medjunarodna sva pitanja

8/13/2019 medjunarodna sva pitanja

1/25

1.STRUKTURA DEVIZNOG TRITADevizno trite je najvee finansijsko trite ija vrednost dnevnih transakcija prelazi 1.2 bilionadolara.Ovaj broj je vie od 100 puta vei od obia transakcija na !jujorkoj berzi"!e# $ork %tock&'chan(e) koji je 1**+.(od iznosio priblino 10ilijardi dolara dnevno.

!asuprot !jujorskoj berzi iji je (lavni tr(ovinski centar u !jujorku, devizno trite je rasprostranjenoiro sveta.-lavni tr(ovinski centri su ondon,!jujork i /okio.

eina eunarodnih transakcija, kako tr(ovina robo i uslu(aa tako i kupovina i prodaja stranihfinans.sredstava prolazi kroz ovo trite.elika je vjerovatnoa da bi nivo edjunarodne tr(ovine iinvesticija bio anji bez efikasnih deviznih trita poto pojedinci ne bi bili u o(unosti da kupuju i

prodaju robu i finans.sredstva koja ele , pa bi to sanjilo nivo takvih transakcija a to bi uticalo na padekonosko( bla(ostanja nacionalno( i svetsko(.

Devizna tr(ovina oe biti za proptne "spot) i terinske"for#ard) isporuke.opteno (ovoreiproptne transkacije podrazujevaju razjenu valuta"isporuku ili obraun) u roku od 2 poslovnadana./erinske transakcije podrazujevaju isporuku u daljoj budunosti po pravili preko (odine dana ikasnije.3upovino ili prodajo na terinsko tritu banka oe u sopstvenu korist ili za raunkoitenta sauvati vrednost antcipiranih tokova inostranih valuta od oscilacija devizno( kursa.

4a razliku od finans.trita devizno trite nea jedinstvenu lokaciju, tr(ovina se obavlja preko telefona ikopjuterskih veza siro svijeta.

ondon je najveci svetski centar za deviznu tr(ovinu.5azlozi za to su 6poorska tr(ovina, prodaja euroobveznica, i zbo( (eo(rafsko( polozaja koji u daje o(ucnost da tr(uje ne sao sa &vropo vec i sa%7D 8 D7&389 8%/O3O9, dok njihova vrenska razlika sprecava da dru(a 2 centra tr(ujuedjusobno.

2.:&%!8;8 !7 D&84!O9 /5kao to su ultinacionalne korporacije, pojavljuju se na tritu jer i je potrebna inostranavaluta za eunarodnu tr(ovinu i investicije

2.3oercijalne banke>su u sreditu devizne tr(ovine zbo( to(a sto se eunarodne transakcije obavljajupreko njihovih rauna.!eke banke djeluju kao market makers(to znai da njihovi dileri kotiraju kupovne iprodajne kurseve za valute.Ostale banke ili korporacije telefoniraju ovi bankaa raspitujui se zanjihove kurseve.

?.@rokeri>koji djeluju kao posrednici izedju banaka.Oni su specijalizovane kopanije sa telef.ikopjuterski vezaa sa bankaa iro svijeta, tako da u svako oentu o(u znati koje bankeiaju najvei kupovni kurs"@8D) i najanji prodajni kurs"OAA&5).@roker ne djeluje za sopstvenu koristve naplauje proviziju za svoju uslu(u

+.!ebankarske fin.institucije"investicioni i penzioni fondovi) nude sirok spektar uslu(aB.;entralne banke>povreno interveniu na devizno tritu kako bi uticale na kretanje devizno( kursa.

?.373O %& OD5&C D&84!8 35%&8E

Devizni kurs predstavlja vrednost jedne valute izraenu u dru(oj"1FG1.H D9).


2/25

5avnotena cjena ili devizni kurs uspostavljeni su kada je tranja za jedno valuto"dolaria) izraenau dru(oj"D9) jednaka ponudi te valute, dolaria izraenoj u dru(oj valuti arkaa.

Devizni kursevi se odreuju iz inuta u inut uzajani dejstvo ponude i tranje jedne valute uodnosu na dru(u.

+./O3O8 37I8/77 i D&84!8 35%&8


3/25

/okovi kapitala javljaju se kada pojedinci kupuju i prodaju strana finansijska sredstva./okovi kapitala suvei od tr(ovinskih tokova J0 puta.

7ko je devizni kurs precjenjen, ponuda valute vea je od tranje za valuto po to devizno kursu.7koje ravnoteni kurs 1.B dolara po 1 funti, dok je stvarni kurs 1 dolar po funti onda je dolar precjenjen.7koje dolar prcjenjen onda je funta potcjenjena.

eina ekonoista se slae da su tokovi kapitala osnovni uzrok kratkoronih varijacija deviznih kurseva.

-rafikon ?.2.

/okovi kapitala se djele na du(orone i kratkorone.Osnovni problei uticaja na devizne kurseveproizilaze iz kratkoronih pekulativnih tokova.=pekulacija je ukratko reeno, pokuaj da se brzo stekne novac.=pekulanti se nadaju da ostvare prvi inajtrajniji princip ekonoije 6kupi jeftino,prodaj skupo.

%koro svi se slau da su odredjeni tokovi kapitala korisni "npr.kretanje kapitala bo(ato( sjeverasiroasno ju(u),ali neki autori su postavili pitanje poeljnosti ostalih tokova kapitala.9edju njia sutokovi kapitala podstaknuti potra(o za pekulativni profitia bazirani na razlikaa u deviznikursevia.

!pr.7ko neki pojedinac oekuje da ce evro u bliskoj budunosti deprecirati 2B K, prodavanje evra danas

za dolare ia sisla.7ko on prodaje evre za dolare po devizno kursu npr.+evra za dolar, a evro padnena B evra za dolar, on oe ostvariti profit od 2B K kada konvertuje svoje dolare nazad u evre.


4/25

!eki satraju da je takva pekulacija nepotena euti no(e fire nisu pekulanti tie topokuavaju da zarade brzo profit , one su prije fire koje pokuavaju da izbje(nu (ubitak.

B.3797/!& %/OI& 8 D&84!8 35%&8

Devize se nikad ne dre u (otovini ve u obliku investicija u Lo.4bo( to(a su vlasnici devizazainteresovani da dre sredstva iji investiranje o(u da ostvare veu stopu povrata uz jednak rizik.

5azlika izedju kaatnih stopa u jedno finansijsko centru u odnosu na iste u dru(o fin.centru

naziva se 3797/!8 D8A&5&!;87.Devizni kursevi i kaatne stope su blisko povezani na finansijski tritia.7ko su kaatne stope vieu !jujorku ne(o u ondonu, fira e drati dolare"dolarska sredstva u drzavni obveznicaa ili potvrdeo depozitia).7li ako britanske kaatne stope porastu iznad aerikih i kaatni diferencijal se

projeni u korist ondona, fire e prei sa dolarskih na britanska kratkorona finans.sredstva.Da bikonvertovali aerika u britanska fin.sredstva fire e prodavati svoja aerika fin.sredstva zadolare.One ce onda sa ti dolaria otii na devizno trite"u svoju banku) i prodati te dolare a kupitifunte.%a funtaa u ruci fire ce kupiti britanska fin.sredstva i prelaz ce biti zavrsen.

!Ir.7ko je kaatna stopa na britanska fin.sredstva 10 K, dok su prinosi na aerika sredstva +K,aeriki enadzer bi trebalo da kupi britanska sredstva.7li pretpostavio da ce enadzer doci do

zakljucka da ce funta toko (odine deprecirati za M K.% obziro na takav zakljucak , on ce kupitibritanska srestva i kupiti funte koje su u potrebne za transakcije jedino ako6

britanska kaata nadasi uporedivu aericku kaatu za najanje M K.8stina ako funta ne deprecira on ce iz(ubiti J K"10>+).9edjuti ako funta padne za M K kao sto je on

predvidio ,nje(ova neto korist jerena u dolaria biti >2 K ako kupuje britanske bla(ajnicke zapise ikonvertiuje prihode u dolare nakon deprecijacije funte./ako da ce on s obziro na svoja ocekivanja itekue kaatne stope investirati u aericka sredstva.

:ak ce i britanski enadzer koji eli da dri funte pre ne(o dolare u ovi uslovia prebaciti svojefondove u !jujork.8ako on (ubi JK na kaatni diferencijalia on ce dobiti MK kada konvertuje dolarenazad u funte.

Iod pretpostavko da je devizni kurs na pocetku bio 1 FN-@I, nje(ovih poetnih 100 -@I ce porasti na110 ako drzi funte.7ko kupi bla(ajnicke zapise u vrednsoti 100 F koji nose + K kaate on ce iati 10+ Fna kraju (odine.7ko pretpostavio da funt apadne za MK na 0.*2N-@I, on oe konvertovati svojedolare u 11?,0+-@I ostavrujui tako zaradu od ?.0+ -@I"11?,0+>110).

J.O@7=!&!& 7587@8!O%/8 D&84!O- 35%7

5acionalni razlozi"razlika u inflaciji,kaatni stopaa i stopi rasta) o(u da objasne sao ali dioprojena devizno( kursa.4a devizne kurseve je karakteristicno probijanje.Irobijanje"overshootin() jepoja koji se koristi da se objasni tenedencija deviznih kurseva da se projene vie ne(o to je potrebno

da bi se uspostavio novi ravnoteni devizni kurs.Ovo probijanje je prisutnije danas vise ne(o uproslosti.edno objasnjenje za varijabilnost devinzih kurseva je da su eunarodna finansijska tritano(o vea danas i kounikacije edju njia su bolje.

ekonoiji se satra da porast broja trinih uesnika u kobinaciji sa bolji kounikacijaa isuperiorni inforacijaa vodi stabilnije tritu.

eina uesnika na tritu ponaa se u skladu adaptiranih a ne racionalnih oekivanja.!a rastuitritia ovo dovodi do =I&37/8!8L 9&L57.ozef =ti(liz definie pekulativni jehur na sledei nain6ako je razlo( zasto je cjena danas visoka saoto to investitori vjeruju da ce prodajna cjena sutra biti via kada osnovni faktori iz(leda da neopravdavaju takvu cjenu>postoji pekulativni jehur.

H.I5O9I/!7 8 /&598!%37 D&84!7 /5


5/25

Ova trita se razlikuju po funkciji koju obavljaju i po tehnici obavljanja transakcije.

Da bi se izvruio protni posao diler telefonira svo( kole(u u arket>akin banci i pita za nje(ovucjenu npr.dolar>arka.9arket aker kotira obje cjene Pcjenu po kojoj je sprean da kupi ili

proda.8nterval"spread) je razlika izedju ove dvije cjene.4a vrijee eubankarske tr(ovine toko kojeuesnici znaju Qvelike brojeve"dolari i centi,D9 i pfeninzi) diler oe da kotira sapoIO8!/%"poslednja 2 broja u centi) npr.1FG1,+JHB>M0 D9, onda bi arket aker kotirao HB>M0.

Aunkcija proptno( trita je devizna konverzija a f>ja terinsko( trita je zatita od rizika proptne

cjene devizno( kursa.

Ioslovanje na terinsko tritu se razlikuje od poslovanja na proptno tritu./eoretski postojio(unost da terinska cjena valute bude jednaka njenoj proptnoj cjeni, edjuti u stvarnostiterinska cjena je po pravilu vea ili anja"za diskont ili preiju) od proptno( kursa.

Ireija ili diskont su podlozni anji oscilacijaa ne(o proptni kurs.

Odreivanje terinsko( kursa ne zavisi direktno od procjene budue( devizno( kursa.jesto to(apreije i diskont reflektuju kaatne razlike izedju valuta u vrijee sklapanja posla.

!a terinsko tritu zainteresovana strana trai inforaciju o iznosu diskonta"preije) na tu valutu.

Diskont se rauna6Diskont"preija) G proptni kurs ' razlika u katni stopaa ' vrijee u dania

?J0 ' 100

M./&598!%3O /5


6/25

*.IO358&!7 3797/!7 75@8/57


7/25

Ajuersi su si(urni zbo( postojanja klirinkih kua.Ajuersi su likvidni zbo( to(a to postoji veliki brojuesnika da u svako trenutku oete izaci iz ovih u(ovora.!ajpoznatije berze deviznih fjuersa su6899"international onetarR arket>:837-O),8AA& O!DO!.

11.7/!& OI;8&

Opcije predstavljaju terinske u(ovore koji se daje pravo ali ne i obaveza kupcu opcije da kupi iliproda ishodisnu aktivu po danas utvrdjeni uslovia a na neki datu u budunosti ili do to(a datua.

alutne opcije nisu nova ideja.8nicijalno su se javile 20ih (odina u !juorku ali nisu dozivele uzlet sve do1*M2.(odine.%a porasto operacija,berze su pokazale o(ranienja pa je to razlo( za nicanje O/; tritaopcija izedju banaka pokraj listiranih opcija na berzi.koliko se vise banaka ukljuci na ovo trite ono

je likvidnije.

@erza u Ailadelfiji je u 1*M2.(od otpoela tr(ovinu valutni opcijaa.Irva je tr(ovala opcijaa na strane

valute.Irvi u(ovor je dolarska opcija na sterlin(.Danas ova berza ia B00 banaka koje su njeni lanovi.9no(i uesnici satraju da su u(ovori na ovoj berzi ale veliine,dok berza satra da je to nain da se

privuku ali bizniseni.

(ovori na ovoj berzi su tano upola anji u odnosu na ekvivalente fjuers u(ovora kojia se tr(uje na8nternational 9onetarR 9arket u :ika(u.

cilju eliinisanja kreditno( rizika, ova berza je privile(iju tr(ovine o(raniila na njene lanove, akoristi se (arancijaa klirin( korporacije za sve u(ovore.%vaka strana u tr(ovini ia le(alan u(ovor saklirin( kuco koja sebe titi od (ubitaka poou rauna depozita od lanova berze koji prodajuopcije"oraju poloziti depozite kako bi dokazali da su uvijek u o(ucnosti da izvrse opciju)

Iostoje ? vrste tr(ovaca61.%pecijalisti ili priarni tr(ovci su fire koje je dizajnirala berza da bi osi(urale urednu tr(ovinu i da biupravljala liitirani nalozia za svaku valutu.

2.9arket akers su lanice koje tr(uju za sopstveni raun ali su obavezne da kotiraju ako to zahtjevaspecijalista

?./he Aloor brokers>rade kao a(enti za nalo(odavce.3ad prie nalo( od nalo(odavca on prilazi dru(otr(ovcu isto valuto i izvikuje svoju ponudu za opciju.

3ao i na celo tritu opcija dve osnovne vrste valutnih opcija su call i put opcija.alutna call opcija je

pravo ali ne i obaveza da se kupi fiksiran noinalni iznos valute po fiksno devizno kursu,koji senaziva %/583& na datu isticanja ili prije isticanja opcije.I/ je pravo ali ne i obaveza da se prodafiksan noinalan iznos inostrane valute po fiksno devizno kursu na dan isticanja opcije ili pre to(datua.

;all za jednu vlautu je ujedno put za dru(u valutu.

!I5.6opcija da se kupe dolari za arke na berzi oe se nazvati ili dolarsko call opcijo ili putopcijo na arke.

12.8ntervencije ;@ na devizno tritu

Iodjeljena su iljenja dali ;@ treba da intervenie na devizno tritu.;entralna banka intervenie nadevizno tritu kupujui i prodavajui strane valute da bi spreila ili ublaila fluktuacije oko eljeno(devizno( kursa.


8/25

9edjunarodne rezerve se sastoje iz deviznih rezervi kod centralne banke.9edjunarodne rezerve o(u bitidopunjene kreditni linijaa koje su obezbjedile dru(e centralne banke ili edjunarodne or(anizacijekao sto su 99A.

%vop aranzan je aranzan (dje na priejr @undes @ank pozaji @ank of &n(land arke na odredjeniperiod.

%pecijalna prava vuenja 99A>a su kreditna linija zelje lanice u 9edjunarodno onetarno fondu.

eina ;@ dri edjunarodne rezerve ili depozite u strani vlauta u(lavno evria,dolaria,jenia>io(u ih upotrijebiti da stabilizuju cjenu njihove valute.7ko Aunta npr.potpadne po pritisak,@ank OA &n(land oe prodati svoje devizne rezerve,recio arke ikupiti funte.7ko se odvija kako treba poveana tranja za funtaa zajedno sa poveano ponudoaraka,poveae vrednost funte u odnosu na arku.

9o(ucnost ;@ da intervenie na devizno tritu o(raniena je njeni edjunarodni rezervaa.@ankof &n(l.oze dopuniti svoje rezerve koristei %OI aranzan sa @undes banko ili koristei kreditnelinije.9edjuti nivo rezervi i je o(ranien.

Iored to(a ;@ oze da iz(ubi na svopu.Iretpostavio da @o& pozaji B ilijardi arak ili oko 2,1?ilijardi funti od @undes banke kad aje devizni kurs 2,?BD&[email protected] sad da @o& proda

pozajljene arke na devizno tritu da bi odrala funtu ali da funta padne na 2,2 D&9 po -@I uprkosnaproia banke

Da bi vratila du( @@ , @o& ora potroiti 2,2H ilijardi funti kako bi kupila B iljadri D9 na deviznotr.!euspjeh u ovoj operaciji ce je kostati 1+0 iliona funti ili J,J K na jedno(odisnji svop.

-rafik ?.B

1?.:ie se bavi edjunarodna ekonoija

7eriki potroai kupuju autoobile @9S,njeacki turisti (odisnej odore porvode u 8taliji,8talijanikupuju zaine iz /anzanije,7rabljani kupuju japanske kaere i sl.

9edjunarodna tr(ovina predstavlja razjenu dobara i uslu(a koja se odvija preko (ranica jedne zelje.Osnivai oderne ekonoije su se bavili pitanjia spoljne tr(ovine6

1.pitnajia vezani za devizni kurs2. razlozia za odvijanje edjunarodne tr(ovine?. vrsti ekonoskih odnosa sa inostranstvo+.protekcionizoB.uskladjivanje eko.politika u otvorenoj ekonoiji9edjunarodna ekonoija ia pozitivan uticaj na zivotni standard,zbo( bolje produktivnosti i o(uceeksploatacije koparativnih prednosti.

8zvori koristi od tr(ovine lei u razliiti trokovia proizvodnje izedju (eo(rafskih re(iona.!ije istoproizvoditi banane u ojvodini ili u !i(eriji.Dosta nizi troskiovi su u !i(eriji i neo(uce je da seojvodina takici sa njo u proizvodnji banana.


9/25

%vetski dohodak se aksiiziran kada se zelja sepcijalizuje za proizvodnju u kojoj ia najnieoportunitetne trokove proizvodnje.Ovi trokovi su djleiino odredjeni prirodni bo(astvia,deliino

javno politiko,a djelo i zbo( posledica istorijskih do(adjaja.

1+./ranja,ponuda i edjunarodna tr(ovina

slucaju ale zelje, kriva svetske cjene je horizontalna linija jer se svetska cjena ne jenja,bezoobzira na koliinu koju zelja trai ili nudi.

-rafikoni na prikazuju efekte edjunarodne tr(ovine na dvije doace industrijske (rane.-rafikoni supojednostavljni i izbje(avaju koplikacije kao sto su vrste test.proizvoda i proizvoda od zita.

Doaca ponuda i tranja za ito prikazane su na (rafikonu 1.2a.Ire otpoinjanja tr(ovine, ponuda jejednaka tranji kada je cjena J dolara.3ada privreda pone da tr(uje doaa cjena se ora uoprediti sa svjetsko ili edjunarodno cjeno sobziro da proizvodjaci sada o(u prodavati svoje proizvode na doace tako i na svetskon tritu, a

potroai o(u kupovati bilo koju doacu ili stranu robu.

koliko se doaca i svetska cjena zita jednake,zelja ili njene fire nece ni izvoziti ni uvoziti oveproizvode posto se pretpostavlja da ce doaci potroai kupovati sao doace proizvode.

9edjuti ukoliko su cjene razlicite onda ce doci do tr(ovine.

ovo priejeru svetska cjena je predstavljena horizontalno linijo s obziro da se pretpostavlja daje zelja ala"u ekonosko sislu) i tako da njena proizvodnja ili potronja nece bitno uticati nasvetsku cjenu.

Ovdje postoji jos jedna pretpostavka a to je da je kriva svetkse cjene"I#) predstavlja i krivu svetsketraznje"D#).

% obziro da je zelja efikasan proizvodjac zita,doaca cjena zita je pre otpocinjanja tr(ovine ispodsvetske cjene.3ada tr(ovina pocne,stranci kupuju doace zito zbo( nje(ove niske cjene i utiu na

povecanje doace cjene do pretpostavljene svetske cene zita od 10 dolara.Doace fire povecavajusvoju proizvodnju i proizvode 10 jedinica zita.Doaci potroai suoeni sa vio cjeno sanjuju svoju

potronju na 2 jedinice, tako da se javlja visak proizvodanje zita iznad doace potrosnje"10>2GM)izvozi.

4bo( to(a sto se izvoz dovodi di povecanja proizvodnje a i do vece( profita proizvodjaci zita ce sezala(ati za edjunarodnu tr(ovinu.!asuprot njia potroai ce biti nezadovoljni zato sto edjunarodnatr(.dovodi do rasta cjena.

GRAFIKON 1.2B

Iokazuje efekte edjunarodne tr(ovine na doacu industrijsku (ranu koja sa svetske take (ledista iavisoke troskeove proizvodnje.%vetska cjena tekstila koja iznosi 2 dolara je ispod doace cjene koja iznosiJ dolara. ovoj situaciji kriva svetkse cjene je takodje i kriva svetske ponude %#./r(ovina dovodi do


10/25

sanjenja doace cjene tekstila sto utice na povecanje doace potronje tekstila i sanjenje doaceproizvodnje .isak doace potrosnje u odnosu na doacu proizvodnju"10>2GM) predstavlja uvoz tezelje.% obziro da doaca proizvodnja tekstila pada,sanjuje se i profit doace tekstilneindustrije./r(ovina donosi dobre vjesti potroaia, ali lose vjesti doacoj tekstilnoj industriji.

1B./r(ovina i ekonosko bla(ostanje

Ekonomsko blagostanje se sastoj o! "ot#o$a%kog "#o&'o!ja(kog 'ska

Iotroaki viak je cjena koju bi pojedinac bio sprean da plati za proizvod ili uslu(u inus cjnakoju on trenutno plaa.koliko bi bio sprean da plati B dolara za @i( 9ac, a oze da (a kupi za2 dolara,nje(ov viak je ? dolara.

Iroizvodjaki viak.koliko bi 9acDonalds bio sprean da ponudi @i(9ac po cjeni od 1 dolara ,ali oze da (a proda za 2 dolara 9acDonalds ia proizvodjacki visak od 1 dolara po @i( 9ac>u

otvorenoj ekonoiji je zbri potroakoh i proizvodjacko( viska veci ne(o u zatvorenoj bez obzira da li

je zelja konkurentna.


11/25

1J./r(ovina i distribucija dohotkakoliko pojedinac iz(ubi posao za kratak period vreena ili prihvati privreen posao koji se plaa anjene(o prethodni on trpi tzv.prelazni (ubitak u dohotku.

/rajni trokovi prila(oavanja tr(ovini se javljaju ukoliko pojedinac zbo( r(ovine iz(ubi posao i oratrajno da prihvati slabije plaen posao.9euti ekspanzija tr(ovine oe pojedincu obezbjediti bolje

poslovne anse i u to sluaju on ostvaruje trajne koristi.

8ako je vrlo vjerovatno da ce ovi dobici i (ubici biti privreeni u due vreensko periodu vii profitiu sektoru ita bi trebalo da izazovu pojeranje resursa iz opadajue( i anje profitabilno( tekstilno(sektora u rastui i profitabilniji sektor ita.

8ako je zelja u cjelini na dobitku sa otvaranje ekonoije pojedini sektori ekonoije i faktoriproizbodnje an(azovani u njia su na (ubitku.


12/25

Iotroai i proizvodjai kao cjelina o(u biti na dobitku, ali poveanje proizvodnje zita i sanjenjetekstila znae da su proizvodjai zita na dobitku od tr(ovine dok su proizvodjaci tekstila na (ubitku.

3oliko e brzo (ubitkaNdobitak od otvaranja ekonoije da nestane zavisi od obilnosti i hoo(enostifaktora proizvodnje.7ko su faktori proizvodnje obilni i hoo(eni dobitak i (ubitak ce biti privreeniali ako su faktori nisko obilni i hetero(eni dobitak i (ubitak ce biti trajni.

Irijer.rada i kapitala na strani ??. za veu ocjenu

1H.9735O&3O!O9837 ,/5


13/25


14/25

1M.7psolutna prednost

..je sposobnost zelje da proizvod proizvede sa anje inputa od bilo koje dru(e zelje./eorijaapsolutnih prednosti je iznio jos 7da %it i ona se zasniva na pretpostavci kako jedna zelja ia

ap.prednost u proizvodnji jedne robe, dok dru(a zelja ia ap.prednost u proizvodnji dru(e robe.7Iznaci da ako zelja usjeri sve svoje resurse u proizvodnju neke robe oe proizvesti vee koliine robene(o neka dru( azelja koja takodje usjerava sve svoje resurse.


15/25

=ea proizvodnih o(ucnosti pokazuje kobinaciju proizvoda koje privrede o(u proizvoditi s obzirona postojee resurse i nivo tehnolo(ije.

3onstantan prinos na proizvodnju znaci da ukoliko se svi inputi dupliraju duplira se i iznos ukupneproizvodnje.

Oportunitetni trokovi predstavljaju koliinu neke dru(e stvari koje se ovjek odrie da bi sebi obezbedioprvu stvar,tj koliko se ovjek or aodrei zita da bi dobio tekstila.

7I dovode do uspostavljanja razliitih doacih odnosa razjene izedju 2 zelje.Doai odnos razjene na (ovori koliko se tekstila oze zajeniti zita za tekstil u zatvorenoj privredi.

3ada se 2 zelje pocnu baviti tr(ovino uspostavlja se edjunarodni odnost razjene koji se nalazine(dje izedju ova 2 doaca odnosa razjene.9edjunarodni odnos razjene ili /o/"ters of trade) na (ovori koliko se u svetski razjeraa ozerazjeniti zita za tekstil.pravo je razliitost edjunarodnih i doacih odnosa razjene izvor dobitiodnosno razlo( za tr(ovinu.

3riva proizvodnih o(unosti je (rafika prezentacija ee proizvodnih o(unosti.

inija o(ucnsoti potronje pokazuje razliite kobinacije 2 proizvoda koja se o(u troiti po dati/o/ ili edjunarodni odnsia razjene.

Iretpostavke odela6

dvije zelje "%7D i 3anada) dva proizvoda "ito i tekstil) o(ranieni resursi "B jedinica radne sna(e)

Ire obavljanja tr(ovine potronja i proizvodnja %7D prikazane su tako 7 na linije proizvodniho(ucnsoti %7D,onosno rije je o 10 jedinica teksitla i B ita.Iretpostavio takodje da proizvodnju i

potrosnju prikazuje taka 7T na njenoj liniji proizvodnih o(ucnosti"B tekstila i 10 zita).Obavljanjetr(ovine obje zelje se specijalizuju za proizvodnju od(ovarajuih proizvoda"take I i IT).Iotronju

pokazuju take ; i ;T.%7D proizovde 20 tekstila a troe 12 ostaje i M za izvoz.3anada proizvodi 20 zita

trosi 12 a onda jenja tih M za M tekstila iz %7D.!a taj nain tr(ovina dozvoljava i %7D i 37!7D8 datrose vecu koliinu oba proizvoda u odnosu na perido pre tr(ovine.%ada %7D trose 12 tekstila i M zita sto

je vise ne(o prije tr(ovine , 10 tekstila i B zita...

1*.3O9I757/8!7 I5&D!O%/

/eoriju koparativnih prednosti je prvi izloio David 5ikardo i ona objasnjava zasto postoji dobit odedjunarodne tr(ovine ak iako jedna zelja ia apsolutnu prednost u proizvodnji svih vrstaroba.Objasnjnje ove pojave se ponovo nalazi u razliitosti doacih i ejdunarodnih odnosa razjenekoji nastaju otvaranje ekonoije.

3azeo da %7D iaju koparativnu prednost u proizvodnji tekstila ako o(u proizvoditi i zizo i tekstilsa anji iputa ne(o 3anada ali i j eu poredjenju sa 3anado potrebno anje inputa za proizvodnjutekstila ne(o za proizvodnju ita.


16/25

7ko pretpostavio da jedna zelja efikasnia u proizvodnji i zita i tekstila, da li je potrebno da %7D i3anada edjusobno tr(ujuEod(ovor je potvrdan a teorija 3I Davida 5ikarda objasnjava zastoU

Iretpostavio da %7D o(u proizvesti +0 jedinica tekstila ako resurse u potpunosti usjere uproizvodnju ovo( proizvoda,ali ako se orijentiu na zito o(u proizvesti 20 jedinica.8zedju ovihkrajnosti %7D o(u proizvoditi tekstil i zito u odnsu 1 jed tekstila naprea 0.B jeidnica zita.3anada oze proizvoditi 10 jeidnica tekstila ili 20 jedinica zita ili neku kobinaciju u odnosu 1 tekstil 2zita.

%ad o(u proizvoditi oba proizvoda u vecoj kolicini ada je ta razlika kod zita jako ala pa se oze ii(norisati. /j iaju + puta vecu produktivnost u proizvodni tekstila u odnosu na 3anadu"+0 prea 10)dok je odnos u proizvodnji zita 20.B naspra 20.

%7D , prea toe iaju apsolutnu prednost u proizvodnji oba proizvoda ali koparativnu prednsot uproizvodnji teksitla, jer su relativno efikasnije u ovoj industrijskoj (rani.

3anada s dru(e strane ia apsolutnu nepovoljnost za proizvodnju oba proiuzvoda ali koparativnuprednost kod zita zbo( 20N20.BV10N+0. daljoj analizi pretpostaviceo da o(u proizvesti zita isto kao i%7D

4bo( to(a sto zelje u ovo prijeru iaju razliite proizvodne kapacitete tr(ovina zito i tekstilo po

razliiti odnosia razjene u okviru svake zelje prethode tr(ovini. %7D 1 jedinica tekstila serazjenjuje za 0.B zita, a u 3anadi 1 jedinica tekstila za 2 jedinice zita.3ao i u sluaju 7I razlika udoaci odnosia razjene je to to predstavlja osnovu za tr(ovinu.

koliko %7D o(u prodati 1 jed.tekstila za vise od 0.B zita ostvarice dobitak u tr(ovini,7ko kanadaoze dobiti 1 jedicnicu trekstila ustupanje anje ne(o 2 jedinice zita profitirace takodje.

Iretpostavio da pre tr(ovine %7D koriste ?,B jedinice od ukupno B jedinca radne sna(e za proizvdnjutekstila a 1,B za zito.Ovo znaci da ce %7D proizvoditi 2M jednica tekstila i J zita .3ao i ranije 3anada cekoristiti polovinu inputa za tekstil odnosno zito"B jed.tekstila i 10 zita)


17/25

Ire tr(ovine %aD proizvode i trose 2M tekstila i J zita,3anada proizvodi i troi B tekstila i 10 zita stopokazuju tacka 7 i 7T.Iri tr(ovini %7D usjeravaju sve svoje resurse na /ekstil"+0 jedinica PI) a3anada sve na zito "20 jedinica>IT).%7D 37!7D8 prodaju M jedinic atekstila za M jedinica zita.!akontr(ovine obe zelje troe kao to pokazuju take ; i ;T.3anada troi M tekstila i 12 zita , dok %7D trose?2 jedinice tekstila i M zita.4ahvaljujui tr(ovini obe zelje o(u da potroe vie ovih porizvoda"%7D ?2tekstila u odnsu na 2M pre tr(ovine, i zita M u odnosu na J pre tr(ovine,3anada trosi M tekstila u odnosu naB pre trbovine, a zita 12 u odnosu na 10 pre tr(ovine).

20./5-O8!7 4 57%/W& OIO5/!8/&!/& /5O=3O&8 teorija 7I i 3I se zasnivaju na pretpostavci konstantnih oportunitetnih trokova./O znai da akofaktore proizvodnje prebacujete iz proizvodnje 1 robe"zita) u proizvodnju dru(e ribe"tekstila) za svaku

jedinicu faktora proizvodnje iate konstantno sanjivanje proizvodnje zita i rast teksitla. praksi jeustanovljen opadajui prinos.5ezultat to(a je sanjenje dobiti od tr(ovine i odustajanje od potpunespecijalizacije u proizvodnji neke robe.

Ova tabela pokazuje preptostavljenu seu proizvodnih o(ucnosti za %7D.Iolazi se od B radnika i kakose koji radnik preusjerava sa tekstila na zito povecava se ukupna proizvodnja zita za + jeidnice>konst.povracaj na obi se zadrzava.9edjuti ako se svaki dodatni radnik preusjerava sa zita na tekstilukupna proizvodnja tekstila se povecava ali po opadajuoj stopi.!a ovaj nain u tekstilnoj industriji

postoji opadajui prinos na obi proizvodnje.!eka na pocetna kobinacija bude A"0 / i 20


18/25

-rafikonB.?.

Iokazuje utivaj tr(ovine na doacu proizvodnju i potronju u situaciji kada je poveavanje oportunitetnihtrokova pravilo.4bo( poveanja oportunitetnih trokova kriva proizvodnih o(ucnosti jeispupenija,odrazavajuci cinjenicu da se %7D odriu rastue koliine ita da bi dobile opadajuu dodatnukoliinu tekstila.

Irojena u relativno odnosu razjene prikazuje se kao projena na(iba linije /er of /rade.% obzirona tr(ovinu relevantan linija je /o/1,linija koja je ravnija u odnosu na pocetnu liniju /o/0 koja pokazujeda se data koliina tekstila razjenjuje za vise jedinica zita

21.3oristi od tr(ovine sa varijabilni trokovia&konoija obia i uenje uz rad su koncepti koji objanjavaju o(ue dodatne dobiti od svjetsketr(ovine.&konoija obia je posebno bitna za anje zelje ija su nacionalna trita suvie ala da bi

proizvela za njihove potrebe bile konkurentne.9edjuti ekonoija obia je bitna i za vee zelje jeroo(uava veu efikasnost proizvodnje kod sporednih proizvodnih linija.Otvaranje ekonoije jeoo(uilo veu diferenciranost proizvoda jer je na vee tritu o(ue postii efikasnu proizvodnju zavie slinih proizvoda.enje uz rad su(ereie da prednost raste to se die zelja bavi proizvodnjo neko( proizvoda jertrokovi po jedinici opadaju.

%pecijalizacija oe donjeti koristi od tr(ovine oo(uavanje ekonoije obia,pojeranje

trokovne krive na dole ili na oba naina.Iosatrajo zelju koja eli da potroi koliinuXo.Iretpostavio da ona oe proizvesti tu koliinu uz prosjecne jedinine troskove ;1,,Iretpostavioda zelja ia koparativnu prednost u proizvodnji ovo( proizvoda i d aoe izvoziti koliinu X1>X0ukoliko proizovi X1.Ovo oe voditi utedi na dva naina.3ako je prikazano u djelu"i), poveani nivo


19/25

proizvodnje X1 u poredjenu sa X0 dovodi do pojeranja duz trokovne krive iz pozicije Qa u pozicijuQb i prea toe dovodi do sanjenja trokova po jedinici sa ;1, na ;2.5ije je o ekonoijiobia.3ako je prikazano u delu "ii) u jeri u kojoj radnici i enadzeri stiu iskustvo,oni otkrivajunaine porasta produktivnosti rada,to oe voditi pojeranju krive na dole sa 57; na 57;T.Ovdje

je rije o uenju uz rad.Iojeranje na dole prikazano strelicaa sniava trokove proizvodnje svakejedinice proizvoda.Iri proizvodnji X1 jedinini trokovi su na nivou ;?.3retanje iz Qa u Qb sadri iekoniju obia i ucenje uz rad.Deo"iii) pokazuje krivu uenja,koja predstavlja dru(i nain pokaivanja efekata uenja uz rad.Ova kriva

pokazuje relacije izedju trokova proizvodnje dato( output>a po periodu i ukupno( outputa za vrijeeza koje se proizvodnja obavlja.5astue iskustvo u proizvodnji dovodi do pada trokova,to se vie

proizvodi.3ada sve o(unosti uenja iskoristio trokovi ce dostii inialni nivo , postavljen na(rafikonu sa ;+.

22.8zvori koparativnih prednosti%u61.5azliita faktorska raspoloivost2.5azliiti kliatski uslovi?.%pecijalizacija"steene koparatvine prednosti)>uenje uz rad.

1.Irea Leker Olinovo odelu edjunarodne razulike u trokovia koje su u osnovi koparativnihprednsoti su posledica razlika u nacionalnoj faktorskoj raspolozivosti.zelja koja raspolae obradivi zeljite kao faktoro proizvodnje a ia relativno alostanovnika"alo radne sna(e) satrace zelju jeftini faktoro a radnu sna(u skupi.%uprotno vai zadru(u zelju koja je povrinski ala ali ia veliki broj stanovnika.Iri ovi pretpostavkaa prva zeljace iati koparatvine prednosti u proizvodnji poljoprivrednih proizvoda a dru(a u proizvodnji radnointenzivnih proizvoda.Irea Leker Olinovoj teoriji zelje iaju koparativne prednosti u proizvodnji koja intenzivno koristifaktor proizvodnje koji zelja ia u izobilju

2.edan od vanih uticaja na koparativne prednosti svakako je prirodni faktor koji jednostavno zoveoklia.!aie ukoliko kobinujeo zelju,radi i kapital na isti nain u !ikara(vi i 8slandu neceo dobitiisti ukupni proizvod.koliko se sa vuno i pauko radi u uslova suvei vlazne klie rezult.nece bitiisti.

!aravno uvijek se o(u postii vjestacki uslovi u fabrici ali je daleko skuplje kreirati ono to vec ne(djekao takvo postoji)

?. ekstrenoj fori ovaj pristup kaze da konkurentske prednsoti postoje ali su tipino steene a neprirodno date i o(u se projeniti.Ovakav pristup 3oparativni prednostia je dinaian a nestatian.

!ove industrijske (rane su vie zavisne od radne sna(e ne(o li od prirodnih resursa ili kapitala.

estina kopjutersko( dizajnera video i(rica se stie obrazovanje i ucenje uz rad.Irirodno bo(astvo5usije ener(ijo i sirovinaa ne o(u je dovesti do vodjstva u kopjuterskoj tehnolo(iji.3ada zelje otkriju da se njihova prethodna doinacija sanjuje u neki (ranaa one oraju razvijatineke nove oblasti kop.prednosti.

2?./apon 478L&/apon zalihe su jedan od instruenata drave ako eli da stabilizuje cijenu odredjenih proizvoda kako

bi podstakla njihovu proizvodnju.9ehaniza t.z je sledei6u (odinaa kada je koliina robe velika acijena niska t.z otkupljuju dio proizvodnje tie poveavajui cijenu. (odinaa kada je ponuda robeala a cijena visoka t.z.iznose dio robe na prodaju poveavajui ponudu i sanjujui tie cjenu.


20/25

Iosatrajo sliku B.H"a).Iretpostavio da je cjena lia I1 i da je kriva tranje D1.Iotoje tranja zalio jednaka ponudi po ciljnoj cjeni,enadzer tapon zaliha ne treba ni da kupuje ni da prodaje li da

bi odrzao cjenu.koliko edjuti tranja poraste tako da se kruva pojeri udesno ka D2 tranja cepreasiti ponduu po ciljnoj cjeni I1.9enadzer re(ulativnih zalih ce prodati koliinu lia X1>X2 sazaliha da bi odrzao ciljnu cjenu.koliko se traznja sanji i kriva se pojeri na D0 enadzer ce kuitikoliinu X0>X1 da bi odrao ciljnu cjenu.Deo "b) pokazuje kako ea re(ulatnivnih zaliha funkcionie ako se prodaja i kupovina robe zajeni

sisteo izvoznih kvota.Iod ovakivi uslovia ukoliko cjena padne ispod ciljno( nivoa,enadzerre(ulativnoh zaliha bi kupio robu na otvoreno tritu.Iored to(a ukupna koliina prodatih proizvoda natritu od strane svih lanica aranzana re(ulativnih zaliha bi bila sanjena sa %1 na %0.7ko edjuti tranja padne i kriva tranje se pojeri na D0, enadzer re(.zaliha stupa u akciju prene(o ponuda prreasi traznu za X0>X1 po ciljnoj cjeni.7li pre ne(o to kupi viak ponude lia kao u

prethodno sluaju enadzer sada oze sanjiti proizvodnu kvotu,sto sanjuje ponudu lia sa %1 na%0.3ao rezultat to(a enadzer ora da kupi sao polovinu koliine koju je u prethodno sluajukupova"isli se na sluaj "a)).

2+.5obni i dohodni odnosi razjene4a zelju je bitno da poznaje svoje odnose razjene sa insotranstvo.5obni Odnos razjene je jednakkoliniku uvoznih i izvoznih cjena6/O/cGI'NI I'>cjena izvoza i I>cjena uvoza9edjuti za zelju je no(o bitniji dohodovni odnos razjene koji pokazuje kapacitet zelje za uvoz idobije se kada se robni odnos razjene ponozi sa koliino izvoza6/O/RG/O/c Y X'G "I'NI)YX'Irijer 3anade> velike zelje7ko se kanadske proizvodnja zita udvostruci i da ejdunarodna cjena zita izrazena u tekstilu padne sa 1

jedinice zita prea 1 jedinci tekstila na 1 jedinicu zita za 0.B tekstila, odnoson sad 1 jeidnica tekstial serazjenjuje za 2 jeidnice zita.koliko se poetni odnosi razjene iznosili 100, ili I'NI G 100, novi

odnosi razjene ce biti B0 sto je ostar pad u kanadski robni odnosia razjene.4bo( to(a sto je novi edjunarodni odnos razjene jednak inicijalno kanadsko doace odnosurazeje ,2 ita za 1 tekstila,ozeo zakljuciti da 3anada nea dobitaka od tr(ovine, edjuti ovajzakljucak nije ispravan.!akon udvostruavanja proizvodnje zita,racio doace razjene u 3anadi ce se

pojeriti sa 2 zita za 1 tekstila na + zita za 1 tekstil.Da bi se izraunalo da li bi 3anada trebala da tr(ujeora se po(ledati novi a ne stari racio doace razjene.os uvijek se isplati da tr(uje zato sto jeedjunarodni odnos razjene 2 za 1 t, superioran u odnosu na novi racio doace razjene a to je + za 1 t.%tavise kanadski robni odnos razjene ne ora opasti tako drastino,kao u prijeru.koliko stranatranja za kandaski zito elastina pad cjena zita ce voditi porastu tranje.5ecio da ako cjena zita

padne sa 1 F na 0.M F po buelu,trazena koliina ce se povecati sa 100 na 200 busela.u ovoj situaciji

kanadski robni odnos razjee ce se po(orsati za 20 K, ali dohodnovni odnos razjene ce se poboljsati zaJ0 K "M0N100)Y200G1J0.Irea toe po jedno pokazatelju 3anada je po(orala svoj poloaj , po dru(o je poboljala...


21/25

2B.L>O teorija, pretpostavke i objasnjenjaAaktorska intenzivnost jeri relativno koristenje proizvodnih faktora u proizvodnji.Iroizvodnjael.ener(ije npr.zahtjeva no(o kapitala i relativno alo rada.Lekser>Olinova teorija tvrdi da se tr(ovina zasniva na razlikaa u relativnoj raspolozivosti faktora

proizvodnje.Irea ovoj teoriji zelja ce izvoziti proizvode ija proizvodnja zahteva intenzivnijekorienje relativno obilnije( i jeftinije( faktora proizvodnje u zelji, dok ce uvoziti proizvode ija

proizvodnja zahtjeva intenzivnij ekorienje relativno retkih i skupih faktora proizvodnje.Iretpostavke L>O teorije61.postoje 2 zelje"zelja 1 i 2) ,2 proizvoda"' i R) i 2 faktora proizvodnje"rad i kapital)>sisao je da seislustruje teorija sa dvodienzionalni podacia2.obje zelje koriste istu tehnolo(iju u proizvodnji>znai da obje zelje iaju pristup opti tehnikaa

proizvodnje i da ih koriste u svojoj proizvodnji.?.proizvod Z je radno intenzivan a proizvod $ kapitalno intenzivan u obje zelje>znai da proizvod Zzahtjeva relativno vie rada da bi se proizveo ne(o proizvod $ u obje zelje.Ireciznije reeno to znaida je kolinik rada i kapitala"N3) veci za proizvod Z ne(o $+.oba proizvoda se proizvode uz konstantne prinose u odnosu na obi proizvodnje>ukoliko zelja 1

povea za 10 K iznos rada i iznos kapitala koji korsiti u proizvodnji proizvoda Z,njena proizvodnjaproizvoda Z takodje ce rasti za 10 K.

B.ne postoji kopletna specijalizacija>znai da ak i pri slobodnoj tr(ovini obje zelje nastavljaju daproizvode oba proizvoda.to znai da nijedan zelja ne spada u (rupu vrlo alihJ.ukusi su jednaki>znai da su preference tranje indentine u obje zeljeH.postoji perfektna konkurencija na oba proizvoda , oba faktora u obje zelje>znai da su proizvodjai,

potorai i tr(ovci porizvoda Z i $ u obje zelje isuvie ali da bi uticali na cjene, isto vai i zakorisnike i ponudjace rada i kapitala.

M.postoji perfektna obilnost faktora unutar zelje ali ne postoji edjunarodna obilnost faktora>znaida se rad i kapital slobodno kreu i da se krecu brzo iz (rana sa niski u (rane sa visoki prinosia.!adru(oj strani ne postoji edjunarodna obilnost faktora,tako da ce edjnarodne razlike postojati dok (odnea edjunarodne tr(ovine.

*.ne postoje transportni trokovi,carine niti ostale prepreke za slobodnu tr(ovinu.znaci da sespecijalizacija nastavlja sve dok se ne izjednace kroz tr(ovinu relativne"i apsolutne) cjene proizvoda.10.svi resursi su u potpunosti uposleni>znai da nea neuposlenih resursa ili faktora u obje zelje.11.edjunarodna tr(ovina izedju 2 zelje je uravnoteena>ukupan uvozGukupan izvoz

2J i 2H. .Aaktorska intenzivnost i raspolozivost faktoraL>O terija je terorija koparativnih predosti zasnovana na faktorskoj raspolozivost.LO teorija su(erieda do edjunarodne tr(ovine dolazi usled razliite relativne raspoloivosti faktora tj.da se svaka zeljaspecijalizuje za proizvodnju one vrse proizvoda koji u velikoj jeri koristi faktora proizvodnje koji onaobilato raspolaze.

Aaktorska intenzivnost znai da se u proizvodnji odredjeno( proizvoda koristi vea koliina tanoodredjeno( faktora kako bi se proizvodnja bila ekonoina tj.trokovi inialni npr.tekstil je radnointenzivan , el .ener(ija kapitalno intenzivna a zito zeljo intenzivna proizvodnja.Ovo ne znai da se proizvod oze proizvesti od 1 faktora proizvodnje niti da se ne oe proizvestidru(i kobinacijaa faktora proizvodnje.LO teorija je teorija koparat.prednosti jer se raspolozivost faktora ne jeri u apsolutni vec urelativni odnosia.edna zelja oe npr.raspola(ati veci ukupni obradivi povrinaa edjutirelevantan je odnos obradivih povrina sa broje stanovnika.Ovaj odnos utie na foriranje cjenakoritenja zelje i rada koje su relevantne za L>O teroriju.


22/25

2M.8lustracija LO teorije

3riva indiferenentnosti 8 je zajednika za obje zelje zbo( pretpostavke o jednaki ukusia.3rivaindiferentnosti 8 je tan(enta na krivu proizvodnih o(unosti zelje 2 utaki 7 i tan(enta krive

proizvodnih o(unosti zelje 2 u taki 7T.Ona odredjuje ravnotenu>relativnu cjenu proizvoda I7 uzelji 1 i I7T u zelji "na slici a).Ioto Ia[IaT zelja 1 ia koparativnu prednost u proizvodnji

proizvoda Z, a zelja 2 ia koparat.prednost u proizvodnji proizvoda $.Iri tr(ovini"slika b) zelja 1

proizvodi u taki @ i razjeno Z za $ stie u taku & u potronji"trou(ao @;&).4elja 2 proizvodi utaki @T i razjeno $ za Z stie u &T"koja se poklapa sa &).Obje zelje iaju koristi od tr(ovine jertroe na vioj krivoj indifentnosti 88.


23/25

2*.eontijev Iaradoksasili eontijev je kraje +0ih (odina 20.vijeka uoio kako je aeriki izvoz radnointenzivan a aerikiuvoz kada bi bio substituisan doai proizvodia kapitalno intenzivan.Ovo je suprotno LO teorei

budui da je 7erika prea ovoj teoriji trebalo da uvozi ranointenzivne proizvode a izvozi kapitalnointenzivne proizvode.Objanjenje za ovu pojavu vezano je za injenicu da 7erika uvozi proizvode sa visoko sadrzino

sirovine bez obzira da li su radno ili kapitalno intenzivni dok izvozi radno intenzivne ali se radi o visokokvalifikovanoj radnoj snazi i radi se sa visoki trokovia istraivanja i razvoja.?0.8ntra>industrijska tr(ovinae pojava da zelja istovreeno izvoi i uvozi iste proizvode odnosno proizvode koji se kalsifikuju u istecarinske i statistike kate(orije.Ova pojava je vezana za tr(ovinu izedju razvijenih zealja (dje se npr.istovreeno uvoze i izvozeautoobili.Objanjenje za ovu pojavu je najee vezano za ekonoiju obia, diferenciranje proizvoda iiperfektnu konkurenciju.


24/25

?1.Aoralni odel intra intraindustrijske tr(ovine

3riva D je kriva tranje, dok 95 predstavlja od(ovarajuu krivu ar(inalnih prihoda.3riva D ia silaznina(ib jer se radi o diferencirano proizvodu."Iosto no(a preduzea prodaju sline proizvode kriva

traznje je prilino elastina"D ia ali na(ib)./o znai d aala projena cjene uslovljava velikeprojene obia prodaje posatrano( preduzea.Oblik trino( or(anizovanja (dje postoje no(apreduzea koja prodjau diferencirane proizvode i (dje je lak izlazak i ulazak u industrijsku (ranu,nazivase onopolistika konkurencija.)4bo( to(a je 95[I.!ajbolji nivo proizvodnje za onopolistikikonkurentno preduzee je u taki &"? jedinice) u kojoj je 95G9;.Iri koliini XG? I G 7; G+F"/7:377) i to je ujedno i taka preokreta"prihodi obezbjedjuju sao noralan povraaj sredstava na du( rok)7; je kriva prosjenih trokova preduzea i ia silazni na(ib zbo( ekonoije obia proizvodnje.

?+.9jerenje intraindustrijske tr(ovine8ntraiindustrijska tr(ovina se jeri preko indeksa intraindustrijske tr(ovine, koji se izraunava na sledeinain6


25/25

?B.;iklus proizvodaOvo iz arketin(a treba nauciti iz skripte

??.5eprezentativna tranjaednostavan koncept koji kaze kako proizvodjai proizvode za doace trite a onda da bi iskoristili

prednosti ekonoije obia pokuaaju da izvoze te proizvode na inostrano trite i to trite (dje postoji

efektivna tranja to podrazujeva adekvatnu kupovnu o o od(ovarajue ukuse.

?2.!ovi odel>nova teorija edjunarodne tr(ovine Iola 3ru(anaObjasnjenje edjunarodne tr(ovine u uslovia (dje su nosioci tr(ovine onopolisitka i oli(opolistika

preduzea

zatvorenoj nacionalnoj privredi koju karakterie nopolistika privredna struktura proizvodjai iajuo(unost da poveaju cjene kako bi aksiizirali dobiti edjuti sa otvaranje zelje konkurencijaraste to dovodi do pada cjena i vee raznovrsnosti proizvoda i istovreeno iz trita ispadaju najslabili

proizvoai tako da oni koji nastave da posluju o(u da poveavaju obi proizvodnje i tako iskoristeprednosti ek.obia

Documents

medjunarodna sva pitanja