VIA KOLA ZA POSLOVNE SEKRETARE

Vesna Strameterov

AKCIJSKI KAPITAL, AKCIJE

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

VIA KOLA ZA POSLOVNE SEKRETARE I MENADMENT

VASE STAJIA Br.6

NOVI SAD

S E M I N A R S K I R A D

TEMA: AKCIJSKI KAPITAL, AKCIJEPREDMET: OSNOVI EKONOMIJESTUDENT:

MENTOR:NOVI SAD

2006

SADRAJ:

1. UVOD...................................................................................................................................32. AKCIJE.................................................................................................................................3

2.1. PODELA AKCIJA................................................................................................................42.2 .OSTALE PODELE AKCIJA...............................................................................................5

3. SASTAVNI DELOVI AKCIJA............................................................................................7

3.1. PLAT AKCIJE....................................................................................................................7

3.2. KUPONSKI TABAK............................................................................................................7

3.3. CENTRALNI REGISTAR HARTIJA OD VREDNOSTI.................................................... 7

4. AKCIJSKI KAPITAL............................................................................................................8

5. PRAVA IMAOCA-VLASNIKA AKCIJA............................................................................8

6. KODUCIRANJE AKCIJA....................................................................................................9

7. CENE AKCIJA.....................................................................................................................9

7.1. KORIGOVANA KNJIGOVODSTVENA CENA AKCIJE................................................10

8. KONVERZIJA AKCIJA......................................................................................................109. ZALAGANJE AKCIJA..................................................................................................... ..1110. KUPOVINA I PRODAJA AKCIJA.....................................................................................11

11. PONUDA ZA PREUZIMANJE AKCIJA............................................................................1112. OTKUP SOPSTVENIH AKCIJA.........................................................................................1213. BESPLATNE AKCIJE.........................................................................................................12

13.1. INTERNE RADNIKE AKCIJE.......................................................................................1314. ZAKLJUAK......................................................................................................................13LITERATURA............................................................................................................................151.UVOD

Kapitalnim hartijama od vrednosti nazivaju se hartije od vrednosti trita kapitala, odnosno efekti. Efekti, u stvari, predstavljaju deo hartija od vrednosti sa kojima se posluje na tritu kapitala, bez obzira kako je ono organizovano. Efekti su hartije od vrednosti koje pismeno potvruju pravo potraivanja ili uea i kao takve sadre bezuslovno, ili uslovno pravo na stalan prihod. Unutar jedne vrste odlikuju se i meusobnim pravom zastupanja.Glavna podela finansijskih trita je ona koja ih svrstava u dve osnovne kategorije:

a) trite novca( kratkorono trite), b) trite kapitala ( dugorono trite).

Trite kapitala je segment finansijskih trita na kome se trguje finansijskom aktivom iji je rok dospea dui od jedne godine. Na ovom tritu prevashodno se trguje dugoronim hartijama od vrednosti, instrumentima duga i vlasnikim instrumentima. Eminenti na ovom tritu dolaze do sredstava za svoje dugorono finansiranje. Posebnu ulogu imaju takozvani institucionalni investitori ( institucione kompanije i fondovi, penzioni fondovi, osiguravajua drutva i drugo.), jer su oni najvei vlasnici pojedinih oblika finansijske aktive.

Uee u kapitalu pravnih lica predstavlja vid dugoronog plasmana koji nastaje kada je profitna stopa u kompanijama u koje se ulae vea od trine kamatne stope, kada se eli uestovati u upravljanju, kada se eli ui na novo trite i slino. Ulozi mogu biti trajni i predstavljaju vid dugoronog plasmana, kojim se omoguuje sticanje ili uveavanje kapitala.

Dugorone akcije, obveznice, hibridni instrumenti koji ukljuuju obeleja akcija i obveznica , predstavljaju najznaajnije dugorone hartije od vrednosti kojima se trguje na trzitu kapitala. Dugoroni finansijski plasmani realizuju se najveim delom kroz dugorone HOV posredstvom trita kapitala. U naoj zemlji trite kapitala nije dovoljno razvijeno, odnosno evidentan je nedostatak adekvatnog trinog materijala za realizaciju ovakvog oblika finansijskog plasmana.

Na tritu kapitala i u njegovoj transformaciji najznaajniju ulogu imaju akcije od suficitnih do deficitnih ekonomskih jedinica. Akcije ne izdaju samo krajnje deficitne ekonomske jedinice ve i intermedijarne finansijske institucije. One su znaajne ne samo u transformaciji finansijske tednje ve i u formiranju svojinske i upravljake strukture privrednih subjekata kao i u njihovom restrukturisanju.

2.AKCIJE

Akcije predstavljaju vlasnike hartije od vrednosti ijom kupovinom ( posedovanjem ) stie se vlasnitvo nad delom kapitala akcionarskog drutva.

Akcije izdaje akcionarsko drutvo (ili komanditno drutvo), sa odreenom nominalnom vrednou koja predstavlja deo njegovog osnovnog kapitala. Iz toga proizilazi injenica da akcije slue kao dokaz da je njihov vlasnik ili imalac uneo i uplatio odgovarajui novani iznos ili ulog u usnovnu glavnicu akcionarskog drutva. Akcije mogu izdavati i banke, finansijske i osiguravajue organizacije.

Vlasnik akcija ustvari poseduje deo kapitala preduzea, i po osnovu veliine svog akcijskog udela ostvaruje pravo na trajan prihod u obliku dividende. Taj prihod je promenljiv i zavisi od visine iste dobiti ili profita akcionarskog drutva, njegove poslovne i razvojne politike. Vlasnik takoe stie pravo na:

-upravljanje

-likvidacioni ostatak u sluaju likvidacije preduzeaAkcija reprezentuje deo kapitala drutva kojim ono raspolae u toku poslovanja i rada. Vlasnik akcije moe raspolagati samo kupljenim akcijama, a ne kapitalom koji on predstavlja u glavnici akcionarskog drutva. Kao hartije od vrednosti akcije su nedeljive. Prava koja proizilaze iz vlasnitva i posedovanja akcija ne mogu se deliti na dva ili vie lica. Ukoliko postoji vie od jednog vlasnika akcije, u akcionarskom drutvu oni ine jednog akcionara, a u knjigu akcija se upisuje jedno ime,odnosno ime zajednikog opunomonika.

Razlikuju se dva znaenja:

1) udeo koji svaki uesnik u akcionarskom drutvu ima u imovini drutva (njegov osnovni udeo);

2) isprava pomou koje njen imalac stie pravo uea u raspodeli dobiti akcionarskog drutva (dividende). Osnovni kapital drutva podeljen je na akcije ija je najnia nominalna vrednost odreena zakonskim propisima. Maksimalna nominalna vrednost se odreuje statutom drutva, odnosno ugovorom zakljuenim izmeu uesnika u drutvu. Pod pojmom akcija najee se podrazumeva isprava koja se izdaje uesniku drutva koji uplati svoj udeo i na osnovu koje se stie pravo kako na uee u organima upravljanja drutva tako i u raspodeli njegove dobiti.

Akcije se izdaju, po pravilu, u obliku hartija od vrednosti koje glase na ime ili na donosioca. Mogue je i izdavanje akcija po naredbi. Pravilo je da se akcije mogu prenositi bez obzira kako je vlasnik odreen.

Akcije mogu biti osnivake i nove; nove akcije se emituju radi poveanja kapitala akcionarskog drutva. Jednom izdate akcije nikada se ne povlae sa sekundarnog trita akcija tako da je obim novih deonica relativno mali u odnosu na njihov ukupan iznos.

.

2.1.PODELA AKCIJA1) s obzirom na vreme kada se izdaju, na :

a) privremene (obino se izdaju prilikom osnivanja drutva, i traju sve dok imalac takve akcije ne uplati u potpunosti odreenu svotu na ime svog udela u drutvu, nakon ega se privremene akcije povlae i zamenjuju se stalnim) i

b) stalne2) s obzirom na sadrinu prava koje daju imaocima, na:

a) obine (redovne), imaoci ovih akcija uivaju prava koja su statutom predviena za sve uesnike drutva i

b) prioritetne ( povlaene) imaoci ovih akcija imaju izvesne privilegije u odnosu na ostale uesnike; obino imaju pravo na veu dividendu, pravo da prvenstveno oni budu birani u organe upravljanja drutva i sl.; izdaju se najee prilikom poveavanja osnovnog kapitala drutva, a obino su namenjene novim akcionarima

Akcije bez prava glasa Omoguuju uee u dobiti drutva i likvidacionoj odnosno steajnoj masi. Vlasnici ovih akcija ne mogu upravljati drutvom, a motiv njihovog izdavanja je naplata dividende. Ukoliko se dividenda ne isplati u roku od dve godine, ove akcije se konvertuju u akcije sa pravom glasa ( redovne akcije).

Uitnike akcije. Predstavljaju akcije bez nominalne vrednosti sa pravom udela nakon isplate odreenog dela dividende akcionarima, vlasnicima ostalih vrsta akcija. Ove akcije ne postoje u domaem zakonodavstvu, a cilj njihovog izdavanja je naknada za usluge odreenim licima, u sluaju ostvarivanja ekstra profita kompanije, irenje poslovanja drutva i slino.

Akcije se meusobno razlikuju i po broju glasova koji pripadaju imaocima prilikom donoenja odluka u organima drutva. Sa stanovita vlasnikog rizika, akcije su riziniji finansijski instrument od obveznica, jer akcionarsko drutvo prvo mora da isplati kamate na izdate obveznice, pa tek onda da raspodeljuje dividende. Meutim u uslovima inflacije akcije su manje rizini finansijski instrumenti. Akcije imaju varijabilnu dividendu koja zavisi od visine dobiti preduzea.

2.2.OSTALE PODELE AKCIJA1) Prema nainu na koju valutu glase,akcije se mogu podeliti:

a) Akcije na domau b) Akcije na stranu valutu

2) Podela akcija sa dodatnim novanim davanjima i sa povremenim novanim davanjima.

3) Podela na garantovane i negarantovane akcijea) Garantovane: Zagarantovana isplata dividende.

b) Negarantovane: Negarantovana isplata dividende.

4) Podela prema pravu uea u kapitalu. Prema istoj akcije se dele na obine (redovne) i prioritetne( povlaene).

Prioitetne akcije mogu biti:a) Kumulativne: koje daju prioritetno pravo na isplatu svih jo neisplaenih dividendi, pre nego to se imaocima obinih akcija u skladu sa odlukom o izdavanju akcija isplate bilo kakve dividende.

b) Participativne: Daje pravo imaocu,pored utvrene prioritetne dividende i na isplatu dividende koje pripadaju imaocima obinih akcija u skladu sa odlukom o izdavanju.

c) Participativno-Kumulativne (meovite akcije) : Predstavlja kombinaciju predhodne dve podele i retko se primenjuje u praksi.

Prema podeli postoje i donatorske, zajednike, besplatne, akcije sa premijom i druge.

Razlika izmeu akcija i npr. obveznica je u tome to su obveznice dunike hartije od vrednosti, i sa sobom nose obavezu izdavaoca da investitoru vrati pozajmljena sredstva, dok sredstva uloena u akcije sadre rizik da ne budu vraena, ukoliko na primer doe do likvidacije preduzea. Sa druge strane, akcije pruaju i veu mogunost ostvarivanja dobiti na uloena sredstva, bilo po osnovu porasta cene akcija bilo po osnovu dividende koja se distribuira akcionarima ukoliko preduzee ostvari pozitivan finansijski rezultat.

Akcionar: fiziko ili pravno lice koje je vlasnik akcija u akcionarskom drutvu i koje kao takvo vri svoja imovinska i korporacijska prava u akcionarskom drutvu; kupovinom akcija stie pravo na prisvajanje dividendi, i rezidualni je poverilac neto imovine akcionarskog drutva.

Akcije na ime izdaju se na ime njihovog vlasnika (imaoca) i u njima je navedeno ime ili firma, mesto stanovanja i zanimanje vlasnika. Ti podaci se moraju uneti u knjigu akcionara akcionarskog drutva (akcionarsku knjigu). Osnivake akcije se najee izdaju kao akcije na ime, ali nije obavezno. Akcije na ime mogu glasiti samo na jedno lice, pravno ili fiziko, kada pravo koje je u toj akciji zagarantovano moe ostvariti samo lice koje je u njoj naznaeno, tj. upisano u knjigu akcionara, ili njegov pravni naslednik. Mogu se prenostiti indosamentom pismenom izjavom na samoj ispravi, kao i predajom akcije. Statut akcionarskog drutva moe predvideti prenos takve akcije samo uz njegovu saglasnost. Tada je re o tzv. vinkuliranoj akciji na ime, koja je, prema zakonskoj regulativi, hartija od vrednosti po naredbi. Karakteristika tih akcija je da je njihov promet otean.

Akcije na donosioca akcije iji se vlasnik (imalac) smatra nepoznatim i neodreenim akcionarem (imalac nije poimenino naveden). U slogu akcije mora biti naznaeno da njen donosilac ima sva prava predviena odlukom o izdavanju akcija i statutom akcionarskog drutva. Vlasnik ove akcije moe da zahteva isplatu objavljene dividende, kao i ostvarivanje svih drugih prava koja proistiu iz vlasnitva nad tom klasom akcija. Prenose se bez ogranienja prostom

predajom iz ruke u ruku, za ta je potreban samo obian dogovor, te su zbog toga veoma pogodne za trgovinu. Pretpostavlja se da su imaoci ovih akcija njihovi zakonski vlasnici, dok se ne dokae suprotno. Razlikuju se prema serijskom i kontrolnom broju. Ako akcionarsko drutvo izdaje vie serija akcija na donosioca, onda se one mogu razlikovati i prema broju serije, ali i po

nominalnom iznosu na koji glase.

3.SASTAVNI DELOVI AKCIJA.

Svaka akcija se sastoji iz dva dela,odnosno njeni bitni elementi su : Plat akcije i Kuponski tabak.

3.1.PLAT AKCIJEUskladu sa Zakonom o HOV mora da sadri odreene elemente koje svaka akcija poseduje, predstavlja znaajni i osnovni deo svake akcije.U njemu moraju biti svi oni elemanti koje je zakonodavac predvideo.Radi se o sledeim bitnim elementima:

1) Firma i sedite emitenta ( idavaoca akcije)

2) Oznaka serije sa kontrolnim brojem akcije.

3) Oznaka koja garantuje o kojoj se vrsti hartije od vrednost radi i vrsti akcije.

4) Redosled emisije, ukupan obim emisije, nominalna vrednost akcije i broj.

5) Firma , odnosno ime kupca ili oznaka na koga glasi akcija.

6) Mesto i datum izdavanja akcije, sa faksimilom potpisa ovlaenog lica-emitentai peatom emitenta( izdavaoca).

7) Pravo iz akcije.

3.2.KUPONSKI TABAKKuponski tabak ima veliki praktian i pravni znaaj, jer se pomou njega donosiocu kupona isplauje dividenda. Tako se isecanjem kupona iz kuponskog tabaka obraa izdavaocu za naplatu dividende u odreenoj godini. Shodno Zakonu o HOV l. 15.st. 3 Kuponski tabak sadri sledee elemente:

1) Firma i sedite emitenta.

2) Oznaka serije sa kontrolnim brojem akcije po kojoj se dividenda isplauje.

3) Radni broj kupona za naplatu dividende

4) Kalendarska godina za koju se dividenda isplauje.

5) Faksimili potpisa ovlaenog lica emitenta

.

3.3.CENTRALNI REGISTAR HARTIJA OD VREDNOSTI

Javno preduzee koje obavlja poslove centralne slubene evidencije o nosiocima i pravima iz dematerijalizovanih hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, pravima treih lica na hartijama od vrednosti i obavlja poslove kliringa i saldiranja hartija od vrednosti i novanih obaveza nastalih po osnovu poslova sa hartijama od vrednosti. (Zakon o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijsih instrumenata-link)

CFI kod- oznaka hartija od vrednosti odreenog izdavaoca iz koje zakoniti imaoci tih hartija ostvaruju svoja prava, s obzirom na klasu, odnosno seriju tih hartija. CFI kod se sastoji od niza slovnih znakova kojima se identifikuju vrsta hartija od vrednosti, pojedinana prava iz te hartije i druga bitna obeleja, na nain propisan ifarnikom vrsta hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.

ISIN broj- sastoji se od kombinacije niza slovnih znakova i brojeva, kojima se identifikuju zemlje izdavanja hartija od vrednosti, izdavalac, vrsta hartije od vrednosti i druga bitna obeleja te hartije.

4.AKCIJSKI KAPITAL Predstavlja ukupan iznos kapitala obezbeen emisijom i plasmanom akcija kao hartija od vrednosti vlasnikog karaktera. Vlasnitvo je akcionarskog drutva i ine ga osnivaki (akcijski) kapital i kapital sadran u svim rezervama. Ralanjen je u akcije, i predstavlja zbir nominalnih vrednosti svih akcija. Formira se emisijom i uplatom akcija u novcu, stvarima ili pravima.

Postoje dva naina za formiranje akcijskog kapitala:

1) ukupna osnovna glavnica utvrena u statutu akcionarskog drutva upisuje se do osnivanja drutva - reim fiksnog akcijskog kapitala, o ijem poveanju ili smanjenju odluuje skuptina akcionarskog drutva;

2) reim ovlaenog kapitala po kome se doputa da se akcije izdaju povremeno, a odluku o tome donosi uprava drutva.

Akcijski kapital je osnovni izvor finansiranja akcionarskog drutva. To je permanentni kapital preduzea koji se moe menjati poveanjem (dokapitalizacijom) ili, to je ree, smanjivanjem. Vrednost mu je odreena nominalnom vrednou autorizovanih i prodatih akcija, a visina mu se utvruje u statutu pri osnivanju akcionarskog drutva. Tako pribavljen, akcijski kaptal ne predstavlja vlasnitvo preduzea kao entiteta, ve njegovih eksternih suvlasnika. Iskazuje se u pasivi bilansa drutva za svaku vrstu akcija odvojeno: broj povlaenih akcija, broj plasiranih akcija i njihova nominalna vrednost. U SAD-u se u praksi obino primenjuje tzv. "open pricing" model plasiranja akcijskog kapitala, kod koga se cene akcija formiraju i menjaju tokom same inicijalne ponude.

5.PRAVA IMAOCA-VLASNIKA AKCIJA

Prema Zakonu o privrednim drutvima Akionar ima:

-Pravo kontrole (glasa)- ovo pravo podrazumeva pravo glasa na Skuptini akcionara. Vlasnici prioritetnih akcija najee ne poseduju ovo pravo,

-Pravo na deo dobiti- podrazumeva pravo na dividendu -isplata odreenog novanog iznosa po akciji na raun u banci lanu Centralnog registra, i u reinvestiranju dobiti uee u emisiji akcija, definisane na osnovu opredeljenog dela dobiti za raspodelu po ovom osnovu,

-Pravo pree kupovine- omoguava vlasniku akcije sa ovim pravom da pri novoj emisiji akcija iskoristi svoje pravo i kupi deo akcija iz nove emisije, kako se ne bi naruavala struktura vlasnitva.-Pravo na uvid u poslovne rezultate akcionarskog drutva- podrazumeva omoguavanje uvida akcionaru u osnovne finansijske izvetaje- bilans stanja, bilans uspeha...

-Pravo na srazmerni deo steajne ili likvidacione mase- podrazumeva isplatu akcionara u sluaju steaja ili likvidacije akcionarskog drutva. Ovo pravo je rezidualnog karaktera, tj. akcionarsko drutvo nema zakonsku obavezu da isplauje akcionara. U sluaju steaja ili likvidacije, akcionarsko drutvo prvo isplauje vlasnike obveznica, zatim vlasnike prioritetnih akcija i na kraju vlasnike obinih akcija

-Pravo na transfer akcija- podrazumeva pravo na slobodnu prodaju akcija tj. akcionarima nije potrebna saglasnost menadmenta ili drugih akcionara da bi prodavali svoje akcije. Naravno, preduslov je da se akcije kotiraju na Beogradskoj Berzi.

- Akcionar nema :

-Pravo da zakljui Ugovor kojim se akcionar ili punomonik obavezuje da e glasati po uputstvima akcionarskog drutva ili lana upravnog odbora, direktora ili lana izvrnog odbora, ili kojim se akcionar obavezuje da e koristiti pravo glasa na odreeni nain ili da nee glasati, u zamenu za pogodnosti ili druge usluge koje mu odobri drutvo ili lan upravnog odbora, direktor ili lan izvrnog odbora drutva (l. 295)

-Pravo da glasa u Skuptini kada se odluuje o njegovom oslobaanju ili smanjenju njegovih obaveza prema drutvu; pokretanju ili odustajanju od spora protiv njega; odobravanju poslova u kojima postoji sukob interesa izmeu njega i drutva u skladu sa zakonom. (l. 300)

6.KODUCIRANJE AKCIJA

Jeste liavanje kupca akcije njegovih prava iz akcije ili privremenice-privremene akcije, najee iz razloga to nije u predvienom i naknadnom roku , izvrio uplatu akcije, odnosno to je kasnio sa unoenjem uloga.

Nai raniji propisi i Zakon o preduzeima i Zakon o hartijama od vrednosti nisu sadrali odredbe o liavanju kupca njegovih prava iz akcija, odnosno akcionara koji nije izvrio obavezu uplate nominalne vrednosti akcije. Meutim Zakon o preduzeima iz 1996.god.(lan 225.ovog zakona), predvia da ako akcionar u ostvljenom naknadnom roku kasni sa uplatom akcija ili unoenjem uloga, uprava A.D. moe takvom licu oduzeti privremenu akciju (iskljuenje akcionara). Iskljueni akcionar odgovara akcionarskom drutvu za neuplaeni iznos prodajom akcija na berzi ili javnoj licitaciji, odnosno ako se ne naplati od njegovih prethodnika upisanih u knjigu akcionara, u sluaju prenosa privremene akcije na drugo lice.

Liavanje prava iz akcije treba da bude regulisano statutom akcionarskog drutva, odnosno ugovorom o osnivanju akionarskog drutva, za akcije prve emisije jer takvo reenje mora da ima normativnu osnovu.

7.CENA AKCIJE

Emisija akcija peduzea koje ih emituje dosi novano primanje, ali finansiranje putem akcija proizvodi i odreene trokove i ima svoju cenu. Emisija akcija ima trokove emisije koje ine trokovi izrade elaborata, tampanja akcija, prognoze, propagande, posrednika i sl. Ovo su proseni trokovi koji predhode isplati dividendi i umanjuju ukupna novana primanja od prodaje redovnih akcija.

Nivo cena akcija na tritu kapitala govori o perspektivama akcionarskog drutva .Akcije imaju svoju nominalnu, knjigovodstvenu , trinu i realnu cenu.

Cenovni inkrement- najmanje dozvoljeno uveanje cene u odnosu na poslednju postignutu cenu za svaku vrstu hartija od vrednosti.

Nominalna vrednost akcije predstavlja novani iznos po kojoj se emituju akcije i po kojoj se registruju u knigovodstvu preduzea emitenta. Ovu vrednost, po pravilu, odreuje skuptina akcionarskog drutva. Napomenimo da se u sluaju emitovanja akcija bez nominalne vrednosti, za njihovu nominalnu vrednost po kojoj se evidentiraju u knjigovodstvu preduzea uzima postignuta prodajna cena.

Kod obinih akcija knjigovodstvena i nominalna vrednost se izjednaavaju samo u momentu emisije akcija. Kasnije knjigovodstvena vrednost obinih akcija, koja predstavlja raunovodstvenu kategoriju, dobija se kao kolinik ukupne knjigovodstvene vrednosti akcionarskog kapitala (koji predstavlja zbir nominalne vrednosti emitovanih akcija, emisione premije-aia i zadrane dobiti) i ukupnog broja emitovanih akcija.

Trina vrednost akcije jeste vrednost koja se utvruje na sekundarnom tritu kapitala (na kome se obavlja kupovina i prodaja ve emitovanih akcija) na bazi odnosa ponude i tranje za istom. Ova vrednost moe biti jednaka, manja ili vea od nominalne vrednosti akcije. Ukoliko se emisija akcija vri po trinoj vrednosti koja je via od njene nominalne vrednosti kae se da je izvrena prodaja sa aiom (emisionom premijom). U obrnutom sluaju, kae se da je izvrena prodaja uz tzv. diskont. Trina vrednost akcija se svakodnevno menja pod uticajem brojnih faktora: informacija o ostvarenim i oekivanim poslovnim rezultatima akcionarskog drutva, najave i realizacije menadera i akvizicija, promene kamatnih stopa, stope inflacije, poreske stope, politikih dogaaja i sl.

Realna vrednost akcija, koja se jo naziva i unutranjom vrednou akcija, je od izuzetnog znaaja za investitore prilikom donoenja odluka o tome da li i u koje akcije da investiraju. Naime, ukoliko je trina vrednost akcije nia od njene prave (realne) vrednosti on e se odluiti da kupi te akcije. Vai i obrnuto, ukoliko je tekua trina vrednost akcija via od njihove realne vrednosti, on e se odluiti da ih proda. Realna vrednost obinih akcija, koja nije nita drugo do teorijski utvrena trina vrednost, se moe izraunati na vie naina. Jedan od najeih naina svakako je metoda diskontovanja dividende prema kojoj se realna vrednost akcija utvruje kao sadanja vrednost svih buduih dividendi koje e vlasnik istih moi da ostvaruje po osnovu vlasnitva nad njma.

7.1. KORIGOVANA KNJIGOVODSTVENA VREDNOST AKCIJAUtvruje se tako to se ukupna aktiva umanjuje za iznos gubitka i iznos ukupnih obaveza (obaveze,odloeni revalorizovani dobitak,dugorona rezervisanja i pasivna vremenska ogranienja),podeljena sa emitovanim brojem akcija emitenta,srazmerno njihovoj knjigovodstvenoj vrednosti.

8. KONVERZIJA AKCIJA

Podrazumeva zamenu akcija jedne vrste za akciju druge vrste,kao i zamenu akcija jednog roda za akcije drugog roda.Odluka o emitovanju akcije, predvia i ovakvu mogunost zamene-konvertovanje akcija, postoji mogunost za zamenu akcije na ime u akciju na donosioca i obratno. Pri konvertovanju akcija zahteva se da one budu priblino iste nominalnoj vrednosti, ali se moe dogoditi da se akcija vee nominalne vrednosti zameni-konvertuje u vie akcija manje nominalne vrednosti( npr. Akcija od 10.000.00 din. Konvertuje se u pet akcija po 2.000.00 din.).

9. ZALAGANJE AKCIJA

Akcija se moe zalagati radi obezbeenja potraivanja prema duniku.Akciju moe zaloiti sam dunik ali i tree lice,u ime i za raun dunika. Akcija se najee zalaze po ugovoru o zalogu ,kojim su jasno precizirana prava i obaveze zalogoprimca i zalogodavca. Po osnovu zaloenih akcija, banka moe odobriti kredit zalogodavcu. Ovakvo kreditiranje zahteva zakljuivanje posebnog ugovora izmeu banke kao zalogoprimca i zalogodavca ili lica koje zalae akcije, na osnovu kojih banka odobrava kredit zalogodavcu, pri emu zaloene akcije predstavljaju sredstvo obezbeenja kredita. Pri tome banka se obezbeuje za dati kredit posedovanjem akcije kao zaloga ako u sluaju dospelosti kredita ,njegov korisnik ne vrati dobijeni kredit banci.

10. KUPOVINA I PRODAJA AKCIJA

Kupovina i prodaja akcija moe se obavljati putem berzi, kao i putem specijalizovanih organizacija za promet hartija od vrednosti Kupoprodaja akcija se moe izvriti neposredno izmeu imaoca i prodavca, izmeu akcionarskog drutva i novog pribavioca, kupca , novog akcionara, kada se postigne puna saglasnost o ceni akcije koja je predmet kupoprodaje. Osim toga akcije se mogu prodavati i preko banaka. Banka se pojavljuje u ulozi posrednika izmeu akcionarskog drutva i novog akcionara. Udrugom sluaju banka se pojavljuje kao kupac akcija na svoje ime od akcionarskog drutva. Tako kupljene akcije , banka moe distribuirati dalje novim kupcima.

11.PONUDA ZA PREUZIMANJE AKCIJA

Ponuda za preuzimanje akcija odreenog preduzea predstavlja nain da odreeno lice, pravno ili fiziko, stekne 25% ili vie akcije sa pravom glasa odreenog preduzea. Nakon obavetavanja, akcionari mogu prodati svoje akcije ponudiocu tako to e iste deponovati na raun deponovanih hartija od vrednosti koji se otvara u Centralnom registru hartija od vrednosti. Ponuda odobrena od strane Komisije za hartije od vrednosti ne moe trajati manje od 21 dan, to je dovoljno dug period da svi akcionari koji to ele, deponuju svoje akcije. Ako je ponuda za preuzimanje uspeno zavrena, obavetenje o tome se takoe dostavlja svim lanovima Centralnog registra hartija od vrednosti.

Blok trgovanje- predstavlja blok transakciju ciji je predmet hartija od vrednosti kojom se trguje na berzanskom ili slobodnom berzanskom tritu, a koja je zakljuena van berzanskog sastanka na kome se trguje metodom preovladujue cene ili metodom kontinuiranog trgovanja, u bilateralnom odnosu jednog kupca i jednog prodavca, a prema uslovima propisanim Pravilima poslovanja Beogradske berze a.d. Beograd.

.

12.OTKUP SOPSTVENIH AKCIJA

Otkup sopstvenih akcija predstavlja finansijsku operaciju koja proizvodi suprotne uinke od emisije akcija.Akcionarsko drutvo povremeno otkupljuje svoje akcije, na ovaj nain akcionari vre povraaj novca koji su uloili u akcionarsko drutvo. Time se sopstvene akcije pretvaraju iz instrumenata finansiranja i kapitalizacije u instrument definansiranja i dekapitalizacije. Novi vlasnik ovih akcija je akcionarsko drutvo. Meutim ove akcije novom vlasniku ne daju pravo upravljanja, pravo na dividendu niti pravo na likvidacione mase. Otkupljene akcije uvaju se u trezoru A.D. pa se zato nazivaju trezorskim akcijama.

Otkup sopstvenih akcija najee dovodi do poveanja zarade po akciji, dividende po akciji i do poveanja trine vrednosti, zbog toga to se otkupom smanjuje broj akcija na koje se rasporeuje nepromenjena masa neto dobitka.

Motiv zbog kojih preduzea otkupljuju svoje akcije su:

1) Smanjenje osnovnog kapitala preduzea.

2) Stabilizacija dividende i trine cene akcija.

3) Eliminisanje vika novca.

4) Spreavanje preuzimanja nadzora nad A.D.

5) Restruktuiranje A.D. a posebno radi promene u strukturi vlasnitva i upravljanja preduzeem.

Najei razlog otkupa sopstvenih akcija je potreba da se smanji osnovni kapital. U nepovoljnim privrednim uslovima preduzee treba da smanji obim poslovanja i obim angaovanosti kapitala. Utakvoj situaciji preduzee odlae svoja ulaganja i ne razvija se. Otkupu sopstvenih akcija preduzee esto pristupa kada nije u mogunosti da isplati dividendu i da zadri pad trine cene akcije .Akcionari se u tom sluaju opredeljuju da prodaju akcije na tritu kapitala.Poveana ponuda akcija izaziva pad njihove cene na tritu. U cilju zaustavljanja pada dividendne stope i obezvreivanja akcije, preduzee otkupljuje sopstvene akcije, ime se stabilizuju dividende i trine cene akcija.

13. BESPLATNE AKCIJE

Prema Zakonu o privatizaciji iz 2001 godine po kome je 70% firme prodato putem javnog tendera, definisana je i obaveza da se 15% akcija drutvenog (dravnog) kapitala deli besplatno bivim i sadanjim radnicima srazmerno stau ostvarenom u toj firmi, pod uslovom da svoje pravo na besplatne akcije nisu do sada koristili u nekoj drugoj firmi po starom Zakonu o privatizaciji iz 1997. godine.

Kada trina vrednost akcija prekomerno poraste u odnosu na nominalnu vrednost, akcionarsko drutvo moe vlasnicima akcija u odreenoj proporciji izdati nove akcije i to bez novnaene nadoknade tz. besplatne akcije .Tako dobijene akcije od drutva su samo prividno besplatne, jer nju sticalac faktiki ne plaa ali one predstavljaju ustvari ostvarenu dobit svih vlasnika akcija. Uveana dobit, vee rezerve A.D.i druga sredstva kojima se uveava imovina A.D. su baza za izdavanje besplatnih akcija u odreenoj proporciji dotadanjim vlasnicima i imaocima akcija. Besplatno izdatih akcija bie onoliko u drutvu , koliko u njima ima novanih sredstava sa kojima je prikriveno njihovo izdavanje. Ovakve akcije se nazivaju gratis ili slobodne akcije.

13.1. INTERNE RADNIKE AKCIJEInternim akcijama se smatraju radnike akcije, poto ih akcionarsko drutvo prodaje radnicima,zaposlenim u akcionarskom drutvu ( interno). Ove akcije ,najee se prodaju radnicima uz popust odnosno uz povlaenu cenu a esto su se u zemljama Istone Evrope delile i besplatno npr.Maarska,eka.

Ove radnike interne akcije glase na ime i mogu se prenositi indosamentom,samo na radnike zaposlene u akcionarskom drutvu ili njihove penzionere.Usluaju smrti radnika ,prestanka radnog odnosa akcionarskom drutvu pripada pravo da otkupi akcije svog radnika.A.D. je obavezno da akcije kupi po trinoj ,ali ne ispod nominalne vrednosti akcija.Interne radnike akcije daju pravo vlasniku-radniku istovetna prava kao i ostalim akcionarima.

Ove radnike akcije su u ogranienom prometu,jer A.D. ima pravo pree kupovine ovih akcija,ak i u sluaju kada ih radnik zbog prestanka radnog odnosa eli da otui.Ove akcije radnik ne moe slobodno da prodaje izvan drutva,ve ih prvo mora ponuditi akcionarskom drutvu.

14.ZAKLJUAK

Moglo bi se istai da je akcija prenosiva hartija od vrednosti koja glasi na deo osnovnog kapitala akcionarskog drutva, koji je imalac ili vlasnik akcije uneo kao udeo-ulog u akcionarsko drutvo. Dakle osnovni kapital akcionarskog drutva podeljen na odreeni broj akcija ( udela). Akcionar moe biti svako pravno ili fiziko lice ija je odgovornost ograniena do visine uloga i koje je vlasnik najmanje jedne akcije u drutvu.Jedan akcionar u drutvu moe raspolagati sa veim brojem akcija, odnosno imati vei broj udela u drutvu. Sa izdavanjem akcija prikupljaju se odreena sredstva u akcionarskom drutvu kao udeli. U pogledu imovinskih prava, akcionar ima pravo da uestvuje u profitu drutva u obliku dividende, da dobije deo preostale imovine nakon likvidacije, da dobije besplatne akcije ukoliko je to predvieno statutom drutva, da proda ili pokloni deo svojih akcija, prioritetno pravo u sluaju nove emisije, pravo da sa akcijama izmiruje dunike obaveze. Akcionarsko drutvo kao pravna forma organizovanja preduzea apstrahuje linost akcionara, poto akcije a ne linosti reprezentuju uee u akcionarskom drutvu. Akcije su stalne komponente i vezivno tkivo drutva, a ne lica koja ih poseduju.Ta se lica kupoprodajom akcija menjaju za vreme ivota akcionarskog drutva. Zato ona u akcionarskom drutvu nisu odgovorna prema treim licima. Uneti ulog akcionara, ulazi u imovinu drutva i akcionar ne moe sa tim ulogom ,odnosno udelom slobodno raspolagati, jer to postaje imovina itavog drutva. Meutim akcionar u naelu,slobodno moe raspolagati akcijom.

Kada su u pitanju upravljaka prava akcionara-imaoca akcije,onda je potrebno istai da se ona odnose na akcije sa pravom upravljanja.To pravo upravljanja izraava se putem broja glasova u skuptini drutva.Stim u vezi ove akcije mogu biti sa jednim ili vie glasova u skuptini drutva.

Akcije glase na novac nikada na robu. Akcije se esto nazivaju i deonicama ( kao u ranijem Zakonu hartijama od vrednosti iz 1989 godine i Zakonu o preduzeima iz 1988 godine).da bi oznaile deo osnovne glavnice u akcionarskom drutvu.Tako se osnovni kapital, osnovna glavnica odreenog akcionarskog drutva deli na odreeni broj akcija. Akcije iako su izraene u novcu, mogu se uplatiti i u stvarima i pravima izraenim u novcu. Kupac ih moe isplatiti odjednom ili u rate. Koja e prava dobiti akcionar, imalac akcije zavisi od toga kako su ta prava odreena zakonom i aktima akcionarskog drutva pri izdavanju akcija. Pored toga to svaka akcija sadri u sebi pravo uea u dobiti akcionarskog drutva, svaka akcija ne daje imaocu akcije-akcionaru ista prava.

Pravo uea u dobiti akcionarskog drutva je zasnovano, svega, na oplodnju uloenog kapitala-udela ,od strane akcionara u drutvu. Osim navedenog , imalac akcija koje su izdate kao akcije sa pravom uea u upravljanju imae pravo na upravljanje.Takvo pravo na upravljanje, dae imaocima redovna ( obina) akcija. Obina akcija daje pravo akcionarima pored prava na uee u dobiti akcionarskog drutva, pravo na deo likvidacione mase drutva, sklade sa odlukom o emisiji.

Povlaene( prioritetne) akcije, daju imaocu ovakve akcije pravo prvenstva na isplatu dividende, u odnosu na imaoce obinih ( redovnih) akcija, pravo prvenstva pri raspodeli likvidacione mase u sluaju steaja drutva. Za ovakve prioritetne(povlaene) akcije, da bi se emitovale kao takve, potrebna je odluka o izdavanju istih akcija od strane akcionarskog drutva i da je takva mogunost predviena statutom drutva.

Akcije spadaju u red dugoronih hartija od vrednosti, poto im je rok trajanja dui od godinu dana, od dana emitovanja i imaju za cilj da akcionaru putem dueg trajanja obezbede prihod dividendu.

Kao hartije od vrednosti akcije se po pravilu izdaju u velikom broju i velikim serijama ,od po nekoliko hiljada primeraka i zbog te svoje masovnosti pri izdavanju imaju karakteristiku masovne hartije od vrednosti.

LITERATURA:3. dr. Slobodan Joki,Osnovi Ekonomije,Beograd 2004

4. dr. M. Stankovi, Poslovno Pravo,Beograd 2004

5. dr. S. Stankovi, Poslovno Pravo, Beograd 2004

6. Prof. Dr. Mirko Kuli,Finansijska Trzita, Beograd 2003

7. mr. Svetislav Milovanovi, Savremene hartije od vrednosti, Beograd 1999

8. dr. Stojan Dabi, Hartije od vrednosti i njihovo trite, Beograd 1990

PAGE 2