INŽENJERSKA INFORMATIKA

INTERNET

Profesor: dr Anica Milošević

Internet – nastanak i razvoj

Internet je globalna, svetska, računarska mrežakoja okuplja stotine miliona korisnika širomsveta koji međusobno komuniciraju. ZaInternet se često kaže da je mreža svih mreža.Internet se koristi u svim sferama života, odhobija do poslovnih informacija.

Sastavljena je od velikog broja lokalnih iglobalnih mreža koje koriste TCP/IP protokoleu međuračunarskim komunikacijama.

Internet protokoliOsim protokola za transport informacijaveoma je važan sistem adresiranja. Da bi sepovezao na Internet, svakom računaru morabiti dodeljen identifikacioni jedinstveni brojodnosno IP adresa.IP adresu čine brojevi koji se pišu u četiri nizakao npr. 159.97.6.175, i predstavlja binarnibroj dužine četiri bajta (32 bita). Adresapočinje mrežnim brojem (network number) aostatak se naziva "lokalna adresa".Pamćenje adresa u ovako kodiranom oblikunije podesno za čoveka te se formiraju tzv.URL ili Web adrese koje se sastoje od dve iliviše reči razdvojenih tačkom (npr. eipe.co.yu).

Dekodiranje Web adresa vrši se na nekom odspecijalizovanih servera na Internetu. Ovajpostupak se naziva razrešavanje imena (NameResolution), a računar koji obavlja ovajpostupak "Domain Name Server" ili skraćenoDNS.

Računari su povezivani u mrežu da bi se brzo ijeftino prenosile informacije i razmenjivalaiskustva. Sadržaji su imali tekstualnu formu, zbogčega najverovatnije nisu bili interesantni širokomkrugu ljudi. Mreža se polako i sigurno širila.Najpre u Americi, a zatim i u nekim evropskimzemaljama (kao što su Britanija, skandinavskezemlje i Danska). Krajem osamdesetih došlo je dopovezivanja evropskih i američkih mreža.Postupak stvaranja globalne kompjuterske mrežeišao je nešto sporije. Čekalo se da se pojave natržištu brži, a jeftini računari, pristupačni džepuobičnog čoveka.

Osim toga, bilo je potrebno da se razvijuperiferijali za modulaciju odnosnodemodulaciju signala koji se prenosi putemtelefonske linije između udaljenih računara(modemi).

Početkom devedesetih razvijaju se standardiza hardversku kompresiju i korekciju grešakadatoteka koje se prenose modemom. U jednommomentu bilo je moguće telefonskom linijompreneti 14,4 kb u sekundi. Internet je zakucaona naša vrata.

Internet je nastajao spontano i zato danasu svetu u kome se tačno zna šta je čije –predstavlja fenomen: to je mreža koja nemavlasnika. Nijedna privatna ili državna institucijanema vlast nad Mrežom kao celinom. Pojedinefirme ili države imaju vlasništvo nad delomkomunikacionih kanala (žičane, optičke,satelitske veze) i opreme (računare stalnopriključene na Internet – host-ove). Ne postojinikakav sistem zabrana za držanje najrazličitijihsadržaja na Internetu. Internet čini ne samo skupraznorodnih računara stalno priključenih naMrežu nego i komunikacioni kanali kojima supovezani. Računari su međusobno povezani narazličite načine.

Asimetrična digitalna pretplatničkalinija (engl. ADSL-Asymmetric DigitalSubscriber Line) je asimetrična u smislu brzineprenosa podataka tj. to znači mogućnost bržegprenosa podataka u daunlod-u (ka korisniku),nego što je to u aploud-u prenos podataka odkorisnika ka mreži. Prenos se vrši potelefonskoj bakarnoj parici pretplatnika.

Princip rada ADSL-a

Kroz bakarnu paricu može se preneti mnogo višepodataka nego što je sadržano u signalu telefonskograzgovora. ADSL koristi "višak" ovog kapaciteta zaprenos informacija, bez ometanja telefonskograzgovora koji može da se odvijaparalelno/istovremeno. Čitav princip se zasniva natome da se odgovarajuće frekvencije vežu zaodređene zadatke. ADSL tehnologija deli raspoloživifrekvencijski opseg obične bakarne parice na tri dela.Za govornu komunikaciju potreban je ograničenpropusni opseg, jer ljudsko uvo može registrovatizvuk u opsegu od 20 Hz do 20000 Hz; dalje, uljudskom govoru se koriste frekvencije od 400 Hz do4000 Hz, pa se sve izvan ovog opsega filteriše i neprenosi tokom telefonskog razgovora.

Osnovni opseg koji je predviđen za telefonskisaobraćaj, posebnim filterom, takozvanimspliter-om, je odvojen od ostalih opsegametodom koji garantuje da će se telefonskirazgovor odvijati i u slučaju da ADSL zakaže.Drugi opseg frekvencija prenosi signalpodataka koji šalje informacije od korisnika kamreži, aplod (upload) . Treći propusni opseg jeveza velike brzine ka korisniku, daunlod(download).

Struktura DSL mreže

Postojeća telefonska infrastruktura je uprvom redu namenjena za prenos govora,tako da ova mreža nije u startu prilagođenaza prenos podataka velikom brzinom. Zbogtoga su potrebne određene izmene napostojećoj telefonskoj mreži. Da bi sestvorila mreža za brzi prenos podatakabazirana na DSL uslugama, potrebno jeobezbediti nekoliko vrsta mrežne opreme.

Strana pretplatnika Na strani pretplatnika nalazi se razdvajač i DSL modem.Razdvajač je uređaj koji se veže na oba kraja telefonskelinije i služi za razdvajanje DSL signala od signala klasičnetelefonije ili ISDN-a. Preko razdvajač-a se priključujeobičan telefonski aparat ili ISDN terminalni uređaj i to uzavisnosti da li je ADSL realizovan preko običnetelefonske linije ili preko baznog ISDN-a.DSL modem/ruter se priključuje na drugi izlaz razdvajač-ai omogućuje protok podataka sa korisničkog računara naDSL liniju. DSL terminalni uređaj (DSL Modem/DSLRuter) koji se spaja na računar i na DSL liniju, odnosnorazdvajač, služi za prenos podataka. DSL terminali seproizvode uglavnom u dve vezije:računar se spaja preko USB-aračunar se spaja preko mrežne kartice

Strana centraleU telefonskoj centrali nalazi se DSLAM (DigitalSubscriber Line Access Multiplexer) koga čine razdvajač(spliter) i DSL modem. Uloga razdvajača je da savsaobraćaj koji stigne do njega preko pretplatničke linije,podeli na dva dela:telefonski saobraćaj - koji šalje ka telefonskoj mreži idigitalne podatke koji se usmeravaju preko DSL modemana Internet.Ovde dolazimo do najveće razlike između ADSL-a ikablovskog pristupa Internetu preko kabl modema:ADSL preko DSLAM-a obezbeđuje rezervisanu vezusvakom priključenom korisniku ine postoji nikakva zavisnost između kvaliteta usluge ibroja korisnika,dok se kod kablovskog pristupa Internetu, dodavanjemkorisnika na granu kabla smanjuje kvalitet pristupaInternetu svakom korisniku posebno, jer se resurs deli.

Problemi u primeni DSL tehnologije

Slabljenje

Pristupna mreža se sastoji od lokalnih petlji i opremekoja povezuje komutacioni čvor, odnosno telefonskucentralu s korisničkom opremom. Mreža se tipičnosastoji od višežilnih kablova korisničkih parica - dorazdelnika, odakle se parica nastavlja do svakogpojedinačnog korisnika. Na dugačkim lokalnim petljamadolazi do slabljenja, odnosno prigušenja i izobličenjaanalognog signala. Rešenja koja su se ranije primenjivalau okviru analogne telefonske mreže su se sastojala u"pupinizaciji", odnosno ugradnji induktivnih kalemovana svakih 1.800 m. Ali kako kalemi nisu kompatibilni saosobinama DSL prenosa koji radi na znatno višimfrekvencijama, Pupinovi kalemovi moraju biti uklonjenipre primene DSL-a.

Pored toga postoji granica dometa koja je ufunkciji prečnika provodnika i brzine. Dometse smanjuje sa smanjenjem prečnikaprovodnika i povećanjem brzine. Primera radiprovodnik debljine 0,4 mm i brzina od 2Mbit/s imaju maksimalni domet (teoretski) od4.6 kilometara. U praksi zbog raznih drugihsmetnji i uticaja ta cifra je manja.

Kablovski Internet:

Standardne brzine na Kablovskom Internetu su:u paketima sa neograničenim protokom namesečnom nivou 1 Mbps, 2 Mbps i 4 Mbps (kodpojedinih dobavljača u ponudi se mogu javiti ipaketi od 128, 256, 368, 512, 768 Kbps sadodatnim protokom u lokalu ili bez istog) ;u paketima na merenje protoka od 5 do 10 Mbpskod pojedinih dobavljača.Agregacija kod kablovskog interneta je od 1/2do 1/6 u korist protoka ka korisniku.

Usluge kablovskog interneta pružaju SBB, PTT KDS,Ikom, Radijus Vektor i AVKom. Jedino SBB uslugekablovskog interneta pruža u 21. gradu u Srbiji iopslužuje blizu 90% od ukupnog broja korisnikakablovskog interneta, dok ostali dobavljači ovuuslugu pružaju samo u Beogradu.Bežični InternetStandardne brzine na Bežičnom Internetu su:u paketima sa neograničenim protokom na mesečnomnivou 768 Kbps, 1 Mbps, 2 Mbps, 4 Mbps (uzavisnosti od dobavljača u ponudi ima i sledećihbrzina 128, 256, 400, 512, 800 Kbps);u paketima na merenje protoka idu i do 5 Mbps uzavisnosti od dobavljača.Standardna agregacija je od 1/2 do 1/8 u koristprotoka prema korisniku.

Broj korisnika Internet usluga

Podaci su iz avgusta/septembra 2008.godine

Prema poslednjim inforamcijama u Srbiji blizu860.000 domaćinstava ima pristum Internetu, uovaj broj nisu uračunati oni koji Internetupristupaju preko moblnih telefona već putempersonalnih računara. Procenjeno je da preko1.900.000 ljudi u zemlji ima pristup Internetu.

Broj korisnika Inteneta prema načinu, tehnologiji,povezivanja:

Dajl ap492.816 korisnikaADSL211.000 korisnikaKablovski Internet

120.000 korisnikaBežični Internet

35.000 korisnikaMobilni internet

Broj korisnika interneta putem 3G mreže je procenjen,od strane Republičke telekomuniacione agencije, na256.000 korisnika.

Brzine Interneta u Srbiji

Brzine Internet veze koje se trenutno nude u Srbiji zavise od načina prenosa podataka:Dajl ap (povezivanje putem telefonske linije): Brzine se kreću od 32 do 112 Kbps prema korisniku.ADSL: Standardne brzine na ADSL-u su:256 Kbps / 64 Kbps (nudi samo jedan dobavljač) 1 Mbps / 128 Kbps2 Mbps / 192 Kbps4 Mbps / 256 Kbps6 Mbps / 384 Kbps8 Mbps / 512 Kbps16 Mbps / 768 Kbps

Veća vrednost predstavlja protok prema korisniku, a niža protok od korisnika. Standardna agregacija kod ADSL-a je 1/8 i 1/16.ADSL usluge pruža veliki broj Internet dobavljača širom Srbije.

Provajderi Internet servisa

-Kompanije koje obezbedjuju najniži nivo servisaiznajmljivanjem pristupa Internetu u ime kućnihkorisnika, malih preduzeća ili nešto većih institucija

-Uskopojasni pristupTradicionalni telefonski modemski pristupe, koji radi nabrzini od 56.6 Kbps

-Širokopojasni pristupOdnosi se na svaku komunikacionu pristupnu tehnologijukoja obezbeđuje prijem audiovizuelnih sadržaja urealnom vremenu – generalno su brzine iznad 100 Kbps

ISP - Izbor nivoa servisa

Vreme potrebno za prevlačenje (download) 10 megabajta u zavisnosti od vrste Internet servisa

Klijent/Server računarski model

Web Serveri i KlijentiSoftver Web servera omogućavakompjuteru da isporuči web straniceurađene u HTML klijentskom računaru namreži koja zahteva ovu uslugu, tako štopošalje HTTP zahtev

Osnovne mogućnosti Sigurnosne usluge File Transfer Protocol (Protokol za prenos

fajlova) Pretraživač Skupljanje podataka

Web serveri i klijentiVrste servera na Web-u server baze podataka – osmišljen tako da se

omogući pristup informacijama koje supohranjene u baze podataka

server za oglase – služi za isporuku ciljnihoglasa - banera

server za elektronsku poštu – prosleđujeelektronske poruke

video server – služi za video spotove

Web Klijent bilo koji kompjuterski uređaj priključen na

internet koji je sposoban da daje HTTPzahteve i da prikazuje HTML stranice,najčešće PC Windows ili Macintosh.

U cilju bržeg pronalaženja i jednostavnijeg pristupa željenim informacijama ustanovljeno je nekoliko osnovnih servisa.Usluge i servisi Internet su uvek organizovani po klijent - server principuServer je specijalni softver na nekom mrežnom računaru koji opslužuje zahteve korisnika.Program koji sa korisnikovog računara upućuje zahtev serveru naziva se klijent.World Wide Web ili skraćeno WWW korisnicima pruža informacije u najatraktivnijem multimedijalnom obliku.

SERVISI INTERNETA

WWW je najpopularniji servis na Internetu jerobezbeđuje lako, brzo i jednostavnopronalaženje željenog sadržaja na globalnojračunarskoj mreži. Za korišćenje naprednihmogućnosti Web-a razvijene su posebnekorisničke aplikacije - pretraživači (engl.Browseri).Svaka lokacija na Web-u ima sopstvenu adresu,URL. URL adresa usmerava Vaš pretraživač naodređeno mesto na Internetu. Jednostavnomizmenom Internet adrese povezujete sa sasvimdrugim krajem sveta te se zato korišćenje Web-ačesto naziva surfovanje.

HTML – računarski jezikHTML - Hypertext Markup Language, je računarskijezik koji služi za obeležavanje hiperteksta ipredstavlja osnovu World Wide Web-a.HTML predstavlja alat pomoću kojeg se prave Webprezentacije.Čitači Web-a (engl. Web browsers) su programi kojiprevode HTML pročitanog dokumenta sa Webstranice i prikazuju njen sadržaj onako kako jedizajner zamislio.Za pristup nekoj Web lokaciji korisnik se morapovezati sa Internetom i pokrenuti čitač Weba. Nazahtev korisnika Web server šalje traženu Webstranicu računaru posetioca.

Čitač Weba prevede HTML kod stranice i prikaže je uprozoru čitača kao tekst, slike ili u nekommultimedijalnom obliku.

Web serveri i čitači Weba komuniciraju korišćenjemprotokola za prenos hiperteksta (engl. Hyper TextTransport Protocol - HTTP).

Za prenos datoteka sa jednog računara na drugi prekointerneta koristi se FTP protokol, za razmenuelektronske pošte SMTP, a za rad na udaljenomračunaru TELNET.

Za prevođenje naziva hostova u IP adrese koristi sestandardni protokol za podršku DNS (engl. DomainName Server)

Web stranicaPravljenje Web stranice podrazumeva poznavanjetehnike dizajniranja i solidno znanje oznaka iatributa u HTML-u.Pravljenje stranice se svodi na formiranjetekstualnog dokumenta koji sadrži HTML kodneophodan da čitač Weba prikaže ono što jedizajner zamislio.Dakle, Web stranica nije ništa drugo do tekstualnidokument koji sadrži sam tekst i HTML kod(oznake i atribute) potreban čitaču Weba da bitražene informacije prikazao na ekranu.Pored poznavanja HTML-a za dizajniranje Webprezentacije potreban je i program u kome možetečuvati datoteku koja sadrži samo tekst.

Postoje tri tipa programa koji se primenjuju zaformiranje HTML dokumenta: programi zauređivanje teksta, programi za obradu teksta ispecijalizovani programi za uređivanje HTMLkoda (npr. Dreamweaver i Front Page).Naslov stranice predstavlja njeno ime i ukratkoopisuje namenu te stranice. Naslov Web stranicesluži za informisanje posetioca o trenutnojlokaciji na Webu i treba da ga karakterišesledeće: Naslov Web stranice treba da izdvajalokaciju od ostalih u listi iz spiska favorita.Paukovi, automatizovani programi zapretraživanje Weba, koriste tekst naslova. Unaslovima treba koristiti reči koje posetiociunose u polja za pretraživanje.

HTML – hipertekstualne vezeOsnovna prednost koju imaju Web stranice nadpapirnim dokumentima je mogućnosthipertekstualne veze s drugim Web stranicama.Listanje stranica knjige zamenjujemopritiskom posetioca na dugme hiperveze, čimese prelazi sa jedne Web stranice na drugu.Pri tome stranice nisu ograničene na istu Weblokaciju.Hipertekstualna veza je reč ili grupa reči kojeposetilac treba da aktivira klikom kako bi čitačpreuzeo označenu Web stranicu sa nekog odWeb servera