MEUNARODNA TRGOVINA
Sadraj
Uvod3 Kljune rei4Pojam meunarodne trgovine5- Neophodnost
meunarodne trgovine i ekonomska korist od trgovine5- Komparativne
prednosti i alternativni trokovi u meunarodnoj razmeni 7-
Alternativne teorije meunarodne trgovine 8- Osnovna ekonomska
obeleja protekcionizma, trgovinske politike i slobodne trgovine 10-
Makroekonomska ravnotea u otvorenoj ekonomiji
Uvod
Meunarodna trgovina predstavlja razmenu dobara i usluga koja tom
prilikom prelaze meunarodno priznate granice ili teritorije. U
veini zemalja ona stvara znaajan deo BDP-a. Iako se meunarodna
trgovina obavljala tokom dobrog dela istorije oveanstva ona je
tokom poslednjih nekoliko vekova dobila na ekonomskom, drutvenom i
politikom znaaju. Industrijalizacija je unapredila prevoz,
globalizacija, multinacionalne korporacije imaju znaajan uticaj.
Rast obima meunarodne trgovine je osnov procesa
globalizacije.Meunarodna trgovina je takoe i grana ekonomije, i,
zajedno sa meunarodnim finansijama, ini iru disciplinu poznatu kao
meunarodni ekonomski odnosi.Meunarodna trgovina se pojavila u
dubokoj prolosti i dobila dopunski impuls u vezi sa stvaranjem
svetskog trita. To je glavni oblikmeunarodnih ekonomskih odnosa. Ba
kroz meunarodnu trgovinu se ostvaruje meunarodna podela rada. Trita
stranih zemalja omoguuju da se izvozom zaradi dodatni dohodak, i
uvozom da se zadovolje potrebe nacionalne ekonomije.
Meunarodna trgovina i strategija osvajanja novih trita
Savremeni ekonomski razvoj zemalja u razvoju velikim delom je
pod uticajem dosadanjeg neravnomernog razvoja proizvodnih snaga, u
kome su najvecim delom dosadanje kolonije predstavljale agrarno
sirovinski privezak razvijenim industrijskim zemljama. Brz porast
industrijske proizvodnje koji je do sada zapaen u nerazvijenim
privredama, i potrebe brzog daljeg razvijanja na osnovu savremene
tehnike u razvijenim zemljama, sve vie zahtevaju izmenu poloaja u
razvoju i znaaj meunarodne trgovine i za ove nerazvijene zemlje i
za svetsku ekonomiju uopte.Paralelno sa porastom proizvodnje
poveava se mogunost privredne razmene. Kapitalistiki sistem dovodi
do opadanja meunarodne razmene a time i do smanjenja dugorone
prosene stope rasta zemalja.Prema godinama izmeu dva rata,
posleratno razdoblje karakterie ne samo znatno via stopa rasta
meunarodne trgovine, ve i znatno vea stabilnost kretanja jednom
stalnom uzlaznom linijom. U celom posleratnom periodu nije bilo
ozbiljnih padova u uzlaznom trendu kretanja meunarodne trgovine,
izuzev manjih kolebanja. Takva kretanja treba posmatrati i tumaiti
znaajnim stabilizacionim i anticiklinim merama i naporima
razvijenih industrijskih zemalja, ali i naporima veine nerazvijenih
zemalja u poveanju stope svog ekonomskog rasta.
ZakljuakPored neospornih pozitivnih posledica nastanka i razvoja
svetskog trzista, za razvoj nacionalne ekonomije i poboljanje
meunarodne razmene, treba imati u vidu da su svetski kapitalistiki
sistem i svetsko trite stvorili ogromnu neravnoteu u svetskoj
privredi.Navedena i slina sagledavanja pokazuju da su dosadasnji
razvoj svetskog trita i meunarodne podele rada doveli do velikih
disproporcija u svetskoj privredi, koje su postale konica daljeg
uspenijeg razvoja u svetu uopste. To nalaze izmene postojee
ekonomske situacije i stvaranja svetskog ekonomskog jedinstva na
novoj, uravnoteenoj osnovi i na novoj podeli rada, kako bi se
prevazila podela na industrijske i sirovinske zemlje, na bogate i
siromane.Neophodno je ostvariti i odgovarajui nivo produktivnosti i
intenzivnosti nacionalnih radova, kako bi se otklonili uslovi
eksploatacije nerazvijenih od strane razvijenih zemalja, odnosno
gubljenje znaajnog dela nacionalnog dohotka nerazvijenih zemalja na
svetskom tritu.
4
