternative I da ih vrhunski

koristimo, kako bi oportuni troak sveli na minimum.

159) Troskovi sa stanovista zaposlenosti I kapaciteta

Razlikovanje fiksnih I varijabilnih trokova bitan je uslov za sprovodjenje bitnih analiza

u poslovanju. Fiksni trokovi mogu se deliti na apsolutno fiksne I relativno flksne.

2,


25/30

Nikoli Predrag

Varijabilni trokovi su oni trokovi ija je ukupna velicina u direktnoj srazmeri sa

ukupnim obimom ostvarenog posla. Ukupni trokovi su zbir fiuksnih I varijabilnih

troskova. Mogu biti proporcionalni, progresivni I degresivni trokovi.

160) Marginalni trokoviv I marginalni prihodi

Marginalni trokovi su dopunski trokovi za dopunski obim prometa a marginalni

prihodi su dopunski prihodi za dopunski promet.

161) Nevidljivi trokovi

U nasem biznisu postoje vidljivi I nevidljivi trokovi. Vidljivi su oni trokovi koji od

strane aurnih preduzetnika I njihovih knjigovodja redovno prate i evidentitaju, a

nevidljivi su oni koji tiho nastaju I postepeno rastu, a da ih preduzetnik ne primeuje.

162) Optimizacija troka

Uspeh u biznisu moe se ostvariti poveanjem prihoda ili smanjeivanjem trokova. Mi

emo briljivo voditi rauna o trokovima, zato to e trokovi direktno smanjivati nas

profit. Ponaajui se racionalno pri donosenju racionalnih odluka stvoriemo uslove za

minimizaciju trokova I ostvarivanje veceg profita.

163) Koeficijent obrta

Koeficijent obrta je broj koji pokazuje koliko puta se obrne novac trgovca koji je uloen uneku trgovaku delatnost u toku jedne godine. Trgovaki kapital krui bre ili sporije a

nas zadatak je da to kruenje ubrzamo. Koeficijent obrta je broj koji pokazuje i

sposobnost trgovca da trguje. Ukoliko primetim da mi posao zaostaje pokuau da se

dislociram na neku profitabilniju granu. Takoe u se trditi da usavrim svoje prodajne

sposobnosti i performanse kako bi obezbedio najveu prodajnost svojih artikala pod

najpovoljnijim uslovima.

164) Kalkulativni elementi

Cenu kostanja dobijamo tako sto sa biramo sve trokove nabavke, kao I pripadajue

trokove poslovanja nase firme, a zatim dobijeni zbir ukupnih troskova delimo sa brojem

nabavljenih proizvoda. Klasina ema trgovacke kalkulacije glasi: fakturna cena

trgovake robe plus zavisni trokovi nabavke plus razlika u ceni plus porez na promet.

Maraje vrednosni dodatakna nabavnu cenu i nju trgovac sam odreuje. Moe biti

detaljistika, grosistika i angro-detaljistika ) u ijem se sluaju obraunavaju obe

mare-i detalj. I grosist.).Rabatje odbitna stavkaod prodajne cene robe i njega po

pravilu odreuje dobavlja. Kako i mara moe se odreivati apsolutno( u dinarima) i

relativno(%). Kada se posluje sistemom rabata, prodavac ne moe poveati svoj profit

dizanjem cene jer je ona fiksirana, vesamo poveavajuipromet, ekonominist, i

produktivnost svog poslovanja.

2


26/30

Nikoli Predrag

165) Kalkulacija u sistemu mare

Postupak za izracunavanje prodajne cene u sistemu mare odvija se kroz tri iteracije:

Izracunavanje nabavne cene, formiranje prodajne cene I usaglasavanje mane I prodajnih

cena sa trisnim cenama. Izracunavanje nabavne cene se svodi na sabiranje fakturne

cene sa zavisnim trokovima nabavke. Prosena cena se dobija tako sto se saberunabavna cena I prosena mara. (Pc = Nc + Rc ) Rc razlika u ceni tj. mara

166) Poveanje bruto mare

Naveemo neke od metoda koje emo koristiti u praksi naseg biznisa: postianje

povoljnih cena od dobavljaca, selekcija I izbor paketa ponude, reduciranje materijalnih

gubitaka I suptilno remodeliranje prodajnih cena.

167) Kalkulacija u sistemu rabata

Prilikom izraunavanja katkulacija na osnovu rabata, katkulativni postupak se izvodi

tako to se oduzme rabat od utvrdjene prodajne cene. ( Pc Ra= Nc )

168) Zajednicka kalkulacija

Saradjivaemo I sa svojim dobavljaem u zajednikom formiranju prodajne cene artikala

sa kojim poslujemo. Zajednickim formiranjem prodajne cene delimo dobit sa svojim

dobavljacem ali I smanjujemo rizik.

169) Prodaja po ceni kostanja

Iskusan trgovac koji tano vodi knjigovodstvo I koji poznaje strukturu svojih trkova

poslovanja, moze ponekad da izvue korist I ako prodaje svoje artikle po ceni kostanja a I

ispod nje. Zbog smanjenog iznosa fiksnih troskova po jedinici proizvoda dobijamo manjucenu kostanja po jedimci proizoda .

170) Mrtva tacka rentabiliteta170) Mrtva tacka rentabiliteta

Granica rentabiliteta je prosto reeno taka na kojoj su trokovi u poslovanju jednaki

onome sto dobijaju - bez dobitka ili gubitka. Granica rentabiliteta za datu dobit vezana

je za dobit tana odredjenog nivoa.

171) Granica rentabiliteta kod irenja biznisa

Obracun granice rentabiliteta je veoma koristan I u slucajevima kada planiramo irenje

naih kapaciteta na nova podrucja poslovanja I nova trista

2


27/30

Nikoli Predrag

primer: P+V P= 60000+0.60P 10P=600000+6P 4P=600000

P=150000 (postojeci biznis)

P=F+V P=78000+0.66 mnoimo jednacinu da bi se oslobodili

decimala

100P=7.800000+66P 34P=7.800000 P=230000

Ovo je novo planirani biznis

XVI Finansijski menadzmentXVI Finansijski menadzment

172) Veza marketinga I finansija

Ostvarivanje trisnih ciljeva nuno treba da bude praeno I ostvarivanjem

finanajskih ciljeva. Svaki marketing potez posmatraemo u finansijskoj dimenziji takodje

emo svaki fmansijski potez posmatrati u marketing dimenziji jer izmedju finansijske I

marketing strategije postoji visok stepen organske komplementamosti Imedjuzavisnosti.

173) Ciljevi I sadrzaj finansijskog menadmenta

Osnovni ciljevi finansijskog menadmenta su: upravljanje profitom I marom,

upravljanje poslovnim kapitalom I njegovim obrtom I upravljanje izvorima kapitala I

stepenom zaduzivanja trgovake firme.

174) Finansijski pokazatelji

U utvrdjivanju finansijskog uspeha naeg biznisa koristiemo realne pokazatelje. To su

prinos na sopstvena ulaganja, koja oznaava koliko je ostvareno neto profita I prinos na

ukupna ulaganja koji pokazuje koliko je ostvareno neto dinara profita na 100 dinara

ukupnih ulaganja.

175) Tokovi novca

Pazljivo emo upravljati tokovima novca da ne bismo zbog toga bankrotirati. Upravljanje

tokovima gotovog novca je slozen I veoma odgovoran preduzetniki posao, koji imadirektne implikacije na profitabilnost, likvidnost I konkurentnost nae organizacije.

XVII TRGOVACKI MENADMENTXVII TRGOVACKI MENADMENT

176) Procedure trgovackog menadmenta

Menadment je standardna I bazicna funkcija u nasem trgovakom biznisu. Njegove

osnovne funkcije su: istrazivanje marketing nabavka, logistika, prodaja, personalniposlovi I poslovi razvoja.

2/


28/30

Nikoli Predrag

177) Koriscenja usluga drugih

Izvestan deo oasih poslova mogu obavljati nai saradnici I organizacije za pruanje

trgovackih usluga. Tu spadaju: trgovake agencije, komisiona I konsignaciona preduzea

I radnje, skladine organizacije, pediterske organizacije I agencije za privrednu

propagandu. Tu su jos I sledee organizacije sajmovi uzoraka, robne I novane berze Iaukcije.

178) Kvalitet menadmenta

Nastrateki menadzment se bazira na celovitoj proceni prilika I opasnosti u okruzenju I

snaga I slabosti u sopstvenoj organizaciji. Ovaj menadzment se zasniva prema sledeim

kriterijumima: konzistentnost, podudarnost, prednost, kreativnost, sposobnost,

korisnost, kredibilnost I izvodljivost

179) Kreacija novog biznisa

U slucaju novog biznisa, sekvence upravljakih aktivnost koje emo osmisljeno sprovoditi

mogu se formirati na sledei nain: odredjivanje misije I ciljeva naeg biznisa,

prouavanje prethodnih znanja I iskustava, podela ukupnog planiranog posla na niz

zadataka I aktivnosti, kadrovska popunjenost, kontrola I revizija.

180) Procedure remodelacije

Upravljake ciljeve I zadatke koje u tom smislu treba da ispunimo moemo proceduralnoostvarivati po sledecim fazama: uoavanje potreba za remodelacijom, defmisanje ciljeva,

snimanje I analiza poslovanja, dijagnoza I ocena, istraivanje znanja, implementacija I

kontrola I revizija.

XVIII ZASTITA IMOVINE I BIZNISAXVIII ZASTITA IMOVINE I BIZNISA

181) Opasnosti

Kao preduzetnici oekujemo da emo ponekad doi u gubitke I razoarenja I na to emo

uvek biti spremni. Da bismo normalno funkcionisali, gubitke I razoarenja prihvataemo

kao sastavni deo posla.

182) Zatita

Ceniemo postene radnike a od nepotenih se dobro obezbediti. Postaviemo standarde

morala I rada I stvoriti uslove da se kroz korektan I poten rad propisanim standardima

koji se treba pridravati. Sistem zastite objekta bie tako postavljen da titi objekat od

provavle spolja I iznutra.

20


29/30

Nikoli Predrag

XIX SVOJINSKI MODEL BIZNISAXIX SVOJINSKI MODEL BIZNISA

183) Tip svojine

Poto smo dobro predvidelii faktore koji opredeljuju uspesnost, lakou I isplativost

pojedinih svojinskih modela organizovanja u oblasti biznisa u kojem elimo da kreiramo

svoj posao, odluke donosimo pazljivo, jer greske koje moemo da napravimo kasnije se ne

mogu ispraviti.

XX NACIN FORMIRANJA BIZNISAXX NACIN FORMIRANJA BIZNISA

184) Izvori sredstava

Mi smo se opredelili za kombinaciju sopstvenih sredstava, sredstava poslovnih partnera,

kreditnih sredstava I raznih privatnih I ostalih uloga I pozajmica. Pribavljanje kapitala

ovakvim kombinovanjem izvora sredstava moze biti veoma efikasno, a to u tim

kombinacijama budemo uspesniji biemo bolji biznismeni tj.preduzetnici.

2


30/30

Nikoli Predrag

1. dr. Joki Dragoslav: Trgovako Preduzetnitvo -3 dopuneno izdane! "#T$% i Nauno

istra&ivaki 'entar (N)*+ #&i'e

2. dr. RaniM.: Menadment, 2004, Beograd

Documents

Seminarski LOGISTIKA