Univerzitet u Kragujevcu

Fakultet medicinskih nauka Kragujevac

SEMINARSKI RADiz tropskih bolesti

PORFIRIJE

Student: Branko Anđelković 52/2009

Porfirija

Porfirija nije jedna bolest već grupa od više poremećaja, najmanje osam, koji svi imaju svoje razlike. Predstavnik poremećaja u porfiriji jeste akumulacija porfirina ili prekursora porfirina, na osnovu čega je oboljenje i dobilo ime. Iako su ovo normalne telesne materije, one se normalno ne akumuliraju. Koje se tačno materije, porfirin ili prekursori, akumuliraju zavisi od tipa porfirije.

Termini porfirin i porfirija su izvedeni iz grčke reči porphyrus, što znači ljubičasto. Urin kod nekih bolesnika obolelih od porfirije može biti crvenkast do svetlo ljubičast usled preterane količine porfirina ili elemanta.

Simptomi i lečenje variraju od jednog do drugog tipa porfirije.

Simptomi i znaci porfirije uglavnom najviše efekata daju na nervnom sistemu i koži. Efekti na nervnom sistemu su obično kod akutnih porfirija (AIP, ADP, HCP i VP). Tačna dijagnoza se skoro nikad na vreme ne uspostavi zbog nespecifičnih simptoma. Manifestacije na koži mogu biti različite, od onih sličnih opekotinama, plikovima do ožiljaka na regionima izloženim suncu. Porfirije su relativno retke bolesti.

Postoji nekoliko tipova porfirija, po engleskoj terminologiji, kao što su akutna intermitentna porfirija (AIP), hereditarna koproporfirija (HCP), varijegatna porfirija (VP), ALAD porfirija (ADP), eritropoetična protoporfirija (EPP) ili protoporfirija, ali daleko najčešća, sa prevalencom 1:10000 u Evropi jeste porphyria cutanea tarda (PCT).

2

Porphyria cutanea tarda (PCT)

PCT je najčešća od svih porfirija i nastaje kao rezultat deficijencije enzima uroporfirinogen dekarboksilaze (UROD). PCT je po prirodi stečena bolest, ali neke osobe imaju naslednu (autozomno dominantno) deficijenciju UROD koja će izazvati PCT. Za ove osobe se kaže da imaju tzv. familijarnu PCT. Većina osoba sa nasleđenim manjkom enzima ostaju u latentnom stadijumu, odnosno bez simptoma.

PCT je jedna od hepatičnih porfirija zato što se većinski deo porfirina nagomilava u jetri kada bolest počinje da se aktivira. Okidač za aktivaciju PCT može biti jedan od različitih faktora, kao što su npr. višak gvožđa, alkohol, HCV, HIV, estrogeni (korišćeni u svrhe kontracepcije ili kod lečenja karcinoma prostate) i moguće da je jedan od faktora i pušenje. Kombinacija ovih faktora može doprineti aktivaciji bolesti. Hemohromatoza takođe može biti jedna od predispozicija za javljanje bolesti.

Promene koje su karakteristične za ovu vrstu porfirije su uglavnom lokalizovane na koži. Promene su obično u vidu plikova i javljaju se na fotoeksponiranim predelima kože kao što su ruke i lice. Čak i nakon manjih povreda na tim delovima kože se mogu pojaviti plikovi ili ljuštenja kože. Pored ovih promena, takođe mogu biti prisutni i pojačan rast kose, tamnjenje i debljanje kože, a što se tiče neuroloških i abdominalnih simptoma, oni nisu karakteristični za ovaj tip bolesti. Abnormalnosti u radu jetre su česte, ali obično blage, mada se u ponekim slučajevima mogu javiti ciroza ili čak karcinom jetre. PCT je obično u tesnoj vezi sa hepatitisom C (HCV), mada testovi za ispitivanje jetre su generalno izmenjeni čak i kod pacijenata bez HCV infekcije.

3

Dijagnoza se može uspostaviti pre svega specifičnim testovima merenja porfirina u plazmi. Ovi testovi nam takođe mogu pomoći u diferencijaciji ovog tipa porfirije od drugih tipova. Dodatno, prisustvo uroporfirina i 7-karboksilat porfirina u urinu i izokoproporfirina u fecesu potvrđuju dijagnozu. Ukoliko sumnjamo na naslednu PCT možemo uraditi merenje UROD enzima u eritrocitima i kod oko 20% pacijenata sa PCT nalazimo UROD deficijenciju.

PCT se najlakše leči od svih porfirija. Lečenje je podjedankog uspeha i kod familijarnih i kod nefamilijarnih PCT. Pre svega, potrebno je ukloniti faktore, odnosno okidače koji mogu dovesti do aktivacije oboljenja. Najpreporučljivije lečenje je u vidu flebotomija (ispuštanja krvi) u vidu smanjenja količine gvožđa u jetri. Ovaj vid terapije smanjuje koncentraciju gvožđa u celom telu. Preporučuje se uklanjanje do 400 ml krvi u 5 do 6 seansi (jedna seansa na svakih 1-2 nedelje). Ovo se uzima i kao maksimalna granica u terapijske svrhe, jer onda ne dolazi do stvaranja zaliha, odnosno nagomilavanja gvožđa kod većine pacijenata sa PCT. Najbolji pokazatelji uspeha i ograničenja terapijske flebotomije jesu merenja serumskog feritina i porfirina u plazmi. Sa flebotomijama se prestaje kada serumski feritin padne na oko 20 ng/ml ili niže. Drugi vid terapije može biti davanje doza hlorokina (125 mg, 2 puta nedeljno) ili hidrohlorokina (100 mg, 2 puta nedeljno). Potrebno je voditi računa sa davanjem ovih lekova zato što prekomerno davanje može čak pogoršati oštećenje jetre i fotosenzitivnost kože pacijenata sa PCT.

Nakon terapijskih mera, potrebno je periodično meriti nivo serumskog porfirina.

Terapija porfirije – PCT je skoro uvek uspešna, a prognoza skoro uvek dobra.

4

Drugi vidovi porfirija

Od drugih vrsta porfirija možemo spomenuti akutnu intermitentnu porfiriju (AIP) i hereditarnu koproporfiriju (HCP). Osim PCT, drugi vidovi porfirija se javljaju, ali ređe.

AIP je jedna od naslednih hepatičnih porfirija. Nasleđuje se autozomno dominantno i odnosni se na deficijent enzima porfobilinogen deaminaze (PBGD). Ovaj nedostatak enzima PBGD nije sam po sebi dovoljan da izazove ispoljavanje u vidu sindroma porfirije, već je potrebno i učestvovanje drugih faktora, kao što su hormoni, lekovi ili nagle promene ishrane. Nekad, aktivirajući faktori ne mogu biti ni identifikovani. Kod ovog tipa bolesti, pacijenti obično pate od abdominalnih tegoba, koje se mogu javiti od nekoliko sati do nekoliko dana od okidanja faktora, i to mogu biti jaki abdominalni bolovi, koji su najčešći, a pored njih se takođe mogu javiti i nauzeja, povraćanje, konstipacija, kao i bolovi u leđima, rukama i nogama, slabost mišića, retencija urina, palpitacije, konfuzija, halucinacije itd. Koža nije zahvaćena.

Dijagnoza se obično postavlja na osnovu nalaza povećanih vrednosti porfobilinogena (PBG) u urinu, ali pre toga moramo voditi računa o dijagnostikovanju bolesti zbog bogate kliničke slike koja nas može navesti na dijagnostikovanje nekog drugog oboljenja.

Često je potrebna hospitalizacija pacijenata, kao i davanje medikacije protiv bolova, mučnine ili povraćanja. Davanje visokih doza ugljenih hidrata (glukoze), bilo per os ili intravenski može pomoći suprimiranju bolesti, ali se preporučuje što raniji početak terapijom hema – hem arginat, čiji ekvivalent je hematin (hemin), porfirin koji sadrži Fe.

HCP je još jedan tip hepatične, familijarne (autozomno dominantno) porfirije, slične AIP, ali kod ovih pacijenata postoje kožne promene. U ovom tipu bolesti javlja se deficit koproporfirinogen oksidaze. Dijagnoza se uspostavlja na osnovu nalaza povišenih vrednosti koproporfirina (posebno tip 3) u urinu i stolici.

Što se tiče mera opreza i terapije, ovaj segment je isti kao kod AIP.

5

REFERENCE

1. http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%84%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0

2. http://hr.wikipedia.org/wiki/Porfirije

3. http://www.mayoclinic.com/health/porphyria/DS00955

6

SADRŽAJ

Porfirija ....................................................................................................................... 2

Porphyria cutanea tarda (PCT) ………………………………………..…………………. 3

Drugi vidovi porfirija ……………………………………………………………..………… 5

Reference ………………………………………………………………………..…………. 6

7