1

Izveštaj

Ekonomska aktivnost organizacija civilnog

društva

Beograd, novembar 2017. godine

2

S A D R Ž A J

Umesto predgovora ...................................................................................................... 3

Metodologija .................................................................................................................. 4

Uvod ............................................................................................................................... 5

Rezultati istraživanja ..................................................................................................... 6

Finansijski kapaciteti OCD koje su registrovale privrednu delatnost ............................ 8

Budžeti OCD ....................................................................................................................... 8

Zaposleni u OCD ...............................................................................................................11

Privredna delatnost .................................................................................................... 13

Podrška za obavljanje privredne delatnosti ................................................................ 24

Izazovi u obavljanju privredne delatnosti ................................................................... 29

Zaključci i preporuke .................................................................................................. 35

Zaključci ..................................................................................................................... 35

Preporuke .................................................................................................................. 36

3

Umesto predgovora

Istraživanje koje je pred Vama nastalo je kao rezultat potrebe da se dublje analiziraju izazovi sa

kojima se registrovane organizacije civilnog društva (OCD) susreću u procesu obavljanja

privredne delatnosti. Zakon o udruženjima, donet 2009. godine, kao i Zakon o fondacijama i

zadužbinama donet 2010.godine, omogućavaju da OCD u Srbiji, uz prethodno obaveštavanje

Agencije za privredne registre, mogu obavljati određene ekonomske aktivnosti (privrednu

delatnost). U odnosu na prethodno stanje, ovo rešenje predstavljalo je značajnu novinu jer je

neprofitnim pravnim licima dalo mogućnost da obavljaju profitnu delatnost u svrhu ostvarivanja

ciljeva i misije predviđene njihovim statutom, uz poštovanje određenih ograničenja. Međutim, u

odnosu na ukupan broj aktivnih registrovanih OCD u junu 2017.godine (30.892) , samo njih 27%

je iskoristilo priliku da u svojim Statutima predvidi obavljanje privredne delatnosti, a svega 6% je

i formalno registrovalo privrednu delatnost u APRu.

Na osnovu podataka dobijenih kroz svakodnevni direktni kontakt sa brojnim OCD i izveštaje

drugih organizacija i institucija dodatno su postali vidljivi i izazovi i problemi sa kojima se

suočavaju oni koji se odluče da obavljaju privrednu delatnost. Sa druge strane, obavljanje

privredne delatnosti predstavlja važan segment održivosti OCD, imajući u vidu opšti trend

smanjenja donatorske podrške u Srbiji, ali i brojne teškoće u državnom finansiranju.

Imajući sve ovo u vidu, TACSO Resursni centar Građanskih inicijativa započeo je istraživanje

sa ciljem sveobuhvatne analize stanja u ovoj oblasti kako bi se definisale i konkretne preporuke

za stvaranje povoljnijeg okruženja za obavljanje privredne delatnosti i na taj način unapredila

finansijska održivost civilnog sektora u Srbiji.

Istraživanje se sastoji od pet delova. U prvom delu su dati podaci o finansijskim kapacitetima OCD koje su registrovale privrednu delatnost (njihovim ukupnim budžetima, strukturi budžeta zaposlenima, izdvajanjima za plate); drugi deo daje detaljniji prikaz privredne delatnosti (najčešće privredne delatnosti, period obavljanja, uticaj obavljanja privredne delatnosti na rad organizacije, kompetitivnost, utvrđivanje cena i dr.); treći deo se bavi podrškom za optočinjanje i bavljenje privrednom delatnošću; četvrti deo se osvrće na izazove sa kojima se suočavaju u radu i na potrebe OCD u budućem radu u obavljanju privedne delatnosti, dok se peti deo bavi nalazima i preporukama. Istraživanje je sproveo tim TACSO Resursnog centra Građanskih inicijativa u sastavu: Dubravka Velat, Bojana Selaković, Dejana Stevkovski, Đurđa Đukić i Milica Antić.

U Beogradu, 9. Novembra 2017. godine

Bojana Selaković, Programska direktorka

4

Metodologija

Istraživanje je sprovedeno u periodu od 13. septembra do 27. oktobra 2017.godine. s ciljem da se sagleda aktuelno stanje u delu sektora civilnog društva u Srbiji koji je registrovao privrednu delatnost, Kao osnov u kreiranju upitnika, korišćena su pitanja iz prethodnih istraživanja o organizacijama civilnog društva koja su Građanske inicijative sprovodile počev od 2011. godine. Ipak, podaci iz ovog istraživanja ne mogu se porediti sa podacima iz prethodnih istraživanja jer je kod primarnih istraživanja osnovni skup bio različit i odnosio se na sve aktivne i registrovane OCD u datom trenutku, dok se ovo istraživanje odnosi isključivo na OCD (udruženja, fondacije i zadužbine) koje su formalno registrovale privrednu delatnostu u Agenciji za privredne registre (APR). Okvir za izbor uzorka: Kao osnovni skup – uzorački okvir, korišćen je registar OCD (domaćih udruženja, fondacija i zadužbina) u Agenciji za privredne registre (APR) sa stanjem do 15.juna 2017. kada je taj broj ukupno iznosio 8.100, od toga 7.817 aktivnih udruženja i 283 fondacije i zadužbine, koji su u svojim statutima predvideli obavljanje privredne delatnosti. Tip uzorka: Korišćen je stratifikovani jednoetapni slučajni uzorak. Uzorkom je izabrano 1.588 OCD, a u anketi je učestvovalo 738 OCD. Procenat odgovora je bio 46.5%, što se može smatrati veoma visokim odzivom. Stratumi su bili: A. godina osnivanja OCD, B. budžet po završnim računima za 2010. godinu (zvanični podaci APR-a o finansijskim izveštajima udruženja) i C. regionalna pripadnost. Podaci o registrovanim OCD dobijeni su od Agencije za privredne registre, a posredstvom Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije kojoj se ovom prilikom zahvaljujemo za nesebičan doprinos i podršku, ne samo kroz obezbeđivanje podataka iz registra već i za pristup nacrtima dokumenata koji su bili značajni kao dodatni izvor informacija za nalaze ovog istraživanja. Dobijeni podaci korišćeni su samo u svrhu sprovođenja ovog istraživanja, i nisu umnožavani nit distribuirati u bilo koju drugu svrhu.

5

Uvod

Iako1 se OCD (udruženje, fondacija ili zadužbina) ne može osnovati radi obavljanja privredne i

druge delatnosti kao svoje osnovne delatnosti kojom stiče dobit, udruženje odnosno

fondacija/zadužbina može, pod uslovima propisanim Zakonom o udruženjima i Zakonom o

fondacijama i zadužbinama2 (dalje: Zakon), da obavlja i privrednu delatnost, kako bi obezbedili

dodatna sredstva neophodna za obavljanje svoje osnovne (neprofitne) delatnosti. U daljem

tekstu daje se objašnjenje za udruženja obzirom da je njihovo učešće u obavljanju privredne

delatnosti dominanto, s tim da ista ili slična pravila važe i za fondacije i zadužbine.

Saglasno Zakonu, udruženje može neposredno da obavlja privrednu delatnost pod sledećim

uslovima:

1) da se radi o delatnosti koja je u vezi sa njegovim statutarnim ciljevima (tzv. srodna privredna

delatnost);

2) da je takva delatnost predviđena statutom i

3) da je delatnost manjeg obima, odnosno da se delatnost obavlja u obimu koji je potreban za

ostvarivanje ciljeva udruženja.

Kada je reč o prvom od navedenih uslova, treba napomenuti da u praksi nije uvek lako razdvojiti

srodne od nesrodnih privrednih delatnosti. Stoga razlozi pravne sigurnosti nalažu da se ovo

pitanje precizno uredi statutom. Osim toga, treći od navedenih uslova otvara određene

nedoumice u pogledu obima privredne i druge delatnosti koje udruženje može da obavlja.

Smatramo da ove odredbe treba posmatrati u kontekstu odredbi Zakona o porezu na dobit

pravnih lica, koji uređuje način oporezivanja prihoda koje je udruženje ostvarilo neposrednim

obavljanjem privredne delatnosti, a iz kojih proizilazi da se pod delatnošću manjeg obima

podrazumeva višak prihoda nad rashodima koji u godini za koji se traži oslobađanje od poreza

na dobit ne prelazi 400,000 dinara. Ukoliko je višak prihoda nad rashodima u godini za koju se

traži oslobađanje od poreza na dobit veći od 400,000 dinara, to ne znači da udruženje nije više

moglo da obavlja privrednu delatnost u toj godini, već da će višak prihoda nad rashodima

ostvaren u toj godini iznad propisanog cenzusa biti oporezovan po stopi poreza na dobit koja je

propisana za privredna društva (preduzeća).

Zakonom o udruženjima je propisano da se Registru privrednih subjekata prijavljuje privredna

delatnost (samo jedna i to ona pretežna), koja se registruje upisom šifre delatnosti i opisom

delatnosti na način propisan Zakonom o klasifikaciji delatnosti. Kako je Zakonom takođe

1 Uvodni tekst preuzet iz publikacije Građanskih inicijativa "Vodič za primenu Zakona o udruženjima" iz 2009. godine; Priredili: Priredili: Jasmina Benmansur, Dragana Rajić, Dragan Golubović, Živka Vasilevska, Dejan Milenković, Dubravka Velat, Nives Čulić ; https://www.gradjanske.org/vodic-za-primenu-zakona-o-udruzenjima/ 2 "Sl. glasnik RS", br. 51/2009 i 99/2011; "Sl. glasnik RS", br. 88/2010 i 99/2011 - dr. zakon)

6

propisano da se u Registar udruženja upisuju i druge delatnosti i aktivnosti koje udruženje

neposredno obavlja, to će se u Registar udruženja, na osnovu prijave i propisane

dokumentacije, upisati u vidu zabeleške, podaci o drugim delatnostima i aktivnostima koje

udruženje neposredno obavlja.

Udruženje može biti kažnjeno za privredni prestup novčanom kaznom ako neposredno obavlja

privrednu ili drugu delatnost u cilju sticanja dobiti koja nije u vezi sa njegovim statutarnim

ciljevima ili nije predviđena statutom, ili je obavlja iako je nadležni organ utvrdio da ne ispunjava

uslove za obavljanje delatnosti. Za ovaj privredni prestup kazniće se i odgovorno lice u

udruženju. Takođe, udruženje će se kazniti za prekršaj i ukoliko obavlja privrednu delatnost u

većem obimu, odnosno u obimu koji nije potreban za ostvarivanje ciljeva udruženja. Po istom

osnovu kazniće se i odgovorno lice u udruženju novčanom kaznom. Međutim, Zakon ne

utvrđuje pouzdane kriterijume o tome kada se radi o obavljanju privredne delatnosti u većem

obimu, odnosno obimu koji nije potreban za ostvarivanje ciljeva udruženja.

Rezultati istraživanja

U istraživanju je ukupno učestvovalo 738 OCD koje su formalno registrovale privrednu

delatnost u APR, što predstavlja 39% od ukupnog broja aktivnih OCD koji su registrovali

privrednu delatnost. Broj anketiranih OCD čini 9,1% od ukupnog broja OCD koje su predvidele

obavljanje privredne delatnosti u svojim statutima, odnosno 2,4% od ukupnog broja aktivnih

OCD u Srbiji (zaključno sa junem 2017. godine).

Tabela 1. Osnovi podaci o OCD koje su predmet istraživanja

Ukupno

Predvideli privrednu aktivnost

Registrovali privrednu aktivnost

Udruženja 30.095 7.817 1.621

Fondacije i zadužbine 797 283 284

Ukupno 30.892 8.100 1.905

Anketirane OCD dolaze iz čak 105 gradova/opština, što predstavlja 53% od ukupnog broja

opština3. Prednjači Beogradski region u kojem sedište ima 44,3% anketiranih OCD. Slede OCD

sa sedištem u Regionu Vojvodine (32,8%), Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (13%) odnosno

Region Južne i Istočne Srbije (9,6%).

3 Prema Spisku opština po okruzima sa matičnim brojevima opština i šiframa okruga;

http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=411

7

Tabela 2. OCD prema regionu osnivanja

%

Beogradski region 44,3

Region Vojvodine 32,8

Region Šumadije i Zapadne Srbije 13

Region Južne i Istočne Srbije 9,6

Region Kosovo i Metohija 0,3

Ukupno 100

%

44,3

32,8

13

9,6 0,3

Beograd

Vojvodina

Šumadija i Zapadna Srbija

Južna i Istočna Srbija

Kosovo i Metohija

Kada posmatramo OCD koja su registrovale privrednu delatnost, prema godini osnivanja,

primećuje se da je većina (50,3%) osnovana posle 2010.godine, potom slede osnovane u

periodu 2001-2009 (27,3%), zatim OCD osnovane do 1989 (12%), dok je najmanji udeo OCD

osnovanih u periodu 1990-2000 (10,3%).

Očigledno je da je talas organizacija koje su nastale nakon donošenja novih zakona (o

udruženjima i o fondacijama i zadužbinama), pozitivno uticao na spremnost OCD da formalno

registruju privrednu delatnost.

8

Grafikon 1. OCD koje su registrovale privrednu delatnost, prema godini osnivanja

Finansijski kapaciteti OCD koje su registrovale privrednu delatnost

Budžeti OCD

Poslednji raspoloživi podaci APRa o ukupnim budžetima OCD na godišnjem nivou4 govore da

su u 2016. godini ukupni prihodi iznosili preko 310 miliona EUR, od čega 87% otpada na

prihode udruženja a 13% na prihode fondacija i zadužbina. Značajno je napomenuti da ukupni

prihodi OCD čine 0,9% srpskog BDP u 2016.godini5, odnosno da oni prevazilaze u značajnoj

meri prihode nekih od najuspešnijih privrednih društava u Srbiji.6

4 http://www.apr.gov.rs/Portals/0/GFI%202015/Bilten%202017.pdf?ver=2017-04-21-111104-987 5 Podatak o BDP Srbije u EUR: https://www.focus-economics.com/country-indicator/serbia/gdp-eur-bn 6 Izvor: СТО НАЈ... ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У 2016 http://www.apr.gov.rs/Portals/0/GFI%202016/TOP%20100-2016%2019102017.pdf?ver=2017-10-19-122110-997

9

Tabela 3. Osnovni finansijski pokazatelji OCD u 2016.godini

OCD koje su podnele finansijski izveštaj Zaposleni Ukupni prihodi RSD

EUR (Prosečan kurs prema NBS = 123,1179RSD)

Udruženja 20.672 7.212 33.310.734.000 270.559.634

Fondacije i zadužbine 561 672 4.878.185.000 39.622.061

Ukupno OCD 21.233 7.884 38.188.919.000 310.181.696

Iako ukupni budžeti OCD pokazuju tendenciju porasta u odnosu na prethodne godine, kod

anketiranih OCD se uočava pad udela OCD čiji budžeti iznose do 1.000 EUR - sa 44% u

2014.godini na 37% u 2016.godini. U ovu grupu spada i značajan broj OCD koje uopšte nemaju

budžet, odnosno nemaju promet na računu. Prema podacima Nacrta istraživanja Kancelarije za

saradnju sa civilnim društvom iz 2015. godine7, udeo OCD bez prihoda u ukupnom broju OCD

iznosi oko 30%.

U posmatranom trogodišnjem periodu, povećava se udeo OCD sa budžetom od 1.001 do 5.000

EUR sa 14% na 18%, a takođe i udeo OCD sa budžetima od 20.001 do 100.000 EUR sa 16%

na 18%. Udeo OCD koje imaju srednju veličinu budžeta (od 5.001 do 20.000 EUR) varira oko

jedne petine anketiranih OCD, dok se udeo OCD sa najvećim budžetima (više od 100.000 EUR)

kreće u proseku oko 8,5%.

7 Нацрт истраживања "САРАДЊА ОРГАНА ДРЖАВНЕ УПРАВЕ, ПОКРАЈИНСКЕ УПРАВЕ И НЕЗАВИСНИХ

ТЕЛА СА ОРГАНИЗАЦИЈАМА ЦИВИЛНОГ ДРУШТВА У 2015. ГОДИНИ"

10

Grafikon 2. Ukupni budžeti OCD u 2014, 2015, 2016

44,0%

37,8% 37,3%

14,2%16,9% 18,2%

15,6% 16,4%18,4%17,9%

20,2%18,4%

8,3% 8,7% 8,5%

2014 2015 2016

do 1000 EURod 1001 do 5000 EURod 20.001 do 100.000 EUR

Više od polovine anketiranih OCD, ostvaruje prihod od privredne delatnosti. Ipak, najveći broj OCD (nešto preko 70% u posmatranom periodu) ima minimalni udeo prihoda (do 5%) od privredne delatnosti.Istovremeno, primećuje se blagi porast ovog izvora finansiranja, pa tako udeo OCD koje su ostvarile preko 20% sredstava od privredne delatnosti raste sa 22,2% u 2014.godini na 25,3% u 2016.godini.

Grafikon 3. Udeo finansiranja od obavljanja privredne delatnosti

11

Što se tiče ostalih izvora prihoda, svega oko jedne petine OCD ostvaruje prihode od članarina,

pri čemu se uočava trend blagog porasta udela OCD čije finansiranje iz članarina prelazi 30%

njihovog budžeta (sa 6,5% u 2014.godini do 9,8% u 2016.godini). Anketirane OCD uglavnom

ne ostvaruju značajne prihode po osnovu odobrenih projekata (za 94% OCD ovi izvori čine

svega do 10% njihovih budžeta). Značajnije finansiranje po osnovu odobrenih projekata (preko

50% u strukturi budžeta) ima manje od 4% OCD tokom posmatranog perioda. Jako mali broj

ostvaruje prihode od institucionalne podrške (oko 7%), mada se uočava blagi porast ovog izvora

prihoda. Nešto manje od polovine ima prihod od dobrovoljnih priloga, pri čemu za 36% OCD

dobrovoljni prilozi učestvuju sa više od 20% u strukturi prihoda, što je značajna stavka u

budžetima OCD.

Zaposleni u OCD

Prema nalazima iz Nacrta KCSD istraživanja za 2015. godinu, ukupan broj zaposlenih u OCD

sektoru je iznosio je preko 7.000. Prema podacima APR, više od četiri petine OCD koje su

dostavile finansijske izveštaje, nisu imale nijednog zaposlenog u periodu od 2010. do 2015.

godine. Među OCD koje su imale zaposlena lica, najveći broj lica je angažovan u udruženjima,

a u mnogo manjem broju u fondacijama i zadužbinama. Ukupan broj angažovanih lica u OCD,

prema podacima Fonda PIO, je povećan. Udeo stalno zaposlenih u OCD u ukupnom broju

zaposlenih u Srbiji u 2015. godine iznosi 0,5%, dok ako se računaju svi oblici angažovanja,

iznosi čak 1,75%. Broja od 7.000 zaposlenih je značajna, kada se ima u vidu da je to više negoli

što zajedno upošljavaju neka od vodećih privrednih društava u Srbiji u 2016. godini (na primer,

Victoria Logistic, Knez Petrol DOO Zemun, HIP Petrohemija AD Pančevo, AIR Serbia, OMV,

RTB Bor, VIP Mobile, Hemofarm Vršac, i drugi).8

Kada se govori o ukupnom broju zaposlenih, treba imati u vidu različite vrste ugovora kao

pravnog osnova za zaposlenje. To mogu biti ugovor o radu, o autorskom delu, ugovor o delu i o

privremenim i povremenim poslovima,

Kada je u pitanju ukupan broj zaposlenih bez obzira na vrstu ugovora, više od 2/3 OCD nemaju

zaposleno osoblje, dok jednu zaposlenu osobu ima oko 10% OCD, dve zaposlene osobe u

proseku oko 7% OCD. Veoma mali broj OCD ima više od 20 zaposlenih, svega nešto više od

1% u posmatranom periodu.

8 Izvor: СТО НАЈ... ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У 2016 http://www.apr.gov.rs/Portals/0/GFI%202016/TOP%20100-2016%2019102017.pdf?ver=2017-10-19-122110-997

12

Grafikon 4. Ukupan broj zaposlenih (2014, 2015, 2016)

Gledano po zastupljenosti različitih vrsta ugovora, prednjače ugovori o radu (oko 30%), dok su

ostale vrste ugovora veoma slabo zastupljene (ozmeđu 2 i 3% svaki).

Grafikon 5. Zaposleni u OCD, prema vrsti ugovora, u % (2014, 2015, 2016)

30,20

28,5

2,3

2,4

2,6

32,4

30,1

2,7

2,6

2,8

32,1

30,2

3,3

3,1

3,1

0,00 5,00 10,00 15,00 20,00 25,00 30,00 35,00

OCD koje imaju zaposlene

OCD koje imaju zaposlene po ugovoru o radu

OCD koje imaju zaposlene po ugovoru o delu

OCD koje imaju zaposlene po autorskom ugovoru

OCD koje imaju zaposlene po osnovu

privremenih/povremenih poslova

2014

2015

2016

%

Najveći broj OCD (oko 2/3) odvaja za plate zaposlenih do 5% budžeta što je jako malo u strukturi troškova, dok oko jedne četvrtine OCD izdvaja više od 25% svog budžeta za plate

13

zaposlenih, sa tendencijom blagog porasta u poslednje tri godine (sa 22,6% u 2014. do 24,5% u 2016.godini).

Grafikon 6. Udeo godišnjeg budžeta OCD koji se izdvaja za plate/honorare zaposlenih (bruto iznosi)

Privredna delatnost

Set pitanja u ovom delu se odnosi na različite aspekte obavljanja privredne delatnosti. Primećuju se različiti procenti kod odgovora koji glasi "Nismo prihodovali/Ne obavljamo privrednu delatnost", verovatno iz razloga što su anketirane OCD davale odgovora iz ugla sveukupnih aktivnosti, ne samo u odnosu na privrednu delatnost. Budući da im je pitanje bilo

14

relevantno za njihov svakodnevni rad, davali su odgovore nezavisno od toga što je fokus pitanja uvek bio isključivo na privrednoj delatnosti. Registrovane privredne delatnosti kojima se organizacije bave su veoma raznolike. Najučestalija je izdavačka delatnosti koju obavlja 9,2% OCD, zatim slede Usluge pripremanja i posluživanja pića (7,6%), te ostale obrazovne delatnosti (6,6%). Slede konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem (5,6%), delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata (4,2%), lov i traperstvo (3,8%), pomoćne obrazovne delatnosti (2,6%) te ostale stručne, naučne i tehničke delatnosti (2,4%).

Grafikon 7. Najčešće privredne delatnosti koje su OCD registrovale

Šifre delatnosti

9,2%

7,6%

6,6% 6,4%

5,6%

4,2%3,8%

2,6% 2,4%

5811 Izdavanje

knjiga

5630 Us luge

pripremanja i

pos luživanja

pića

8559 Ostalo

obrazovanje

5814 Izdavanje

časopisa i

periodičnih

i zdanja

7022

Konsultantske

aktivnosti u

vezi s

pos lovanjem i

osta l im

upravl janjem

5610 Delatnosti

restorana i

pokretnih

ugosti tel jskih

objekta

170 Lov,

traperstvo i

odgovarajuće

us lužne

delatnosti

8560 Pomoćne

obrazovne

delatnosti

7490 Ostale

stručne,

naučne i

tehničke

delatnosti

Na pitanje o tome koliko dugo obavljaju privrednu delatnost, manje od jedne trećine OCD (28%) je odgovorilo da ne obavlja privrednu delatnost. Najčešće su privrednu delatnost obavljali u poslednjih 2 do 5 godina (24,9%), odnosno 6 do 10 godina (17,8%). Najmanji je udeo OCD koji privrednu delatnost obavljaju manje od jedne godine (4,2%).

15

Grafikon 8. Period u kojem OCD obavaljaju privrednu delatnost

Na pitanje o uticaju obavaljanja privredne delatnosti na rad organizacije, OCD su mogle davati višestruke odgovore. Primećuje se da kod većine OCD ne dolazi do promena u radu. Istovremeno, najveće promene se uočavaju kod veličine budžeta pa se tako čak kod 38,2% OCD povećao budžet, jedan broj OCD je zaposlio dodatne osoblje u cilju obavljanja privredne delatnosti (10,1%), kod jednog dela je promenjen sastav zaposlenog osoblja (7,7%), dok OCD prijavljuju minimalnu promenu organizacione strukture (2%). Ovo je vrlo značajan podatak jer govori o pozitivnom uticaju obavljanja privredne delatnosti u oblasti ukupnih prihoda,odnosno u angažovanju dodatnog osoblja.

16

Grafikon 9. Način na koji obavljanje privredne delatnosti utiče na rad organizacije

%

92,3

76,4

71,5

46,8

38,2

10,1

7,7

2,0

0,0 20,0 40,0 60,0 80,0 100,0

Organizaciona struktura se nije

promenilaSastav zaposlenog osoblja se nije

promenio

Nismo zaposlil i dodatno osoblje

Godišnji budžet se nije povećao

Povećao se godišnji budžetZaposlil i smo dodatno osoblje u cil ju

obavljanja privredne delatnosti,

Sastav zaposlenog osoblja se promenio

Organizaciona struktura se promenila

Anketirane OCD su u najvećoj meri prihode od obavljanja privredne delatnosti trošile na dalji razvoj programa organizacije (63,6%), neke su kombinovale pa su istvoremeno koristile sredstva i za dalji razvoj programa organizacije i za dalji razvoj privredne delatnosti (11,8%), jedan manji broj se više fokusirao na dalji razvoj privredne delatnosti (2,7%), dok je sasvim mali broj organizacija naveo da je sredstva uložio u dalji razvoj programa i kupovinu nekretnina (0,1%). Nekoliko OCD je navelo da su sredstva uložena u održavanje organizacije, stručno usavršavanje, tekuće troškove, zadužbinski fond (jedna organizacija, dok je još jedna navela da je volonterski obavljala privrednu delatnost). Oko jedne petine anketiranih OCD (21%) je navelo da nije prihodovalo/obavljalo privrednu delatnost.

17

Grafikon 10. Načini trošenja prihoda od obavljanja privredne delatnosti

63,6

21,0

11,8

2,70,9

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

%

Ostalo (uključujući ikupovinu nekretnine)

Dalji razvoj privrednedelatnosti

Dalji razvoj programaorganizacije i dalji razvojprivredne delatnostiNismo prihodovali/nijeobavljana privrednadelatnost

Dalji razvoj programaorganizacije

Iako manje od polovine OCD smatra da je kompetitivno u odnosu na privatni sektor (44,3%) , to

je ipak više od broja OCD koje smatraju da nisu kompetitivne (39,3%). Ovo govori o relativno

visokom mišljenju o sopstvenoj ekspertizi u dnosu na biznis sektor, nezavisno od toga da li se

ona odnosi na obavljanje privredne ili redovne delatnosti OCD.

Grafikon 11. Kompetitivnost u odnosu na privatni sektor

18

%

Ne; 39,3

Da ; 44,3

Nepoznato; ,7Ne

obavljamo/Ne

ostvarujemo

prihod od

priv.delatnosti;

15,7

OCD najčešće ne koriste promociju svojih proizvoda i usluga (43,8%), dok nešto manje od

jedne trećine (30,6%) to radi putem društvenih mreža (što uključuje i veb sajtove). Nešto je

češće kombinovanje različitih načina promocije (8,9%, svi navedeni, uključujućii direktne

kontakte i jednu organizaciju koja koristi usluge Agencije). Isključivo tradicionalne medije koristi

svega 2,3%, a deljenje promotivnih materijala gotovo da nije prisutno (0,4%)..

Grafikon 12. Promocija proizvoda/usluga iz registrovane privredne delatnosti:

19

43,8 30,6 13,8 8,9 2,30,6

0% 20% 40% 60% 80% 100%

%

Ne koristimo promociju

Putem društvenih mreža

Nismo obavljali privrednu delatnost

Kombinovanjem svih navedenih načina, uključujući i direktnekontaktePutem tradicionalnih medija

Ostalo

Ostalo

Među anketiranim OCD, 44% je izjavilo da nema prihode odnosno da nije obavljalo privrednu

delatnost, pa samim time nije se izjasnilo o ceni. Njih 38.1% utvrđuju cene robe i usluga koju

pružaju u odnosu na tražište. Njih 14.5% nema jasno utvrđen sistem određivanja cena već to

čine po potrebi i od slučaja do slučaja ili na neki drugi način. Njih 1.5% se rukovodi time da je

potrebno da cene budu takve da su pristupačne korisnicima, odnosno ciljnoj grupi, dok 1.2%

OCD utvrđuju cene tako da mogu pokriti troškove pružanja usluga odnosno proizvodnje. OCD

procentualno najmanje (0,3%) utvrđuju cenu svojih proizvoda i usluga na način koji im

omogućava da pokriju troškove drugih planiranih aktivnosti.

Grafikon 13. Način utvrđivanja cena roba/usluga iz registrovane privredne

delatnosti:

20

Kao korisnici roba/usluga od privredne delatnosti, najčešće se pominje opšta populacija

(51,6%), zatim pripadnici/ce ciljnih grupa OCD (45,4%).Sledi poslovni sektor (2,6%), institucije

(2,4%), aktivisti/tjinke civilnog sektora (1,4%) dok se među drugima (1,1%) pominju članovi,

stručna javnost, druge OCD, međunarodne organizacije u sektoru civilnog društva, pojednici,

proizvođači hrane, poljoprivrednici, zaštićene životinjske vrste...

Grafikon 14. Najčešći korisnici/ce roba/usluga od privredne delatnosti koju OCD

obavlja

21

U skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica (Član 44)9, ukoliko OCD u toku godine (poreskog perioda) ostvari prihode prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu, obveznik je poreza na dobit pravnih lica i, s tim u vezi, dužno je da obračuna i plati porez na dobit ukoliko u istom poreskom periodu nije ispunilo uslove za korišćenje poreskog oslobođenja. Član 44. Zakona o porezu na dobit pravnih lica:

"Plaćanja poreza na dobit oslobađa se nedobitna organizacija za poreski period u kojem ostvareni višak prihoda nad rashodima nije veći od 400.000 dinara, pod uslovom da: 1) ne raspodeljuje ostvareni višak svojim osnivačima, članovima, direktorima, zaposlenima ili sa njima povezanim licima; 2) godišnji iznos ličnih primanja koja isplaćuje zaposlenima, direktorima i sa njima povezanim licima nije veći od dvostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom u Republici u godini za koju se utvrđuje pravo na poresko oslobođenje, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike; 3) ne raspodeljuje imovinu u korist svojih osnivača, članova, direktora, zaposlenih ili sa njima povezanih lica; 4) da nema monopolski ili dominantan položaj na tržištu u smislu zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije. Povezanim licima iz stava 1. tač. 1) do 3) ovog člana smatraju se lica iz člana 59. ovog zakona. Nedobitna organizacija dužna je da vodi evidenciju o prihodima i rashodima, da podnese poreski bilans i poresku prijavu."

9 ("Sl. glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011,

119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 - dr. zakon, 142/2014, 91/2015 - autentično tumačenje i

112/2015)

22

Napominjemo da OCD mora kumulativno da ispuni sve propisane uslove kako bi ostvarila pravo na poresko oslobođenje (odnosno , istovremeno mora isputniti sva 4 uslova). O ispunjenosti propisanih uslova je obavezna da dostavi nadležnom poreskom organu poreski bilans, poresku prijavu i odgovarajuće dokaze da ispunjava propisane uslove. Ako nedobitna organizacija ostvari višak prihoda nad rashodima do 400.000 dinara, a ne ispuni sve uslove iz člana 44. Zakona, nema pravo na poresko oslobođenje. Imajući u vidu navedene uslove, ne čudi da je svega 1.1 % organizacija u prethodnoj godini ostvarilo oporezivu dobit u prethodnoj godini od prihoda privredne delatnosti. Naime, za očekivati je da je većina organizacija ispunjaval propisane uslove i imala poreska oslobođenja.

Grafikon 15. Ostvarena oporeziva dobit u prethodnoj godini od prihoda privredne delatnosti

Prema članu 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost10 " Predmet oporezivanja PDV su: 1)

isporuka dobara i pružanje usluga (u daljem tekstu: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti; 2) uvoz dobara u Republiku.

Imajući u vidu da OCD u najvećem broju slučajeva nisu obveznci PDV (jer ne vrše isporuku

dobara i pružanje usluga uz nadoknadu ili je ukupan promet dobara i usluga za prethodnih ili

narednih 12 meseci manji kao cenzusa od 8.000.000 din), one nemaju obavezu obračuna i

10 ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 - usklađeni

din. izn., 68/2014 - dr. zakon, 142/2014, 5/2015 - usklađeni din. izn., 83/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn.,

108/2016 i 7/2017 - usklađeni din. izn.)

23

plaćanja PDV, ne predaju poreske prijave za PDV, ne vode evidencije o PDV; nemaju pravo na

prethodni porez, nisu dužna da izdaju račune.

Pravno lice koje nije obveznik PDV ima isti status kao i krajnji potrošač, pa tako i NVO. Pri

kupovini svih dobara i usluga na tržištu, NVO snosi PDV kao trošak poslovanja.

Sledeći grafikon potrđuje da se izuzetno mali broj OCD nalazi u sistemu PDV, u protekloj godini

sve 0.5% OCD.

Grafikon 16. OCD u sistemu plaćanja poreza na dodatu vrednost

Osim što može neposredno da obavlja srodnu privrednu delatnost, udruženje (koje je upisano u Registar, odnosno steklo status pravnog lica) može samostalno, ili sa drugim licima, da osnuje društvo sa ograničenom odgovornošću, odnosno da bude su-osnivač drugih oblika privrednih društava (akcionarsko društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću, komanditno, ili ortačko društvo). U tom smislu, nema nikakve razlike između udruženja i drugih pravnih lica koji mogu biti osnivači privrednih društava. Da li će udruženje privrednu i drugu delatnost obavljati neposredno ili preko posebno osnovanog privrednog društva stvar je njegove poslovne procene. U načelu, ukoliko udruženje želi u većem obimu da obavlja privrednu i drugu delatnost, preporučuje se da osnuje posebno privredno društvo. Posebno imajući u vidu da su troškovi osnivanja privrednog društva razmerno niski, da se time izbegava rizik sankcija zbog nepreciznih zakonskih odredbi u pogledu dozvoljenog obima neposrednog obavljanja privredne delatnosti, kao i činjenice da tako osnovano privredno društvo može bez ograničenja da obavlja bilo koju privrednu delatnost, srodnu ili nesrodnu11.

11 Preuzeto iz publikacije Građanskih inicijativa "Vodič za primenu Zakona o udruženjima" iz 2009. godine; Priredili:

Priredili: Jasmina Benmansur, Dragana Rajić, Dragan Golubović, Živka Vasilevska, Dejan Milenković, Dubravka Velat, Nives Čulić ; https://www.gradjanske.org/vodic-za-primenu-zakona-o-udruzenjima/

24

Iako se iz prethodnog vidi da postoje prednosti koje govore u prilog osnivanja privrednih društava umesto da se registruje privredna delatnost, ipak svega 0.5 % organizacije ima registrovano privredno društvo.

Grafikon 17. OCD prema registovanim privrednim društvima

Podrška za obavljanje privredne delatnosti

Obavjanje privredne delatnosti najčešće svrstava OCD u tzv. socijalna preduzeća. Ovaj pojam nema svoju jasnu definiciju u pravnom okviru Republike Srbije, mada neki zakoni i strategije uvode pojam, posebno oni relevanti za rad i delovanje OCD kao i u oblasti socijalne zaštite. OCD kao "socijalna preduzeća" obavljaju privrednu delatnost motivisani pre svega socijalnim faktorima i radi promene u društvu, a ne radi sticanja profita. U tom kontekstu, bilo bi za očekivati da država prepoznaje značaj OCD u obavljanju privredne delatnosti i da im obezbeđuje odgovarajuća podsticajna sredstva. Ovo zaključuju i autori studije12 "Uslovi za finansiranje i finansijsko poslovanje socijalnih preduzeća su nepovoljni, osim za preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Glavni problem je nedostatak mikrofinansiranja i pogodnosti u procesu javnih nabavki. Postojanje ovih

12 "Ekonomski uticaj socijalnih preduzeća u Republici Srbiji", Izdavač: Republički zavod za statistiku; Projektni tim i autori: Republički zavod za statistiku: Prof. dr Dragan Vukmirović, Mr Andra Milojić,Mr Rade Ćirić, Jelena Budimir, Tomislav Despić, Svetlana Jelić, Milena Stevović, Mirjana Smolčić, Suzana Karamarković, Marina Pavlović,Tijana Čomić; SeConS: Prof. dr Slobodan Cvejić; Grupa 484: Siniša Volarević, Danica Ćirić; ISBN 978-86-6161-114-8, Beograd 2014

25

elemenata u pravnom i poslovnom okruženju omogućilo bi lakše osnivanje i poslovanje socijalnih preduzeća, što bi dovelo do konačnog uobličavanja ovog sektora u Srbiji." Kada se pogledaju pozivi i konkursi za dodelu podsticanih sredstava, videće se da su uslovi za prijavljivanje uvek vezani za jedan od lsedećih pravnih oblika: "mikro, mala i srednja preduzeća i preduzetnici odnosno privredna društva, privredni subjekti, poljoprivredna gazdinstva...". Nikada se OCD ne prepoznaju kao mogući aplikanti na ovim konkursima.

Stoga ne čudi da čak 98.8% ispitanih organizacija navodi da nije imalo pristup podsticajnim sredstvima za obavljanje privredne delatnosti.

Grafikon 18. Pristup podsticajnim sredstvima za obavljanje privredne delatnost

Osim podsticajnih sredstava namenjenih privrednim subjektima, ni donatorska pomoć koja se uobičajeno daje za rad i delovanje OCD sektora , uglavnom nije usmerena u tom pravcu. Velika većina anketiranih OCD (97,4%) izjavljuje da nije dobilo nikakva donatorska ili druga sredstva za započinjanje obavljanja privredne delatnosti.

Grafikon 19. Dobijanje donatorskih ili drugih sredstava (banke/kreditne organizacije) za otpočinjanje privredne delatnosti

26

Imajući u vidu prethodno rečeno, da su podsticajne mere namenjene isključivo pravnim licima koji su registrovani kao privredni subjekti, iznenađuje da čak 92.5 % organizacija ne smatra da su diskriminisani u odnosu na njih.

Grafikon 20. Percepcija diskriminisanosti u odnosu na privredne subjekte

Da 7.5%

Ne 92.5%

Nedostatak podrške u najširem smislu (ne samo za otpočinjanje privredne delatnosti), se potvrđuje i kroz odgovore na sledeće pitanje. Samo 7,9% ispitanih organizacija navelo je da prilikom obavljanja privredne delatnosti imalo podršku države, 4,5% je imalo podršku od poslovnog sektora i 7,9% od domaćih ili stranih donatorskih organizacija.

Grafikon 21. Podrška OCD u obavljanju privredne delatnosti

27

Na pitanje o tipu državne podrške, finansijsku podršku je imalo 3% OCD, dok je nematerijalnu vrstu podrške, najčešće u vidu prostora dobilo 2,7% organizacija. Dva tipa podrške (finansijsku i nematerijalnu podršku) primilo je svega 0,4% ispitanika, dok je 1,5% organizacija navelo ostale vidove podrške kao npr. da su sarađivali sa državnim organima u različitim aktivnostima i projektima.

Grafikon 22. Tip državne podrške

28

Kao što je već rečeno, najveći broj organizacija (95,7%) prilikom obavljanja privredne delatnosti nije imao podršku poslovnog sektora. Ukoliko je do podrške i došlo, u najvećem broju slučajeva je ona bila finansijske prirode (3,5%). Izrazito mali udeo OCD je podršku poslovnog sektora dobijao kroz usluge ili partnerstvo (po 0,1%), dok na ostale vidove podrške otpada 0,5%.

Grafikon 23. Tipovi podrške od poslovnog sektora

29

Na pitanje da li dobija podršku od donatora, čak 92,1% anketiranih OCD izjavljuje da ne dobija nikakvu podršku, dok 3,3% dobija podršku u vidu finansijske podrške, sufinansiranja i/ili donacija. Donacije građana su zastupljene sa 2,6%. Finansijsku podršku i mentorstvo od strane domačih ili međunardnih donatora primilo je 1,2% ispitanih OCD. Ostali vidovi podrške zastupljeni su sa 0,8%.

Grafikon 24. Podrška domaćih ili stranih donatorskih organizacija

Izazovi u obavljanju privredne delatnosti

Interesantno je da anketirane OCD procenjuju da nedovoljno odgovaraju na potrebe ciljne grupe u obavljanju privredne delatnosti. Naime, skoro jedna četvrtina izjavljuje da nimalo ne odgovara na potrebe svoje ciljne grupe (23,7%) odnosno više od jedne trećine samo u manjoj meri (36,9%). Oko jedne trećine smatra da u značajnoj meri odgovara na potrebe ciljne grupe (33,1%) a svega 6,4% odgovara u potpunosti. Nemamo objašnjenje,pa ovo zaslužuje dodatno istraživanje. Grafikon 25. Odgovaranje na potrebe ciljne grupe obavljanjem privredne delatnosti

30

Na pitanje da navedu ključne probleme/izazove sa kojima se susreću prilikom obavljanja privredne delatnosti, OCD su se najčešće opredelile za izazove društvene prirode (62,2%). Navedeni razlozi su vrlo raznovrsni, od nepostojanja svesti o pojavi, nedovoljnoj ulozi u društvu (na primer kulture), o položaju čoveka na selu, ne prepoznavanja značaja onoga čime se bave, nedovoljna podrška države i sl. Slede izazovi ekonomske priorde (43,5%) koji se uglavnom svode na pitanje finansija, opšte ekonomske situacije u zemlji, ekonomske krize, problemi na tržištu, itd. Zatim su navedeni problemi sa marketingom (14,9%), u okviru kojih se najčešće pominju slab plasman proizvoda, nedovoljno prisustvo u medijima, generalno problemi sa promocijom. Jedan broj je naglasio da nije bio aktivan (11,3%), odnosno da nisu obavljali privrednu delatnost niti su ostvarivali prihode, nešto manji broj da nema dovoljno internih kapaciteta (9,3%) u okviru čega navode primere: nedovoljna edukacija osoblja, nepostojanje poslovnih veština, nedovoljna osposobljenost zaposlenih, mali broj zaposlenih i sl. Proceduralni problemi kao izazovi u radu navedeni su u 5,6% slučajeva, pri čemu se uglavnom navodi krut zakonski okvir, manjak informacija o regulativi u vezi sa privrednim delatnostima i OCD, loša informisanost zaposlenog osoblja u relevantnim institucijama (APR, Poreska uprava itd.) o ovom aspektu rada OCD, "tromost" lokalnih organa, nespremnost banki, loša informisanost o mogućnosti obavljanja privredne delatnosti od strane organizacije civilnog društva, itd. Da nema problema u radu je izjavilo 1,1%, navodeći kao razloge da su zadovoljni, da su tek osnovani i sl.), dok je probleme sa konkurencijom navelo 1,1% OCD pri čemu su dve OCD navele i "nelojalnu konkurenciju" profitnog sektora.

Posebno se izdvaja grupa lovačkih društava, koji stiču prihode obavljanjem privrednih delatnosti kao što su " Lov, traperstvo, obnavljanje i uzgoj divljači, uključujući i odgovarajuće usluge, u šta spadaju i "obavljanje stručnih poslova u gazdovanju lovištem, obavljanje lovočuvarskih poslova, izradu planskih dokumenata u lovstvu, sprovođenje lovačkih ispita i ispita za ocenjivanje lovačkih trofeja i izdavanje uverenja o položenom ispitu". Ova grupa ispitanika je navela posebnu grupu izazova speciifčnih za njihov rad a koji se tiču krivolova, očuvanja prirodnih

31

staništa, hranjenja divljači, lovnog turizma, opasnost od nošenja oružja, nedostatak volontera i sl.

Grafikon 26. Ključni problemi/izazovi sa kojima se susrećete prilikom obavljanja privredne delatnosti.

Većina OCD se izjasnila da im je za unapređenje privredne delatnosti potrebna promocija (58,8%), dodatna obuka (38,9%), zatim promena zakonske regulative (17%), dok su u nešto manjem broju iskazale potrebu za pomoći u izradi biznis plana (3,5%) odnosno za mentorskom podrškom (3, 3%).

Grafikon 27. Potrebe OCD za unapređenjem u obavljanju privredne delatnosti

32

Više od polovine ispitanih organizacije izjasnilo se da im u oblastima koje su relevantne za njihov rad, a radi unapređenja privredne delatnosti, podrška najpotrebnija kada su u pitanju finansije (57,2%), a zatim finansije, administracija i marketing (26,5%), dok se za podsticajno okruženje opredelilo svega 0,5% anketiranih OCD.

Grafikon 28. Potrebna podrška u oblastima koje su relevantne za rad OCD radi unapređenja privredne delatnosti

%

57,2

26,5

13,8

1,8

,5

,3

,0 10,0 20,0 30,0 40,0 50,0 60,0 70,0

finansije

finansije, administracija, marketing

ne obavljaju privrednu delatnost

ostalo

podsticajno okruženje

oprema

33

Prema podacima Nacrta istraživanja KCSD za 2015.godinu, članstvo u mreži savezu) ima nešto manje od petine udruženja. Treba naglasiti da se ovaj podatak razlikuje od podataka iz drugih istraživanja, jer udruženja najčešće u APR ne prijavljuju podatak o uključivanju u mreže/saveze, nakon što su to uradila prvi put prilikom upisa u registar. U praksi, broj OCD koja su učlanjena u mreže/saveze je veći, i procene iz različitih istraživanja kreću se od 35% naviše.

Što se tiče članstva u domaćim ili međunarodnim poslovnim mrežama u kojima se članstvo stiče na osnovu privredne delatnosti koju obavlja, svega 7,3 % ispitanih organizacija pripada nekoj od ovih mreža. Ovaj broj je očekivano nizak sa obzirom na ukupno učešće OCD u mrežama, kao i na broj organizacija koje su aktivne, odnosno bave se privrednom delatnošću koju su registrovale.

Grafikon 29. Članstvo u domaćoj ili međunarodnoj poslovnoj mreži (u kojoj se članstvo stiče na osnovu privredne delatnosti koju obavlja)

Posledično, budući da je veoma mali broj anketiranih OCD u članstvu neke mreže po osnovu obavljanja privredne delatnosti, jako su oskudni podaci o koristima članstva - članice poslovne mreže navode da je najveća korist u razmeni iskustava, informacija i prilike za edukaciju (5,8%)

Grafikon 30.Korist od učešća u poslovnoj mreži

34

35

Zaključci i preporuke

Zaključci

U odnosu na ukupan broj registrovanih organizacija, mali broj njih se odlučuje da predvidi privrednu delatnost, a još manji da je formalno registruje u APR. Kada je i registruju, vrlo često je ne sprovode u praksi

OCD sa sedištem u Beogradu, češće od drugih predviđaju obavljanje privredne delatnosti

Većina OCD koja je registrovala privednu delatnost je osnovana 2010.godine i kasnije, što je posledica fleksibilnosti koju su doneli novi zakoni (o udruženjima, o fondacijama i zadužbinama)

Uočljiv je trend blagog porasta veličine budžeta OCD dok istovremeno udeo od privredne delatnosti kod najvećeg broja organizacija ostaje na nivou do 5%

Više od 2/3 anketiranih OCD nema zaposlenih. Broj zaposlenih u OCD i izdvajanja za njih relativno su niska. Ne postoji sistemski pristup razvoju ljudskih resursa

Na većinu OCD obavljanje privredne delatnosti nema uticaja u smislu promena u načinu rada, dok je kod manjeg broja OCD uočen pozitivan uticaj u oblasti povećanja ukupnih prihoda,odnosno u angažovanju dodatnog osoblja

OCD registruju privrednu delatnost u oblastima koje zahtevaju najmanje ulaganja i za koje imaju ekspertizu

Prihodi se koriste uglavnom za razvoj programa, a manje za dalja ulaganja

Jednak broj OCD se o kompetitivnosti u odnosu na poslovni sektor izražava pozitivno i negativno

Cena se često formira prema tržišnim kriterijumima, dok kod jednog dela organizacija ne postoji utvrđen sistem određivanja cena, odnosno radi to na način da se pokriju osnovni troškovi

Sa druge strane, korišćenje promocije proizvoda i usluga i drugih marketinških alata je veoma limitirano

Većina OCD privrednu delatnost usmerava ka opštoj populaciji, odnoso ka svojoj ciljnoj grupi dok je visoko rasprostranjena svest o tome da se na potrebe ciljnih grupa ne odgovara adekvatno

Generalno se može zaključiti da u obavljanju ekonomske aktivnosti, OCD uglavnom ne primenjuju principe tržišnog poslovanja, na način kako je to uobičajeno za profitni sektor.

OCD su u zanemarljivom broju obveznici poreza na dobit pravnih lica, odnosno u sistemu PDV što ide u prilog veličinama njihovih ukupnih godišnih budžeta

Osnivanje preduzeća postoji kod zanemarljivo malog broja OCD

Korišćenje podsticajnih sredstava za otpočinjanje privredne delatnosti veoma je ograničeno, pri čemu OCD ne smatraju da su u ovoj oblasti diskriminisane u odnosu na privredni sektor

Uočava se odsustvo svakevrste podrške u obavljanju privredne delatnosti (država, donatori, privatni sektor)

Najveći broj OCD kao najveće prepreke navodi različite društvene probleme, a manje tržišne/ekonomske izazove

36

Sa druge strane, na pitanje o konkretnoj podršci uglavnom su se izjašnjavali da je ona potrebna u oblasti promocije, finansija, administracije, što govori da ipak postoji svest o manjku kapaciteta za uspešno obavljanje privredne delatnosti

Članstvo u poslovnim mrežama je na prilično niskom nivou.

Preporuke

Promocija privredne delatnosti, naročito među starijim organizacijama koje se bave zaštitom vulnerabilnih grupa ili imaju ekspertizu u određenim oblastima

Jačanje finansijske održivosti OCD i jačanje svesti o potrebi i značaju diverzifikacije izvora finansiranja

Prepoznavanje OCD kao relevantnog aktera u državnim politikama koje se tiču promocije preduzetništva

Promocija podsticajnih mera za otpočinjanje privredne delatnosti, naročito u okviru donatorske podrške

Sistemski pristup u razvoju ljudskih resursa u OCD

Jačanje svesti o benefitima socijalne ekonomije, otvaranje socijalnih preduzeća i tržišni pristup u započinjanju i obavljanju privredne delatnosti

Jačanje veza sa poslovnim sektorom i podsticanje umrežavanja na svim nivoima

Osiguranje podrške za OCD u oblastima značajnim za pozicioniranje na tržištu (promocija, biznis planovi, mentorska podrška, zakonski okvir, finansije i administracija) od strane države, donatorske zajednice, poslovnog i civilnog sektora