Logistika- KNJIGA.pdf

LOGISTIKALOGISTIKADUAN REGODIDUAN REGODI

UNIVERZITET SINGIDUNUM

Prof. dr Duan Regodi

LOGISTIKA

Prvo izdanje

Beograd, 2010.

LOGISTIKA

Autor:Redovni profesor dr Duan Regodi, dipl. in.Fakultet za informatiku i menadment, Univerzitet Singidunum

Recenzenti:Redovni profesor dr Ljubia Tani, dipl. in.Vanredni profesor dr Slobodan Ili, dipl. in

Izdava:UNIVERZITET SINGIDUNUMBeograd, Danijelova 32www.singidunum.ac.rs

Za izdavaa:Prof. dr Milovan Stanii

Tehnika obrada:Duan Regodi

Dizajn korica:Aleksandar Mihajlovi

Godina izdanja:2010.

Tira:250 primeraka

tampa:Mladost GrupLoznica

ISBN: 978-86-7912-279-7

i

SADRAJ SADRAJ .......................................................................................................... i PREDGOVOR ................................................................................................... 1

UVOD U LOGISTIKU ................................................................... 3 1.1. POJMOVNO ODREENJE LOGISTIKE ..................................................... 5 1.2. ISTORIJSKI RAZVOJ LOGISTIKE .......................................................... 10 1.3. POJMOVNO ODREENJE POSLOVNE LOGISTIKE ................................. 13 1.4. INTEGRISANA LOGISTIKA .................................................................... 19 1.5. UPRAVLJANJE LANCEM SNABDEVANJA ............................................... 21

1.5.1. Nastanak lanaca snabdevanja ................................................................ 24 1.6. CILJEVI I ZADACI LOGISTIKE PREDUZEA........................................ 28

1.6.1. Osnovni ciljevi logistike preduzea .......................................................... 28 1.6.2. Poveanje nivoa logistikih usluga .......................................................... 29 1.6.3. Smanjenje trokova logistike .................................................................. 30 1.6.4. Optimizacija logistikih efekata ............................................................... 32 1.6.5. Reavanje konflikata izmeu ciljeva poslovnih funkcija ............................. 33 1.6.6. Logistike preduzea ............................................................................... 34 1.6.7. Logistika proizvodnje ............................................................................. 36 1.6.8. Trendovi u logistici proizvodnje .............................................................. 41 1.6.9. Logistika kao faktor konkurencije ............................................................ 43

1.7. INIOCI DOSADANJEG I BUDUEG RAZVOJA LOGISTIKE ................ 47 1.8. PITANJA ZA PONAVLJANJE ................................................................... 49

LOGISTIKI SISTEM ................................................................ 51 2.1. OSNOVNI POJMOVI PRIMENJENE TEORIJE SISTEMA .......................... 53

2.1.1. Upravljanje sistemima ........................................................................... 55 2.1.2. Klasifikacija sistema ............................................................................... 56 2.1.3. Svojstva organizacije kao sistema .......................................................... 57 2.1.4. Teorija sistema i srodne naune oblasti ................................................... 58 2.1.5. Teorija organizacionih sistema ................................................................ 60 2.1.6. Situaciona teorija ................................................................................. 62 2.1.7. Najnoviji trendovi u razvoju teorija organizovanja i upravljanja ................. 63

2.2. SISTEMSKI PRISTUP LOGISTICI ......................................................... 65 2.2.1. Logistiki sistem i podsistemi .................................................................. 65 2.2.2. Logistike komponente .......................................................................... 66 2.2.3. Logistiki tokovi .................................................................................... 67

ii

2.2.4. Transformacija materijalnih dobara ......................................................... 67 2.2.5. Karakteristike sistemskog pristupa u upravljanju logistikim procesima ...................................................................................... 71 2.2.5.1. Komponente logistikog sistema preduzea .......................................... 74 2.2.5.2. Uloga informacija u logistici ................................................................. 76 2.2.6. Razliiti agregacioni nivoi pri definisanju logistikih sistema ...................... 78 2.2.6.1. Karakteristike i hijererhija logistikih sistema ........................................ 78 2.2.6.2. Institucionalno diferenciranje logistikih sistema ................................... 80 2.2.6.3. Funkcionalno diferenciranje logistikih sistema ....................................... 81 2.2.6.4. Logistiki sistemi prema objektima premetanja, vremenu realizacije i privrednoj strukturi .......................................................................................... 85 2.2.7. Logistiki lanac ..................................................................................... 85 2.2.8. Logistiki preseci i interorganizacioni odnosi (mesta dodira/mesta preseka) ..................................................................................................................... 87 2.2.9. Sistemski pristup analizi trokova (analiza trade off) .............................. 90 2.2.10. Sistemski pristup definisanju tehno-ekonomske eficijencije logistike preduzea .......................................................................... 92 2.2.10.1. Osnovni principi eficijencije ............................................................... 92 2.2.10.2. Tehno-ekonomski principi .................................................................. 93 2.2.11. Elementi logistikog sistema ................................................................. 94 2.2.11.1. Struktura logistikog sistema ............................................................. 94 2.2.11.2. Karakteristike elemenata logistikog sistema ....................................... 96 2.2.11.3. Karakteristike pasivnih i aktivnih elemenata veze ............................... 100 2.2.11.4. Karakteristike grananja i pasivnih i aktivnih elemenata veze .............. 102 2.2.11.5. Karakteristike radnog podruja i sposobnost prijema odnosno predaje 103

2.3. GLAVNI PRAVCI RAZVOJA SISTEMA LOGISTIKE KOMPANIJE .......... 103 2.4. PITANJA ZA PONAVLJANJE ................................................................ 105

SNABDEVANJE I LANCI SNABDEVANJA .................................. 107 3.1. UVOD ................................................................................................... 109 3.2. ZNAAJ NABAVKE ZA NEKO PREDUZEE ............................................ 109

3.2.1. Ciljevi i zadaci snabdevanja .................................................................. 111 3.3. PROCES SNABDEVANJA....................................................................... 112

3.3.1. Analiza potreba nabavke ...................................................................... 113 3.3.2. Faze procesa nabavke i tok nabavke ..................................................... 115 3.3.3. Veze izmeu snabdevanja i integrisane logistike .................................... 118

3.4. VRSTE NABAVKE I IDENTIFIKOVANJE POTREBA ZA MATERIJALIMA 119 3.5. IZBOR DOBAVLJAA ........................................................................... 121

3.5.1. Strategija prema izvoru snabdevanja .................................................... 122 3.5.2. Strategija prema broju dobavljaa ........................................................ 123 3.5.3. Vrednovanje dobavljaa ....................................................................... 124

iii

3.6. MERENJE USPENOSTI NABAVKE ....................................................... 126 3.7. UDRUIVANJE U SNABDEVANJU ........................................................ 127 3.8. SNABDEVANJE MATERIJALA I USLUGA .............................................. 128 3.9. SNABDEVANJE UPRAVO NA VREME .................................................... 130

3.9.1. Beneficije od JIT snabdevanja .............................................................. 130 3.10. UPRAVLJANJE LANCIMA SNABDEVANJA .......................................... 132

3.10.1. Pojmovno odreenje lanca snabdevanja .............................................. 132 3.10.2. Cilj lanca snabdevanja ........................................................................ 133 3.10.3. Upravljanje lancem snabdevanja .......................................................... 134 3.10.4. Koncepti upravljanja lancem snabdevanja kroz istoriju .......................... 136 3.10.5. Faze u donoenju odluka o upravljanju lancem snabdevanja ................ 140 3.10.6. Analiza procesa u lancu snabdevanja .................................................. 141 3.10.6.1. Analiza procesa u lancu snabdevanja sa aspekta ciklusa ..................... 142 3.10.6.2. Analiza procesa u lancu snabdevanja sa aspekta 'guraj/vuci' ............. 146 3.10.7. Reagibilnost lanca snabdevanja .......................................................... 147 3.10.7.1. Trini pobednici i kvalifikatori ......................................................... 148 3.10.7.2. Osobine reagibilnog i "lean" snabdevanja ......................................... 149 3.10.7.3. Pristupi u kombinovanju koncepta "lean" i koncepta reagibilnog lanca snabdevanja ................................................................................................. 151 3.10.7.3. Integrisani pristup dizajniranju lanca snabdevanja .............................. 154 3.10.7.5. Karakteristike lanca snabdevanja koje opredeljuju njegovu reagibilnost ................................................................................................................... 156

3.11. ULOGA ELEKTRONSKOG POSLOVANJA U KOORDINACIJI LANCA SNABDEVANJA............................................................................................ 164

3.11.1. Uzroci i posledice nastanka efekta jakog bia ....................................... 164 3.11.2. Uloga elektronskog poslovanja u lancu snabdevanja ............................. 165 3.11.4. Znaaj elektronskog poslovanja za tradicionalne lance snabdevanja (proizvodi svakodnevne potronje) .................................................................. 170

3.12. PITANJA ZA PONAVLJANJE .............................................................. 173

TRANSPORTNI SISTEMI I UPRAVLJANJE TRANSPORTOM ... 175 4.1. OSNOVNI POJMOVI ............................................................................. 177 4.2. VRSTE KLASINOG TRANSPORTA ...................................................... 179

4.2.1 Uticaji i kriterijumi za izbor transporta ..................................................... 180 4.2.2. Modeli transporta ................................................................................ 181 4.2.2.1. Drumski teretni transport ................................................................... 182 4.2.2.2. elezniki teretni transport ................................................................. 188 4.2.2.2.1. Istorijski razvoj eleznice ................................................................. 190 4.2.2.2.2. eleznika vozila ............................................................................. 191 4.2.2.2.3. Vuna vozila ................................................................................... 192 4.2.2.2.4. Vrste teretnih kola .......................................................................... 195

iv

4.2.2.3. Vodeni teretni transport ..................................................................... 198 4.2.2.3.1. Vrste plovila ................................................................................... 200 4.2.2.3.2. Znaaj luka i slobodnih carinskih zona u logistici ................................ 202 4.2.2.4. Vazduni teretni transport .................................................................. 205 4.2.2.5. Kombinovani transport ....................................................................... 209 4.2.2.6. Cevni transport ................................................................................. 214

4.3. INTEGRALNI TRANSPORT ................................................................... 215 4.3.1. Osnovni pojmovi o integralnom transportu ............................................. 215 4.3.2. Osnovna podela tehnologija integralnih sistema transporta ...................... 217 4.3.3. Osnovna obeleja integralnih transportnih sistema .................................. 218 4.3.4. Tehnologije integralnog drumsko-eleznikog sistema transporta ............. 220

4.4. EFEKTI INTEGRALNOG TRANSPORTA ................................................. 225 4.5. UNUTRANJI TRANSPORT .................................................................. 225

4.5.1. Ciljevi i zadaci oblikovanja unutranjeg transporta ................................... 226 4.5.2. Transportna sredstva sa kontinualnim (neprekidnim) dejstvom ............... 227 4.5.3. Transportna sredstva sa periodinim dejstvom ........................................ 228 4.5.4. Izbor transportnih sredstava ................................................................. 230

4.6. TRANSPORTNA SREDSTVA ZA UNUTRANJI TRANSPORT .................. 231 4.6.1. Trakasti transporteri ............................................................................. 231 4.6.2. Valjasti transporteri rolganzi ............................................................. 235 4.6.3. Transporteri sa modularnom trakom ...................................................... 237

4.7. FLEKSIBILNI TRANSPORTERI ............................................................. 240 4.8. MENADMENT TRANSPORTOM ........................................................... 242

4.8.1. Izbor vidova transporta ......................................................................... 242 4.8.2. Karakteristike i izbor prevoznika ............................................................ 244 4.8.3. Aktivnosti menadera transporta .......................................................... 246

4.9. PITANJA ZA PONAVLJANJE ................................................................. 248

SKLADITENJE ...................................................................... 251 5.1 UVOD ................................................................................................... 253 5.2 DEFINICIJA SKLADITENJA I ZADACI SKLADITA ........................... 254 5.3. SKLADITENJE U LOGISTIKIM SISTEMIMA .................................... 258

5.3.1. Razlika izmeu skladita i distributivnog centra i razlozi za postojanje skladita ....................................................................................................... 259 5.3.2. Uloga skladita u logistikim sistemima ................................................. 262 5.3.3. Principi klasifikacije skladita ................................................................ 265 5.3.3.1. Ekonomsko-eksploatacioni kriterijumi ................................................. 265 5.3.3.2. Tehniko-eksploatacioni kriterijumi za klasifikaciju skladita ................. 266

5.4. LOKACIJA SKLADITA ........................................................................ 271

v

5.4.1. Odreivanje potrebnog prostora i unutranje ureenje skladita ............... 272 5.4.2. Principi odreivanja potrebnog prostora i unutranjeg ureenja skladita . 274 5.4.3. Redovi uskladitene robe i hodnici ........................................................ 276 5.4.4. Ciljevi odreivanja potrebnog prostora i unutranjeg ureenja skladita ... 281

5.5. PROBLEM LOKACIJE SKLADITA I IZBOR OPTIMALNE LOKACIJE SKLADITA ................................................................................................. 282

5.5.1. Primer odreivanje lokacije metodom teita ......................................... 284 5.5.2. Primer odreivanje lokacije metodom tona-kilometar ............................ 286

5.6. OSNOVNI PROCESI U SKLADINOM SISTEMU ................................. 289 5.6.1. Raspored robe u skladitu .................................................................... 290 5.6.2. Prijem i otprema robe .......................................................................... 292 5.6.3. Prerada robe....................................................................................... 294 5.6.4. uvanje robe ...................................................................................... 296 5.6.5. Sistemi komisioniranja ......................................................................... 298 5.6.5.1. Skladite za komisioniranje ................................................................ 299 5.6.5.2. Transportna sredstva ........................................................................ 299 5.6.5.3. Osoblje u procesu komisioniranja ....................................................... 300 5.6.5.4. Oblikovanje sistema za komisioniranje ............................................... 301

5.7. SKLADINI OBJEKTI .......................................................................... 304 5.7.1. Funkcionalno planiranje skladita i principi oblikovanja skladinog objekta . 306 5.7.2. Pojavni oblici na ulazu u skladite ......................................................... 309 5.7.3. Skladini objekti sa samonoseom metalnom konstrukcijom .................... 311 5.7.4. Skladini objekti za rasutu robu ............................................................ 313 5.7.5. Specijalne konstrukcije skladinih objekata ............................................ 314

5.8. GRAENJE SKLADITA, ARHITEKTONSKO-GRAEVINSKI DELOVI OBJEKTA ..................................................................................................... 315 5.9 OPREMA SKLADITA ........................................................................... 318

5.9.1. Regali ................................................................................................ 320 5.9.1.1. Pokretni regali .................................................................................. 327 5.9.2. Automatski skladini sistemi ................................................................. 329

5.10 ODLUKE O VLASNITVU NAD SKLADINIM PROSTOROM ................ 332 5.10.1. Javna skladita, prednosti,razlozi korienja .......................................... 333 5.10.2. Ugovorno skladite ............................................................................. 335

5.11. PITANJA ZA PONAVLJANJE .............................................................. 336

ZALIHE................................................................................... 337 6.1 Uvod .................................................................................................... 339 6.2 POJAM ZALIHA .................................................................................... 340 6.3. SVRHA ZALIHA ................................................................................... 345 6.4 KATEGORIJE ZALIHA ........................................................................... 347

vi

6.4.1. Optimalne zalihe ................................................................................. 352 6.4.2. Ekonomina koliina narudbe .............................................................. 356 6.4.3. Utvrivanje potreba za zalihama ........................................................... 359 6.4.4. Periodini sistem popune zaliha (P-sistem) ............................................. 360 6.4.5. Kontinualni sistem popune zaliha (P-sistem) .......................................... 362 6.4.6. Korienje sistema P i Q u praksi .......................................................... 363 6.4.7. Upotreba prognoza .............................................................................. 364

6.5. NEZAVISNA U ODNOSU NA ZAVISNU POTRANJU ............................ 367 6.6. SISTEMI MERENJA ZALIHA I UTVRIVANJE OBRTA ZALIHA ............ 369

6.6.1. Prednosti i nedostaci brzog i sporog obrta zaliha .................................... 370 6.7. STRATEGIJE UPRAVLJANJA ZALIHAMA .............................................. 371

6.7.1. JIT strategija i sistemi zaliha za brzi odgovor ......................................... 372 6.7.1.1. Preduslovi primene JIT strategije na podruju tehnologije logistikih lanaca ................................................................................................................... 376 6.7.1.2. Formiranje logistikih jedinica ............................................................ 377 6.7.1.3. Drutveno ekonomski i tehnoloki preduslovi primene JIT strategije .. 377 6.7.1.4. JIT sistem upravljanja zalihama i sistem zaliha na brzi odgovor ............ 379

6.8. EFIKASAN ODGOVOR NA ZAHTEVE POTROAA (ECR) ..................... 382 6.9. ODREIVANJE VREMENA PONOVNE PORUDBINE ........................... 383 6.10. DEFINICIJA I FUNKCIONISANJE MRP SISTEMA .............................. 384 6.11. PLANIRANJE ZAHTEVA DISTRIBUCIJE ............................................ 388 6.12. PRIMENA METODE SELEKTIVNOG UPRAVLJANJE (ABC) ZALIHAMA ROBE .......................................................................................................... 390 6.13. SISTEM NADZORA I KONTROLE ZALIHA ......................................... 397

6.13.1. Sistem kontinuiranog nadzora............................................................. 397 6.13.2. Sistem povremenog nadzora .............................................................. 398 6.13.3. Sistemi kontrole zaliha ....................................................................... 398 6.13.4. Vrste kontrolnih sistema ..................................................................... 399

6.14. PITANJA ZA PONAVLJANJE ............................................................... 400

MENADMENT RUKOVANJEM I PAKOVANJEM ..................... 401 7.1. UVOD U MENADMENT RUKOVANJEM, PAKOVANJEM I SKLADITENJEM ................................................................................................................... 403 7.2. ROBA ZA RUKOVANJE I PAKOVANJE ................................................. 403

7.2.1. Komadna roba .................................................................................... 404 7.2.2. Rasuta roba ........................................................................................ 405 7.2.3. Tena roba .......................................................................................... 405 7.2.4. Gasovita roba ...................................................................................... 406

7.3. PAKOVANJE ROBE ............................................................................... 406

vii

7.3.1 Osnove paletizacije .............................................................................. 410 7.3.1.1 Ravne palete ..................................................................................... 411 7.3.1.2. Boks palete ...................................................................................... 415 7.3.2 Formiranje paletne jedinice ................................................................... 416 7.3.2.1 Oblikovanje paletne jedinice .............................................................. 418 7.3.2.2. Znaaj paletizacije ............................................................................ 420 7.3.3 Kontejneri ........................................................................................... 421 7.3.3.1. Osnovni pojmovi ............................................................................... 421 7.3.3.2. Podela kontejnera ............................................................................ 422 7.3.3.3. Istovar i slaganje kontejnera ............................................................. 428 7. 3.3.4 Znaaj kontejnera ............................................................................ 429

7.4 SISTEMI RUKOVANJA MATERIJALOM I OPREMA ................................ 431 7.4.1 Pokazatelji neefikasnog rukovanja materijalom ....................................... 431 7.4.1 Ciljevi rukovanja materijalom ................................................................ 432

7.5. PRINCIPI RUKOVANJA MATERIJALOM .............................................. 433 7.6. POKAZATELJI PRODUKTIVNOSTI RUKOVANJA MATERIJALOM .......... 435 7.7. MENADMENT PAKOVANJEM ROBE .................................................... 436

7.7.1 Povezanost pakovanja i transporta ....................................................... 436 7.7.2. Naini pakovanja i prenosa materijala .................................................... 438

7.8. RUKOVANJE MATERIJALOM I PALETAMA ........................................... 440 7.8.1. Runa kolica ........................................................................................ 441 7.8.2. Viljukari ............................................................................................ 442 7.8.3. Motorni viljukari ................................................................................. 450 7.8.4. Osnovni elementi izbora viljukara ........................................................ 453 7.8.5. Automatski voena sredstva ................................................................ 454 7.8.6. Dizalice .............................................................................................. 457

7.9. OSNOVNA NAELA UPRAVLJANJA AMBALAOM I AMBALANIM OTPADOM ................................................................................................... 460 7.10. PITANJA ZA PONAVLJANJE .............................................................. 462

POVRATNA LOGISTIKA ......................................................... 463 8.1. POJAM I PREDMET POVRATNE LOGISTIKE ......................................... 465

8.1.1. Nosioci povratne logistike .................................................................... 468 8.2 OBLASTI POVRATNE LOGISTIKE .......................................................... 469

8.2.1. Povratak i postupak za poveanje vrednosti vraenih proizvoda............ 469 8.3. RECIKLAA I POVRATAK PROIZVODA ................................................ 471

8.3.1. Vraanje proizvoda ............................................................................. 477 8.3.1.1. Vraanje novih proizvoda .................................................................. 477 8.3.1.2. Vraanje malo upotrebljavanih, starih i iznajmljenih proizvoda ............ 477 8.3.2. Redukcija otpada ................................................................................. 478

viii

8.3.3. Ekonomska korist i budunost reciklae .................................................. 479 8.3.3.2. Insineracija opasnog otpada ............................................................... 482

8.4. ZAHTEVI ZA KOOPERACIJU POVRATNE LOGISTIKE ........................... 483 8.4.1. Trite ekolokih proizvoda (green market) i analiza ivotnog ciklusa (life cycle analysis) ............................................................................................... 484

8.5. PROJEKTOVANJE EFEKTIVNOG SISTEMA POVRATNE LOGISTIKE ..... 485 8.6. DEFINISANJE TRANSPORTA I LOKACIJA U SISTEMU POVRATNE LOGISTIKE ................................................................................................. 491

8.6.1. Rukovanje osetljivim (opasnim po okolinu) materijalima .......................... 491 8.6.2. Mogui pravci razvoja zelene logistike ................................................... 492


DISTRIBUCIJA I IZBOR POSREDNIKA .................................. 495 9.1. POJAM DISTRIBUCIONE LOGISTIKE .................................................. 497

9.1.1. Ciklus isporuke ..................................................................................... 499 9.2. KANALI DISTRIBUCIJE ....................................................................... 500

9.2.1. Funkcije u distribucionom kanalu ........................................................... 503 9.2.2. Tipovi distribucionih kanala ................................................................... 503

9.3. FAKTORI KOJI UTIU NA IZBOR I PROJEKTOVANJE KANALA PRODAJE ................................................................................................................... 506 9.4. LOGISTIKA USLUGA ............................................................................ 512

9.4.1. Funkcije logistike usluge ....................................................................... 513 9.4.2. Model logistike usluge .......................................................................... 514

9.5. SLOENOST UPRAVLJANJA MEUNARODNIM KANALIMA PRODAJE . 517 9.5.1. Vrste faktora koji utiu no izbor meunarodnih kanala prodaje ................. 518

9.6. POSREDNICI U KANALU PRODAJE ...................................................... 520 9.6.1. Izbor posrednika .................................................................................. 522 9.6.1.1. Analiza faktora za izbor broja posrednika ............................................. 522 9.6.1.2. Izbor broja posrednika i odluka o duini kanala .................................... 523 9.6.1.3. Upravljanje disiributivnom silom ........................................................ 523

9.7. POSREDNICU I MEUNARODNOJ PRODAJI ....................................... 524 9.7.1. Tipovi posrednika ................................................................................. 524 9.7.2. Veleprodaja na meunarodnom tritu ................................................... 525 9.7.3. Maloprodaja na meunarodnom tritu .................................................. 526 9.7.3.1. Trend razvoja maloprodaje ................................................................. 526

9.8. STRATEGIJA SISTEMA KANALA PRODAJE ........................................... 530 9.8.1. Sukob u kanalu .................................................................................... 531 9.8.2. Prevazilaenje klasine integracije, pojava merdera i akvizicije ................ 532

ix

9.8.3. Horizontalni i vertikalni sistemi kanala prodaje ....................................... 532 9.8.4. Alijanse u distribuciji ............................................................................. 534 9.8.5. Strategija distribucije ............................................................................ 535


INFORMACIONI SISTEM INTEGRISANE LOGISTIKE ............ 537 10.1. POJAM I ZNAAJ INFORMACIONOG SISTEMA INTEGRISANE LOGISTIKE ................................................................................................. 539 10.2 DEFINISANJE INFORMACIONOG SISTEMA INTEGRISANE LOGISTIKE ................................................................................................................... 542

10.2.1. Formiranje informacionog toka u logistikom lancu ................................ 545 10.2.2. Informacione tehnologije u poslovnim logistikim sistemima ................... 550 10.2.3. Informacioni sistemi menadmenta ...................................................... 552

10.3. EVOLUCIJA ERP SISTEMA: OD MRP PREKO MRP II DO ERP ............ 553 10.4. ERP I PARALELNI RAZVOJ NOVIH POSLOVNIH REENJA ................ 557 10.5. ARHITEKTURE ELEKTRONSKOG POSLOVANJA (eBUSINESS) ........... 561

10.5.2. Principi generisanja i elektronske razmene podataka u savremenim multiindustrijskim lancima snabdevanja ........................................................... 563 10.5.1.2. Razvoj i primena globalnih standarda ................................................ 565

10.6. ELEKTRONSKA RAZMENA PODATAKA ............................................... 569 10.7. OBUHVAT PODATAKA DU LANCA SNABDEVANJA............................ 574

10.7.1. Logistike jedinice .............................................................................. 575 10.7.2. Podruja primene ............................................................................... 576 10.7.3. Identifikacija trgovinskih jedinica ......................................................... 577 10.7.4. RFID tehnologija u logistiko-distributivnim sistemima .......................... 579 10.7.4.1. Tehnoloke komponente RFID sistema ............................................. 581 10.7.4.2. Podela i osobine RFID tagova .......................................................... 583 10.7.4.3. Primena RFID tehnologije u industrijskim sistemima..585 10.7.4.4. RFID tehnoloki standardi ............................................................... 587 10.7.4.5. RFID problemi ................................................................................ 591

10.8. SAVREMENA ERP REENJA ............................................................... 592 10.8.1. Komercijalni ERP sistemi ..................................................................... 593


ORGANIZACIJA INTEGRISANE LOGISTIKE .......................... 597 11.1. RAZVOJ ORGANIZACIJE INTEGRISANE LOGISTIKE ......................... 599

11.1.1. Prvi stepen razvoja strukture organizacije ............................................. 599 11.1.2. Drugi stepen razvoja strukture organizacije .......................................... 600 11.1.3. Trei stepen razvoja strukture organizacija logistika ............................ 601 11.1.4. etvrti stepen razvoja strukture organizacije ......................................... 602

x

11.1.5. Peti stepen razvoja strukturne organizacije matrina logistika" .............. 604 11.2. INTEGRISANO LOGISTIKO UPRAVLJANJE ...................................... 606 11.3. UTICAJNI FAKTORI NA PROJEKTOVANJE ORGANIZACIJE ............... 608

11.3.1. Centralizacija ili decentralizacija logistike funkcije ................................ 608 11.3.2. Strategijska ili operativna orjentacija .................................................... 609 11.3.3. Hijerarhijski ili tabni menadment ....................................................... 609 11.3.4. Mo autoriteta .................................................................................... 609 11.3.5. Kooperacija funkcija IL ....................................................................... 610 11.3.6. Merenje performansi IL ....................................................................... 611

11.4. MESTO LOGISTIKE ORGANIZACIJE U KOMPANIJI ......................... 611 11.4.1. Logistika organizacija u makroorganizacionoj strukturi ......................... 611


STRATEKO UPRAVLJANJE INTEGRISANOM LOGISTIKOM ... 615 12.1. RAZVOJ LOGISTIKE STRATEGIJE .................................................... 617

12.1.1. Logistiki zadatak i cilj ........................................................................ 619 12.1.2. Logistika misija i cilj .......................................................................... 620

12.2. LOGISTIKA USLUGA I TROKOVI ..................................................... 622 12.2.1. Karakteristike za merenje kvaliteta logistike usluge .............................. 622 12.2.2. Opravdanost upravljanja logistiikim trokovima .................................... 623 12.2.3. Liderstvo u logistikim trokovima ........................................................ 624

12.3. LOGISTIKE STRATEGIJE ................................................................. 626 12.3.1. Strateki potencijali logistike ............................................................... 628 12.3.2. Polazne osnove za formulisanje logistike strategije ............................... 629 12.3.3. Logistiki portfolio .............................................................................. 631 12.3.4. Proces razvoja logistike strategije ....................................................... 634 12.3.5. Strategija samostalnog obavljanja logistikih aktivnosti .......................... 636 12.3.6. Strategija obavljanja logistikih aktivnosti partnerskim aranmanima ...... 637 12.3.7. Strategija obavljanja logistikih aktivnosti angaovanjem posrednika ...... 637

12.4. TENDENCIJE U RAZVOJU LOGISTIKE ................................................ 638 12.5 PITANJA ZA PONAVLJANJE ................................................................ 639

L ITERATURA .............................................................................................. 643

1

PREDGOVOR ogistika kao savremena naunu disciplina zauzima vidno mesto u nastavnim programima usmerenim ka obrazovanju strunjaka razliitih profila, posebno u oblasti inenjerstva i ekonomije. Osnovni razlog za to

je to logistika prouava znaajno podruje ekonomije koje se odnosi na tokove dobara i informacija od dobavljaa preko proizvoaa do kupaca ili potroaa, ukljuujui i njihov povratni tok.

Sutina koncepta logistike je u integrisanom pristupu u svim njenim sastavnim aktivnostima: rukovanju materijalima, pruanju usluga potroaima, logistikim komunikacijama, upravljanju zalihama, skladitenju, transportu i odreivanju optimalne lokacije fabrike i skladita. Svakako da je ovek najvaniji inilac u integrisanju tih aktivnosti. Prihvatanjem koncepta integrisane logistike, kompanija moe uz ostale prednosti da postigne optimalno pruanje usluga potroaima, uz minimiziranje trokova i istovremeno ostvarivanje profita.

Koristei rezultate dugogodinjeg pedagokog rada u oblasti Visokog obrazovanja na kolovanju inenjera razliitih profila i u reavanju praktinih logistikih problema u ovom udbeniku sam obradio podruja koja nisu dovoljno predstavljena u domaoj strunoj literaturi (lanci snabdevanja, elektronsko poslovanje u logistici, povratna logistika, automatizacija skladita i transporta).

Knjiga je namenjena studentima Univerziteta Singidunum koji u svojim nastavnim programima na osnovnim i master studijama imaju predmete iz oblasti logistike i upravljanja lancem snabdevanja. Uveren sam da e knjiga svojom problematikom zainteresovati menadere i sve one koji ele da uvedu logistiku u poslovni proces i da formiraju profil menadera logistike.

Neizmernu zahvalnost dugujem svojoj porodici za svesrdnu podrku i strpljenje tokom izrade knjige. Posebno se zahvaljujem kolegi Mihajlu Stanki, dipl. in. koji je sa strpljenjem i velikom panjom proitao knjigu, pomogao u tehnikoj izradi i svojim primedbama i sugestijama omoguio da ima sadanji oblik.

Zahvaljujem se mr Damiru Jerkoviu, dipl. in. i strunim recezentima dr Tani Ljubii, dipl.in. i dr Slobodanu Iliu na paljivom itanju, korisnim primedbama i sugestijama. Na kraju bih bio veoma zahvalan i itaocima na njihovom miljenju, uoenim grekama i primedbama koje se mogu poslati elektronskim putem na adresu [email protected]. U Beogradu, avgust 2010. godine Autor

L

UVOD U LOGISTIKU

1.

CILJEVI UENJA

Kada proitate ovo poglavlje, biete u stanju da:

Razumete istorijski razvoj logistike. Pojmovno odredite poslovne logistike. Objasnite integralnu logistiku. Shvatite mehanizme upravljanja lancem

snabdevanja. Objasnite ciljeve i zadatke logistike preduzea

i proizvodnje. Planirate logistiku proizvodnje. Razumete inioce dosadanjeg i predvidite

budui razvoj logistike.

Logistika Uvod u logistiku

4


5

1.1. POJMOVNO ODREENJE LOGISTIKE

ogistika je veoma stara oblast poslovanja koja se usavravala paralelno sa razvojem civilizacije. Svakako, sve zavisi od toga ta pod njom podrazumevamo. Kao stara oblast poslovanja, logistike aktivnosti

sreemo kod velikih seoba naroda i brojnih ratova kojima je bila potrebna logistika podrka. U savremenim uslovima poslovanja logistika se posmatra kao mlada nauna disciplina i istovremeno kao savremena i nova oblast poslovanja. Logistika privlai ozbiljniju panju naunika tek polovinom prolog veka.

Sama re logistika postoji u svim osnovnim evropskim jezicima (logistics - engleski; logistik - nemaki; logistique - francuski; logistica - italijanski i panski; logistikk - norveki; logistyka - poljski, itd.) ali ima razliita znaenja. Izraz logistika u evropskim jezicima je u proteklom periodu imao dva razliita znaenja, i to:

matematika logika, tehnika i tehnologija transportno-pretovarno-skladinih procesa u

privrednoj i/ili vojnoj oblasti. U francuskom enciklopedijskom reniku Larousse drugo znaenje pojma

logistika oznaeno je kao neologizam. Meutim, u nekim drugim jezicima, na primer panskom, re logistika upotrebljava se iskljuivo u drugom znaenju. To drugo znaenje je preneto i u SAD i Veliku Britaniju. U ruskom jeziku ovaj pojam koristio se do skora samo u specijalistikoj literaturi i to u prvom njegovom znaenju. Jedan od osnovnih uslova za dalju uspenu primenu i razvoj logistike, je unifikacija terminologije.

Naime, holandski gigant Philips je ve 1988. god. uveo logistiki terminoloki renik. Slian renik je uredilo i Ameriko drutvo za probleme upravljanja rezervama i proizvodnjom (APICS), a od 1990. god. je u primeni, auriran i lako razumljiv, komercijalni renik Inkoterms-1990.

U etimolokom pogledu koren rei potie od grke rei logos koja ima sledea znaenja: (raz)um, odnos, pojam, razlog. Logos je nauka o zakonima miljenja, ispravnom rasuivanju i zakljuivanju. U rei logistika naglaen je predmetak logi. On oznaava neto u vezi rasuivanja i miljenja. Predmetak

L


6

logi opredeljuje znaenje logistika kao sposobnost zakljuivanja i kritikog miljenja-najvieg oblika svesti.

Postoje razliita tumaenja izvornog znaenja rei logistika. Prema drugoj verziji re logistika potie od grke rei to znai nauka o raunanju i prebrojavanju pomou slova, a u Rimskoj imperiji je oznaavala skup pravila za raspodelu proizvoda.

Don Megi (John P. Magee) tvrdio je da re logistika potie od francuske rei loger, to znai nastaniti i da u vojnoj terminologiji oznaava prevoz, snabdevanja i smetaj vojnih jedinica.

Pojedini autori smatraju da logistika potie od latinske rei logista kojom su nazivani inovnici u rimskim legijama koji su obavljali administrativne poslove. Izvestan broj autora pojam logistike vezuje za Napoleonovo doba. Neki od njih smatraju da je re logistika prvi upotrebio francuski (kasnije ruski) general Henri omini (Antoine-Henrdi e Jomini; 1779-1869), i to kao sinonim za organizaciju snabdevanja armija i pozadinsko obezbeenje fronta. Henri omini je bio vojni istoriar i osniva Vojne akademije u Petrogradu. On je jedan od najpoznatijih autora knjige o umetnosti ratovanja. Logistika dugo nije imala ni odgovarajue ime, a sadraj joj se esto poistoveivao sa transportnom i skladinom funkcijom koje, gledano sa bilo koje take procesa distribucije, imaju dvosmernu orijentaciju. Posebno interesovanje za upravljanje aktivnostima logistike dovelo je do razliitih interpretacija samog pojma logistike. Kao posledica se javila konfuzija samog pojma logistike, jer su brojni termini korieni za oznaavanje procesa fizikog kretanja dobara od dobavljaa, preko proizvoaa i posrednika, do krajnjeg potroaa.

U tehnikim naukama logistika je definisana kao disciplina koja izuava rad, funkcionisanje i uslove rada tehnikih sistema. Ona prua integralnu podrku sistemu, obezbeuje potroni materijal, pogonska sredstva i rezervne delove. Na taj nain ovaj termin ulazi u podruje ekonomije. Efikasno funkcionisanje tehnikih sistema je odreeno ekonomskim aktivnostima snabdevanja, uvanja i isporuke. Takve aktivnosti treba da budu blagovremene i isplative, to omoguava menadment, koji je sposoban da brzo misli, rasuuje, zakljuuje, odluuje i reaguje. Sve ovo posebno naglaava znaaj logistike u ekonomskoj i menadment teoriji i nauci. Postoje brojni termini kojima se oznaavaju razliite komponente procesa fizikog kretanja dobara. Sam broj datih termina varira izmeu menadera, posebno izmeu onih iz oblasti logistike i marketinga.

Meu znaajnijim smatraju se sledei termini: fizika distribucija (physical distribution), menadment fizike distribucije (physical distribution

management), industrijska logistika (industrial logistics), poslovna logistika (business logistics),


7

marketing logistika (marketing logistics), upravljanje materijalima (materials handling), strategijski menadment logistike (strategic logistics

management), upravljanje lancem snabdevanja (supply chain management) i dr. Navedeni termini odnose se na opisivanje odreenih fizikih tokova

sirovina, gotovih proizvoda, robe, usluga i informacija od proizvoaa do potroaa. Implementacija logistike u razliitim oblicima aktivnosti uslovila je i njeno diferenciranje. U tom smislu danas se pored vojne i tehnike, razvila i poslovna logistika, koja upravlja tokom sirovine od dobavljaa do proizvoaa, kao i kretanjem gotovih proizvoda od proizvoaa do potroaa.

U naoj strunoj literaturi postoje razliita shvatanja i tumaenja termina logistika. Naelno, moemo rei da termin logistika ima dva znaenja. Najpre, ovim terminom oznaava se nauna disciplina, a sa druge strane, specifina funkcija u okviru preduzea , koja treba da doprinese ostvarivanje poslovnih ciljeva. U novije vreme se sve vie koristi termin integralna logistika.

Logistiki sistem je skup elemenata tehnike, tehnoloke, organizacijske, ekonomske i pravne prirode s ciljem optimizacije tokova materijala, roba, informacija, energije i ljudi na odreenom geografskom podruju radi ostvarenja najveih ekonomskih efekata. Osnova za razumevanje poslovne logistike je teorija sistema ija je osnovna zamisao da glavni problem nije u optimizaciji posebnih podruja poslovanja, ve u optimizaciji poslovnog sistema kao celine.

Prema podrujima delovanja danas je prisutna podela logistikog sistema na:

megalogistika, globalna logistika, makro - metalogistika - mikro, interlogistika i intralogistika, servisna logistika, informaciona logistika, menadment logistika, logistika odrivog razvoja.

Megalogistika je strateki konzistentan i koordiniran skup

primerenih logistikih aktivnosti i najvei skup logistikih znanja, zakonitosti, zakona i teorija koji se odnose na logistike fenomene velikih planetarnih prostornih i vremenskih dimenzija. Zadatak megalogistike se ogleda u optimizovanju logistikih aktivnosti i tokova unutar megalogistikih sustava. Megalogistika se odnosi na svetske logistike fenomene, na logistike fenomene odreenog kontinenta (npr. Evrope), velike ekonomske integracije (npr. Evropske Unije) i neke velike i razvijene drave (npr. Velike Britanije).


8

Koncept globalne logistike se moe shvatiti kao proces fokusiranja logistikih znanja, resursa i potencijala na mogunosti koje nudi globalno trite. Kao nauka i aktivnost dobija na znaaju zbog poveanja udela fiksnih trokova u ukupnim trokovima. Zadatak globalne logistike je da omogui kompanijama kombinovanje domaih i meunarodnih logistikih aktivnosti na nain da se efikasno i efektivno odvijaju logistike usluge unutar globalnog logistikog sistema.

Metalogistika (mezologistika) se nalazi izmeu makrologistike i mikrologistike, a oznaava interorganizacijske sisteme koji prevazilaze pravne i organizacijske granice pojedinih kompanija. Stavlja teite na partnerstvo izmeu kompanija i na podelu odgovornosti sa ciljem da se u logistiki proces ukljue sve relevantne kompanije i da krajnji potroa dobije pravi proizvod, u pravo vreme, uz najnie trokove, u oekivanom stanju i u traenoj koliini.

Mikrologistika se moe posmatrati kao jedna od poslovnih funkcija unutar kompanija. Mikrologistika se odnosi na fenomene kojima se ele ostvariti ciljevi kompanija. U tom smislu svrha, ciljevi i zadaci mikrologistike proizlaze iz svrhe, ciljeva i zadataka kompanija.

Svrha mikrologistike je: optimalno snabdevanje poslovnog sistema predmetima rada,

energijom i informacijama, optimalno snabdevanje korisnika proizvodima u eljenoj koliini, sa

potrebnim kvalitetom, u zahtevanom vremenu i definisanom mestu,

stalno usavravanje kretanja dobara i informacija kroz sistem tako da se koordinacijom eliminiu tenje za ostvarivanjem vlastitih parcijalnih ciljeva pojedinih podsistema i da se osigura optimalno postizanje ciljeva sistema kao celine.

Ciljevi mikrologistike se mogu grupisati na:

1. Osnovne ciljeve svladavanje prostora, svladavanje vremena.

2. Specifine ciljeve sniavanje trokova logistikih procesa, poboljanje kvaliteta logistikih procesa, pruanje dodatnih usluga korisnicima, zatita okoline.

Svladavanje prostora u je logistikim procesima neizbena

aktivnost koja e uticati na poslovanje odreenog privrednog subjekta. Naela kod svladavanja prostora :

skratiti puteve skladitenja, unutranjeg transporta i rukovanja, skratiti puteve izmeu maina u procesu proizvodnje,


9

kod rukovanja treba izbegavati viestruka prekrcavanja i presecanje puteva materijala,

upotreba tree dimenzije u slaganju i rukovanju teretima. Kad se govori o svladavanju prostora vano je uzeti u obzir raspored privrednih objekata. inioci koji utiu na raspored privrednih objekata su:

trokovi prevoza, trokovi zaliha i skladitenja, politiki, ekonomski, socijalni i drugi inioci.

Savladavanje vremena je vrlo bitno. Na vreme se gleda kao na

jednokratnu kategoriju koju nije mogue nadoknaditi. Za logistiku je bitno da se vreme to kvalitetnije koristi (tzv. Vremenska svest). Vano je napomenuti da se vreme ne odnosi samo na brzinu prevoznih sredstava nego je potrebno uzeti u obzir i vreme dranja zaliha i vreme rukovanja teretom. Na svladavanje vremena prvenstveno utie brzina prevoznih sredstava, ali i organizacija prevoza. Pri tome je vano razlikovati brzinu vonje (efektivna brzina kretanja prevoznog sredstva) od komercijalne (putne) brzine (ukupna brzina koja uzima u obzir vreme u kretanju i mirovanju).

Znaaj vremena u logistici: smanjenje vremena u logistici donosi utede u poslovanju s

aspekta smanjenja vremena vezivanja kapitala, prekomerno skraivanje vremena dovodi do poveanja trokova

(npr. goriva) koji mogu biti vei od uteda. Osnovni zadaci mikrologistike su:

organizacijsko i tehnoloko oblikovanje, planiranje, upravljanje, kontrola.

Interlogistika se afirmie zbog procesa internacionalizacije

poslovanja, intenziviranja konkurencije, razvitka transportne infrastrukture, razvoja telekomunikacionih veza, razvoja stratekih saveza i sveukupne globalizacije poslovanja.

Intralogistika se zasniva na razvijanju logistikih procesa i logistikih fenomena vanih za efikasno i efektivno obavljanje inter i intra zadataka poslovnih funkcija.

Servisna logistika ima posebno znaenje za poslovanje kompanija iz raunarske industrije i industrije kancelarijske opreme, ali i kompanijama koje se bave pruanjem usluga, proizvodnih kompanija koje moraju osigurati rezervne delove i sl. Servisna logistika oznaava skup koordiniranih, integrisanih i kontrolisanih logistikih aktivnosti koje osiguravaju pruanje obeanog kvaliteta krajnjim korisnicima.

Informatika logistika je skup logistikih aktivnosti koje obezbeuju sistemsko i efikasno prikupljanje primarnih i sekundarnih


10

podataka, podstiu njihovu obradu, upotrebu i razmenu s drugim aktivnim uesnicima u logistikom lancu, podstiui kompanije da se efikasno koriste brojnim potencijalima savremene informacione i telekominikacione tehnologije.

Menadment (management) logistika je skup logistikih aktivnosti koje obezbeuju razvoj efikasnog sistema menadmenta kompanije: osnovi koordinacije i kontrole geografski disperziranih menadment aktivnosti, poveavajui efikasnost odluka na svim nivoima.

Logistika odrivog razvoja je skup logistikih aktivnosti koje obezbeuju istovremeno sinergijsko ostvarivanje privrednih i ekolokih ciljeva u skladu sa ekolokim zakonima i sa zakonima bitnim za zatitu potroaa. Usmerena je na osiguranje najvee mogue razlike izmeu pozitivnih i negativnih spoljnih uinaka logistikih fenomena.

Osnovne logistike funkcije logistikih sistema su: realizacija narudbi, upravljanje zalihama, skladitenje, pakovanje, transport.

1.2. ISTORIJSKI RAZVOJ LOGISTIKE Logistika je bila prisutna kroz celu ljudsku istoriju. Brojni istorijski

zapisi svedoe o tome da su saznanja iz logistike koriena za pripremu i organizaciju vojnih aktivnosti kada logistika kao nauka nije postojala. U vojnoj nauci logistika se nazivala pozadinsko obezbeenje, a obuhvata: tehniko, intendantsko, saobraajno, sanitetsko, finansijsko, veterinarsko, graevinsko obezbeenje i informatika podrka i komunikaciju u svim navedenim obezbeenjima.

Vizantijski car Leontos (886-911) koristio je pojam logistike. Po njemu ...logistika treba da naorua vojsku, srazmerno potrebi za sredstvima zatite i orujem, da se pravovremeno brine o njenim potrebama u terenskim uslovima u miru i u ratu.

Veliki osvajai kao to su: Aleksandar Veliki, Kolumbo i Magelan primenjivali su logistiku teoriju kako bi irili teritorije i nalazili krae trgovake puteve. Kartaginski general omoguio je svojoj vojsci da pree Alpe iz Francuske u Italiju zahvaljujui dobroj logistikoj organizaciji koja je omoguila transport 30.000 ljudi, konja, slonova i pobedu nad Rimljanima.

Za vreme Drugog svetskog rata re logistika je bila ak u veoma estoj upotrebi u planiranju i upravljanju procesima popunjavanja i snabdevanja saveznikih trupa. Reavani su veoma sloeni logistiki problemi, a sa


11

njihovim reavanjem je formulisana i moderna koncepcija vojne logistike. Za razliku od vojne oblasti gde se pojam logistika odnosio na ivu silu i dobra, pojam logistika u privrednoj oblasti odnosio se prevashodno na materijalna dobra. Drugi svetski rat poveao je vojne zahteve za zalihama municije, pogonskih sredstava, rezervnih delova, odee i namirnicama. Trokovi tehnikog obezbeenja (odravanja, snabdevanja, skladitenja), transporta i sanitetskog obezbeenja naglaavaju potrebu za sistemskim reavanjem logistike podrke.

Zbog znaajnog doprinosa logistike ukupnom uspehu u ratnim uslovima logistiki problemi su poeli sistematinije da se izuavaju posle Drugog svetskog rata. Logistike odluke su u privrednoj oblasti orijentisane, u osnovi, na tehnoloke, ekonomske i drutvene ciljeve. Moe se rei da se pojam logistika od 1960. godine upotrebljava u civilnoj privrednoj delatnosti. U SAD se pod tim pojmom, prvo podrazumevalo planiranje i realizacija "physical distribution", dakle raspodela robe od proizvoaa do korisnika. Dok je u toku 70-ih godina na prvom mestu bilo rastereenje skupih proizvodnih kapaciteta u industriji, kasnije se sve vie probija saznanje da se mogu postii jo znaajniji potencijali racionalizacije sa celovitom optimizacijom nabavke, proizvodnje, skladitenja i distribucije. Malo, pomalo primena ovog pojma se proirila, najpre na nabavku materijala i skladitenje.

Mnogi vojni logistiari, kada su se vratili iz rata, poeli su primenjivati ono to su nauili u ratu na probleme poslovne logistike. Najbolji primer za ovu tvrdnju je rat u zalivu (1990.-1991.), koji je poznat kao "logistiiki rat". Svi napori generala Viljema Gus Pagonisa (William Gus Pagonis), koji je bio odgovoran za logistiku u operaciji Pustinjska oluja, opredelili su uspeh jedinica SAD u zalivskom ratu. On je bio odgovoran za snabdevanje jedinica u zalivu svim vrstama potronog materijala i osnovnih sredstava. Intedantsko i tehniko obezbeenje organizovao je preko distributivne mree sa preko 100.000 vozila, 50.000 radnika i velikim brojem otvorenih skladita. Tako zamiljen i povezan sistem integralne logistike bio je uslov za uspeh itavog rata. Trokovi ovog rata iznosili su blizu milijardu amerikih dolara dnevno.

Uspenim vojnikim upravljanjem nivoima usluga i trokova iz perspektive integralne logistike, efikasno su ostvareni postavljeni, logistiki ciljevi. U drugoj polovini osamdesetih godina u razvijenim zemljama Zapada pojam logistika se koristio kao sinonim za savremeno preduzetniko ponaanje. Taj trend je prisutan i danas. Sve ee ga sreemo kod snabdevanja industrijskih preduzea sa sirovinama i materijalima, pri popunjavanju skladinih regala u trgovini ili pri postavljanju industrijskih postrojenja.

Ovaj pojam se, takoe, sve ee moe sresti u raspodeli dobara solidarnosti u podrujima zahvaenim katastrofama, dok logistika podrka ima izuzetan znaaj u odgovarajuoj izbornoj kampanji ili kod razmetanja trupa u kriznim podrujima sveta, kao i u pripremi adekvatnih dobara, ljudi i odgovarajuih informacija u pravo vreme i na eljenom mestu.


12

Slika 1.1. Oblasti primene logistike Iskustva iz Zalivskog rata general Pagonis uspeno je primenio na

upravljanje logistikim aktivnostima i u kompanijama. Oktobra 1993. godine postao je uspean menader logistike u uvenom maloprodajnom gigantu Sears and Roebuck. Danas je odgovoran za funkcionisanje logistikog sistema koji obuhvata: 30 velikih i 90 manjih distributivnih centara, 2 .000 prodajnih objekata sa asortimanom od preko 100.000 proizvoda i za izvrenje 5.000 dnevnih isporuka robe domainstvima, odnosno 250.000 godinje. Ovaj general poznat je i po izjavi "nikada ne treba gubiti iz vida ko su vai potroai", koju je dao u San Diegu na godinjem forumu.

Vojne logistike operacije su pokazale kako se aktivnosti distribucije mogu integrisati u jedan jedinstveni sistem, iz tih razloga logistika je, kao oblast istraivanja, privukla panju naunika jo poetkom XX veka, najpre u oblasti distribucije poljoprivrednih proizvoda, kako bi se reili brojni problemi i obezbedila korisnost vremena i mesta.

Meu prvim autorima koji su teoretski objanjavali pojmove vezane za logistiku su:

Don Krovel (John F. Crowell), koji je 1901. godine pisao prvi tekst u kome se bavio trokovima i drugim faktorima koji utiu na distribuciju poljoprivrednih proizvoda u SAD.

Ar ou (Arch W. Shaw) razmatrao je u svom delu Pristup poslovnim problemima strateke aspekte logistike.


13

L. D. H. Veld (L. D. H. Weld) uveo je koncept marketing korisnosti (korisnost vremena, korisnost mesta i korisnost posedovanja) u kanale distribucije.

Fred E. Klark (Fred E. Clark) je 1922 godine identifikovao je ulogu logistike u marketingu, a pet godina kasnije termin logistika je definisan na slian nain na koji se danas koristi.

Logistika se na viem stepenu povezala sa sistemom pruanja usluga potroaima, 50-tih godina prolog veka, kada se u literaturi pojavljuje marketing koncept.

Jedna, esto pominjana studija o ekonominosti prevoza robe iz 1956. godine omoguila je uvoenje koncepta analize ukupnih trokova. Analizom je prikazano da vazduni prevoz robe moe rezultirati znatno niim trokovima zaliha i skladitenja zato to omoguava preduzeu da distribuira svoje proizvode direktno potroaima. ezdesetih godina prolog veka dolo je do znaajnih dogaaja u logistici. Edvard Smajkej (Edward Smykay), Donald Bouersoks (Donald Bouresox) i Frenk Mosmen (Frank Mossman) napisali su prvi udbenik o menadmentu logistike. Istovremeno javljaju se i prvi programi obuke, kako bi se zaposleni edukovali u oblasti logistike.

Ranih 60-tih godina XX veka Piter Druker (Peter Drucker) poznat i autor iz oblasti strategijskog menadmenta postavio je koncepciju logistike u sredite panje. U svom lanku pod naslovom Tamni kontinenet ekonomije P. Druker je izjavio Danas znamo neto vie o distribuciji nego to su znali Napoleonovi savremenici o unutranjosti Afrike. Znamo da je ona tu i znamo da je ona velika i to je sve.

Na istom mestu, Piter Druker je tvrdio da je logistika zadnja granica u kojoj top menadment moe da povea strateku efikasnost. Objasnio je da se u poslovanju u XX veku odvijalo kroz niz evolutivnih koraka. Evolucija se zasnivala na razvoju organizacionih struktura logistike u preduzeima posle Drugog svetskog rata. Veina vrhunskih kompanija u svetu se prvenstveno usmerile na proizvodnju, finansije i onda na marketing. Problemi logistike i distribucije ostali su nereeni. Druker je opisao distribuciju koja je obuhvatila mnoge aktivnosti koje su ukljuene u dananji koncept integrisane logistike.

1.3. POJMOVNO ODREENJE POSLOVNE LOGISTIKE

Veoma esto se meu autorima javljaju razliite interpretacije pojma logistike. Smatra se da se u zavisnosti od poslovne situacije mogu koristiti razliite definicija. U istorijskom pregledu naglaeno je da je logistika kao nauka nastala u okviru vojnih nauka tj. vojne logistike. Meutim logistika u teoriji menadmenta, ima malo dodirnih taaka sa vojnom logistikom.


14

Naunici naglaavaju da ne postoji univerzalna definicija logistike. esto se postavlja pitanje: Da li je ona primenjena ili osnovna nauna disciplina?

Nije redak sluaj da se u literaturi sretne definicija 7R (Seven Right"), za koju se kae da je laiki opis logistike: Osigurati dostupnost pravog proizvoda, u pravim koliinama u pravom stanju, na pravom mestu, u pravo vreme, za pravog kupca i po pravoj ceni.

Ova definicija, ma koliko jednostavno izgledala, sadri najvanije aktivnosti logistike, jer naglaava prostornu i vremensku dimenziju (mesto, vreme, transport i skladitenje), ime obezbeuje i temeljno shvatanje pojma logistike. Ona naglaava trokove i uslugu, koje su veoma bitne komponente za menadere logistike, jer na osnovu njih donose odluke i ocenjuju neophodne promene u sistemu logistike. Sledei aspekt gornje definicije je znaaj pruanja usluga potroaima u cilju zadovoljenja njihovih elja i potreba. Naredni element definicije 7R je kvalitet, ono bez ega se ne moe danas zamisliti ni jedna proizvodna ni logistika aktivnost. Osnovna ideja ove definicije je da firma mora da izvri pravi zadatak, u pravo vreme i na konkurentskom tritu.

Drutvo inenjera logistike (Society of Logistics Engeineers-SOLE) dalo je svoju definiciju logistike ...kao podruje podrke koje menadment koristi u toku ivotnog veka, ili sistem efikasnog korienja resursa koji osigurava adekvatno razmatranje elemenata logistike za vreme svih faza ivotnog ciklusa, tako da se blagovremenim uticajem na taj sistem osigura efikasan pristup troenju resursa. Ova definicija naglaava onaj deo sistema logistike koji se naziva ulazna logistika (inbound logistics), tj. upravljanje materijalima (materials management). Definicija logistike koju je dalo drutvo inenjera logistike primarno je interesantna za industrijska ili trajna potrona dobra, sa relativno dugim vekom upotrebe (na primer, strug za obradu materijala). Ovaj proizvodni sistem, esto ima tim za odravanje koji zahteva preventivnu ili korektivnu zamenu delova kako bi se mogao koristiti sve vreme tokom veka upotrebe. Samim ukljuivanjem menadera logistike u projektovanje takvih proizvoda vrlo je znaajno, poto su zamena delova i tehniko odravanje znaajni za nivo usluga koje takvi proizvodi pruaju potroaima.

Nacionalni savet za upravljanje logistikom (The national Council of Physical Distribution Management-NCPDA) formiran je 1963. godine, da bi 1985. prerastao u Savet za upravljanje logistikom, od kada je podstakao mnoga nauna razmatranja logistikih procesa u cilju unapreenja upravljanja logistikim sistemima. Savet je (The Council of Logistics management) poetkom devedesetih godina prolog veka definisao logistiku na sledei nain: Logistika je proces planiranja, primene i kontrole efikasnog i efektivnog toka (i skladitenja) sirovina, dobara u procesu proizvodnje, gotovih proizvoda, usluga i sa njima povezanih informacija, od mesta porekla do mesta potronje, i pri tome obuhvatajui ulazna (inbound), izlazna (outbound), interna i eksterna kretanja, u cilju prilagoavanja zahtevima potroaa.


15

Ova definicija potencira dve osnovne logistike aktivnosti: kretanje i skladitenje. Prva aktivnost nam kazuje da se sirovine, poluproizvodi i gotovi proizvodi moraju kretati na razliitim rastojanjima izmeu dobavljaa, skladita i potroaa. Na osnovu toga je potrebno odabrati odgovarajui nain transporta. Ovaj izbor je baziran na odreenim kriterijumima koje treba analizirati, jer moderan sistem transporta nude brojni prevoznici, a svaki od njih nudi i itav varijetet usluga firmi. Isto tako, postoji mogunost da preduzee koristi i sopstveni prevoz. Zbog svega napred istaknutog, izbor najboljih alternativa transporta esto je izazovni zadatak menadmenta preduzea. Druga aktivnost (skladitenje) odnosi se na veliinu, dizajn i lokaciju skladita. Tako da, ova aktivnost podrazumeva odreivanje pogodne veliine porudbine, odreivanje vremena ponovnog naruivanja tj. dranje zaliha u odnosu na definisanu strategiju poslovanja. Poznato je kako odluke o transportu utiu na skladitenje.

Sporiji i manje pouzdan nain transporta obino zahteva dranje veih zaliha; broj i lokacija skladita utiu na veliinu isporuke i na raspoloive naine transporta i sl.

Napred data definicija sistema logistike, istie menadersku prirodu logistike: planiranje, implementaciju i kontrolu. S obzirom da trite poslednjih godina primorava preduzea da vie panje posvete kvalitetu u pogledu pruanja usluga potroaima, definicija naglaava osnovnu ulogu logistike u zadovoljavanju zahteva potroaa.

Tipian sistem logistike prema definiciji CLM-a objanjava slika 1.2. Ovaj sistem je dosta pojednostavljen ne daje pregled specifinih aktivnosti samog sistema logistike.

Slika 1.2. Tipian sistem logistike


16

Na slici 1.3. prikazane su kljune komponente menadmenta logistike. Input-i logistike su: prirodni resursi (zemljite, oprema, objekti), ljudski resursi, finansijski i informacioni resursi. Ovi inputi se prerauju, distribuiraju i kontroliu kako bi bili spremni za prodaju posrednicima, ili krajnjim potroaima.

Slika 1.3. Komponente menadmenta logistike

Najnovija, pak, definicija vezana za logistiku koristi termin menadment logistike i glasi: ..menadment logistike je deo procesa lanca snabdevanja i obuhvata planiranje, primenu i kontrolu efektivnog i efikasnog kretanja (skladitenja) dobara i usluga i sa njima povezanih informacija od mesta porekla do mesta potronje u cilju zadovoljenja potreba potroaa. Navedena definicija, pored kretanja proizvoda i usluga, obuhvata i kretanje informacija od mesta proizvodnje do mesta potronje.

Output-i logistikog sistema se realizuju kroz logistike aktivnosti. Oni ukljuuju konkurentske prednosti za kompaniju koje potiu od marketing orijentacije, proizvodne efektivnosti i efikasnosti, korisnosti vremena i prostora i efikasnog kretanja do potroaa i poveanja imovine preduzea. Svi ostali output-i obuhvataju miks pruenih logistikih usluga.

Sve naglaenijom pojavom koncepata i strategija, uloga logistike u poslovnoj strategiji postaje znaajnija. U vezi sa tim CLM je 1990. godine dao novu definiciju, koja stavlja akcenat na strategiju kao najznaajniji pojam u logistikim istraivanjima. To je uzrokovalo i pojavu nove definicije logistike,


17

koja glasi: Logistika, kao znaajno proirenje fizike distribucije, je odreena logika upravljanja korienjem finansijskih i ljudskih resursa koji su angaovani u fizikoj distribuciji, u operacijama podrke proizvodnji i operacijama nabavke.

U tabeli 1.1 data je evolucija logistikih aktivnosti. Ako analiziramo privredni razvoj u prethodnom periodu, moemo identifikovati etiri karakteristine faze: period od 1940. do 1960. godine, period izmeu 1960. i 1970. godine, period izmeu 1970. -1980. godine i period posle 1990. godine.

Period do 1960. godine karakteristian je po injenici da je privreda u

tom vremenskom intervalu proizvodila sve i svata. Sredstva za proizvodnju su bila maksimalno iskoriena. Proizvodnja robe za skladite bila je neznatna. Logistika, kao posebna poslovna funkcija, prvi put je uvedena u privredu 50-tih godina i to u preduzea za proizvodnju i distribuciju robe iroke potronje. Pred kraj 50-tih godina sve se vea panja posveuje raspoloivosti proizvoda u mestima prodaje. Logistike aktivnosti su bile rasporeene po celoj kompaniji.

Period izmeu 1960. i 1970. godine karakterie preduzimanje sve

intenzivnijih mera i akcija u pravcu unapreenja prodaje i marketinga u preduzeu. Pri tome se nije u dovoljnoj meri vodilo rauna o poveanju trokova prouzrokovanih porastom zaliha u skladitima, kao i trokovima prouzrokovanim poveanjem asortimana i uvoenjem sve kraih rokova isporuke robe. Veina preduzea je bila prinuena da zbog stalnog poveanja trokova sa jedne strane, i raspoloivog kadrovskog i tehnikog potencijala sa druge strane, svoju delatnost koncentrie na rentabilnija podruja rada odnosno na ona koja obezbeuju veu vrednost sopstvenog proizvoda. Posledica navedenih promena je posveivanje znatno vee panje materijalnim dobrima u preduzeu, nego to je to bio sluaj ranije. Sedamdesetih godina kompanije su prepoznale uticaj logistike, pa su aktivnosti grupisale u upravljanje materijalima i fiziku distribuciju. Tako se od izrazite koncentracije na proizvodne aktivnosti, sa ciljem da se racionalizuju i smanje prvenstveno trokovi proizvodnje, panja sve vie prenosila na aktivnosti koje su se obavljale radi zadovoljenja potreba potroaa. Odatle rezultuje i sve vee interesovanje za pojedine logistike faktore kao to su: vreme isporuke, nain isporuke i stepen raspoloivosti proizvoda.

U periodu posle 1980. godine u veini preduzea preovladava saznanje da se na podruju logistike nalaze znaajne rezerve racionalizacije te logistika tako postaje podruje meusobne konkurentske utakmice preduzea. Razvoj poslovanja, karakteristian za ovaj period, obeleen je ekspanzijom i proirenjem na razliita trita, to je dovelo do toga da poraste potreba za koordinacijom i kontrolom kretanja svih materijalnih i robnih tokova.

Posebna panja se posveuje kvalitetu profita. Postaje jasno da se profit ne moe vie ostvarivati stalnim poveavanjem obima proizvodnje i prodaje,


18

ve paljivom kontrolom i racionalizacijom svih trokova opsluivanja trita i klijenata (a ne samo trokova proizvodnje), odnosno stalnim poboljavanjem globalne efikasnosti preduzea. Osamdesetih godina se prepoznaje uticaj logistike u procesu proizvodnje to je dovelo do koncepta integralne logistike.

Posle 1990. godine se javlja najnovija etapa u evoluciji integralne logistike. Tada su preduzea shvatila znaaj neprekidnosti procesa kojim bi se kontrolisao tok robe i usluga do krajnjeg korisnika. Integracijom sistema dobavljaa, proizvoaa i posrednika ine lanac snabdevanja. Na taj nain je nastao termin upravljanje lancem snabdevanja.

Na pojam logistike se moe gledati i kao na proces upravljanja i kontrole zaliha pri njihovom kretanju ili zadravanju u nekom od pogona. Za ovu definiciju logistike kae se da je neto jednostavnija i da u osnovi sugerie da su zalihe sutina logistike. Znaajni su i trokovi njihovog odravanja radi pruanja usluga kupcima. esto se istie kako kretanje i skladitenje materijala (u kanalima logistike) od proizvoaa do potroaa obezbeuju poslovnu perspektivu logistici.

Logistika je nauna disciplina, ali i specifina funkcija u preduzeu, pa se logistika funkcija definie kao ...funkcija koja obuhvata upravljanje skupom sredstava koja se koriste za transport i transformaciju proizvoda tamo gde je i onda kada je to potrebno, sa minimumom ukupnih trokova.

ezdesetih do osamdesetih godina XX veka brojni udbenici, lanci,

asopisi i konferencije bili su posveeni problemima menadmenta integralne logistike. Jedno od prvih dela koja su ispitivala vezu izmeu raunovodstva i logistike bila je studija Majkla ifa pod nazivom Raunovodstvo i kontrola u upravljanju fizikom distribucijom. Ova publikacija ukazala je na znaaj raunovodstvenih informacija za aktivnosti logistike. Bernard Lalond (B. J. La Londe) i Pol Zinzer (Paul H. Zinszer) su 1976. godine objavili svoju poznatu studiju Pruanje usluga potroaima: znaenje i merenje.

To je bilo prvo detaljno istraivanje na temu pruanja usluga

potroaima. Savremene definicije logistike, pored shvatanja logistike, kao skupa aktivnosti koje obuhvataju tok sirovina i materijala do proizvoaa kao i tok gotovih proizvoda do potroaa ukljuuju i njihove povratne tokove od mesta njihovog korienja do mesta proizvodnje. Na taj nain se u logistike aktivnosti ukljuuje i riverzna logistike koja obuhvata kretanje materijala i gotovih proizvoda u suprotnom smeru kako bi se vrednost proizvoda potpunije iskoristila.


19

Tabela 1.1.

1.4. INTEGRISANA LOGISTIKA Integrisana logistika se razvija poslednjih pedeset godina, dobijajui

sve vie na znaaju. Tokom poslednjih dvadeset godina naroito je poraslo interesovanje za nju i javile su se brojne definicije integrisane logistike.


20

Arthur D. Little, uz dozvolu Vea za upravljanje logistikom, u svom delu Logistics in the Service Industries definie integrisanu logistiku kao proces predvianja potreba i elja kupaca; prikupljanje kapitala, materijala, ljudi, tehnologija i informacija potrebnih za ispunjenje tih elja i potreba optimizacije proizvodne mree roba ili usluga s ciljem ispunjenja kupevih zahteva te korienje mree s ciljem ispunjenja kupevih zahteva unutar vremenskog roka. Iz definicije sledi da se integrisana logistika sastoji od ulazne logistike (inbound), logistike u preduzeu i izlazne logistike (outbound). Ulazna logistika je kretanje proizvoda do preduzea. Logistika u preduzeu obuhvata kretanje proizvoda unutar samog preduzea. Izlazna logistika se odnosi na kretanje proizvoda iz preduzea do potroaa. Sa slike 1.4. se vidi da se integrisana logistika sastoji se iz dve grupe aktivnosti:

osnovne logistike aktivnosti, logistike aktivnosti usluga.

Osnovne logistike aktivnosti odnose se na kretanje robe kroz kanal distribucije, kao to su transport, upravljanje zalihama, rukovanje materijalom i dr.

Logistike aktivnosti usluge, takoe, kreu se kroz kanal distribucije i one opredeljuju vreme ekanja, raspoloivost i izbor naina pruanja usluga.

Kada se ova dva dela logistike spoje, postaju integrisana logistika. Koncept integrisane logistike vrlo brzo se razvijao. U poetku, logistike

aktivnosti bile su rasute po celom preduzeu. Kako su vremenom preduzea prepoznavala uticaj logistike, njene aktivnosti su se reorganizovale u upravljanje materijalima i upravljanje fizikom distribucijom. Najnoviju faza u razvoju nastala je kad su preduzea shvatila neophodnost kontrole toka roba i usluga u sistemu kretanja do potroaa. Ta neprekidna potreba za kontrolom tokova roba i usluga integrisala je sve aktivnosti logistike u jedan sistem.

Slika 1.4. Proces integrisane logistike


21

1.5. UPRAVLJANJE LANCEM SNABDEVANJA

Pojam lanaca snabdevanja sree se od 1982. godine. Ve u samom poetku javljaju se dileme oko razlike uticaja logistikog upravljanja i upravljanja lancem snabdevanja na stvaranje vrednosti za krajnjeg korisnika i njihovog uticaja na profitabilnost kompanija. Izraz Upravljanje lancem snabdevanja (ULS) je izazivao nedoumice. Da li se odnosi na upravljaki proces? Da li se tie upravljanja materijalima-sirovinama ili lancem snabdevanja? Da li je to drugo ime za integralnu logistiku?

Nedostatak standarda i precizne terminologije kojom bi se razdvojile oblasti logistike i lanca snabdevanja u poslovnom i naunom domenu rezultovao je formiranjem vie organizacija za razmatranje pomenute problematike, a neke od vodeih su:

1. Council of Logistic Management (CLM); 2. Global Supply Chain Forum (GSCF); 3. Council of Supply Chain Management Professionals (CSCMP iz

2005).

Prema CLM iz 2005. godine pod lancem snabdevanja ((Supply chain (SC))) podrazumevamo:

Lanac snabdevanja poinje sa neobraenim sirovinama i zavrava sa upotrebom gotovih proizvoda od strane krajnjeg korisnika; lanac snabdevanja povezuje mnoge kompanije.

Podrazumeva razmenu materijala i informacija u logistikim procesima koja se protee od prikupljanja sirovina do isporuke gotovih proizvoda krajnjem korisniku; svi isporuioci, davaoci usluga i korisnici predstavljaju veze u lancu snabdevanja.

Upravljanje lancem snabdevanja (Supply Chain Management (SCM)) obuhvata planiranje i upravljanje svim aktivnostima koje se odnose na snabdevanje i nabavku, preradu i sve aktivnosti logistikog upravljanja (ukratko-obuhvata sve logistike aktivnosti, proizvodne operacije i upravljanje koordinacijom procesa i aktivnosti unutar marketinga, prodaje, razvoja proizvoda, finansija i informacione tehnologije, ali i izmeu njih).

Naravno, ono takoe obuhvata koordinaciju i dogovor sa partnerima u kanalu koji se moe sastojati od snabdevaa, posrednika, logistikih davaoca usluga i korisnika.

Upravljanje lancem snabdevanja integrie upravljanje snabdevanjem i potranjom unutar kompanija i izmeu njih, operativnom i integrisanom logistikom unutar neprekidnog procesa sa ciljem odravanja neprekidnog toka proizvoda i usluga. Njegova primarna svrha je povezivanje glavnih poslovnih funkcija i poslovnih procesa u i izmeu kompanija u koherentan poslovni model sa velikim


22

uinkom. ULS i njegovi sastavni delovi stapaju se u jednu uslunu funkciju, prikazanu na slici 1.5. Model prikazuje integraciju brojnih funkcija: finansije i raunovodstvo, upravljanje ljudskim resursima, ekonomiju i sisteme koji zavise od marketinga, proizvodnju sa inenjeringom, integralnu logistiku sa snabdevanjem. Marketing povezuje kupca, pojedine funkcije preduzea i samo upravljanje lancem snabdevanja. Marketing analizira promenljive trendove, trini potencijal, konkurentske cene i slino. Marketing usmerava te informacije drugim delovima preduzea kako bi oni mogli odrediti kako i kada odgovoriti na raznovrsne kupeve zahteve. Ti delovi preduzea su: upravljanje snabdevanjem, proizvodnja i integrisana logistika. Oni koordiniraju:

spoljne dobavljae materijala-sirovina, upravljaju uskim grlima u proizvodnji i smanjuju njihov uticaj na

kupca, neprekidan tok proizvoda i usluga u preduzeu, kroz i iz preduzea.

Menadment lancem snabdevanja jeste proces planiranja, organizovanja i kontrolisanja tokova materijala i usluga, od dobavljaa do krajnjeg korisnika/potroaa.

Slika 1.5. Korak po korak od sirovine do gotovog proizvoda


23

Integrisani prilaz obuhvata dobavljae /snabdevae/, isporuioce, menadment snabdevanjem, integrisan u logistiku i operacije.

Na osnovu navedenog moe se zakljuiti da jo uvek ne postoji opte prihvaena definicija lanca snabdevanja, niti njegovog upravljanja. To je posledica kompleksnosti i raznovrsnosti lanaca snabdevanja u odnosu na vrstu i karakteristike proizvoda/ industrije, ciljno trite, politiku i izvore snabdevanja, broj lanova i njihov uticaj na rad lanca snabdevanja, njihova geografska pozicija, veliina, funkcija u lancu, naini realizacije informacionih tokova, obuhvaenost/neobuhvaenost finansijskih i povratnih tokova i sl.). Povezivanje kompanija koje podravaju realizaciju materijalnih tokova i sa njima povezanih informacionih i finansijskih tokova ne samo od mesta ponude, ve mnogo ranijeod mesta snabdevanja sirovinama i drugim potrebnim materijalima za proces proizvodnje, pa do mesta potranje, tj. krajnjeg korisnika se naziva:

lancem snabdevanja (supply chain), lancem zahteva (demand chain), lancem vrednosti (value chain).

Tabela 1.2.

1982-1989

Stevenssistem,sastavni delovi (od snabdevaa do korisnika),... povezanost preko toka materijala i povratnog toka informacija.

1994

Christopher-mrea organizacija, ... povezanost dvosmerinim vezama, procesima i aktivnostima, ...stvaranje vrednosti u obliku proizvoda i usluga za krajnjeg korisnika.

1994 The International Center for Competitive Excellence

1999

Lummusi Vokurka-... sve aktivnosti vezane za isporuku proizvoda do korisnika, ... i informacioni sistemi za praenje svih ovih aktivnosti.

2001

Mentzer-... skup od tri ili vie entiteta (organizacionih ili pojedinanih), ... povezivanje dvosmernim tokovima proizvoda, usluga, finansija i/ili informacija od izvorita do korisnika.

2002

Frazelle-... mrea objekata, transportnih sredstava i logistikih informacionih sistema, ... povezanost preko snabdevaevih snabdevaa i korisnikovih korisnika kompanije.

2005 Council of Supply Chain Management Professionals

U tabeli 1.2. date su brojne definicije lanca snabdevanja koje se mogu

nai u naunoj i strunoj literaturi.


24

Lanac snabdevanja obuhvata aktivnosti svih uesnika lanca na razliitim nivoimaod stratekih, preko taktikih, pa do operativnih aktivnosti.

Cilj upravljanja lancem snabdevanja je poveanje konkurentnosti. Samo kroz bliu integraciju uesnika lanca snabdevanja i bolju koordinaciju tokova u lancu se moe postii poveanje konkurentnosti, ali se pri tome mogu pojaviti sledei problemi:

razliiti uesnici lanca snabdevanja mogu imati konfliktne ciljeve, lanac snabdevanja je dinamiki sistem koji se razvija neprestano

vremenom se menjaju zahtevi korisnika, mogunosti snabdevaa, ali i poslovni odnosi izmeu uesnika u lancu.

1.5.1. Nastanak lanaca snabdevanja

Sredinom XX veka dat je akcenat na proizvodnju. Prvenstveni cilj je

bio sniavanje trokova proizvodnje i cena proizvoda, ostalo je bilo u drugom planu.

Posledica takve orijentacije: na tritu su se mogle nai brojne vrste proizvoda u velikim koliinama, ime je bio postignut jedan nivo zadovoljenja zahteva korisnika. S obzirom da su prednosti koje donose napredne proizvodne tehnologije postale nedovoljne za privlaenje korisnika, vodei proizvoai su se polako okretali logistikim procesima tj. ostalim procesima koji su se pojavljivali na putu gotovog proizvoda do krajnjeg korisnika. U tom trenutku, poinje da se formira ideja o lancima snabdevanja. Model 1960-ih nije postojao (niko nije modelirao mreu fizike distribucije, ali su se pojavljivale neke ideje). Upravljanje poslovnom logistikom (Business Logistics Management) se javlja 1968. godine (Izvor: Profesor Bernard J. LaLonde, Univerzitet u Ohaju, 1968). Na slici 1.6. prikazano je upravljanje poslovnom logistikom.

Slika 1.6. Upravljanje poslovnom logistikom

Lanac snabdevanja je nastao kada je uoena uzajamna zavisnost

izmeu funkcije skladitenja i transporta, pa se pristupilo njihovoj integraciji u takozvano upravljanje fizikom distribucijom (1976). To je i I faza u


25

nastanku lanca snabdevanja. Fizika distribucija predstavlja izraz koji se koristio za opisivanje integracije dve ili vie aktivnosti u cilju planiranja, implementacije i kontrole efikasnosti toka sirovina, zaliha poluproizvoda i gotovih proizvoda od izvorine take do take potronje. Karakteristine faze razvoja lanaca snabdevanja date su na slici 1.7.

Slika 1.7. Faze razvoja lanaca snabdevanja Efekti koji su se postigli integracijom su:

uspostavljena je bolja informaciona povezanost izmeu skladita razliitih nivoa (kao to su fabrika skladita, regionalni distributivni centri i sl.),

omogueno jasnije sagledavanje svih relevantnih faktora koji utiu na donoenje kompleksnih odluka od strane menadmenta;

smanjenje nivoa zaliha u skladitima usled bre, frekventnije i pouzdanije realizacije transporta;

skraeno je vreme realizacije aktivnosti vezanih za zadovoljenje zahteva korisnika, (skraen je interval prognoziranja i vea tanost rezultata prognoze);

povean je kvalitet usluge i snieni su ukupni trokovi usled zajednikog praenja aktivnosti transporta i skladitenja i optimizacije lokacija skladita;

omogueno je sprovoenje kompleksnih analiza (na primer, za odreivanje ukupnih skladino-transportnih trokova, za optimizaciju mree skladita i sl.).

Mnogi jo uvek vide i projektuju ovaj model lanca snabdevanja. Na ovaj nain se logistika jo uvek tretira u veini kompanija. Ovo nije:

Integrisana logistika (Integrated logistics); Upravljanje lancima snabdevanja (Supply chain management); Upravljanje zahtevima u lancu (Demand chain management);


26

Upravljanje vrednostima u lancu (Value chain management).

Model razvoja lanca snabdevanja iz 1980. godine je dat na slici 1.8.

Slika 1.8. II faza razvoja lanaca snabdevanja: porudbina, transport iz proizvodnje (P)-distributivni centri (DC)-kupci (K)

Dalji razvoj lanca snabdevanja je iz 1980. godine (II faza u razvoju -

logistika faza). Tada se pored skladitenje i transport naglaava vanost funkcije realizacije porudbine. Pored upravljanja fizikom distribucijom, prethodni (poetni) lanac se proiruje funkcijom realizacije porudbine. Ovu fazu karakteriu zaeci elektronske razmene podataka, poboljanih komunikacionih tehnologija, hardvera i softvera.

Slika 1.9. III faza razvoja lanaca snabdevanja


27

Model iz 1990. godine predstavlja III fazu u nastanku lanaca snabdevanja kada se skladitenju, transportu i realizaciji porudbine dodaju snabdevanje i krajnji korisnici.

Tada se lanac snabdevanja produava. Shvata se da je zapravo krajnji korisnik inicijator svih aktivnosti, a da proizvoai sada teko mogu da nameu svoju volju. Lancu se dodaju snabdevai sa jedne strane i krajnji korisnici sa druge strane. S obzirom na kompleksnost funkcionisanja ovakvog lanca, pojavljuje se upravljanje integrisanim lancima snabdevanja, praeno podrkom savremenih informacionih tehnologija:

prenosa, obrade i razmene elektronskih podataka, elektronskim prenosom finansijskog kapitala, komunikacijama irokog dometa, kompjuterizovanim DSS sistemom u oblastima planiranja i

operative, odgovarajuim obrazovanjem kadrova i slino. Na slici 1.10. dat je prikaz modela lanaca snabdevanja iz 1990. godine.

To je IV faza u razvoju lanaca snabdevanja kada se skladitenju, transportu, realizaciji porudbine, snabdevanju, krajnjim korisnicima dodaju razvoj proizvoda, marketing i usluga korisnicima.

Slika 1.10. IV faza razvoja lanaca snabdevanja

Nove definicije lanca snabdevanja i logistike (CLM iz 2002): Lance snabdevanja podravaju napredne komunikacije, kompjuterizovani sistemi za podrku odluivanju (DSS), neprekidna obuka kadrova, Internet, elektronska trgovina i elektronsko plaanje.


28

1.6. CILJEVI I ZADACI LOGISTIKE PREDUZEA

Posle dueg perioda brzog i kontinualnog rasta, mnoga preduzea su se nala u novim uslovima izloena otroj konkurenciji na tritima koja su ula u fazu relativno niske stope razvoja. Nova situacija potencirala je, izmeu ostalog, i razvoj onih aktivnosti koje bi trebalo da poveaju stepen zadovoljenja potreba klijenata i da poveaju efikasnost na svim podrujima upravljanja, uz posebnu panju na kretanje trokova ukljuujui i obrtni kapital investiran u zalihe. Takav zadatak je poveren funkciji logistike, kao novoj poslovnoj funkciji u preduzeu.

1.6.1. Osnovni ciljevi logistike preduzea

Logistika preduzea je funkcija upravljanja preduzeem koja ima za cilj da ve tradicionalnim vrednostima dobara kao to su: tip proizvoda, kvalitet, cena itd., doda nove vrednosti: raspoloivost traenih dobara na mestu i u momentu u kome se manifestuje potreba potroaa za tim dobrima.

Moe se desi

Documents

Logistika- KNJIGA.pdf