Embed Size (px)
Citation preview
qwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmrtyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdf
SISTEM BEZBEDNOSTI
SKRIPTA
FEBRUAR 2012.
Goran
SISTEM BEZBEDNOSTI
SADRŽAJ
1.SISTEM BEZBEDNOSTI KAO NASTAVNO-NAUČNA DISCIPLINA....................................................................8
2.MESTO PREDMETA SISTEM BEZBEDNOSTI U SISTEMU NAUKA...................................................................8
3.ODNOS SISTEMA BEZBEDNOSTI I DRUGIH NAUČNIH DISCIPLINA..............................................................9
4.PREDMET IZUČAVANJA SISTEMA BEZBEDNOSTI.........................................................................................9
5.ZNAČAJ PROUČAVANJA PREDMETA SISTEMA BEZBEDNOSTI....................................................................10
6. OSNOVNE METODE NAUKE O BEZBEDNOSTI...........................................................................................10
7.POJAM DRŽAVNE FUNKCIJE I ZAŠTITNE FUNKCIJE DRŽAVE.......................................................................11
8.BEZBEDNOST KAO ATRIBUT I FUNKCIJA DRŽAVE......................................................................................13
9. VITALNE VREDNOSTI DRUŠTVA................................................................................................................13
10.PRAVO KAO OSNOV I GRANICA DELOVANJA ORGANA BEZBEDNOSTI....................................................14
11.RAZLIČITA SHVATANJA POJMA BEZBEDNOSTI........................................................................................14
12. DEFINISANJE BEZBEDNOSTI (PROBLEMSKI PRISTUP).............................................................................15
13. SAVREMENO SHVATANJE POJMA BEZBEDNOSTI...................................................................................16
14. OCENA STANJA BEZBEDNOSTI................................................................................................................17
15. KLASIFIKACIJA BEZBEDNOSTI..................................................................................................................18
16. GLOBALNA BEZBEDNOST.......................................................................................................................19
17.POJAM I ZNAČAJ TEORIJE BEZBEDNOSTI.................................................................................................19
18.POJAM I ELEMENTI SISTEMA BEZBEDNOSTI............................................................................................20
19.KOMPONENTE SISTEMA BEZBEDNOSTI...................................................................................................21
20.KARAKTERISTIKE SISTEMA BEZBEDNOSTI................................................................................................22
21.POJAM UGROŽAVANJA...........................................................................................................................22
22. POJMOVNO RAZGRANIČENJE IZVORA, OBLIKA I NOSILACA UGROŽAVANJA..........................................23
23.KLASIFIKACIJA IZVORA UGROŽAVANJA...................................................................................................23
24. SUPROTNOST INTERESA KAO IZVOR UGROŽAVANJA.............................................................................24
25. DRUŠTVENA NEUJEDNAČENOST KAO IZVOR UGROŽAVANJA.................................................................25
26. DRUŠTVENA NEUSKLAĐENOST KAO IZVOR UGROŽAVANJA...................................................................25
27. POLITIKA KAO IZVOR UGROŽAVANJA.....................................................................................................25
28. i 164. KULTURA KAO IZVOR UGROŽAVANJA..........................................................................................25
29. RELIGIJA KAO IZVOR UGROŽAVANJA......................................................................................................26
30. POJAM BEZBEDNOSNE KULTURE...........................................................................................................26
31.KULTURNI,RASNI I ETNIČKI KRITERIJUMI KAO VIDOVI UGROŽAVANJA...................................................26
32.IDEOLOGIJA KAO IZVOR UGROŽAVANJA.................................................................................................27
33.DEMOGRAFSKI RAZVOJ KAO IZVOR UGROŽAVANJA...............................................................................27
2
SISTEM BEZBEDNOSTI
34.MEĐUNARODNI ODNOSI KAO IZVOR UGROŽAVANJA.............................................................................27
35.MEĐUNARODNI STATUS KAO IZVOR UGROŽAVANJA.............................................................................28
36.KLIMA KAO IZVOR UGROŽAVANJA..........................................................................................................28
37.TERITORIJA KAO IZVOR UGROŽAVANJA..................................................................................................28
38.GEOGRAFSKI POLOŽAJ KAO IZVOR UGROŽAVANJA.................................................................................29
39.TEHNIČKO-TEHNOLOŠKI IZVORI UGROŽAVANJA....................................................................................29
40.OBLICI UGROŽAVANJA SPOLJNE BEZBEDNOSTI.......................................................................................29
41. OBLICI UGROŽAVANJA UNUTRAŠNJE BEZBEDNOSTI..............................................................................30
42. CILJEVI I NOSIOCI UGROŽAVANJA BEZBEDNOSTI NAŠE ZEMLJE.............................................................30
43.OBLICI UGROŽAVANJA............................................................................................................................30
44. SUBVERZIVNA DELATNOST KAO OBLIK UGROŽAVANJA.........................................................................31
45. OBAVEŠTAJNA I IZVIĐAČKA DELATNOST KAO OBLIK UGROŽAVANJA.....................................................31
46. DESTRUKTIVNA PSIHOLOŠKO-PROPAGANDNA DELATNOST KAO OBLIK UGROŽAVANJA.......................31
47. SABOTAŽNA DELATNOST KAO OBLIK UGROŽAVANJA............................................................................32
48. POLITIČKI,EKONOMSKI I VOJNI PRITISCI KAO OBLIK UGROŽAVANJA.....................................................32
49. ORUŽANA POBUNA KAO OBLIK UGROŽAVANJA....................................................................................32
50. MERE SUPROSTAVLJANJA I ZAŠTITE OD UGROŽAVANJA BEZBEDNOSTI.................................................33
51. POJMOVNO ODREĐENJE SILE.................................................................................................................33
52. PRIMENA SILE U MEĐUNARODNIM ODNOSIMA....................................................................................34
53. VOJNO-POLITIČKA SITUACIJA U SVETU I BEZBEDNOST NAŠE ZEMLJE....................................................34
54. ISTORIJSKI RAZVOJ OUN I NJENI ORGANI...............................................................................................35
55. POVELJA OUN I ORUŽANA AGRESIJA....................................................................................................36
56. NASTANAK,DOKUMENTI,CILJEVI I ORGANI OEBS-A................................................................................38
57. NATO – ISTORIJAT I CILJEVI....................................................................................................................39
58.NOVI STRATEŠKI KONCEPT NATO-A........................................................................................................40
59.NATO I SPREČAVANJE ŠIRENJA NHB ORUŽJA..........................................................................................40
60.NATO I PARTNERSTVO ZA MIR................................................................................................................41
61.ŠIRENJE NATO-A......................................................................................................................................42
62.INSTITUCIJE MEĐUNARODNE SARADNJE NA POLJU UNUTRAŠNJE.........................................................42
BEZBEDNOSTI...............................................................................................................................................42
63.INTERPOL-ISTORIJAT NASTANKA.............................................................................................................42
64.ORGANI INTERPOLA................................................................................................................................43
65.EVROPOL I GRUPA TREVI.........................................................................................................................44
66. I 67. POJAM MEĐUNARODNOG POLOŽAJA NAŠE ZEMLJE I ODNOS PREMA BEZBEDNOSTI...................46
OČEKIVANE PROMENE U SHVATANJU BEZBEDNOSTI U BUDUĆNOSTI.........................................................47
3
SISTEM BEZBEDNOSTI
68.KARAKTERISTIKE SAVREMENIH BEZBEDNOSNIH PROBLEMA DANAS......................................................48
69.LOKALNI I REGIONALNI SUKOBI-SAVREMENI BEZBEDNOSNI PROBLEM..................................................48
70.NOVI SVETSKI POREDAK..........................................................................................................................49
71.GLOBALIZACIJA I BEZBEDNOST................................................................................................................50
72.UTICAJ ŠIRENJA NUKLEARNOG ORUŽJA NA BEZBEDNOST......................................................................50
73.KORUPCIJA KAO FAKTOR UGROŽAVANJA BEZBEDNOSTI........................................................................51
74.RAZLIČITA SHVATANJA POJMA KORUPCIJA.............................................................................................51
75.UTICAJ KORUPCIJE NA BEZBEDNOST DRUŠTVA.......................................................................................51
76.POJMOVNO ODREĐENJE SEKTI...............................................................................................................52
77.ODRĐENJE POJMA SEKTE S ASPEKTA BEZBEDNOSNIH NAUKA...............................................................52
78.KARAKTERISTIKE DESTRUKTIVNIH SEKTI.................................................................................................53
79.METODE DESTRUKTIVNIH SEKTI ZA VRBOVANJE I POKORAVANJE ČLANOVA.........................................53
80.DESTRUKTIVNE SEKTE KAO NOSIOCI UGROŽAVANJA JAVNE BEZBEDNOSTI...........................................55
81.DESTRUKTIVNE SEKTE KAO NOSIOCI UGROŽAVANJA NACIONALNE BEZBEDNOSTI................................55
82.MERE I AKTIVNOSTI NA SPREČAVANJU I SUZBIJANJU DESTRUKTIVNOG DELOVANJA SEKTI...................56
83.SAVREMENI ASPEKTI DELOVANJA ORGANIZOVANOG KRIMINALA.........................................................56
84.PROMET DROGA I ORUŽJA I LAŽNI AZILANTI KAO SAVREMENI BEZBEDNOSNI PROBLEM......................58
85.POJAM,KARAKTERISTIKE I CILJEVI MEDIJSKOG RATA..............................................................................59
86.TEHNIKE PSIHOLOŠKIH PRITISAKA PREKO MEDIJA U OKVIRU „MEDIJSKOG RATA“.................................60
87.KORIŠĆENJE METODA “GLASINA” U “MEDIJSKOM RATU”......................................................................60
SANKCIJE KAO OBLIK UGROŽAVANJA BEZBEDNOSTI....................................................................................61
88.KRIMINAL U SFERI INFORMATIKE............................................................................................................62
89.PROBLEMI OBEZBĐENJA RAČUNARA......................................................................................................62
90.INFORMATIČKI RAT................................................................................................................................63
91.ORUŽANA AGRESIJA KAO OBLIK UGROŽAVANJA BEZBEDNOSTI.............................................................64
92.POSTMODERNI TERORIZAM - BIOTERORIZAM......................................................................................65
93.POJAM , NASTANAK I RAZVOJ OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI..........................................................................66
94.PODELA OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI..............................................................................................................66
95.OBAVEŠTAJNA DELATNOST OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI................................................................................67
96.KONTRAOBAVEŠTAJNA DELATNOST OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI..................................................................68
97.SUBVERZIVNA (PREVRATNIČKA) DELATNOST OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI.....................................................68
98.ORGANIZACIJA OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI...................................................................................................69
99.RUKOVODEĆI ORGANI OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI........................................................................................69
100.POJAM, NAMENA I ZADACI IZVRŠNIH ORGANA OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI...............................................69
101.POJAM,NAMENA I ZADACI AGENTURE OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI............................................................70
4
SISTEM BEZBEDNOSTI
102.POJAM ,NAMENA I ZADACI SPECIJALNIH SNAGA OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI.............................................70
103.PRINCIPI RADA OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI.................................................................................................70
104.SNAGE I SREDSTVA OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI...........................................................................................71
105.FORME I METODE RADA OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI - METODE PRIKUPLJANJA PODATAKA.......................72
106. FORME I METODE RADA OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI - METODE PREVRATNIČKOG DELOVANJA............73
107.MERE SUPROSTAVLJANJA OBAVEŠTAJNIM SLUŽBAMA........................................................................74
108.SPECIJALNI RAT KAO OBLIK PRIMENE SILE............................................................................................74
109. FAZE SPECIJALNOG RATA.....................................................................................................................75
110.ORGANI ZA IZVOĐENJE SPECIJALNOG RATA.........................................................................................76
111.SNAGE ZA IZVOĐENJE SPECIJALNOG RATA...........................................................................................76
112.SPECIJALNI RAT PROTIV NAŠE ZEMLJE..................................................................................................77
113. POJAM TERORIZMA..............................................................................................................................78
114.OSNOVNE KARAKTERISTIKE TERORIZMA...............................................................................................78
115.OSNOVNI UZROCI TERORIZMA..............................................................................................................79
116.NAČINI ISPOLJAVANJA,VIDOVI I VRSTE TERORIZMA.............................................................................79
117.ORGANIZACIONA STRUKTURATERORISTIČKIH ORGANIZACIJA..............................................................80
118.TERORIZAM KAO MEĐUNARODNA POJAVA..........................................................................................80
119.UGROŽAVANJE BEZBEDNOSTI NAŠE ZEMLJE TERORIZMOM................................................................81
120.SAVREMENI MODALITETI SUPROSTAVLJANJA TERORIZMU..................................................................82
121.MEĐUNARODNA POLICIJSKA SARADNJA NA SUZBIJANJU TERORIZMA.................................................83
122.SOCIJALNA PATOLOGIJA KAO OBLIK UNUTRAŠNJEG UGROŽAVANJA BEZBEDNOSTI............................83
123.EKSTREMIZAM I NARUŠAVANJE JAVNOG REDA I MIRA KAO OBLIK UGROŽAVANJA UNUTRAŠNJE BEZBEDNOSTI...............................................................................................................................................85
124.UGROŽAVANJE BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA I POŽARI KAO OBLIK UGROŽAVANJA BEZBEDNOSTI.......85
125.UGROŽAVANJE ŽIVOTNE SREDINE KAO OBLIK UGROŽAVANJA BEZBEDNOSTI..................................86
126.PRAVNO UREĐIVANJE SISTEMA BEZBEDNOSTI.....................................................................................86
127.MEĐUNARODNO-PRAVNE OSNOVE SISTEMA BEZBEDNOSTI I........................................................87
128.POVELJA OUN KAO MEĐUNARODNO-PRAVNA OSNOVA SISTEMA BEZBEDNOSTI................................87
129. ODNOS POJMA BEZBEDNOSTI I STRATEGIJE NACIONALNE BEZBEDNOSTI...........................................89
130. BEZBEDNOSNE PROMENE KAO ELEMENT STRATEGIJE NACIONALNE BEZBEDNOSTI...........................89
131. SISTEM BEZBEDNOSTI U STRATEGIJI NACIONALNE BEZBEDNOSTI.......................................................90
132. SAVREMENI BEZBEDNOSNI PROBLEMI I PRETNJE REPUBLICI SRBIJI....................................................90
133. KARAKTERISTIKE STRATEGIJE NACIONALNE BEZBEDNOSTI..................................................................90
134. OSNOVNA OPREDELJENJA POLITIKE NACIONALNE BEZBEDNOSTI.......................................................91
135. UPRAVLJANJE SISTEMOM NACIONALNE BEZBEDNOSTI.......................................................................92
5
SISTEM BEZBEDNOSTI
136.SUBJEKTI I NOSIOCI SISTEMA BEZBEDNOSTI.........................................................................................92
137.AKTIVNOSTI SISTEMA BEZBEDNOSTI.....................................................................................................94
138.AKTIVNOSTI NA ORGANIZOVANJU SISTEMA BEZBEDNOSTI..................................................................94
139.AKTIVNOSTI NA DELOVANJU SISTEMA BEZBEDNOSTI...........................................................................94
140.BEZBEDNOSNE MERE............................................................................................................................95
141.OPŠTE MERE BEZBEDNOSTI (mere bezbednsti u vreme mira)..............................................................96
UTVRĐIVANJE NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI.........................................................................................96
142.MOBILIZACIJA I MERE PRIPRAVNOSTI KAO BEZBEDNOSNE MERE........................................................96
143.MERE PROGLAŠAVANJA RATNOG STANJA,RASPUŠTANJA ORGANA VLASTI I MERE ZA IZVRŠENJE OBAVEZA IZ POVELJE OUN...........................................................................................................................97
144.VANREDNO STANJE I POSEBNE MERE BEZBEDNOSTI...........................................................................97
145. POSLOVI BEZBEDNOSTI........................................................................................................................97
146. SAVET ZA NACIONALNU BEZBEDNOST REPUBLIKE SRBIJE....................................................................98
147. KANCELARIJA SAVETA ZA NACIONALNU BEZBEDNOST I ZAŠTITU TAJNIH PODATAKA.........................99
148. BIRO ZA KOORDINACIJU REPUBLIKE SRBIJE..........................................................................................99
149. NADZOR NAD RADOM SLUŽBI BEZBEDNOSTI.....................................................................................100
150. BEZBEDNOSNO-INFORMATIVNA AGENCIJA (BIA)...............................................................................101
151. VOJNO-BEZBEDNOSNA AGENCIJA (VBA.............................................................................................101
152. VOJNO-OBAVEŠTAJNA AGENCIJA (VOA)............................................................................................102
153.OBAVEŠTAJNA DELATNOST DIPLOMATSKO-KONZULARNIH ORGANA................................................103
154.POJAM STRANACA STRANOG PREDSTAVNIŠTVA DIPLOMATSKOG I KONZULARNOG PREDSTAVNIKA U NAŠOJ ZEMLJI.............................................................................................................................................103
155.OBJASNITE DIPLOMATSKI IMUNITET I PRIVILEGIJE.............................................................................104
156.DOKUMENTA ZA UTVRĐIVANJE IDENTITETA STRANACA....................................................................104
157. VIZA ZA STRANCE...............................................................................................................................105
158.PRAVA I OBAVEZE STRANACA U NAŠOJ ZEMLJI...................................................................................106
159. OBAVEŠTAJNA I DRUGA NEPRIJATELJSKA AKTIVNOST NEKIH KATEGORIJA STRANACA.....................107
160. POJAM TAJNOG PODATKA.................................................................................................................108
161. ODREĐIVANJE TAJNIH PODATAKA.....................................................................................................108
162. PRISTUP TAJNIM PODACIMA..............................................................................................................110
163. MERE ZAŠTITE TAJNIH PODATAKA.....................................................................................................111
164.PITANJE BROJ 28 KULTURA KAO IZVOR UGROŽAVANJA......................................................................112
165.POJMOVNO ODREĐENJE BEZBEDNOSNE KULTURE.............................................................................112
165.RAZJAŠNJENJE ELEMENATA POJMA BEZBEDNOSNE KULTURE............................................................113
166.KARAKTERISTIKE BEZBEDNOSNE KULTURE.........................................................................................113
6
SISTEM BEZBEDNOSTI
167.ETIČKI ASPEKT BEZBEDNOSNE KULTURE.............................................................................................114
168.SOCIOLOŠKI ASPEKT BEZBEDNOSNE KULTURE....................................................................................114
169.POLITIČKI ASPEKT BEZBEDNOSNE KULTURE........................................................................................115
170.EKONOMSKI ASPEKT BEZBEDNOSNE KULTURE...................................................................................115
171.NAUČNO-OBRAZOVNI ASPEKT BEZBEDNOSNE KULTURE....................................................................116
173.SPECIFIČNOSTI BEZBEDNOSNE KULTURE KONVENCIONALNIH SUBJEKATA BEZBEDNOSTI.................116
174.SPECIFUČNOSTI BEZBEDNOSNE KULTURE NEKONVENCIONALNIH SUBJEKATA BEZBEDNOSTI...........121
175.SPECIFIČNOSTI BEZBEDNOSNE KULTURE SUPLEMENTARNIH SUBJEKATA BEZBEDNOSTI...................123
176.ISTRAŽIVANJE BEZBEDNOSNIH POJAVA-IZBOR PROBLEMA ISTRAŽIVANJA.........................................126
177.STRUKTURA PROJEKTA ISTRAŽIVANJA BEZBEDNOSNIH POJAVA.........................................................127
178.NAUČNA ZAMISAO I PROBLEM ISTRAŽIVANJA...................................................................................127
179.PREDMET I CILJEVI ISTRAŽIVANJA.......................................................................................................127
180.HIPOTEZE U ISTRAŽIVANJU BEZBEDNOSNIH POJAVA..........................................................................128
181.OPŠTI NAUČNI METODI – MODELOVANJE, STATISTIČKI METOD I KOMPARATIVNI METOD...............129
182.EMPIRIJSKI METODI (POSMATRANJE I EKSPERIMENT)........................................................................130
183.EMPIRIJSKI METODI ( ISPITIVANJE I ANALIZA SADRŽAJA )...................................................................130
184.OBUHVAT POJAVE U ISTRAŽIVANJU BEZBEDNOSNIH POJAVA............................................................131
185.PLANIRANJE ISTRAŽIVANJA.................................................................................................................131
186.INSTRUMENTI U ISTRAŽIVANJU BEZBEDNOSNIH POJAVA...................................................................132
187.ORGANIZOVANJE I REALIZOVANJE ISTRAŽIVANJA...............................................................................132
188.ORGANIZOVANJE PRIKUPLJANJA PODATAKA......................................................................................133
189.GREŠKE U PRIKUPLJANJU PODATAKA..................................................................................................134
190.SREĐIVANJE I OBRADA PODATAKA.....................................................................................................134
191.VERIFIKACIJA HIPOTEZE.......................................................................................................................134
192.IZRADA ZAVRŠNIH DOKUMENATA KAO FAZA ISTRAŽIVANJA..............................................................135
7
SISTEM BEZBEDNOSTI
1.SISTEM BEZBEDNOSTI KAO NASTAVNO-NAUČNA DISCIPLINA
Oblast bezbednosti u prošlosti nije dovoljno naučno ni teorijski izučavana. U poslednjih nekoliko godina javlja se potreba za novom naučnom disciplinom koja bi se bavila istraživanjem i teorijskim uopštavanjem ukupne problematike iz oblasti bezbednosti. Uspostavljanje novih naučnih znanja u okviru discipline nazvane osnovi bezbednosti omogućilo bi sublimiranje problematike bezbednosti u novi naučni sistem,gde bi ona bila posmatrana u celini društvenih,ekonomskih,pravnih,političkih,vojnih i međunarodnih odnosa ali i prirodnih i tehničko-tehnoloških događanja.
Na nastanak i definisanje ove naučne discipline uticao je još i veći broj faktora od kojih su naznačajniji:
1. sve brojniji i destruktivniji oblici ugrožavanja pojedinačne i kolektivne bezbednosti2. dinamičnost i složenost većeg broja društvenih odnosa3. postignut stepen znanja i informacija kako o izvorima i oblicima ugrožavanja
bezbednosti društva tako i o potrebi uspostavljanja efikasnog sistema integralne bezbednosti.
Naziv ove nove nastavno-naučne discipline je relativno nov. Za osnove bezbednosti kažemo da je naučna disciplina u razvoju i koja pripada grupi društvenih nauka.Relativna nezaokruženost i nepotpunost ove naučne discipline ogleda se u u određenom nedostatku adekvatne terminologije,specifičnih kategorija,naučnih pojmova i metoda rada.
2.MESTO PREDMETA SISTEM BEZBEDNOSTI U SISTEMU NAUKA
Određivanje mesta predmeta Osnovi sistema bezbednosti usko je povezana sa poznavanjem pojma nauke. Reč nauka se upotrebljava uglavnom u tri značenja. Prema prvom značenju nauka obuhvata sistem znanja o svetu koji nas okružuje. Drugo shvatanje nauke kao naročite forme čovekove delatnosti i to one delatnosti koja predstavlja uporno i bezobzirno kritičko traganje za istinom o svetu koji nas okružuje. Treće shvatanje pod naukom podrazumeva opšte metode sastavljene od mnogo značajnijih ali manje opštih postupaka. Cilj nauke je utvrđivanje objektivnog stava o stvarnosti. Sistem bezbednosti ima posebno mesto u sistemu nauka. Njegovim predmetom (problemi društva i razne društvene pojave s aspekta bezbednosti) bavi se više naučnih disciplina u manjem ili većem obimu (teorija države i prava, politički sistem, ustavno pravo, sociologija i dr.). Bez obzira što navedeni predmeti predstavljaju discipline koje se duže vreme bave određenim delovima društvenih pojava i predstavljaju celinu znanja neophodnih za borbu protiv svih izvora, nosilaca i oblika ugrožavanja bilo je neophodno ustanoviti specifičan predmet koji bi predstavljao uvodnu nastavno-naučnu disciplinu, koja na poseban i celovit način razmatra problem bezbednosti i pruža teorijska i praktična znanja iz ove oblasti. On nije formiran samo da bi se bavio opštim saznanjima na nivou deskripcije već, pre svega, zbog opšteg društvenog interesa i potrebe
8
SISTEM BEZBEDNOSTI
determinisanja činjenica, s ciljem da se pruži celovito naučno objašnjenje karaktera i suštine zaštitne funkcije društva.
3.ODNOS SISTEMA BEZBEDNOSTI I DRUGIH NAUČNIH DISCIPLINA
Osnovi bezbednosti ima svoj predmet proučavanja koji se odnosi na otkrivanje specifičnosti i isprepletenosti raznih elementa bezbednosne stvarnosti.To znači da postoji kompatibilan odnos sa drugim društvenim naukama.Osnovi bezbednosti prožimaju se sa grupom društvenih predmeta koji se bave društveno-ekonomskom,krivično-pravnom.vojnom problematikom,dok se sa grupom kriminalističkih i policijskih predmeta i najdirektnije dodiruje.
Veza sa predmetima društveno-političkih,ekonomskih i međunarodnih odnosa zasniva se na činjenici što oni predstavljaju osnovu iz koje proističe organizacija i funkcija bezbednosti.
Zaštita od spoljnog ugrožavanja kao i zaštita suvereniteta i teritorijalnog integriteta osnov je za vezu predmeta osnovi bezbednosti sa vojnim naukama,geopolitikom,geostrategijom i političkom geografijom.
Veza osnovi bezbednosti sa geopolitikom može se sagledati kroz njen predmet: 1) država i njeni strukturni elementi, 2) stanovništvo u svim aspektima i 3) teritorija sa svim prirodnim I antropogenim objektima.
Veza sa neoklasičnom geopolitikom ogleda se u tri analitičke dimenzije ove nauke: 1) političku I vojnostratešku 2) ekonomsku 3) kulturno-istorijsku.
Geostrategija je produžetak geopolitike I vezana je s idejom kontrole prostora ili promene njegovih parametara kroz razne forme.Dodirna tačka je u proučavanju metoda kontrole,odnosno promena parametara prostora kao i proučavanja “ paravila diplomatske i vojne igre“.
Politička geografija je naučna disciplina koja proučava veze i odnose izmedju elemenata i faktora političke stvarnosti i faktora sredine koji ih uslovljavaju. Prostor i moć države .teritorija ,geografski položaj ,stanovništvo,kultura,religija,ekonomija države samo su neke zajedničke teme ove dve discipline.
Najdirektnija veza postoji sa naučnim oblastima iz kriminalistike i kriminologije čiji teorijski fundament za kvalifikovano obavljanje poslova predstavljaju upravo osnovi bezbednosti.
4.PREDMET IZUČAVANJA SISTEMA BEZBEDNOSTI
Predmet ove teorijske discipline je bezbednost našeg društva u najširem smislu. U užem smislu predmet izučavanja su svi oblici i izvori,kao i nosioci ugrožavanja bezbednosti naše zemlje.
Predmet izučavanja nastavno naučne discipline osnovi bezbednosti su sledeće teorijske oblasti i sadržaji: 1) bezbednost kao funkcija države 2) teorija sistema bezbednosti 3)
9
SISTEM BEZBEDNOSTI
pojave i oblici ugrožavanja bezbednosti 4) unutrašnja bezbednost i oblici ugrožavanja 5) savremeni bezbednosni problemi 6) obaveštajne službe 7) specijalni rat 8) savremeni terorizam 9) sistem bezbednosti 10) istarživanje bezbednosnih pojava i drugo.
5.ZNAČAJ PROUČAVANJA PREDMETA SISTEMA BEZBEDNOSTI
Značaj naučnog proučavanja problematike bezbednosti s aspekta nove naučne discipline može biti višestruk: društveni,naučni i praktični.
Kao društveni značaj navodi se potreba društva da o svojoj bezbednosti kao i o bezbednosti međunarodne zajednice brine na naučno stručan način koj će ubrzati efekte mera u zaštiti društva.
Naučni značaj ogleda se u činjenici da je nauka ta koja svojim znanjima,teorijom i uticajem na praksu daje objašnjenje uzročno-posledičnih veza nastajanja pojava bezbednosti i nebezbednosti.
Praktični značaj ogleda se u potrebi jednog društva da stalno unapredjuje praktično delovanje svih subjekata bezbednosti. Praktični značaj ogleda se i u težnji da studenti usvoje znanja o društvenim i drugim oblicima i izvorima ugrožavanja bezbednosti društva,da upoznaju suštinu,sadržaj,organizaciju i funkcionisanje sistema bezbednosti i pripreme se za uspešno izvršavanje zadataka u okvirima svoje struke i nauke bezbednosti.
6. OSNOVNE METODE NAUKE O BEZBEDNOSTI
Osnovni konstituensi svake nauke jesu predmet, teorija, jezik i metode nauke.
Pod metodom se podrazumeva način pomoću kojeg se stiče, proverava i razvija naučno saznanje. Metodologija je nauka koja proučava nastanak, razvoj i saznajne vrednosti metoda saznanja i tehničkih postupaka naučnog istraživanja i strukture naučnog znanja: naučnim problemom, naučnom hipotezom, teorijom, naučnim objašnjenjem i predviđanjem.
Osnovne metode koje su prilagođene specifičnostima pojava (ne)bezbednosti su:
Statistička metoda – za masovne pojave ili pojave izražene na većim područjima. Osnov je za izradu bezbednosnih procena i prognoza.
Analiza sadržaja – analiziraju se sadržaji informacija, izveštaja, planova, propagande nosilaca ugrožavanja bezbednosti itd.
Istorijsko-komparativna metoda – najpodesnija za izučavanje razvoja pojava (ne)bezbednosti, dok se komparativnom metodom dobijaju saznanja o takvim pojavama u sadašnjem vremenu, ali za različite prostore, sisteme bezbednosti itd. Posmatranjem se mogu proučavati građanski neredi, oružane pobune i agresije, terorističke aktivnosti itd.
Metoda ispitivanja i intervjuisanja – dobijanje podataka neposredno od lica. Anketa se koristi kada je potrebno mišljenje šireg kruga ljudi.
10
SISTEM BEZBEDNOSTI
Sociometrijski metod – neophodan za izradu psihološkog profila nosilaca ugrožavanja bezbednosti. Skaliranjem se odredjuje izgled poretka i hijerarhije prioritetnosti zaštite određenih dobara i vrednosti.
Studijom slučaja – utvrđuje se sklop svih unutrašnjih i spoljašnjih faktora koji su doveli do konkretne pojave ugrožavanja.
Sociološkim metodom – objašnjavaju se društveni uzroci koji dovode do nastanka određenih pojava u oblasti bezbednosti.
Zbog povratnog dejstava posledice na uzrok teško je utvrditi koja je pojava uzrok a koja je posledica.
Dalja teškoća pri definisanju metoda jeste činjenica da ne postoji apsolutna ponovljivost društvenih pojava u istim uslovima pa se eksperiment kao metoda izučavanja ograničava. To znači da se društvene pojave ne mogu veštački izazvati radi proučavanja te se otežava utvrđivanje zakonitosti nastanka bezbednosnih pojava.
7.POJAM DRŽAVNE FUNKCIJE I ZAŠTITNE FUNKCIJE DRŽAVE
U teoriji države i prava opšteprihvaćenim se smatraju stanovišta da država predstavlja deo društva tj posebnu društvenu tvorevinu koju nazivamo društvenom organizacijom. U Maloj političkoj enciklopediji država se definiše kao osnovni i najvažniji oblik političkog organizovanja svakog klasičnog društva.
Pod državom se podrazumeva svaka „jedinka“ koja je organizovana od strane postojanog stanovništva na ograničenoj teritoriji,koju to stanovništvo preko organizovanog političkog sistema suvereno kontroliše.
Konstitutivni elementi države su sledeći: 1) postojano stanovništvo 2) teritorija 3) suverena vlast(politiški sistem). Bitna karakteristika koja prožima sva tri elementa a nužna je za postojanje države je organizovanost. Država je organizacija koja sredstvima prinude i drugim instrumentima kojima raspolaže obezbeđuje opšte uslove za opstanak i funkcionisanje društvenig poretka.
S.Jovanović razlikuje tri državne funkcije: zakonodavnu, sudsku i izvršnu.
R.Lukić pod državnom funkcijom podrazumeva ono što država stvarno čini u društvu. Prema tome akademik Lukić državnu funkciju definiše kao najopštiji efekat delovanja države na društvo ,onaj u kome se sažima celokupna državna delatnost u odnosu na celokupno društvo. On razlikuje funkciju države od delatnosti države,pri čemu se funkcija vrši posredstvom državne delatnosti.Funkcija se javlja kao cilj a delatnost kao sredstvo za njegovo ostvarivanje.
Prema shvatanju Mirka Grčića osnovne državne funkcije su : 1) uslužna funkcija-država kao proizvođač javnih dobara 2) ekonomska funkcija-država kao regulator i pomagač 3) pravna funkcija-država kao arbitar 4 s)ocijalna funkcija-država kao socijalni inžinjer 5) ideološka funkcija-zasnovana na teoriji odnosa između ekonomske baze i ideološke i političke nadgradnje 6) bezbednosna funkcija-sve prethodno navedene funkcije države supstrat su bezbednosne funkcije. Bezbednosna funkcija države se može identifikovati i sa prinudnom funkcijom države koja je vezana za
11
SISTEM BEZBEDNOSTI
očuvanje vitalnih vrednosti društva-suvereniteta,teritorijalnog integriteta i nezavisnosti,sa borbom protiv kriminala.
Zaštitna funkcija države
Za određivanje državnih funkcija najopštije prihvaćeno glrdište je ono koje funkcije države deli na dve grupe: 1) klasične (vojska,javni poredak,zaštita,spoljna politika,finansije,zakonodavstvo) 2)društvene (privreda,kultura i slično).
Bitan uslov za sprovođenje zaštitne funkcije države nalazi se upravo u njenoj moći. Nedostatak moći značio bi anarhiju u društvu.
Političku moć države možemo odrediti kao 1) unutrašnju –moć regulisanja svih unutardržavnih odnosa zasnovanu na aparatu prinude i 2) spoljašnju-moć da se donesu odluke koje se odnose na interese drugih država. Da bi se upotpunila slika o moći države neophodno je sagledati determinante i elemente moći.
Determinante moći su:
1. vojne pretpostavke ,kao što su vojno-policijska snaga,naoružanje i tehnička bojeva gotovost
2. morfološke pretpostavke ,koje proističu iz geografskih uslova: veličine teritorije,geografskog položaja,konfiguracije teritorije
3. demografske pretpostavke ,čto podrazumeva broj stanovnika,njegovu strukturu,migracije,ideologiju
4. organizacione pretpostavke ,kao što su karakter uprave,stabilnost i autoritet vlasti5. ekonomske pretpostavke ,koje proističu iz resursne baze,tehnološkog
razvoja,učešća u međunarodnoj razmeni i6. spoljna integracija ,što podrazumeva članstvo u međunarodnim organizacijama i
savezima.
Ideje o elementima moći zasnovane su na učenju Makijavelija da politika ne sme birati sredstva za postizanje ciljeva.Ta sredstva mogu biti ili zakon ili sila. Savremene bezbednosne nauke identifikuju i treće sredstvo- kapital. Analogno tome elementi moći su:
1. Moć znanja – postojanje vojnih i univerzitetskih instituta i ustanova gde se generišu ideje,službi informisanja kolje selekcionišu ljude....
2. Ekonomska moć-podrazumeva rad,tehnologiju,kapital. Bogatstvo je baza znanja i moći i ujedno njihov proizvod.Pozicija zemlje u međunarodnoj zajednici zavisi od njenog bogatstva i moći.
3. Vojna moć- vojska i policija kao instrument fizičke korekcije zbivanja u društvu trebalo bi da bude krajnji oslonac vlasti.
Danas je diferencijacija u zaštitnoj funkciji države dostigla takav stepen da se ova delatnost osim vojske i policije u svim savremenim državama ostvaruje preko državnih i nedržavnih organa:sudova,tužilaštava,carine,kontrolno-nadzornih organa,nevladinih organizacija i agencija i dr. U tom smislu da bi se integrisao,osmislio i pojačao ukupni uticaj zaštitne funkcije,kao i da bi zaštitna komponenta bila sistematizovana u zasebnu celinu,uspostavlja se uređen sistem- sistem bezbednosti.
12
SISTEM BEZBEDNOSTI
8.BEZBEDNOST KAO ATRIBUT I FUNKCIJA DRŽAVE
Kao funkcija-bezbednost je nerazdvojni atribut države i podrazumeva vršenje poslova bezbednosti radi zaštite određenih vrednosti bez obzira na društveno uređenje ,politički sistem i oblik vlasti. Funkcija bezbednosti i organizacija bezbednosti čine sistem bezbednosti.
U ustavnim rešenjima i nekim drugim pravnim aktima mnogih zemalja predviđene su sledeće funkcije države:
Obezbeđenje i zaštita državnog suvereniteta Obezbeđenjei zaštita nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti Vođenje međunarodne politike i međunarodnih odnosa i Ostvarivanje i zaštita osnovnih sloboda i prava građana.
U tom smislu postojanje bezbednosne funkcije države ima dva oblika delovanja: 1) preventivno-gde svojim postojanjem predstavlja instrument odvraćanja od svih oblika i izvora ugrožavanja i 2) represivno-otklanjanjem uzroka ugrožavanja i eliminisanjem njihovih nosilaca silom na pravno dozvoljen način.
9. VITALNE VREDNOSTI DRUŠTVA
Da bi opstalo i funkcionisalo kao celina svako društvo mora da ima izgrađen sistem vrednosti.
Pod vrednostima možemo podrazumevati idealno svojstvo izvesnih standarda, normi, pojava, stanja i sadržaja svesti, koje im ljudi pridaju, a koje se sastoji u tome da te vrednosti čini poželjnim za ljude jer im koriste za poboljšanje života i uživanje. Društvene vrednosti su sve ono što je objekt društvenog interesa, a time i društvene zaštite.
Društvene vrednosti se uslovno mogu podeliti na:
1. Individualne vrednosti –to su vrednosti pojedinca koje se označavaju kao ljudska prava. Reč je o skupu principa, standarda i normi kojima je cilj zaštita čoveka, njegovog dostojanstva i obezbeđenje životnih uslova. Ljudska prava su univerzalna, neotuđiva, stiču se rođenjem i ograničena su pravima drugih (sve što nije zabranjeno, dozvoljeno je).
2. Vrednosti grupa –specifične su za određene društvene grupe (izbeglice, nacionalne manjine, interno raseljena lica, osobe sa invaliditetom).
3. Nacionalne vrednosti- od značaja su za celokupno društvo i državu. U širem smislu mogu se poistovetiti sa bezbednošću države i društva. U užem smislu može se govoriti o: 1.ustavnom i pravnom poretku države; 2. javnom poretku, redu i miru; 3.nezavisnosti države; 4.teritorijalnoj celokupnosti države; 5.državnom suverenitetu; 6.zdravoj životnoj sredini.
4. Međunarodne vrednosti –vrednosti koje proklamuje međunarodna zajednica, međunarodna organizacija i savezi država a to su: 1.međunarodni mir i bezbednost čovečanstva; 2.saradnja i prijateljski međudržavni odnosi; 3.međunarodna pomoć ugroženim narodima i državama; 4.međudržavna i međunacionalna tolerancija.
13
SISTEM BEZBEDNOSTI
10.PRAVO KAO OSNOV I GRANICA DELOVANJA ORGANA BEZBEDNOSTI
Pravo se uopšteno određuje kao“skup normi koje u krajnjoj liniji sankcioniše država štiteći prvenstveno interese vladajuće većine kao nosioca datog društvenog sistema a koji prvenstveno regulišu ekonomske i političke odnose ispoljene i kao norme koje stvaraju ljudi na osnovu upoznavanja datog objektivnog stanja društva“.
Pravo se sastoji od normi koje regulišu prinudnu moć a u odnosu na nju ima 4 posebna zadatka:
-da odredi uslove pod kojima može i mora da bude primenjena
-da odredi lica koja mogu i moraju primeniti moć
-da odredi postupke po kom ta moć mora biti primenjena u određenim prilikama i od strane određenih lica
-da odredi veličinu sile kojom može i treba da se raspolaže kada se promenjuje prinudna moć.
Osnovni cilj je unutrašnja i spoljašnja bezbednost zajednice.
Delatnost svih državnih organa pa i organa bezbednosti zasnovana je na izgrađenom pravu. Pravo se javlja kao granica delovanja organa bezbednosti.Represivno delovanje organa i službi bezbednosti moguće je samo ako je zakonom izričito dopušteno. Pravo je i osnov rada sistema bezbednosti. U pravnoj državi sila mora da bude u službi prava ,jer ako je pravo u službi sile ne može se govoriti o pravnoj državi.
11.RAZLIČITA SHVATANJA POJMA BEZBEDNOSTI
Etimološki posmatrano, izraz bezbednost potiče od latinske reči securutas – bezbednost, odsustvo opasnosti, zaštićenost, pouzdan, neustrašiv...
Navedeni terminološki izraz poslužio je kao osnova za upotrebu u teoretskom izučavanju problema bezbednosti u mnogim zemljama. Na primer u engleskom jeziku se koriste dva izraza: security i safety. Security se koristi u smislu nacionalne bezbednosti (national security) a safety označava sposobnost delovanja( safe-siguran, safety-sigurnost).
U francuskom se koriste izrazi securite i surete; u ruskom jeziku termin bezopasnost znači odsustvo materijalne bede; u italijanskom sigureza (sicyramente-sigurno), a u Nemačkoj taj izraz glasi sicherheit.
U srpskom jeziku u upotrebi je reč bezbednost. izvodi se iz reči bezbedno (odsustvo opasnosti).
Često dolazi do mešanja termina bezbednost, sigurnost i zaštita međutim potrebno je napraviti distinkciju između tih pojmova.
Sigurnost je uži pojam koji se prvenstveno odnosi na ličnu sigurost, koju čine prvenstveno pravna, ekonomska, politička i socijalna sigurnost, dok je bezbednost pojam koji obuhvata najširi dijapazon tj. od lične, preko državne do integralne bezbednosti. Zaštita je uži pojam od njih i odnosi se samo na pasivnu komponentu bezbednosti dok savremeni pojam bezbednosti obuhvata i aktivnu komponentu.
14
SISTEM BEZBEDNOSTI
12. DEFINISANJE BEZBEDNOSTI (PROBLEMSKI PRISTUP)
Moguća su dva pristupa definisanja: da se taj pojam definiše negacijom (negativistički), a drugi je da se definiše sadržinski, odnosno pozitivistički. U prvom slučaju bezbednost bi se definisala kao odsustvo ugrožavanja, odnosno svih oblika i nosilaca ugrožavanja. Međutim, ovaj pristup ne daje rešenje jer se onda postavlja pitanje šta je ugrožavanje?
Time se dolazi do novog pristupa (određivanje sadržine) da je to vrednost (državna,moralna, nacionalna, ekonomska, lična, politička) i to instrumentalna vrednost koja se objašnjava kao način da se nešto postigne a ne samo pojava (stanje) sama za sebe.
Dakle bezbednost nije samo odsustvo ugrožavanja već i prisustvo pravde, morala i kulture. Ona je uslov opstanka i razvoja. Sama po sebi ne stvara ništa ali omogućava mnogo toga.
Bezbednost je jedna,jedina i nedeljiva u vremenu i prostoru a ugrožavanje je raznorodno i raznovrsno. Bezbednost i ugrožavanje su obrnuto srazmerne.
Zbog postojanja različitih shvatanja pojma bezbednosti u naukama bezbednosti,pod tim terminom podrazumevaćemo :
1.STANJE
2.ORGANIZACIJU
3.FUNKCIJU
4.SISTEM
1.Bezbednost kao stanje-stanje zaštićenosti nekog dobra,vrednosti ili tekovine nekog društva, stanje nepostojanja opasnosti po vitalne državne interese od raznih izvora,vidova,oblika i nosioca ugrožavanja. Bezbednost i nebezbednost su obrnuto srazmerne veličine, Država nastoji da odnos bezbednosti i nebezbednosti drži na podnošljivom nivou.
2.Bezbednost kao organizacija-organizacija je jedan od nužnih elemenata svakog sistema pa tako i sistema bezbednosti.Svojim pravnim aktima država organizuje subjekte čijom se delatnošću ostvaruje funkcija bezbednosti.Organizovani državni subjekt koji se organizovano suprostavlja svim nosiocima ugrožavanja. Univerzalni vidovi organizacije savremenog društva poznati su pod nazivom:nacionalna bezbednost,javna bezbednost i vojna bezbednost.
3.Bezbednost kao funkcija-nerazdvojni atribut države. Ona je vezana za svako društvo i krajnji je njegov cilja ostvaruje se delatnošću od države određenih i ovlašćenih subjekata.Sistem bezbednosti može biti različito organizovan i tako se u osnovi razlikuju tri vida funkcije: 1)zasnovana na čisto vojnim principima zaštite 2)kao vid klasične državne zaštite 3)kao oblik kombinacije državnog,odnosno društvenog mehanizma zaštite.
4.Bezbednost kao sistem - nužni elementi sistema bezbednosti jesu:organizacija, snage,sredstva i funkcija. Svaki sistem sačinjen je od svojih podsistema i mikrosistema: sistem integralne bezbednosti sastoji se od dva podsistema- spoljašnje i unutrašnje
15
SISTEM BEZBEDNOSTI
bezbednosti. Podsistem unutrašnje bezbednosti sastoji se od više podsistema gde je MUP samo jedan od njih. Ovaj podsistem možemo posmatrati kao sasvim novi manji sistem koji u sebi sadrži mnogo podistema prema linijskom kriterijumu(razlišite uprave MUP-a) ili prema teritorijalnom (SUP;OUP;PU; sve do policajca kao mikrosistema u celom sistemu).
Definicija OUN: “Bezbednost je stanje u kome države smatraju da bema opasnosti od vojnog napada,političkog pritiska ili ekonomske prisile,tako da mogu slobodno da se razvijaju i napreduju.“
S.Miletić: “Bezbednost čoveka je stanje zaštićenosti čoveka,a bezbednost države je stanje zaštićenosti države od opasnosti.Bezbednost čoveka nemoguća je bez bezbednosti države i obrnuto.“ . “Bezbednost je pravno uređeno i društvenimm odnosima uspostavljeno, održano i unapređeno stanje u državi, koje omogućava efektivnu zaštićenost države i građana koji u njoj žive od svih protivpravnih akata kojima se ugrožavaju sve vitalne vrednosti društva
U zavisnosti od objekta zaštite bezbednost se deli na međinarodnu, nacionalnu, vojnu,javnu,ličnu,kolektivnu,imovinsku bezbednost. Pored ovih postoji i bezbednost u tehničkom smislu-bezbednost saobraćaja,bezbednost veza itd.“
Na sve ovo treba još dodati da je bezbednost:
-stanje odsustva svih prirodnih, tehničko-tehnoloških, psihičkih i duhovnih ugrožavanja
-stanje odsustva ugrožavanja međunarodne zajednice i suseda
-stanje odsustva svih oblika ugrožavanja zdravlja, socijalnog i kulturnog razvoja
-stanje odsustva ugrožavanja čovekove okoline i prirode uopšte.
Bezbednost je atribut svake države a ona je i funkcija države. Njena suština je da se preko nje ostvari određeni cilj, a to je zaštita sopstevnog opstanka i progresivni razvitak.
13. SAVREMENO SHVATANJE POJMA BEZBEDNOSTI
Bezbednost je svojstvo nekog realnog društvenog, prirodnog ili tehničkog subjekta (biće, tvorevine ili stvari) ispoljene kao uspostavljeno, održano i unapređeno stanje i vrednost, a koja se izražava kroz ispunjenost minimuma određenih (bezbednosnih) standarda svojstvenih tom subjektu, a što mu omogućava realnu osnovu za opstanak, rad, rast i razvoj bez obzira na nosioce, oblike, vreme i mesto ugrožavanja.
Elementi definicije su:
-svojstvo
-realni društveni,prirodni i tehnički subjekt
-stanje i/ili vrednost
16
SISTEM BEZBEDNOSTI
-ispunjenost minimuma bezbednosnih standarda
-omogućavanje opstanka, rasta, rada i razvoja.
Bezbednost kao svojstvo-nerazdvojni atribut društvenog, prirodnog ili tehničkog subjekta.
Bezbednost kao vrednost-ona ima vitalan značaj, čuva se i štiti.
Bezbednost kao stanje-zamišljeni standard zaštićenosti subjekta od svih oblika i nosilaca ugrožavanja. Izražava se od lošeg preko uspostavljenog (realnog) do željenog (aspulutnog).
14. OCENA STANJA BEZBEDNOSTI
Ocena stanja bezbednosti je uslov za uspešno vladanje bezbednosnom situacijom i za pravilno, sistematično i sveobuhvatno usmeravanje državnih organa i subjekata bezbednosti u cilju zaštite vitalnih vrednosti.
Stanje bezbednosti se prati u svim oblastima na međunarodnom (globalnom), međudržavnom (regionalnom) i državnom (nacionalnom) nivou.
Stanje bezbednosti se procenjuje i ocenjuje na osnovu prikupljenih i obrađenih podataka i informacija koji su klasifikovani prema obeležjima bezbednosnih pojava i događaja (stanje međunarodnih odnosa na globalnom i regionalnom planu, uzrocima i faktorima u sferi politike, ekonomije, ...koji pogodiju nastajanju oblika i nosilaca ugrožavanja, vrsti, brojnosti, učestalosti, mestu, vremenu ispoljavanja svih oblika ugrožavanja na svakom nivou;).
Ocena stanja bezbednosti predstavlja sintetički zaključak sa detaljnim opisom njegovih karakteristika u oblasti politike, ekonomije, međunarodnih odnosa, i spoljnih oblika i nosilaca ugrožavanja.
Ona se pretežno odnosi na sadašnje vreme, obrazlaže se činjenicama iz neposredne prošlosti i delimično ukazuje na tendenciju u budućnosti. Izražava se opisno (stabilno, povoljno, zadovoljavajuće, nezadovoljavajuće, složeno, kritično...). Svaka ocena je praćena opisom događaja, tendencija i posledica.
Bezbednosne ocene i procene mogu biti opšte i posebne. Opšte se odnose na određenu teritoriju i obuhvataju sve oblasti bezbednosti. Posebne su uže ili po teritoriji ili po oblasti bezbednosti.
Ocena bezbednosnog stanja podrazumeva:
1.sintetičku ocenu i karakteristike stanja bezbednosti
2.preduzete mere u oblasti bezbednosti
3.stanje subjekata bezbednosti i njihovu sposobnost saradnje sa drugim (prijateljskim ) sistemima na rešavanju zajedničkih bezbednosnih problema.
17
SISTEM BEZBEDNOSTI
15. KLASIFIKACIJA BEZBEDNOSTI
Integralna bezbednost je sveukupna odnosno celovita bezbednost. Predstavlja sublimat unutrašnje i međunarodne bezbednosti. Ona je jedna,jedinstvena i nedeljiva. Napad na integralnu bezbednost traži integralnu odbranu.
Bezbednost se deli stoga na:
1. unutrašnju bezbednost2. međunarodnu bezbednost.
Unutrašnja bezbednost se satoji od:
1. individualne bezbednosti - mera stabilnosti,demokratičnosti i zaštićenosti jednog društva bez čega nema ni individualne bezbednosti. Određena je i ograničena pravom date države.
2. socijetalna bezbednost - sposobnost društva da istraje u svom suštinskom karakteru bez obzira na moguće i stvarne pretnje. To je sposobnost države da u teškim trenucima očuva svoj jezik, kulturu, religiju, nacionalni identitet.
3. nacionalna bezbednost – željeno stanje zaštićenosti države, stanje u kojem država smatra da joj ne preti vojni napad, politički pritisak ili ekonomska prisila spolja kao ni bilo koji oblik ugrožavanja iznutra.
Međunarodna bezbednost je sveukupno stanje međunarodnih odnosa u kojima se svi ćlanovi međunarodne zajednice osećaju bezbednim i sigurnim i u kojima postoji izgrađeni efikasni mehanizmi zaštite nacionalnih država od svih oblika ugrožavanja i ugroženosti njihove bezbednosti. Ona se deli na:
1. regionalnu bezbednost – deo međunarodne bezbednosti koja se fokusira na jedan region
2. kolektivna bezbednost – termin koji označava dogovoreno, koordinisano i održivo stanje bezbednosti unutar grupe suverenih država, ostvareno delovanjem zajedničkog sistema bezbednosti. Osnovne institucije sistema kolektivne bezbednosti su: Ujedinjene nacije (UN) i Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi (OSCE).
3. zajednička bezbednost – postoji recimo u okviru Evropske unije ili Zajednice nezavisnih država.
4. kooperativna bezbednost – termin koji povezuje kolektivnu bezbednost sa opštim pristupom bezbednosti.
16. GLOBALNA BEZBEDNOST
U poslednjoj deceniji XX veka došlo je do značajnih promena u međunarodnoj zajednici koje se ogledaju u nestanku bipolarne podele sveta i razvoju integracionih procesa. Rapidan razvoj informacione i komunikacione tehnologije doprineo je intenziviranju promena i ubrzao proces globalizacije skoro svih aspekata međunarodnih odnosa. U
18
SISTEM BEZBEDNOSTI
ovakvom okruženju saradnja postaje bitna pretpostavka za jačanje mira, stabilnosti i demokratskog razvoja.
Proces globalizacije imao je za posledicu i neke destruktivne pojave koje su izazvale regionalne napetosti i konflikte. Novi rizici, izazovi i pretnje bezbednosti uslovljeni su sve izraženijim razlikama u ekonomskom razvoju pojedinih država i naroda.
Zbog toga, nakon završetka „hladnog rata“ , a posebno nakon promene strukture i funkcije NATO koja je usledila na Vašingtonskom samitu 1999. godine, dolazi do proširenja značenja pojma bezbednosti. U naučnim krugovima sve više je u opticaju nova pojmovna sintagma „globalna bezbedost“ , kao direktna posledica velikih geopolitiških promena krajem XX i početkom XXI veka.
Nesporno je da proces globalizacije utiče na proširenje značenja, ovog pojma na globalnu bezbednost, tj bezbednost planete Zemlje.
Mnogi autori ističu da je ideja globalizacije američka ideja, zasnovana na unipolarizmu zasnovana na činjenici da je Amerika nakon pada Berlinskog zida i raspada VU postala vodeća sila na svetu.
Teroristički udari na simbole američke vojne, političke i ekonomske moći od 11.09.2001. razvili su novu svest o tome da svi ljudi dele jednu planetu i čine globalnu zajednicu. Osnovni problem zajedničkog života jeste što su pravila globalne zajednice u interesu velikih i moćnih država. Ukoliko se istinski želi ostvariti globalna bezbednost na planeti Zemlji, onda ta pravila moraju da budu fer i pravedna prema svima a upravo to nije postignuto sadašnjim modelom globalizacije koji snažno zahvta i zemlje u tranziciji.
Globalizacija danas podrazumeva značajno ograničavanje suvereniteta nacionalnih država, s jedne strane, i istovremeno favoriziranje interesa određenih država, posebno SAD, kao neprikosnovenog političkog, ekonomskog i vojnog autoriteta savremenog sveta, s druge strane.
17.POJAM I ZNAČAJ TEORIJE BEZBEDNOSTI
Sistem bezbednosti ima dvojaku funkciju-odrediti cilj i pronaći sredstva koja vode do cilja. Svaki sistem je deo većeg sistema. Između njih postoje vertikalne i horizonatale veze ,posredstvom kojih oni funkcionišu kao globalni državni i društveni sistem.
Termin teorija bezbednosti ima dva osnovna značenja:
1.znanje o problematici bezbednosti,odnosno skup rezultata na nauci zasnovanih stavova o bezbednosti i
2.celovito objašnjenje grupe pojava bezbednosti koje podrazumevaju i sistematičan opis pojava i zakona čijim delovanjem one nastaju i menjaju se.
Teorija bezbednosti je i sredstvo za istraživanje bezbednosnih pojava jer bez na nauci zasnovanih i konkretno metodološki obrađenih ,pretpostavki proisteklih iz istraživanja,nema razumevanja bezbednosnih pojava i one ostaju na nivou površnosti.
19
SISTEM BEZBEDNOSTI
Teoriju bezbednosti možemo definisati kao celovitu čovekovu naučnu misaonu-saznajnu aktivnost izraženu kroz jedinstven skup opšte prihvaćenih stavova na osnovu kojih se objašnjavaju pojave (ne)bezbednosti putem objašnjenja određenih sadržaja ,a koja se suprostavlja praksi bezbednosti kao vidljivoj delatnosti,a gde su teorija i praksa dijalektički povezane.
Teorija bezbednosti kao i druge opšte društvene teorije polazi od nekih osnovnih principa kao što su:
-sveobuhvatnost predmeta istraživanja
-jednostavnost i jedinstvenost metoda,sredstva i pojmovne aparature
-potreba za stalnom naučnom potvrdom osnovnih stavova(proverljivost rezultata)
-teorijski,društveni i praktični doprinos i sl.
Shvatanje teorije bezbednosti treba najtešnje povezati sa praksom jer svako teorijsko istraživanje počinje saznanjima prakse i samo teorisko istraživanje ima svoj tok zasnovan na iskustvima iz prakse.
Teorija bezbednosti je skup znanja i naučnih objašnjenja,kao i u praksi proverenih hipoteza o zakonitostima u nastajanju,razvoju i prestanku bezbednosnih pojava,kao i pojava ugrožavanja koje su u neposrednom međusobnom odnosu.
Značaj teorije bezbednosti :
1.objektivno sagledavanje tendencija u razvoju bezbednosnih pojava
2.usmeravanje tih bezbednosnih pojava u željenom pravcu
3.povećava se svest o potrebi zaštite
4.pronalaze se i prilagođavaju metode i sredstva za eliminisanje svih izvora i oblika ugrožavanja.
18.POJAM I ELEMENTI SISTEMA BEZBEDNOSTI
Sistem bezbednosti je oblik organizovanja i funkcionisanja jednog društva (države) u sprovođenju mera i aktivnosti na preventivnom i represivnom planu koji se preduzimaju radi očuvanja suvereniteta i integriteta države,ustavnog poretka,prava i sloboda građana kao i svih ostalih društvenih vrednosti od svih oblika ugrožavanja.
Sistem bezbednosti je trajan sistem, jedinstven i nedeljiv, koji se odlikuje svojom efikasnošću. On je složen i organizovan preko hijerarhijske strukture, odnosno podsistema i mikrosistema.
Elementi sistema bezbednosti u širem smislu su :
1.Nosioci-to je osnova,baza organizacije.To je država koja se suprostavlja organizovano i društvo koje se pored organizovanog može suprostavljati oblicima ugrožavanja i neorganizovano.
20
SISTEM BEZBEDNOSTI
2.aktivnosti-najznačajniji element jer se pomoću njih ostvaruje funkcija sistema. Razlikujemo sistemske(koncipiranje,organizovanje,uspostavljanjei unapređenje sistema) i funkcionalne aktivnosti na delovanju (funkcionisanju) sistema.
3.mere-su radnje koje država preduzima da njene snage bezbednosti i odbrane pređu iz normalnog stanja u povišeno stanje gotovosti kako bi na odgovarajući način reagovale na opasnost.
4.poslovi-su radnje i postupci kojima se ostvaruju zadaci i ciljevi bezbednosti
5.subjekti-su organi,tela i institucije koje kroz obavljanje svojih redovnih delatnosti direktno ili indirektno ostvaruju funkciju bezbednosti. Dele se na konvencionalne(direktno ostvaruju funkciju bezbednosti) ,nekonvencionalne(indirektno ostvaruju) i suplementarne(doprinose realizaciji funkcije bezbednosti)
6.snage-su posebno organizovane,obučene,opremljene i ovlašćene organizacione jedinice subjekata bezbednosti koje neposredno realizujuodređen vid poslova bezbednosti.
7. Funkcija-Najopštija misija.Pravovremeno otkrivanje i sprečavanje svih oblika neprijateljske,antidruštvene i kriminalne delatnosti kojima se ugrožavaju vitalne vrednosti društva.
19.KOMPONENTE SISTEMA BEZBEDNOSTI
Cilj sistema bezbednosti je zaštita društva,odnosno njegovih vitalnih vrednosti kojima se obezbeđuje njegovo egzistiranje i prosperitet.
U skladu sa ustavnim dokumentom naše zemlje sistemom bezbednosti se štite osnovne vrednosti društva..
Komponente sistema bezbednosti
Svaka država ima svoje protivnike(unutar države i spolja od drugih država). Delovi sistema za odbranu od spoljašnjegnapada su vojska,inostrani poslovi,carina a unutrašnjeg policija i sudovi.Sa stanovišta bezbednosti,država može biti ugrožena : delovanjem snaga unutar države,delovanjem spolja od strane drugih država ili organizacija i kombinovanim delovanjem. U velikoj meri ne postoje čisti oblici spoljnjeg ili unutrašnjeg ugrožavanja,oni su isprepletani i zbog toga kažemo da se danas može govoriti o integralnoj bezbednosti koja se podrazumeva napadom na ceo sistem i država odgovara svim svojim kapaciteta. Zbog toga podela na one za spoljnu i one za unutrašnju zaštitu ima samo pedagoški značaj.Iz tih razloga država sistem bezbednosti formira tako da ima dve komponente: 1) za spoljnu bezbednost i 2) za unutrašnju bezbednost. Ovu podelu treba shvatiti uslovno.
20.KARAKTERISTIKE SISTEMA BEZBEDNOSTI
1. Sistem bezbednosti je organizovan,uređen i složen društveni sistem
21
SISTEM BEZBEDNOSTI
2. to je specifičan,otvoren i dinamičan sistem
3. to je podsistem velikog društvenog sistema
4.to je hijerarhijski ustrojen sistem
5.delovanje sistema vezano je za nepovoljne uslove
6.postoji znatna međusobna suprostavljenost ciljeva sistema bezbednosti i izvora ugrožavanja
7.funkcionisanje sistema bezbednosti zavisi najviše od ljudskog činioca
8.svrha postojanja je dvojaka: a) odvraćanje (preventivno delovanje) i b) represija (otklanjanje ugrožavanja)
9.neponovljivost metoda,sredstava i događaja u apsulutnoj istovetnosti,
10.delovanje u miru,vanrednim prilikama i u ratu
11.stalne kvalitativne promene u strukturi i načinu delovanja.
21.POJAM UGROŽAVANJA
Svi sistemi bezbednosti treba da daju odgovor na dva pitanja:
1.od koga i od čega treba štititi društvo
2.na koji način to učiniti
Ne postoji saglasnost oko jedinstvene definicije pojma ugrožavanje.
U krivično-pravnom smislu ugrožavanje znači opasnost. Značenje opasnosti u ovom smislu podrazumeva veću ili manju mogućnos uništenja ili oštećenja nekog dobra ili vrednosti,ugrožavanje života ili zdravlja,bilo da se radi o čoveku,državi ili međunarodnom dobru.
U sociološkom smislu pojave ugrožavanja vezuju se za društvene sukobe i protivdruštvena ponašanja i one se ne mogu unapred predvideti.
Drugi smatraju da je to proces koji nastaje usled suprotnih interesa.
Obema definicija se mogu staviti primedbe:ograničene su predmetom istraživanja,ne može se videti koji obim pojave je potreban da bi nešto bilo ugrožavanje,ne vidi se koliko je vremensko trajanje potrebno.
Ugrožavanje podrazumeva one pojave ili ponašanje nastalo delovanjem čoveka,prirode ili tehničkih sistema u dužem vremenskom periodu koje su žnačajnijeg obima,pri čemu nastaju ili mogu nastati štetene posledice po integritet čoveka,njegovu slobodu i imovinu,kao i po integritet i subjektivitet države i njenih institucija.
To je svaka vrsta društvene,prirodne i tehničke opasnosti kojima se ugrožavaju integritet,sloboda,imovina ili zdravlje ljudi kao i teritorijalni integritet i suverenitet i ustavni poredak i pravo države,naroda,nacija ili društvenih grupa i pojedinaca.
22
SISTEM BEZBEDNOSTI
22. POJMOVNO RAZGRANIČENJE IZVORA, OBLIKA I NOSILACA UGROŽAVANJA
Često dolazi do mešanja ovih termina.
Izvori ugrožavanja predstavljaju bazu, osnovu, ishodište neke buduće pojave. Taj osnov može biti u prirodnoj, društvenoj ili tehničkoj sferi. Za postojanje nebezbednosti potrebno je da se ispune i još neki elementi: nastanak nekog subjekta (nosioc) i njegova aktivnost na sprovođenju svog interesa silom. Izvori ugrožavanja su one pojave i procesi nastali u društvenoj, prirodnoj ili tehničkoj sferi koji samostalno ili međusobnom kombinacijom omogućavaju, potpomažu ili izazivaju nastanak određenog subjekta (nosioc) koji svvojom delatnošću izaziva negativne posledice (oblike ugrožavanja). Oni nisu sami po sebi ugrožavanje, već olakšavaju nastajanje ciklusa ugrožavanja.
Nosioci ugrožavanja su subjekti koji preduzimaju „radnju izvršenja“ tj. sprovode oblike ugrožavanja.
Oblici ugrožavanja su konkretni načini ispoljavanja ugrožavanja. To je ono što država, narod ili međunarodna zajednica oseća i trpi kao ugrožavanje.
Treba zapamtiti da je delovanje sistema bezbednosti moguće samo na nosioce i oblike ugrožavanja jer je legitimno pravo svakog da ima svoje interese ali nije i da ih nameće silom.
primer:
suprotnost interesa (izvor) – teroristička organizacija (nosilac) – oružana pobuna (oblik)
23.KLASIFIKACIJA IZVORA UGROŽAVANJA
Izvore ugrožavanja možemo klasifikovati kao :
1. Društveni izvori ugrožavanja:2. Prirodni izvori ugrožavanja3. Tehničko-tehnološki izvori ugrožavanja
Prema direktnosti uticaja na bezbednost :
1. Posredne2. Neposredne.
Prema aktivnost dele se na :
1. Latentne 2. Aktivne.
Prema konstantnosti mogu biti:
1. Stalni2. Privremeni
Prema vremenu nastanka dele se na:1. Prošle2. Sadašnje
23
SISTEM BEZBEDNOSTI
3. Buduće.
Društveni izvori ugrožavanja su :
-suprotnost interesa
-društvena neusklađenost
-neujednačenost društveno-ekonomskog razvoja
-kultura i religja
-ideologija
-demografski razvoj
-međunarodni odnosi
-politika
-međunarodni status.
Prirodni izvori ugrožavanja su:
-klima
-teritorija
-geografski položaj.
Tehničko-tehnološki izvori ugrožavanja jesu:
-postojanje i razvijenost tehničko-tehnoloških postrojenja-nosilaca ugrožavanja ljudi, njihovog zdravlja kao i životne sredine.
24. SUPROTNOST INTERESA KAO IZVOR UGROŽAVANJA
Suprotnost interesa je toliko česta da se pojave ugrožavanja najčešće povezuju upravo sa njima.Sukob,odnosno ugrožavanje bezbednosti nastaje kada stepen suprotnosti dostigne takav nivo da se on ne može rešiti nekim miroljubivim i dozvoljenim sredstvima. Dešava se u sferi nacionalnog,međudržavnog,religioznog,profesionalnog,ličnog. Najekstremniji oblici sukoba su oružani sukobi koji sa sobom donose ljudske žrtve i velika razaranja materijalnih dobara.
25. DRUŠTVENA NEUJEDNAČENOST KAO IZVOR UGROŽAVANJA
Podrazumeva neravnomernost ekonomskog razvitka kako u okviru delova jednog društva tako i između država. Neravnomernost razvoja je posledica velikog broja prirodnih,ekonomskih,istorijskih i političkih faktora. Često se suprostavljanje u ovoj sferi naziva i suprostavljanjem bogatog severa i siromašnog juga,pri čemu bogati sever nastoji da zadrži ili proširi eksploatatorske odnose dok siromašni jug nastoji da izađe iz tog „zagrljaja“.
24
SISTEM BEZBEDNOSTI
26. DRUŠTVENA NEUSKLAĐENOST KAO IZVOR UGROŽAVANJA
Podrazumeva shvatanje određenih određenih društvenih grupa da svoje ciljeve moraju ostvariti bez obzira na sredstva koja su im na raspolaganju i bez obzira na uslove u kojima se ti ciljevi postavljaju. Pogrešno postavljanje ciljeva u odnosu na mogućnost njihovog ostvarenja dovodilo je često do društvenih sukoba.
27. POLITIKA KAO IZVOR UGROŽAVANJA
Politika obuhvata ukupnost onih procesa,odnosa i institucija kojima se ostvaruje svesno regulisanje konfliktnih situacija i interesa i odlučuje o zajedničkim poslovima i životnim aktivnostima jedne globalne društvene zajednice. Kroz politiku se prelamaju razne suprotnosti u sferi nacionalnog,religioznog,ekonomskog,međunarodnog. Podrazumeva svesnu akciju raznih subjekata političkog delovanja( grupe,pojedinci,partije,udruženja) kao i splet odnosa (snage,delovaje tih subjekata) u rešavanju protivrečnih težnji.
28. i 164. KULTURA KAO IZVOR UGROŽAVANJA
Pod kulturom podrazumevamo skup svih promena i tvorevina koje su nastale u prirodi,društvu i ljudskom mišljenju,kao i posledica ljudske delatnosti čiji je cilj olakšanje održanja,produženja i napretka ljudske vrste.
Kultura se sa stanovišta bezbednosti javlja kao pozitivan pojam dok se kao pojava ugrožavanja bezbednosti javlja tzv subkultura . To je društveno negativna pojava koja se obično javlja kada je neka jedinka ili društvena grupa lišena izvesnih i značajnih društvenih vrednosti ili kada kod njih nastane takav poremećaj u sistemu vrednosti da to izlazi iz mogućnosti normalne društvene kontrole.Sa aspekta ugrožavanja bezbednosti a vezano za kulturu značajna su i tzv masovna kultura i bezbednosna kultura. Pod masovnom kulturom se podrazumeva približavanje kulturnih tekovina jednog društva preko sredstava masovnih komunikacija. Ubrzan razvoj sredstava za masovnu komunikaciju danas se u smislu ugrožavanja bezbednosti ogleda u širenju propagandnih umesto kulturnih sadržaja. Bezbednosnu kulturu možemo definisati kao skup usvojenih stavova,znanja,veština i pravila iz oblasti bezbednosti,ispoljenih kao ponašanje i proces,o potrebi,načinima i sredstvima zaštite ličnih,društvenih i međunarodnih vrednosti od svih izvora,olika i nosilaca ugrožavanja bez obzira na mesto ili vreme njihovog ispoljavanja.
29. RELIGIJA KAO IZVOR UGROŽAVANJA
Bitan element kulture je religija. Religija je vera u jednog ili više bogova,koja određuje ritualne,konceptualne i emocionalne načine ponašanja. Iako generalno propoveda mir i toleranciju,religija može biti izvor raznih oblika ugrožavanja:arapski „sveti ratovi“,krstaški ratovi,inkvizicija,građansko-verski ratovi,civilizacijski antagonizmi,verski terorizam itd.
25
SISTEM BEZBEDNOSTI
30. POJAM BEZBEDNOSNE KULTURE
Bezbednosnu kulturu možemo definisati kao skup usvojenih stavova,znanja,veština i pravila iz oblasti bezbednosti,ispoljenih kao ponašanje i proces,o potrebi,načinima i sredstvima zaštite ličnih,društvenih i međunarodnih vrednosti od svih izvora,olika i nosilaca ugrožavanja bez obzira na mesto ili vreme njihovog ispoljavanja.
U samom sistemu bezbednosti bezbednosna kultura se kao deo funkcije samog sistema bezbednosti može definisati I kao skup neformalnih profesionalnih normi i vrednosti koje funkcionišu unutar hijerarhijske bezbednosne organizacione strukture,a u funkciji su izvršavanja bezbednosnih zadataka.
31.KULTURNI,RASNI I ETNIČKI KRITERIJUMI KAO VIDOVI UGROŽAVANJA
Kulturni,rasni i etnički kriterijumi su osnova za razne vidove ugrožavanja bezbednosti kao što su diskriminacija i rasizam.
Rasa predstavlja širu društvenu grupu sa istim biološkim –somatskim karakteristikama. Problemi su nastali sa rasnim teorijama koje definišu „više“ i „niže“ rase.
Diskriminacija se javlja u više oblika:
1.genocid-težak zločin protiv čovečnosti koji podrazumeva ubistvo,masovno uništenje,deportaciju i svaki neljudski akt protiv civilnog stanovništva izvršen iz političkih ,rasnih i religijskih pobuda u ime čistote rase. Pored genocida poznati su još i politicid-političke egzekucije i klasna uništenja; urbicid- uništavanje grada; etnocid-politika uništavanja etničkog i kulturnog identiteta bez fizičkih likvidacija.
2.aparthejd-označava odvojeni politički i teritorijalni razvoj Evropljana i neevropljana po mestu življenja i rada.
3.segregacija-podrazumeva odvajanje određenih društvenih grupa i smeštanje u geta,posebne kvartove kako bi se odvojio razvoj različitih društvenih grupa.
4.neorasizam ili ekonomski rasizam-zasniva se neokolonijalističkim metodama eksploatacije zemalja „trećeg sveta“. Ova vrsta diskriminacije dovela je do stvaranja „strategije sukoba niskog intenziteta“ , „specijalnog rata“ radi ostvarenja „Novog svetskog poretka“. Takođe su dovele do stvaranja ilegalnih neofašističkih,rasističkih i sličnih organizacija koje ne priznaju nikakva prava i slobode određenim društvenim grupama.
32.IDEOLOGIJA KAO IZVOR UGROŽAVANJA
Ideologija je nauka o idejama. Kao termin prvi pu se koristi krajem XVIII veka. Predstavlja proces oblikovanja ljudske svesti u kome se iskrivljuje slika o svetu idejnim,ekonomskim ili političkim činiocima. Predstavlja element kulture. Sa stanovišta bezbednosti značajne su političke ideologije čiji su nosioci političke stranke koje svoje ideje šire putem ideološke propagande. U zavisnosti od toga da li izražavaju napredne ili destruktivne
26
SISTEM BEZBEDNOSTI
društvene stavove i interese izražene kroz politiku,razlikujemo progresivne i destruktivne ideologije.
33.DEMOGRAFSKI RAZVOJ KAO IZVOR UGROŽAVANJA
Pored toga što je konstitutivni element države,stanovništvo je i bitan činilac moći države i to :1 ) vojne moći –od broja stanovnika zavisi i broj vojnika; 2 ) ekonomske moći i 3 ) političke moći – u međunarodnim odnosima politička moć je na strani populaciono većih država što nije isključivo pravo ako imaju razvijene prethodne dve moći.
Dirktno vezana za ugrožavanje države je i pojava negativnog prirodnog priraštaja. „Bela kuga“ je jedan od najvećih bezbednosnih problema današnjice.
Kvantitativna svojstva stanovništva su :broj,raspored i rasprostranjenost stanovništva. Kvalitativna svojstva su: politička svest i moral,obučenost i fizička spremnost za suprostavljanje svim izvorima i oblicima ugrožavanja.
Problemi: veliki prirodni priraštaj (prenaseljenost,problemi smeštaja i ishrane,životne egzistencije), prenaseljavanje gradova,napuštanje sela, „bela kuga“, ekspanzija stanovnika jednog naroda u odnosu na drugi.
34.MEĐUNARODNI ODNOSI KAO IZVOR UGROŽAVANJA
Odnosi koji se na međunarodnom polju uspostavljaju između država, naroda, pokreta,partija,organizacija udruženja i sl.Danas je svet organizovan kao „globalno selo“ što je uslovilo potrebu za razvijanjem svestranih međunarodnih odnosa. Faktor su razvoja društva.Karakteriše ih neravnopravnost,privilegovan položaj velikih sila koje nastupaju sa pozicije sile pri tom koristeći međunarodne organizacije kao sredstvo prinude.
35.MEĐUNARODNI STATUS KAO IZVOR UGROŽAVANJA
Označava posebni status delova teritorije ili vodenih površina koji se razlikuje od normalnog položaja u tome što je na njemu ograničeno ili isključeno vršenje suverenosti u korist većeg broja država ili međunarodne zajednice. To se čini iz etničkih,vojnih ili političkih razloga.Do uvođenja ovog statusa dolazi zbog toga što velike sile nameću svoju volju državi čiji suverenitet žele da ograniče ili isključe. Dejstvo uvođenja međunarodnog statusa u bezbednosnom smislu je negativno. Stepen ugrožavanja suvereniteta dotične države ogleda se u ugovoru kojim se taj status uspostavlja.Om može obuhvatati od manjihograničenja preko međunarodnog mešanja do davanja stavrne uprave međunarodnim organima čime taj status zone ili oblasti dobija atribute države.
27
SISTEM BEZBEDNOSTI
36.KLIMA KAO IZVOR UGROŽAVANJA
Nerazdvojni je element prirode,imala je određeni uticaj na nastanak i razvoj društva.Svojim karakteristikama utiče na zadovoljavanje ljudskih potreba u vodi i hrani čime zadovoljava ili nezadovoljava životne interese određene društvene grupe ili zajednice. Nemogućnost zadovoljenja tih potreba često je bila razlog sukoba u krajevima gde je klimma svojim delovanjem izazivala oskudice i dovodila je narod u podređeni i zavisan položaj. To ih upućuje na međunarodnu razmenu koja rađa druge oblike neravnopravnosti i nove sukobe.
Na bezbednost društva utiče klimatski položaj teritorije na kome je društvo nastanjeno. On pokazuje odnos prema klimatskoj zonalnosti i visinskoj pojasnosti. Klima može biti ozbiljan bezbednosni problem ukoliko svojim delovanjem i karakteristikama izaziva stalne ili povremene štete. Mnoge zemlje se često susreću sa problemima elementarnih nepogoda (uragan Endrju 1992, el ninja iz 1997 1998, ciklon mič iz 1998 dok u nekim zemljama suša ugrožava žetvu i izaziva glad ( Iran, Avganista, Pakistan, Indija, Kina, Etiopija).
37.TERITORIJA KAO IZVOR UGROŽAVANJA
Teritorija je prirodni činilac koji svojim oblikom,veličinom i reljefom i drugim geografskim svojstvima (raspored vodenih površina,kvalitet zemljišta,rasprostranjenost putne mreže,rudnih bogatstava itd) otežava ili olakšavanastajanje ili sprovođenje drugih pojava ugrožavanja.Najčešće delovanje ovog elementa posmatra se kao posredno delovanje u smislu mala-velika zemlja,razvijenost ili nerazvijenost putnih,vazdušnih i rečno-jezerskih i morskih koridora,rasprostranjenost izvora vode i rudnika,velika ili mala naseljenost,koje deliju kao primamljiv ili odbojan element za agresivno delovanje.
38.GEOGRAFSKI POLOŽAJ KAO IZVOR UGROŽAVANJA
Kao skup mnoštva prirodnih elemanata kojim se opredeljuje mesto jedne zemlje u odnosu na položaj drugih zemalja u okviru međunarodne zajednice. Geografski položaj možemo definisati kao promenljiv odnos nekog mesta, regije ili države prema prirodnim i društvenim činiocima bliže ili dalje okoline koji su relevantni za procese njihovog razvitka, funkcionisanja i transformisanja.
Može biti određen prema geometrijskim osobinama(geografska širina i dužina) odnosu prema značajnim geografskim celinama ( kontinenti,geografske oblasti isl, ) u odnosu na položaj drugih zemalja. U određenim slučajevima može biti izvor ugrožavanja. Države i narodi koji se nalaze na prostorima na kojima se ukrštaju važni međunarodni putevi i pravci kroz istoriju su bili suočeni sa većim ugrožavanjem zbog težnji i pretenzija drugih da ovladaju tim pravcima i putevima.
28
SISTEM BEZBEDNOSTI
Pojam položaj se razlikuje od lokacije. Položaj se svodi na pitanje – u odnosu prema čemu. Lokacija – čega je deo i gde je nešto. Feografski položaj može uticati na odbrambene i bezbednosne sposobnosti društva.
39.TEHNIČKO-TEHNOLOŠKI IZVORI UGROŽAVANJA
Podrazumeva se postojanje i razvijenost tehničko-tehnoloških postrojenja,nosilaca ugrožavanja zdravlja ljudi,njihovog života i životne sredine ( hemijski kompleksi,nuklearna postrojenja,kompleksi teške industrije,odlaganje radioaktivnih materijala i otpada ).
Tendencija razvijenih zemalja je da rigoroznim standardima i merama u oblasti zagađenja životne sredine i skaldištenja toksičnog otpada ,štite bezbednost svojih građana i životnu sredinu dok zastarelu tehnologiju i otpadne materije za malo novca „poveravaju na čuvanje „ siromašnim zemljama.
40.OBLICI UGROŽAVANJA SPOLJNE BEZBEDNOSTI
Danas kada je svet postao “globalno selo” nema zemlje koja iz ovih ili onih razloga nije više ili manje ugrožena delovanjem različitih snaga bilo spolja bilo iznutra. Razlozi za to su uglavnom geopolitički ili međunarodni položaj,hegemonija velikih sila,unutrašnja nestabilnost,razne suprotnosti interesa itd.
Spoljni oblici ugrožavanja bezbednosti su:
1.oružani oblici :
a) oružana agresija (srednjeg ili visokog intenziteta)
b) oružana intervencija
c) oružani pritisak
2. neoružani oblici:
a) sukob niskog intenziteta ( unutrašnji nemiri,subverzije,međunarodni terorizam)
41. OBLICI UGROŽAVANJA UNUTRAŠNJE BEZBEDNOSTI
Unutrašnji oblici ugrožavanja bezbednosti takođe se mogu podeliti na oružane i neoružane.
1.Oružani oblicii su:
a) oružana pobuna
b) terorizam masovnijih razmera
2. Neoružani oblici su:
a) obaveštajno-izviđačka delatnost
b) sabotaže i diverzije
c) građanski neredi
29
SISTEM BEZBEDNOSTI
d) destruktivna psihološko-propagandna delatnost
e) razne kriminalne i sociopatološke pojave
f) ekstremizam
g) ugrožavanje bezbednosti saobraćaja
h) požari,ugrožavanje životne sredine,tehničko-tehnološki akcidenti.
42. CILJEVI I NOSIOCI UGROŽAVANJA BEZBEDNOSTI NAŠE ZEMLJE
Promene koje su nastale u svetu i Evropi svakako utiču i na bezbednost naše zemlje. Neke od tih promena su: nestanak Varšavskog ugovora, raspad SSSR-a. Razbijanje SFRJ, slabljenje pozicije UN,uspostavljanje „novog svetskog poretka“, narušavanje osnovnih normi međunarodnog prava,prisustvo međunarodnih snaga na kosmetu itd.
Spoljni nosioci ugrožavanja bezbednosti su svi oni sa teritorijalnim pretenzijama ili sa pretenzijama zadovoljavanja svojih potreba upotrebom sile.
Unutrašnji nosioci ugrožavanja su : secesionističke snage, ekstremističke snage,terorističke snage i svi oblici socijalne patologije.
Ciljevi ugrožavanja bezbednosti naše zemlje su :promena nosilaca vlasti i rukovodećih lica u državi,promena političkog ili ekonomskog uređenja,ostavrenje ličnih ciljeva zbog kojih su potrebne prethodno navedene promene.
43.OBLICI UGROŽAVANJA
Bezbednost naše zemlje može biti ugrožena neoružanom delatnošću i oružanom agresijom. Oružana agresija je najteži oblik ugrožavanja bezbednosti.Neoružani oblici ugrožavanja su: obaveštajno-izviđačka delatnost,subverzivna delatnost, sabotaže i diverzije, destruktivna psihološko-propagandna delatnost,terorizam,politički,ekonomski i vojni pritisci,atentati i dr. Napomena- pogledati pitanje 40. I 41.
44. SUBVERZIVNA DELATNOST KAO OBLIK UGROŽAVANJA
Pod subverzijom podrazumeva se organizovana podrivačka delatnost iz inostranstva protiv političkog i društvenog uređenja neke države ili njenih političkih,ekonomskih ili pravnih ustanova. Može biti otvorena ili tajna,posredna ili neposredna. Za krajnji cilj ima promenu nosilaca vlasti,rukovodećih lica u državi ili izmeni ustavnog ili društvenog sistema. Oblici subverzije mogu biti različiti-od destruktivnih psihološko-propagandnih do terorističkih i pobunjeničkih aktivnosti. Moguće posledice subverzije su drugi oblici ugrožavanja bezbednosti kao što su oružana pobuna i nasilni prevrat. Nosioci ugrožavanju su : obaveštajne službe stranih zemalja, vojne obaveštajne službe,specijalne snage,političke partije i organizacije, terorističke organizacije i grupe. Zabranjena je pravilima međunarodnog prava.
30
SISTEM BEZBEDNOSTI
45. OBAVEŠTAJNA I IZVIĐAČKA DELATNOST KAO OBLIK UGROŽAVANJA
To je planska i kontinuirana aktivnost,koja se sprovodi u svim sferama društvenog života zemlje sa ciljem pravovremenog prikupljanja što većeg broja tačnih podataka o stanju društvenih političkih, vojnih, policijskih, ekonomskih, kulturnih
,međunacionalnih i drugih odnosa u našoj zemlji. Sprovode je i spoljni i unutrašnji činioci ugrožavanja,najčešće udruženi. Realizatori obaveštajne delatnosti su: obaveštajne službe, predstavnici različitih međunarodnih misija i organizacija, secesionističke snage u zemlji, terorističke i druge oružane grupacije. Realizatori izviđačke delatnosti su: specijalizovane jedinice oružanih snaga-izviđači.
46. DESTRUKTIVNA PSIHOLOŠKO-PROPAGANDNA DELATNOST KAO OBLIK UGROŽAVANJA
To je kontinuirana i planska delatnost usmerena na diskreditaciju naše zemlje u međunarodnoj javnosti putem plasiranja poluistina i laži kao i sprečavanjem naše zemlje da iznese istinu.
Preduzima se prema građanima naše zemlje i vlastitoj i svetskoj javnosti. Nosioci su mediji (tv,novine,radio) ,državni organi, nacionalne institucije,međunarodni organi i institucije. Cilj je da se pronađu i podstaknu unutar naše zemlje one snage koje su spremne da se uključe u realizaciju drugih oblika subverzivne delatnosti. Takođe,cilj je i da opravdaju pred svetskom i domaćom javnošću svoju agresivnu politiku i da prikriju prave ciljeve takvog delovanja.
47. SABOTAŽNA DELATNOST KAO OBLIK UGROŽAVANJA
To je smišljena i prikrivena delatnost pojedinca ili grupe radi izazivanja materijalne štete u proizvodnji,radnoj organizaciji ili objektima u kojima rade. Saboteri teže da svojom delatnošću izazovu što veću štetu a da se istovremeno stekne utisak da je šteta nastala slučajnom nepažnjom,lošim materijalom,nemarnošću i sl. Saboteri ne moraju uvek da budu neposredni rukovodioci sredstvima već to mogu biti i lica na rukovodećim dužnostima. Teškoće u otkrivanju sabotaže su velike zbog prikrivenog načina izvršenja. Veoma su opasne sabotaže koje se sprovode u : vojnoj industriji i jedinicama vojske ( u fazi projektovanja i proizvodnje,kao i u fazi upotrebe nekog sredstva) i u sferi javnih potreba ( snabdevanje električnom energijom,vodom,gradski prevoz,telekomunikacije) .
31
SISTEM BEZBEDNOSTI
48. POLITIČKI,EKONOMSKI I VOJNI PRITISCI KAO OBLIK UGROŽAVANJA
Kao oblici ugrožavanja bezbednosti politički,ekonomski i vojni pritisci usmereni su na iznuđivanje ustupaka ili modifikovanje stavova naših najviših državnih organa po bitnim pitanjima unutrašnjeg razvoja i društvenog uređenja zemlje ili pojedinih spoljno-političkih aktivnosti.
49. ORUŽANA POBUNA KAO OBLIK UGROŽAVANJA
Pobuna je organizovana oružano-politička borba, s ciljem preuzimanja vlasti, prevratom, smenom vlade ili delimične ili potpune kontrole resursa zemlje upotrebom neregularnih vojnih sila ili ilegalnih političkih organizacija.
Pobunjenici slede revolucionarne doktrine i koriste oružanu silu kao instrument politike.
Počeci pobune su u masovnom nezadovoljstvu postojećim političkim i socijalnim uslovima u društvu te su pobunjenici odlučni da nasilnim obračunom sa postojećom vladom prouzrokuju promene. Da bi pobuna bila uspešna ona mora da mobiliše što veći broj ljudskih i materijalnih potencijala i da stvori jedinstvo rukovodstva, doktrine, organizacije i vizije budućnosti.
Uspešna pobuna prolazi kroz nekoliko faza (ali to ne znači da je neka od tih faza obavezna):
Prva faza: latentna pobuna – subverzivna delovanja i prevratnički incidenti bez iskazivanja većeg nasilja.
Druga faza: gerilski rat – intenzivnije delovanje terorističkih grupa i organizacija s ciljem prisiljavanja vlade na defanzivno delovanje i zadatke. Nastupa kada pobunjenički pokret obezbedi dovoljno lokalne i spoljašnje podrške.
Treća faza: otvoreni rat – nastaje kada je postignuta formacijska struktura i sposobnost direktnog izazivanja vladinih snaga na odlučujuću borbu. Tada pokret počinje da koristi konvencionalnu oružanu taktiku.
Građanski rat – najradikalniji oblik rešavanja unutrašnjih protivrečnosti. To je oružana borba između političkih, nacionalističkih i drugih antagonističkih grupa u jednoj zemlji radi ostvarivanja političkih i ekonomskih interesa.
Pobunjenici uvek nastoje da nivo njihovog nasilja preraste u građanski rat, kako bi se pred međunarodnom zajednicom pravno izjednačio položaj strana u sukobu (pobunjenika i države) što se događa kada pobunjenici izdejstvuju od legalne vlade priznanje svojstva ratujuće strane. Takvo priznanje se obično daje pod sledećim uslovima:
- ako pobunjenici kontrolišu jedan deo teritorije- ako na čelu imaju lokalnu vladu koja de facto vrši suverena prava na kontrolisanoj
teritoriji- ako borbu vode organizovane jedinice potčinjene vojnoj disciplini, koje poštuju
zakone i običaje ratnog prava.
32
SISTEM BEZBEDNOSTI
.
50. MERE SUPROSTAVLJANJA I ZAŠTITE OD UGROŽAVANJA BEZBEDNOSTI
Geopolitičko i geostrategijsko okruženje naše zemlje nameću potrebu formulisanja i definisanja politike bezbednosti čijim sprovođenjem će se uspešno štititi i zaštiti sve vitalne vrednosti države i društva. S tim ciljem državni organi preduzimaju određene mere suprostavljanja i zaštite:
1. prepoznavanje oblika i nosilaca ugrožavanja
2. pravovremeno i realno procenjivanje namera,otkrivanje ciljeva i planova nosilaca ugrožavanja
3. utvrđivanje strategije koju će primenjivati nosioci ugrožavanja radi pripreme adekvatne kontrastrategije za eliminisanje rezultata njihovog delovanja
4. preventivno delovanje radi sprečavanja pripremanja i organizovanja nosilaca ugrožavanja
5. efikasno onemogućavanje sprege između unutrašnjih i spoljašnjih nosilaca ugrožavanja bezbednosti
6. energična borba protiv svih oblika kako oružane tako i neoružane delatnosti(agresije) .
Ove mere preduzimaju svi subjekti države u delokrugu svoje nadležnosti ( vojska,MUP,snage za obezbeđenje državne granice,snage civilne odbrane i zaštite,bezbednosne i obaveštajne službe,BIA).
51. POJMOVNO ODREĐENJE SILE
Termin sila ima više značenja
a ) šire – znači isto što i moć
b ) uže – posebna vrsta moći usmerena protiv nečije volje
c ) najuže – to je fizička sila kao sredstvo prinude
d ) ponekad se izraz sila izjednačava sa nasiljem koje predstavlja upotrebu sile radi održanja i prisiljavanja na nešto što se ne želi.
Za potrebe osnovi bezbednosti termin sila se upotrebljava u najširem značenju.
52. PRIMENA SILE U MEĐUNARODNIM ODNOSIMA
Sila je u međunarodnim odnosima menjala svoje oblike,strategije ,doktrine primene i intenzitet ali je cilj uvek bio isti- ostvarenje hegemonističkih interesa velikih sila.
-Od kraja II svetskog rata do 60-ih godina sila se bazirala na ekonomskoj i vojnoj moći i služila je kao sredstvo zastrašivanja i odmazde.
33
SISTEM BEZBEDNOSTI
- 70-ih godina javlja se tendencija izbegavanja sukoba globalnih razmera ( teorija eksterminizma)
Osim teorije eksterminizma razlozi za prelazak na nove oblike primene sile jesu i u izgrađenom međunarodnom pravu.
U uslovima masmedija i telekomunikacija,agresija je previše uočljiv međunarodni događaj koji se mora pravdati kako pred domaćom tako i pred svetskom javnošću.
Primena drugih oblika sile u međunarodnim odnosima (politički,vojni,ekonomski pritisci ) javljaju se kao prihvatljiva varijanta koja bar na određeno vreme odlaže osudu nosioca sile.
U slučaju tajne primene sile (sukob niskog intenziteta ) njeni nosioci su u potpunosti lišeni da bilo kome objašnjavaju u čije ime i zbog kojih ciljeva vode politiku sa pozicije sile.
53. VOJNO-POLITIČKA SITUACIJA U SVETU I BEZBEDNOST NAŠE ZEMLJE
Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina XX veka nastupila je nova epoha u međunarodnim odnosima. Početak te epohe označio je završetak hladnog rata i nestanak blokovskog nadmetanja i prelazak iz blokovskog sistema ravnoteže vojnih snaga na sistem kolektivne bezbednosti i proces uspostavljanja „novog svetskog poretka“.
Neki od značajnijih događaja koji su bitno izmenili međunarodne odnose i vojno političku situiaciju u svetu su : ujedinjenje Nemačke, pretvaranje EZ u ekonomsku,monetarnu i političku uniju,raspuštanje VU, raspad Sovjetskog saveza na 15 nezavisnih država, razdvajanje Čehoslovačke na dve samostalne države nasilna secesija i razbijanje SFRJ, pojačana uloga islamskog faktora i dr.
Osnovne karakteristike novonastalog stanja u međunarodnoj zajednici su:
- prestanak hladnog rata
- novi odnos snaga moći i intresa
- relativizacija,neuvažavanje i zloupotreba međunarodnog prava
- uvođenje prava na vojnu i drugu intervenciju
- zloupotreba verskih zajednica i religija u šovinističko-secesionističke svrhe
- razbijanje višenacionalnih država
- bitne promene u OUN; i promena uloge NATO, ZEU, i OEBS-a u sistemu kolektivne bezbednosti
- nastajanje post modernog terorizma širokih razmera.
Najnoviji međunarodni odnosi a i sama praksa potvrdili su da su ekonomske,naučno-tehnološke,diplomatske,političke i psihološko-propagandne pobede nekada važnije od vojnih pobeda.
Osnovne pretpostavke za građenje novih geopolitičkih i vojnoekonomskih odnosa u svetu danas nastale su raspuštanjem VU ( Varšavski ugovor) i dezintegracija SSSR-a.
34
SISTEM BEZBEDNOSTI
Razvijene zemlje zapada realizovale su svoj cilj-eliminisanje komunizma. Prestaje da postoji bipolarni svetski poredak i one počinju da nameću tzv novi svedski poredak. SAD su ostale jedina globalna super sila.
Novim svetskim poretkom se u suštini nameće pravilo ograničenog suvereniteta ukidanjem internih državnihprava na odlučivanje u oblasti humanitarnih prava i njegovim postavljanjem u međunarodne okvire.
Nestajanjem bipolarnog podeljenog sveta otvorila se mogućnost multipolarnosti jer su se pojavili i neki novi centri vojne ,ekonomske i geopolitičke moći ( Nemačka, japan, Kina, Indija, i muslimanske zemlje bogate naftom na Bliskom i srednjem Istoku ) koji bi mogli da izazovu krizu svetskih razmera.
54. ISTORIJSKI RAZVOJ OUN I NJENI ORGANI
Istorijski razvoj
24. oktobar 1945. – zvanično nastale UN kada su ratifikovali Povelju UN Kina , SSSR,Velika Britanija, SAD i većina drugih potpisnica.
- Povelju Un sasatvili su predstavnici 50 zemalja i one se smatraju članicama-osnivačima.
- Ideja o potrebi stvaranja svetske organizacije sazrela je u toku drugog svetskog rata,kada je savez zemalja,koji se borio protiv sila osovine prihvatio ime „ Ujedinjene nacije“ Deklaracijom od 1.januara 1942. Usvojene u Londonu.
Organizacija UN ne predstavlja naddržavnu tvorevinu ali je ona ipak subjekt međunarodnog prava,odnosno univerzalna sveska organizacija koja povezuje sve sastavne delove međunarodne zajednice u jednu celinu.
Organi UN-a
Poveljom je osnovano 6 organa UN:
1.Generalna skupština – je glavni organ za razmatranje međunarodnih problema i bavi se svim pitanjima u okviru povelje. Sačinjavaju je predstavnici svih zemalja članica a svaka od njih ima jedan glas. Za odluke o važnim pitanjima kao što su preporuke o miru i bezbednosti,prijem novih članova i budžetska pitanja,zahteva se dvotrećinska većina. Odluke o ostalim pitanjima donosi se prostom večinom.
2.Savet bezbednosti (SB) – snosi primarnu odgovornost za održavanje mešunarodnog mira i bezbednosti. To je organ koji u ime UN ima pravo da primenjuje prinudu ili da odobri njenu primenu u međunarodnim odnosima. Savet ima 15 članova od kojih su 5 stalni članvi (Francuska,Kina,Rusija,Velika Britanija i SAD ) dok ostalih 10 bira Generalna skupština na period od dve godine.. Svaki član SB ima jedan glas. Odluke o proceduralnim pitanjima donose se potvrdnim glasanjemnajmanje 9 od 15 članova dok se odluke o suštinskim pitanjima donose uz svih 5 stalnih članova. Ovo je pravilo „jednoglasnosti velikih sila“ koje se često naziva „vetom“
35
SISTEM BEZBEDNOSTI
3.Ekonomski i socijalni savet – osnovan je na osnovu Povelje kao glavni organ za koordinaciju ekonomske i socijalne aktivnosti UN I specijalizovanih agencija i institucija,poznatih kao „porodica OUN“.
4. Starateljski savet – ima zadatak da nadgleda upravljanje starateljskim teritorijamakoje se nalaze u okviru sistema starateljstva. Glavni ciljevi ovog sistema jesu da se omogući napredak stanovnicima starateljskih teritorija i njihov progresivni razvoj u ostvarenju samouprave i nezavisnosti.
5. Međunarodni sud – glavni pravosudni organ Un. Njegov statut je sastavni deo povelje UN. Sud je sastavljen od 15 sudijakoje bira generalna skupština a sedište mu je u Hagu.Nadležnost suda obuhvata sva pitanja koja države pred njega iznesu kao i sve slučajeve koji su predviđeni Poveljom Un ili ugovorima ili konvencijama na snazi.
6. Sekretarijat – opslužuje ostale organe UN i sprovodi programe i politiku koju oni utvrde. Na njegovom čelu je generalni sekretar koga imenuje Generalna skupština po preporukama Saveta bezbednosti.
UN uspele su da spreče pretvaranje „hladnog rata“ u „vrući“ i da se međunarodni odnosi u većoj meri demokratizuju.
Savet bezbednosti i OUN otpočeo je proces razoružanja. SAD posle raspada SSSR-a i raspuštanjem VU postaje jedina super sila u svetu i kao takva ona u poslednje vreme svoje intrese,stavove i odluke nameće Savetu bezbednosti i OUN. Prema tome,sve više instrument politike a ne instrument država savremenog sveta i potpisnica Povelje.
55. POVELJA OUN I ORUŽANA AGRESIJA
Član 1. Povelje UN :
„ Ciljevi Ujedinjenih nacija su :
1.održanje međunarodnog mira i bezbednosti i u tu svrhu:preduzimanje efikasnih kolektivnih mera radi sprečavanja i otklanjanja pretnji miru i suzbijanju akata agresije i drugih povreda mira,kao i postizanje mirnim sredstvima,a u skladu sa načelim pravde i međunarodnog prava,sređivanje i rešavanje međunarodnih sporova ili situacija koji bi mogli dovesti do povrede mira.
2.razvijanje među nacijama prijateljskih odnosa zasnovanih na poštovanju načela ravnopravnosti i samoopredeljenja naroda i preduzimanja drugih odgovarajućih mera radi učvršćenaj opšteg mira.
3.postizanje međunarodne saradnje rešavanjem međunarodnih problema socijalne,ekonomske,kulturne i humanitarne prirode,i unapređivanje i podticanje poštovanja prava čoveka i osnovnih sloboda za sve bez obzira na rasu,pol,jezik ili veru.
4.da postanu sedište za usklađivanje akcija preduzetih radi postizanja ovih zajedničkih ciljeva.
UN počivaju na ideji kolektivne bezbednosti,kao međunarodnom poretku,koji zajedničkom akcijom svih država ,treba da onemogući agresivnu politiku svake od njih
36
SISTEM BEZBEDNOSTI
pojedinačno. UN predstavljaju organizaciju u kojoj se utvrđuje i odlučuje da li postojinapad na neku zemlju i usaglašavaju se zajedničke mere i akcije protiv agresora.
Pošto agresija predstavlja međunarodno krivično delo,Poveljom UN članom 39 Savet bezbednosti Un ovlašćen je da u svakom pojedinačnom slučaju utvrđuje da li je izvršena agresija i jesu li ugroženi mir i bezbednost.To je u stvari uslov za pokretanje odgovornosti zemlje koja je izvršila agresiju i primenu prinudnih mera o kojima takođe odlučuje Savet bezbednosti a u skladu sa članom 41 i 42 da bi se održali ili uspostavili međunarodni mir i bezbednost.
Povelja Un zabranjuje pretnju silom i druge oblike agresije i daje pravo napadnutoj državi i međunarodnoj zajednici da protiv agresora primenjuje individualne i kolektivne mere samoodbrane.Svaka država može da se suprostavi agresroru svim sredstvima i oblicima borbe koji su joj dopušteni a nisu zabranjeni ratnim pravom.
Član 51. Povelje UN glasi:
„ Ništa u ovoj povelji ne umanjuje urođeno pravo na individualnu ili kolektivnu samoodbranu u slučaju kolektivnog napada protiv člana UN,dok Savet bezbednosti ne preduzme mere potrebne za očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti. O merama koje preduzmu članovi pri vršenju ovog prava na samoodbranu biće odmah izvešten savet bezbednosti i one neće ni na koji način da dovedu u pitanje ovlašćenje i odgovornost Saveta bezbednosti da po ovoj Povelji preduzme u svako doba takvu akciju ako je smatra nužnom radi održavanja uspostavljanja međunarodnog mira i bezbednosti.“
UN prema usvojenim dokumentima deluju u skladu sa opštim načelima savremenog međunarodnog prava. Ta načela su :suverena jednakost članica,svesno ispunjavanje obaveza preduzetih na osnovu Povelje,pomaganje organizaciji i zabrana mešanaj Organizacije u pitanja koja strogo zadiru u unutrašnje nadležnosti svake države.Iz posebnog karaktera Un kao oruđa kolektivne bezbednosti proističu zabrana upotrebe i pretnje silom,dužnost rešavanja sporova mirnim putem i ovlašćenja Organizaciji da nastoji da se i nečlanice ponašaju u skladu sa navedenim načelima,ukoliko je to potrebno radi održavanja međunarodnog mira i bezbednosti.
56. NASTANAK,DOKUMENTI,CILJEVI I ORGANI OEBS-A
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE/ OEBS) je najveća regionalna bezbednosna organizacija na svetu sa 55 zemalja članica iz Evrope,Centralne Azije i Severne Amerike.Organizacija je aktivni nosilac funkcije prevencije konflikta tzv “rano upozoravanje”,kriznog menadžmenta i tzv post-konfliktne rehabilitacije.
Primarne karakteristike OEBS-ovog delovanja na polju bezbednosti jesu kombinovani pristup prevenciji i rešavanju konflikata i saradnja u realizaciji funkcije bezbednosti.Kombinovani pristup podrazumeva kontrolu naoružanja,preventivnu diplomatiju,unapređenje političkih procesa,demokratizaciju nedemokratskih poredaka i društava,misije nadgledavanja parlamentarnih i predsedničkih izbora,ekonomsku i ekološku bezbednost i dr.Saradnja ipodrazumeva da sve zemlje članice OEBS-a imaju
37
SISTEM BEZBEDNOSTI
ravnopravan status i da su odluke koje se donose na nivou organizacije zasnovane na konzusu.
Struktura i institucije OEBS-a mogu se podeliti na forume za konsultacije i pregovore i institucije za implementaciju i realizaciju političkih odluka foruma.
U prvu grupu spadaju sva tela koja zapravo donose odluke o daljem delovanju i postupanju organizacije. To su:
-Stalno veće - glavno telo OEBS-a za političke konsultacije,pregovore i donošenje odluka.Sastaje se jednom nedeljno u Beču da bi razmatralo bitna pitanja iz nadležnosti organizacije i da bi donosilo adekvatne odluke.
-Forum za bezbednosnu kooperaciju – sastaje se jednom nedeljno u Beču kako bi diskutovalo i odlučivalo o bitnim pitanjima iz domena vojnih aspekata bezbednosti.
- Viši savet/Ekonomski forum – zaseda jednom godišnje u Pragu fokusirajući svoju pažnju na ekonomske i ekološke činioce od uticaja i značaja za bezbednost na području zemalja članica.
-Samit – šefovi država i vlada zemalja članica susreću se periodično kako bi utvrdili prioritete organizacije i načine njihove realizacije na visokom političkom nivou. Svakom Samitu prethodi Konferencija na kojoj se diskutuje i pregovara o budućim dokumentima organizacije.
-Savet ministara – čine ga ministri inostranih poslova koji se sastaju radi donošenja određenih važnih odluka onda kada samit ne može da zaseda.
U drugu grupu spadaju sledeće institucije:
-Kancelarija predsedavajućeg OEBS-a – ministar inostranih poslovaneke od zemalja članica preuzima odgovornost izvršenja akcija i koordiniranja aktivnostima Organizacije.Predsedavajući je u svom poslu potpomognut Ministarskom trojkom i Generalnim sekretarom.
-Parlamentarna skupština OEBS-a – čini je 300 parlamentaraca iz zemalja članica.
-Sekretarijat – pod direkcijom je Generalnog sekretara i pruža operativnu potporu organizaciji poput: administrativnih,finansijskih i personalnih servisa,održavanja komunikacionih sistema,izdavačkih delatnosti i izrade službenih glasila,održavanje kontakata sa međunarodnim i nevladinim organizacijama.
-Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava – institucija odgovorna za promociju,zaštitu i unapređenje ljudskih prava i demokratije na podrušju zemalja članica.
-Visoki komesar za nacionalne manjine – zadužen je za izgradnju prijateljskih i unapređenje postojećih međuetničkih odnosa,smanjenje međuetničkih tenzija i prevenciju etničkih konflikata u zemljama članicama.
-Predstavnik za slobodu medija – zadužen je za unapređenje slobode medija i postupanje u slučaju kršenja ovog prava.
-Arbitražni sud – rešava sporove između zemalja članica.
38
SISTEM BEZBEDNOSTI
-Predstavnici za kontrolu naoružanja i sprovođenje mera izgradnje poverenja i bezbednosti – predstavnici Kancelarije predsedavajućeg OEBS-a nadležni za implementaciju određenih normi Dejtonskog mirovnog sporazuma.
OEBS je locirana u Beču s tim što se neke njene kancelarije i institucije nalaze u Kopenhagenu,Ženevi,Hagu,Pragu i Varšavi. U mnogim zemljama nalaze se predstavništva ove organizacije.
OEBS je jedini forum koj okuplja sve evropske države uključujući i Kanadu i SAD na rešavanju zajedničkih problema koji se odnose na ljudska prava,bezbednost i ekonomsku saradnju.
57. NATO – ISTORIJAT I CILJEVI
Nastao je aprila 1949. Donošenjem odluke od strane saveza nezavisnih država.Time je krunisan njihov zajednički interes za očuvanje sopstvenog mira i slobode na osnovu zajedničke odbrane od svih mogućih vidova agresije.
Osnovni ciljevi Nato saveza su:
-očuvanje slobode i bezbednosti članica organizacije pčolitičkim i vojnim sredstvima u skladu sa načelima Povelje UN.
-povezivanje SAD i Kanade sa evropskom bezbednošću.
Period burnih promena u svetu I u Evropi doveo je do transformisaja uloge I ciljeva NATO saveza. Tri aktivnosti se u tom pravcu smatraju izuzetno značajnim:
-stvaranje novog političkog okvira NATO-a
-Partnerstvo za mir – razvoj odnosa sa novonastalim partnerima
-naglašavanje uloge NATO snaga u stvaranju I upravljanju krizama.
Na samitu NATO-a u Briselu 1994.konstatovana je neophodnost daljeg postojanja NATO saveza.
58.NOVI STRATEŠKI KONCEPT NATO-A
1.Polazi od stava da još uvek postoje određene nestabilnosti I napetosti koje se mogu negativno odraziti na bezbednost članica.
2.naglašava se potreba sagledavanja bezbednosti članica po “globalnom konceptu”
3.Kao novi problemi sa kojima se savez suočava pominju se:
-širenje oružja za masovno uništenje
-prekid tokova sa vitalnim resursima
-širenje akata terorizma i sabotaže
39
SISTEM BEZBEDNOSTI
4.Odnos NATO-a i OEBS-a – NATO se nameće kao vojna snaga koja će pomoći OEBS-u u vršenju mirovnih operacija,politička saradnja sa OEBS-om.
5.Sličan odnos i sa UN.NATO učestvuje u nekoliko mirovnih operacija koje je preuzeo SB UN.
5.Zalaganje za veću zajedničku aktivnost NATO-a sa drugim međunarodnim organizacijama.
Novembra 2010. godine u Lisabonu, šefovi država i vlada članica NATO-a usvojili su novi strateški koncept pod nazivom „Strateški koncept za odbranu i bezbednost članica NATO-a“ . U pitanju je dokument koji sadrži desetogodišnju viziju saveza, prilagođenu savremenim bezbednosnim problemima, pretnjama i rizicima. Glavna strateška funkcija NATO-a bila je da sačuva zajednicu interesa između Evrope i SAD. Ti interesi međutim, nisu više tako kompatibilni pa je i to još jedan od razloga da se usvoji novi dokument kojim će ti interesi i zajednički ciljevi još jednom razmotriti i konstatovati neophodnost daljeg postojanja Alijanse i njene uloge u vremenu koje dolazi. U uvodu je konstatovano da će NATO zadržati svoju jedinstvenu i osnovnu ulogu garanta zajedničke odbrane i bezbednosti članica Alijanse. Kao glavni i trajni cilj predviđeno je očuvanje slobode i bezbednosti njegovih članica političkim i vojnim sredstvima. U cilju osiguranja njihove bezbednosti Alijansa mora i hoće da efikasno izvršava 3 osnovna zadatka od kojih svaki doprinosi zaštiti članica Alijanse uvek u skladu sa međunarodnim pravom:
1. zajednička odbrana2. upravljanje krizom3. bezbednost kroz saradnju.
Prevencija napada je bazirana na adekvatnoj kombinaciji nuklearnih i konvencionalnih snaga. Sve dok nuklearno oružje bude postojalo,NATO će biti nuklearni savez.NATO će se angažovati gde je to moguće i kad je to neophodno, a sev radi toga da se spreči kriza, da se reši kriza i potpomogne obnova. NATO će sve vreme nadzirati i analizirati međunarodno okruženje kako bi predvideo krize.
strana 111-118. nove knjige
59.NATO I SPREČAVANJE ŠIRENJA NHB ORUŽJA
1.Delatnost NATO-.a po pitanju kontrole širenja oružja je proistekla iz nove strateške koncepcije NATO-a (1991) koja je ukazala na nove bezbednosne izazove i opasnosti sa kojima se sučavaju zemlje članice nakon promena u evropi.
2.Kao razlozi aktivnije kontrole širenja NBH oružja navode:
-do 1993 više od 25 zemalja u neposrednom okruženju zemalja NATO.a su potencijalni nosioci NBH oružja za masovno uništenje.
-sa većom dostupnošću ključnih tehnologija većini zemalja mogućnost širenja NBH oružja sve više raste.
-raspadom SSSR-a smanjena je kontrola nad tehnologijom ,materijalom i stručnjacima iz oblasti proizvodnje NBH oružja.
-neke države formirane na teritoriji nekadašnjeg SSSr-a poseduju NBH oružje itd.
40
SISTEM BEZBEDNOSTI
3.Kako ovakvo stanje ozbiljno ugrožava bezbednost zemalja članica Saveza,NATO je pojačao svoju ulogu u sprečavanju širenja NBH oružja u svetu.
S tim ciljem formirane su tri više grupe NATO-a.
1.SGP-viša vojnopolitička grupa za širenje zadužena za političku dimenziju uloge NATO-a u sprečavanju širenja.
2.DGP- viša vojna grupa za probleme širenja zadužena je za vojni odgovor NATO-a.
3.JCP- obe gore navedene grupe potčinjene su NATO-u preko Zajedničke komisije za širenje oružja.(JCP).
strana 118-121 nove knjige
60.NATO I PARTNERSTVO ZA MIR
1.Stvaranje programa „partnerstvo za mir“ počelo je na samitu u Briselu januara 1994.na predlog SAD-a.
2.Prethodnica „partnerstva za mir“ je bilo stvaranje Severnoatlanskog saveta za saradnju koji je nastao na samitima NATO-a u Londonu (1990) i Rimu (1991)
3.Ciljevi „Partnerstva za mir“ su:
-olakšati javnost rada u planiranju nacionalne odbrane u procesu donošenja budžeta
-obezbediti demokratsku kontrolu odbrambenih snaga
-održavati sposobnost i spremnost za učestvovanje u mirovnim operacijama UN-a i OEBS-a
-unapređenje vojne saradnje sa NATO snagama kroz zajedničke vežbe i obuku.
-razvoj vojnih snaga i potencijala koji će omogućitibolje i lakše sadejstvo sa snagama NATO saveza
4.Prijem u „partnerstvo za mir“počinje potpisivanjem tzv “Okvirnog dokumenta“ od strane zemalje potencijalnog partnera. Sledeći korak je podnošenje tzv „Prezentacionog dokumenta“ savezu NATO-a(obim,dinamika i nivo učešća u aktivnostima saradnje sa NATO savezom).
5.Do sada je 27 zemalja pristupilo „Partnerstvu za mir“
61.ŠIRENJE NATO-A
Teritorijalni širenje ostvaruje se pre svega programom „partnerstvo za mir“
Širenje uloge NATO-a u domenu kolektivne bezbednosti (upotreba vojnih snaga van granica NATO zemalja,učešće NATO snaga kao nosioca “mirovnih operacija” koje preduzimaju UN i OEBS,preduzimanju samostalnih operacija za očuvanje mira (bez mandata SB UN) na osnovu sagledavanja bezbednosnih članica po “globalnom kompleksu”.
strana 122-125 nove knjige.
41
SISTEM BEZBEDNOSTI
62.INSTITUCIJE MEĐUNARODNE SARADNJE NA POLJU UNUTRAŠNJE
BEZBEDNOSTI
1.INTERPOL
2.EVROPOL
3.GRUPA TREVI
63.INTERPOL-ISTORIJAT NASTANKA
-1923.na međunarodnom kongresu u Beču osnovano Međunarodno policijsko udruženje (okupljalo delegate 20 zemalja)
-Međunarodno policijsko udruženje se raspušta sa političkim promenama u evropi(aneksija Austrije od strane Nemačke)
-1946.nakon II svetskog rata u Briselu se održava Međunarodna konferencija policije.Na ovoj konferenciji se osniva Međunarodna komisija kriminalističke policije sa sedištem u Parizu
-Na 25-om zasedanju Generalne skupštine održanom u Beču 1956 ova organizacija donosi novi statut i menja ime u „Međunarodnu organizaciju kriminalističke policije –INTERPOL“
-Osnovna izmena navedena u članu 3 Statuta Interpola u kojem je precizirano :“Organizaciji je zabranjena svaka aktivnost po pitanjima ili deliktima koji u sebi sadrže verski,rasni,politički ili vojni karakter“
Saradnja u okviru Interpola se odvija :
-razmenom podataka o kriminalcima
-identifikacijom sumnjivih pojedinaca za kojima se traga
-hapšenjem kriminalaca za koje se traži ekstradicija
INTERPOL se posebno angažuje na suzbijanju
-zločina protiv lica i dobara
-imovinskih delikata
-ekonomske i finansijske delikvencije
-ilegalnom trgovinom drogama
INTERPOL ima svoju zastavu i amblem.Zastava je usvojena još 1949.god a današnj izgled amblema usvojen je 1973.Amblem je svetloplav na beloj podlozi i sadrži mač,terazije,globus i maslinove grančice.
Službeni jezici interpola su :engleski,francuski,španski i arapski.
Sedište INTERPOL-a od 1989.godine je u Lionu u Francuskoj.
Ciljevi INTERPOL-a su:
42
SISTEM BEZBEDNOSTI
-obezbediti I promovisati najširu moguću uzajamnu pomoć između svih organa kriminalističke policije uz poštovanje prava
-osnivati I razvijati sve institucije koje mogu efikasno doprineti prevenciji I suzbijanju kriminala
Principi saradnje podrazumevaju:
-poštovanje državnog suvereniteta
-primena krivičnog prava
-univerzalnost
-jednakost svih država članica
-saradnja sa drugim organima
-fleksibilnost radnih metoda
Interpol u svom radu koristi sledeće izveštaje kodirane korišćenjem boja:
-crveni izveštaj –međunarodni nalozi za hapšenje
-žuti izveštaj – za nestala lica
-crni izveštaj – identifikacija leša
-zeleni izveštaj – informacije o međunarodnim kriminalcima
-plavi izveštaj – za lične informacije (npr.pseudonime)
64.ORGANI INTERPOLA
1.Generalna skupština – zaseda jedanput godišnje.Okuplja više od 170 delegacija svih zemalja članica.Bira svog predsednika na 4 godine koji rukovodi skupštinom.Ovlašćenja GS odnose se na:
-utvrđivanje principa i donošenje opštih mera radi ostvarivanja ciljeva Organizacije
-razmatranje i usvajanje programa rada za svaku godinu na predlog generalnog sekretara
-biranje ličnosti na funkcije koje po Statutu organizacije bira skupština
-utvrđivanje finansijske politike organizacije
-razmatranje i odobravanje ugovora sa drugim organizacijama.
2.Izvršni komitet- je izvršni organ interpola koji ima 13 šlanova(predsednika,3 potpredsednika i 9 delegata).Sastaje se dva puta godišnje i stara se o izvršavanju odluka skupštine.Prema članu 22 Statuta organizacije funkcije izvršnog komiteta su:
-kontrola izvršavanja odluka GS
-pripremanje dnevnog reda zasedanja GS
-podnošenje predloga i programa rada GS
-izvršavanje drugih odluka koje mu poveri GS
3.Generalni sekretar –je administrativni organ.Preko njega se obezbeđuju veze sa nacionalnim i internacionalnim vlastima.Na njegovom čelu je generalni sekretar koga
43
SISTEM BEZBEDNOSTI
imenuje gemeralna skupština na predlog izvršnog komiteta na period od 5 godina.Generalni sekretar je najviši funkcioner Organizacijei rukovodi sektorom a odgovoran je za svakodnevno obezbeđenjefunkcionisanje organizacije i sprovođenje odluka GS i izvršnog komiteta.
4.Administrativni aparat – (stručne službe) generalnog sekretara su u stvari 4 odeljenja na čijem čelu su šefovi odeljenja.Svako odeljenje podeljeno je na određene delove a ovi na grupe.Prvo odeljenje u svom sastavu ima deo za opšte poslove,finansije i računovodstvo,personalna pitanja i telekomunikacije i izradu dokumenata. Drugo odeljenje sastoji se od ela za opšti kriminalitet,dela za privredni i finansijski kriminalitet i falsifikate,dela za borbu protiv ilegalne trgovine drogama i dela za obradu podataka. Treće odeljenje bavi se proučavanjem pitanja važnih za aktivnost nacionalnih policija.U sastav ovog odeljenja ulazi i opšta biblioteka.Zadužena je i za izdavanje časopisa Interpola.Četvrto odeljenje u svom sastavu ima deo za telekomunikaciju i deo za informatiku.
5.Kontrolna komisija –je novi i pomoćni organ Interpola koji nije predviđen Statutom već je formiran na osnovu razmene pisama između Francuske i Interpola povodom potpisivanja novog ugovora o sedištu Organizacije. Komisija ima 5 članova i dvostruku ulogu: a) da u svom domenu kontroliše regularnost važnog dela delatnosti Interpola i b) da rešava sporove po eventualnim žalbama pojedinaca
6.Savetnici - su konsultativni organ interpola u proučavanju kako naučnih tako i praktičnih pitanja.Odrđuje ih Izvršni komitet s tim što odluku treba da potvrdi GS.Mandat savetnika traje 3 godine.
65.EVROPOL I GRUPA TREVI
-Nagli porast organizovanog kriminala,međunarodnog terorizma,migracije i savremenih oblika kriminala u Evropi stvorili su sliku da se postojeći mehanizmi međunarodne saradnje na polju unutrašnje bezbednosti ne daju adekvatne rezultate te se saradnja mora prilagoditi evropskim policijskim potrebama.
-Glavni politički podsticaj stvaranja EVROPOL-a je:
-sporazum o stvaranju EU u Mastrihtu 1992. Sastoji se iz 3 stuba kojima se reguliše zajednička inostrana i bezbedosna politika,pravosudni i unutrašnji poslovi zemalja potpisnica:
I dopuna sporazuma o EEZ i EUROATOM
II inostrana i bezbednosna politka
III pitanja pravosudnih i unutrašnjih poslova
Prilikom stvaranja Evropola naišlo se na sledeće probleme:
-problemi unutrašnje bezbednosti posle ukidanja granica između zemalja članica
-ovlašćenje nove savezne policije i suverenitet država članica
-usklađivanje pravnih sistema
Mogući oblici saradnje grupisani su u 3 kategorije:
1.saradnja –svi oblici saradnje koji ne ugrožavaju suverenitet druge zemlje
44
SISTEM BEZBEDNOSTI
2.horizontalna integracija –dobijanje nadležnosti javne policije da operiše ne teritoriji druge države
3.vertikalna integracija - stavranje jedne policijske organizacije koja deluje u nedležnosti višeg organa nego što je organ nacionalne države.
Grupa TREVI
-predstavlja centar policijske saradnje za borbu protiv terorizma,radikalizma,ekstremizma i nasilja međunarodnog značaja.
-odluka o formiranju doneta je 1976,godine u Luksemburgu gde su se ministri unutrašnjih poslova na konferenciji o unutrašnjoj bezbednosti dogovorili o:
1.razmeni informacija o aktima nasilja
2.razmeni informacija o terorističkim planovima
3.razmeni tehničkih iskustava
4.saradnji u oblasti zaštite civilnog vazdušnog saobraćaja
5.razmeni policijskih službenika
6.zaštiti i bezbednosti stanovništva
8.zaštiti civilnih nuklearnih elektrana
9.saradnja u suzbijanju prirodnih nesreća i katastrofa
U okviru grupe TREVI postoje 4 radne grupe:
1.Grupa TREVI 1 –za pitanja terorizma
2.Grupa TREVI 2 – problemi školovanja i policijske tehnologije
3.Grupa TREVI 3 - svi međunarodni zločini sem terorizma
4.Grupa TREVI 4 – usklađivanje bezbednosne saradnje
Sve te grupe dužne su da svoje izveštaje i zaključke podnose Komitetu seniora koji ima ovlašćenje da tim grupama izdaje dirktive.Komitet kao stručni organ čine šefovi policija i snaga bezbednosti ili šefovi službi u nadležnim ministarstvima.
Unutrašnju organizacionu strukturu TREVI-a čine dva nivoa.Prvi,politički nivo,čine ministri unutrašnjih poslova ili pravosuđa a drugi,stručni nivi,sačinjavaju rukovodioci policijskih službi ili generalni direktori za unutrašnju bezbednost.
Na osnovu Šengenskog sporazuma iz 1988.postignut je dogovor o jačanju operativne saradnje između organa i službi bezbednosti unutar EZ i to:
-obavezu upozoravanja druge zemlje kada je organizovani kriminal prekoračio državnu granicu
-obavezu stvaranja opšteg sistema policijskog atašea
-opservacija izvan nacionalnih granica
-kontrola pošiljki
-pružanje pravne pomoći i izručeja u krivičnim postupcima organizovanog kriminala
-pojednostavljenje propisa vezanih za saradnju .
45
SISTEM BEZBEDNOSTI
66. I 67. POJAM MEĐUNARODNOG POLOŽAJA NAŠE ZEMLJE I ODNOS PREMA BEZBEDNOSTI
Pojam međunarodni položaj podrazumeva opštu poziciju,mesto i ulogu neke države u političkom,ekonomskom,vojnom,naučnom i drugom pogledu u odnosu na druge države,međunarodne organizacije i ostale subjekte na koje ona utiče i čije uticaje trpi.
Ovo je složen pojam koji u sebi sadrži komponente:
-geografskog položaja
-političkog i ekonomskog položaja
-vojno-političkog,geopolitičkog i geostrategijskog položaja
-naučnog,kulturnog,sportskog ili drugog položaja
Geografski položaj podrazumeva položaj u geografskoj sredini i prostoru.
Geopolitički položaj razmatra politička pitanja sa geografskog stanovišta.Geopolitika je nauka koja razmatra uticaj prirodne sredine na politički život.
Geostrategijski položaj podrazumeva skup geografskih i strategijskih činilaca (veličina,klimatska i ortografska-hidrografska svojstva,dužina i oblik granica,položaj u odnosu na susede i vojne blokove)
Delovanje jedne ili grupe država može da bude saglasno i suprotno potrebama,interesima i ciljevima drugih država i to zavisi od sopstvenih interesa i ciljeva,međunarodnog položaja i mogućnosti za njihovo ostvarenje,što je osnov za saradnju ili konflikte.
Međunarodni položaj nije statična i nepromenljiva kategorija već se menja zavisno od trenutnog kretanja i opšteg stanja u međunarodnim odnosima.
Na međunarodni položaj naše zemlje utiče veći broj činilaca povremeno i trajno,direktno i indirektno.Njihov broj nijr uvek isti niti su istog značaja i zavisno od njih,međunarodni položaj naše zemlje može jačati ili slabiti.Opšti i trajniji činioci koji utiču na međunarodni položaj naše zemlje su:
-veličina teritorije
-broj stanovnika
-reljef
-prirodna bogatstva
-ekonomski i kulturni razvitak
-nacionalna struktura
-politički sistem i njihova stabilnost
-stanje odnosa između velikih sila
-sistem odbrane i bezbednosti zemlje i njegova efikasnost
-članstvo u oblicima međunarodne integracije.
Naša zemlja ima vrlo složen međunarodni položaj.Nalazi se na prostoru južne Evrope i centralnom delu Balkana.Kroz našu zemlju prolazi putni pravac Berlin-Beč-Budimpešta-Sofija-Beograd-Bliski istok.Kroz našu zemlju protiče Dunav dužinom 600 km.Naša zemlja se nalazi između istoka i zapada.Mala je i ima oko 10 miliona stanovnika.Dakle,reč je o
46
SISTEM BEZBEDNOSTI
geografskom,geopolitičkom i ekonomskom značajnom prostoru. Znatan broj naših državljana živi u drugim zemljama,veliki broj je na privremenom radu u inostranstvu a neki se neprijateljski odnose prema našoj zemljji.Raspored nacionalnih manjina je takođe važan činilac.
OČEKIVANE PROMENE U SHVATANJU BEZBEDNOSTI U BUDUĆNOSTI
I pored revolucionarnih promena u zaštiti bezbednosti,bezbednost nikada nije bila toliko ugrožena kao što je danas.To se objašnjava pojavom novih oblika ugrožavanja na mikro i makro planu.
Elementi poimanja bezbednosti danas i u budućnosti pomeraju se od vojne sile ka širem području društvene egzistencije,pri čemu neoružani faktori ugrožavanja bezbednosti dominiraju,a izvor bezbednosti države pomera se sa vojnih na nevojne faktore (kontrola tržišta,ekonomija,tehnologija,komunikacije,znanje,obrazovanje,naučni potencijali...).
Još jedan aspekt budućeg poimanja bezbednosti odnosi se na činjenicu da destruktivnost i naručito rasprostranjenost sredstava za masovno uništenje ( NHB oružje ) i naročito nemogućnost njegove apsolutne kontrole ne ugrožava više bezbednost pojedinih država već čitavu planetu zemlju.(teorija eksterminizma)
Dalji aspekt primene ovog oružja ali i sveukupnog tehničko-tehnološkog „napretka“ čovečanstva je tzv ekološka bezbednost koja u poslednjih 30 god postaje sve značajnija.
Kraj hladnog rata dovodi do novog procesa u kome SAD i NATO promovišu u operativno telo međunarodne(kolektivne) bezbednosti i to u dva pravca:
-NATO se javlja kao čuvar globalnog sistema bezbednosti koji će ubuduće kontrolisati i definisati sva krizna žarišta u svetu
-njegova transformacija ide u pravcu instrumenta sile UN
Vezano za to UN su kroz reči svog generalnog sekretara bezbednosnu politiku postavili na 3 nivoa:
1.preventivna diplomatija- preduzimanje mera radi sprečavanja eskalacije sukoba
2.preduzimanje akcija radi postizanja sporazuma između suprostavljenih strana
3.prisustvom na terenu uz saglasnost svih strana u sukobu uz korišćenje vojnih,policijskih i civilnih snaga.
Izrazita planetarna ugroženost čovečanstva najčešći je razlog što nauka nije došla do opšteprihvaćene definicije pojma bezbednosti.
68.KARAKTERISTIKE SAVREMENIH BEZBEDNOSNIH PROBLEMA DANAS
Uočljiv je porast novih problema u vezi sa pitanjima unutrašnje i međunarodne bezbednosti.
Novi bezbednosni problemi posledica su strukturne krize u savremenom svetu (tradicionalni koncept suverenosti i narušavanje tog suvereniteta).
Spoljna politika danas postaje politika nacionalne bezbednosti.
47
SISTEM BEZBEDNOSTI
Na sceni je veliki broj međunacionalnih konflikta(etničkog,religioznog i sektaškog tipa)
Period koji sledi verovatno će biti pun novih oblika pretnji:
-ilegalna preprodaja droge
-transnacionalne kriminalne delatnosti
-degradacija životne sredine
-ekonomskih i trgovinskih sporova
-masovna migracija ljudi
-prevelik rast populacije
-nova konfiguracija socijalnih,ekonomskih i političkih sukoba
-organizovani kriminal
-korupcija
-terorizam
Karakteristika je da se intervali između sukoba smanjuju uz povećanje obima i kompleksnosti kriza i ogromne teškoće za njihovo smirivanje.
69.LOKALNI I REGIONALNI SUKOBI-SAVREMENI BEZBEDNOSNI PROBLEM
U našoj istoriji do kraja XX veka bilo je oko 15.000 ratova.
Njihovi uzroci vezani su za promene u društvenim,političkim i ekonomskim sferama.U početku su to bili ratovi manjeg obima vođeni radi obezbeđenja boljih životnih uslova.U srednjem veku postaju širi,traju duše i posledice su tragičnije.Od tada do danas ratovi su učestaliji i destruktivniji.
„Hladni rat“ je trajao sve do kraja osamdesetih godina XX veka i predstavljao je stanje „ni rata ni mira“ a dva suprostavljena vojno-politička i ideološka bloka razvijala su moderno oružje i opremu razorne moći-Zbog straha od međusobnog sukoba i potencijalnog uništenja celog sveta nagomilanim nuklearnim oružjem,sukobi dva bloka(NATO I Varšavski) vodili su se putem lokalnih i regionalnih ratova trećih zemalja koje ne pripadaju blokovima.
Od tada pa do danas regionalni sukobi širom planete jedan su od najvećih problema današnjice.
Veliki broj analitičara smatra da će se broj sukoba uvećati i zahvatiti i ostale delove sveta.Kao razloge za svoje stavove između ostalog navode i sledeće:
1.vojno-industrijski kompleksi-traže tržište,prostor i „potrošače“ koje mogu naći samo na prostorima ratnih sukoba
2.tehničko-tehnološki razvoj-koji se neće odvijati bez sirovina i pogonske energije
3.novi svetski poredak-nije stvorio uslove za napredak i mir .
Karakteristike:
-većinom su građanski ratovi
-cilj je promena vlade ili kontrola teritorije i proširenje teritorije
-angažovanje snaga UN
48
SISTEM BEZBEDNOSTI
-angažovanje NATO-a van granica
70.NOVI SVETSKI POREDAK
Sve političke teorije Zapada posle II svetskog rata zasnivale su se na uverenju da se suparnički komunistički blok može srušiti jedino oružanim putem.Zbog toga nisu ni sadržale premise uređenje sveta posle pobede.Taj nedostatak prevazišli su konceptom“novi svetski poredak“ koji nije nov ali sada smatraju da kao pobednik imaju pravo da preoblikuju svet u skladu sa svojim shvatanjima i to pre nego japan ili ujedinjena Evropa otvore pitanja političkog vođstva u svetu.Nje reč o celovitom kompleksu već o plitičkoj zamisli SAD.Novi svetski poredak mora odgovaratima vrednostima i interesima SAD.SAD moraju rukovoditi procesima uspostavljanja novog svetskog poretka,moraju odvratiti razvijene zemlje da ugroze njeno liderstvo.SAD zadržavaju pravo da deluju nezavisno ako im kolektivna akcija ne uspe.
Specifičnost novog oblika dominacije ne ispoljava se u fizičkom zaposedanju teritorije nego u novim oblicima kontrole država.Glavnu ulogu ima informativni sistem koji prerasta u globalnu industriju kontrolisanja medija.
Akademik Mihajlo Marković tvrdi da šanse za uspeh ovog projekta nisu velike.Kao razloge za tu tvrdnju navodi:
-ceo poduhvat je lišen moralne snage
-nedostaje motivacija za masovno angažovanje i lično žrtvovanje
-mali su izgledi da će jedina super sila uspeti dugo da sačuva svoj status
-relativno velike i skrivene slabosti u američkoj ekonomiji i politici.
Novi svetski poredak bi se mogao definisati kao jedna varijanta dobro poznate hegemonističke stabilnosti, po kojoj međunarodni odnosi počivaju na hegemoniji najmoćnije sile. To je kontrola strategijskih puteva po celom svetu i dragocenih sirovina, zaštita saveznika i savezničkih režima, osiguranje vojnih baza u stranim zemljama, osvajanje tržišta i sl.
.
71.GLOBALIZACIJA I BEZBEDNOST
Termin globalizacija se sve više upotrbljava u međunarodnim odnosima (ekonomiji, pravu,kulturi,bezbednosti)
Na novoj teorijskoj osnovi „globalizacije“ svetskih društvenih odnosa tumače se se savremeni društveni tokovi.
Postulati ove teorije polaze od:
-čovek kao građanin planete
-globalizacija treba da prevaziđe nacionalne ideologije
-odbacuju se države i državne granice radi sjedinjavanja društveno –ekonomskih odnosa
-integracija svetskih tržišta,kapitala i tehnologija
49
SISTEM BEZBEDNOSTI
-države se moraju odreći svoje ekonomske moći koja mora da pređe u ruke međunarodnih faktora
-motornu snagu globalizacije treba da čini globalizacija proizvodnje i finansija
Globalizacija je svima koji su van alijanse (kruga odabranih) dodelili ulogu snabdevača (imaju resurse,jeftinu radnu snagu,tržište i p prihvataju prljave tehnologije)
Novi monopoli se ne prepuštaju nikome.
Zbog svega toga proces globalizacije nije ugodno putovanje u prosperitetni i harmonični novi svetski ekonomski i politički poredak.
72.UTICAJ ŠIRENJA NUKLEARNOG ORUŽJA NA BEZBEDNOST
Trenutno postoje dve tendencije:
-za njegovo eliminisanje (ograničavanje)
-za proširenje i kod malih i ugroženih zemalja
Kada je bezbednost stvarno ugrožena,posedovanje nuklearnog oružja je mnogo privlačnije.Zemlje Trećeg sveta ne mogu sebi da priušte ogromna ulaganja u sofisticirano konvencionalno naoružavanje.Jeftinije je kupiti nekoliko nuklearnih glava.
Nuklearno oružje u narednim decenijama neće imati aktivnu ulogu kakvu je imalo u prošlost jer se promenila priroda pretnje bezbednosti.Ta pretnja više nije samo vojna.
Održavanje nuklearnog naoružanja puno košta i osiromašuje naciju.Nuklearno oružje pored toga ima ima i društveno-političku ulogu kao „statusni simbol“.Iz tog razloga ono je i dalje privlačno za moćne nacije.
Naučnici koji su sposobni da proizvedu nuklearno oružje nalaze se svuda u svetu i nikad se ne zna da li će potražiti nove „gazde“
Nijedna nacjia ne treba da ima monopol na korišćenje i održavanje nuklearnog oružja jer u protivnom to oružje može dobiti neželjenu ulogu.
73.KORUPCIJA KAO FAKTOR UGROŽAVANJA BEZBEDNOSTI
Korupcija je pojava koja se javila sa nastankom društva i zadržala se do danas.
Danas poprima ogromne razmere i neko je čak smatraju opasnijom od terorizma i organizovanog kriminala.
Korupcija je i danas najprikrivenija vrsta kriminalnog ponašanja.Visok stepen prikrivenosti odrđen je činjenicom da su i onaj koji daje i onaj koji prima podjednako zainteresovani da se za to ne sazna.
Danas mnoge države definišu svoju strategiju u borbi protiv korupcije.
Suzbijanje samo putem krivičnih zakona smatra se nedovoljnim i neadekvatnim.
U poslednje vreme korupcijom se bave OUN,EU,Evropski savet i dr.Organizuje se veliki broj konferencija.
Prepreke u borbi su:
50
SISTEM BEZBEDNOSTI
-nepostojanje precizne i jedinstvene međunarodno priznate definicije korupcije
-nemogućnost da se utvrdi odgovornost podmićivanja srtanih službenika u međunarodnim razmerima i
-nejednakog tretiranja odgovornosti korupcije u privatnom sektoru.
74.RAZLIČITA SHVATANJA POJMA KORUPCIJA
Korupcija je najopasniji vid privrednog kriminaliteta a karakterišu je prikrivenost, promenljivost,visok stepen društvene opasnosti,mnoštvo pojavnih oblika,teško dokazivanje itd.
Teško je definisati korupciju. Neke definicije su ušle u sastav mnogih međunarodnih dokumenata npr, član 1 Nacrta konvencije UN sadrži:
Svaka zemlja članica preuzima obavezu da sledeća dela učini kažnjivim preko odgovarajućih kazni:
-nuđenje,obećavanje ili davanje bilo kakvog novčanog iznosa,poklona ili neke druge vrednosti od strane bilo kog privatnog lica,u njegovo ime ili u ime bilo kog preduzeća,ili od strane pravnog ili privatnog lica,nekom javnom službeniku ili njemu u korist,kao nezakonit uticaj na izvršenje ili uzdržavanje od izvršenja njegovih dužnosti.
-direktno ili indirektno iznuđivanje,zahtevanje,prihvatanje ili primanje bilo kakvog novčanog iznosa,poklona ili neke druge vrdnosti,od strane javnog javnog službenika u svrhu nezakonitog izvršenja ili uzdržavanje od izvršenja svojih dužnosti.
75.UTICAJ KORUPCIJE NA BEZBEDNOST DRUŠTVA
Korupcija se u svim zemljama smatra teškim krivičnim delom ne samo zato što šteti ekonomiji već I njenom ugledu I moralu.
Društvena opasnost I ugrožavanje bezbednosti nalazi se upravo u činjenici da korupcionaško povezivanje sprečava legalnu funkciju povezivanja drugih ljudi.
Korupcija za vreme izbora ili zbog izbora predstavlja posebnu društvenu opasnost.
Postoje dobri teoretski razlozi koji nas navode da očekujemo negativan odnos između korupcije I ekonomskog razvoja,političke stabilnosti,a time I bezbednosti jedne zemlje.
76.POJMOVNO ODREĐENJE SEKTI
Postoje dva mišljenja vezana za poreklo reči sekta. Prvo je da potiče od latinske reči secare - što u prevodu znači seći ili odvojiti uz objašnjenje da su sekte maninske grupe koje su se odvojile od matične crkve. Drugo je da se koren reči sekta pronalazi u latinskoj reči sequi –što u prevodu znači slediti ići za nekim.
Prema crkvenom shvatanju sekta je svaka verska skupina koja propoveda i podržava versko učenje i doktrinu koja je u suprotnosti sa učenjem zvanične crkve.
51
SISTEM BEZBEDNOSTI
Sociološke definicije sekti se zasnivaju na sociološkim karakteristikama sekte kao zajednice ljudi(otuđenost od ostalog društva,specifična pravila ponašanja,doktrina,način života,unutrašnja organizacija).
Psihološke definicije se pre svega bave metodama delovanja i uticaja na pripadnike (različitim psihičkim tehnikama,kontroli ponašanja,kontroli mišljenja,tehnikama za vrbovanje novih članova,psihičkim aspektima pripadnika sekti i sl.)
Ove definicije sekti sa bezbednosnog aspekta nisu zadovoljavajuće iz više razloga:
-preuske su.pod sektama se smatraju samo verske zajednice,a ne i druge zajednice sa sličnom organizacijom i destruktivnim dejstvom ( a zanovane na kvazipsihološkom, kvazinaučnom, kvazimedicinskom ili terapeutskom učenju).
-čak i u okviru verskih zajednica na osnovu ovih definicija je teško odrediti koja verska zajednica jeste destruktivna sekta a koja nije.
-ne sadrže elemente u kojima se iskazuje destruktivnost sekte (obično se ona naglašava ali se ne objašnjava).
77.ODRĐENJE POJMA SEKTE S ASPEKTA BEZBEDNOSNIH NAUKA
Pod pojmom destruktivne( totalitarne ) sekte u bezbednosnom smislu podrazumevaju se:
-određene društvene grupe
-koje koriste religiozne,filozofske,terapeutske ili druge maske da bi sakrile osnovni cilj(bogaćenje,dobijanje vlasti i uticaja,sticanje sledbenika)
-a koje se prepoznaju po specifičnoj manipulaciji usmerenoj na psihološku destabilizaciju članova sa ciljem njihove potčinjenosti,smanjenja kritičkog duha i prekida sa opšteusvojenim društvenim normama (moralnim,kulturnim,obrazovnim)
-i koje za sobom povlače opasnost za individualne slobode,zdravlje i život ljudi,obrazovanje,demokratske institucije,bezbednost društva i sl.
Žan Vernet je dao pet kriterijuma na osnovu kojih se može odrediti da li je neka neobična i nepoznata grupa opasna:
1.moć – u čijim rukama se nalazi?
2.vođa – da li se ponaša autokratski ili poštuje svačiju ličnost?
3.unutrašnja struktura – da li su im slobode i ponašanje ograničeni?
4.finasije- ko kontroliše,kakvo im je poreklo,kako se koriste?
5.život vernika – na koji način se pridobijaju novi članovi,da li se uklapaju u društvo?
Pored ovih kriterijuma Vrenet navodi i još jednu jako važnu činjenicu – fluktacija,da li postoji slobodno stupanje i napuštanje grupe?
78.KARAKTERISTIKE DESTRUKTIVNIH SEKTI
1.nedostatak tradicije – reč je mladim verskim zajednicama koje su u razvoju.
52
SISTEM BEZBEDNOSTI
2.mali broj vernika
3.internacionalnost – skoro nijedna sekta za svoje postojanje ne može vezati neki narod ili narodnost
4.nedoslednost – sklone su čestim promenama doktrina i organizacije,imena i forme
5.negativan odnos prema društvu – zatvorene su i imaju krajnje negativan stav prema društvenom okruženju
6.specifična organizacija,pravila ponašanja i kontrola – ne postoji razlika između sveštenstva i vernika,za sve važe ista rigorozna pravila.Kontrola je rigorozna a kazne se kreću od moralne osude,preko fizičkog i psihičkog zlostavljanja do izopštenja iz sekte.
7.način pristupa sekti - vera se ne nasleđuje već se potpisuju razna dokumenta i ugovori,polaže zakletva na vernost,ispunjavaju se posebni uslovi(da je punoletan,da se odrekne imovine,da se odrekne porodice...)
8.doktrine koje propovedaju - uglavnom su dogmatskog karaktera,doktrinom se određuje unutrašnja organizacija i metid funkcionisanja sekti, Neke direktno propovedaju destruktivno ponašanje,neke doktine to ne propovedaju otvoreno i formalno ali se njihov sadržaj može iskoristiti za pozivanje članova na destruktivno i kriminalno ponašanje
9.načini i metodi rada – možemo ih podeliti na a)metode i tehnike koje se koriste radi vrbovanja novih članova i b) metode i tehnike koje se koriste radi kontrole i stvaranja stanja apsolutne poslušnosti kod pripadnika sekte .
79.METODE DESTRUKTIVNIH SEKTI ZA VRBOVANJE I POKORAVANJE ČLANOVA
Za vrbovanje
1.neposrednost i kontak „oči u oči“
2.agresivnost u ubeđivanju (učestali dolasci,pozivanje na sastanke,zvanje telefonom)
3.lažno predstavljanje (ovo više koriste sekte koje su na lošem glasu)
4.korišćenje nevolje (ciljaju ljude koji su u teškom periodu i kriznim situacijama)
Za kontrolu –„tehnike ispiranja mozga “
1.konfuzna doktina –teško razumljiva i shvatljiva objašnjenja koja ohrabruju slepo prihvatanje ideje sekte bez pokušaja zdravorazumske i kritičke analize njihovog sadržaja
2.obasipanje ljubavlju-izaziva kod novog člana želju za zajedništvom i pripadnošću grupi
3.metakomunikacija – prenošenje sublimiranih poruka simbolima naglašavajući određene reči ili fraze(ubij,budi pokoran,žrtvuj se)
4.stalni grupni pritisak
5.sistem „nema pitanja“
6.zahtev za odbacivanjem starih vrednosti
7.prenaglašavanje nesavršenosti drugi
8.izolacija iz društva-pokušaj stvaranja gubitka realnosti
9.zamena odnosa-sekta se nameće kao zamena za odbačenu porodicu,prijatelje
53
SISTEM BEZBEDNOSTI
10.beskompromisna pravila-uzrokuju regresiju u ponašanju i dezorijentaciju podanika zahtevom da traže saglasnost za naizgled prosta pravila (ručanje,kontola fizioloških potreba,upotreba lekova)
11.zahtev za ispovedanjem
12.paradna i gvozdena hijerarhija
13.kontrolisano dozvoljavanje-naizmenično nagrađivanje i kažnjavanje sličnih postupaka
14.ukidanje privatnosti-cilj da se razbije individualnost i lično razmišljanje
15.deprivacija(lišavanje) korišćenja normalnih nagonskih i naučenih funkcija-određena neprirodna satnica za san,ishranu,utoljavanje žeđi,uklanjanje svih satova)
16.deprivacija sna i stvaranje hroničnog zamora
17.promena načina ishrane-radi stvaranja dezorijentacije i ranjivosti ukidanjem određenih hranljivih sastojaka
18.propisi u odevanje-teži se uklanjanju individualnosti jedinke
19.striktne finansijske obaveze
20.izazivanje osećaja krivice
21.uvrede i fizičko zlostavljanje
22.mantranje i pevanje
23.hipnoza
24.dezinhibiija-instrumentalizacijom detinjastog ponašanja pokušava se ostvaritidetinjasta poslušnost
25.korišćenje droge i drugih narkotičkih sredstava
Cilj primene ovih tehnika i metoda jeste da se pripadnici sekte dovedu u takvo psihičko i emocionalno stanje u kome se oni apsolutno i bez pogovora pokoravaju dogmi sekte i njenim autoritetima,fanatično i bez prigovaranja ispunjavaju sve zahteve koji se pred njih postavljaju,ne razmišljajući pri tom o posledicama koje mogu nastupiti za njih,njihovu porodicu ili društvo u celini.
80.DESTRUKTIVNE SEKTE KAO NOSIOCI UGROŽAVANJA JAVNE BEZBEDNOSTI
Destruktivne sekte se javljaju kao nosioci ugrožavanja javne i nacionalne bezbednosti.Kao nosioci ugrožavanja javne bezbednosti javljaju se oblici sociopatološkog ugrožavanja.Kao ugrožavanje nacionalne državne bezbednosti javljaju se terorizam i obaveštajna delatnost.
Desrtuktivne sekte i socijalna patologija
Sa jedne strane sekte same čine jednu socipatološku pojavu u društvu
Sa druge strane utiču na razvoj drugih sociopatoloških pojava(samoubistva,rasturanje porodice,narkomanija,prostitucija,prosjačenje,devijantno seksualno ponašanje).
Destruktivne sekte i kriminalitet
54
SISTEM BEZBEDNOSTI
Na osnovu analize delovanja destruktivnih sekti kod nas i u inostranstvu može se zaključiti da su sekte povezane sa velikim brojem krivičnih dela(najčešće protiv života i tela,imovine,državnog uređenja,časti,ljudkog dostojanstva)
Kao izvršioci krivičnih dela javljaju se vođe sekti,lica sa viših hijerarhijskih položaja u sekti i članovi sekte.
81.DESTRUKTIVNE SEKTE KAO NOSIOCI UGROŽAVANJA NACIONALNE BEZBEDNOSTI
Ako je populacija zemlje prepuštena uticaju stranih sredstava informisanja i starnoj destruktivnoj psihološko.propagandnoj delatnosti,ona postaje pasivan objekat kojim se lako može manipulisati prema tuđoj volji i interesima.Sekte upravo predstavljaju sredstvo psihološko-propagandnog delovanja u svim sferama društva i na sve uzraste stanovništva.Jedan od načina slabljenja duhovnog jedinsta i kolektivne svesti jednog naroda jeste slabljenje njegove ekonomske i tradicionalne strukture.Sekte upravo rade na slabljenju tradicije a pre svega vere.Ti oblici patološke svesti imaju negativan uticaj na jačanje osećanja patriotizma,nacionalne pripadnosti,jedinstva naroda i moći države.Sekte su takođe neprijateljski orijentisane prema demokratiji.
Destruktivne sekte I obaveštajna delatnost
Jedna od uobičajenih metoda obaveštajnih službi jeste korišćenje određenih legalnih organizacija (humanitarnih,naučnih,privrednih...) kao sredstva i pokriće za obaveštajnu i subverzivnu delatnost.
Činjenica je da su neke verske sekte osnovane i da ih kontrolišu obaveštajne službe,finansirajući ih,obučavajući i izdajući im konkretne zadatke.
Članove sekte je lako usmeriti na destruktivno i subverzivno delovanje jer imaju krajnje negativan stav o društvu i suprostavljaju se društveno prihvaćenim normama.
Osnovni metodi rada sekti prilagođeni su vrbovanju novih članova tako da ta aktivnost ne stvara podozrenje kod kontraobaveštajne službe zemlje domaćina što strane obaveštajne službe lako mogu da iskoriste
Destruktivne sekte i terorizam
Sledeće činjenice koje ukazuju na opasnost od mogućih terorističkih napada a koje bi počinile sekte do pre desetak godina nisu shvatane ozbiljno. Mnoge sekte imaju političke aspiracije.Neke su finansijski veoma jake i mogu da nabave sredstva za masovno uništenje.Imaju veoma brutalne metode rada. Fanatizam članova.Destruktivne ideologije.Među pripadnicima sekti uvek se nađu lica sa izuzetno psihopatološkim strukturama ličnosti.
Prvi teroristički napad od strane sekte dogodio se 1994.godine u Japanu.Napad je izvršila sekta AUM Šinrikjo. Drugi napad su izvršili 1995.godine u Tokiju.Policija je tek tada odreagovala jer za prvi napad nije bila spremna.
55
SISTEM BEZBEDNOSTI
82.MERE I AKTIVNOSTI NA SPREČAVANJU I SUZBIJANJU DESTRUKTIVNOG DELOVANJA SEKTI
Kao osnov za efikasno organizovanje društva i državnih institucija u sprovođenju mera na ograničavanju i sprečavanju destruktivnog delovanja sekti preduzima se niz određenih aktivnosti koje se sastoje od:
-detaljnog izučavanja pojave sa različitih aspekata (istorijskog,sociološkog,psihološkog..)
-izrade prognoza i predviđanja budućih načina i pravaca delovanja delovanja sekti
-analiziranje svih aktivnosti sekti prema vremenu,mestu,okruženju,načinu odvijanja i njihovim nosiocima
-sastavljanje strateškog programa i plana na centralnom nivou,koji bi obuhvatao aktivnosti i mere na prevenciji i represiji destruktinih sekti.
83.SAVREMENI ASPEKTI DELOVANJA ORGANIZOVANOG KRIMINALA
Nikada do sada svet nije bio toliko ugrožen a nikada do sada nije bilo toliko subjekata bezbednosti niti toliko novca u službi bezbednosti.Današnji oblici ugrožavanja bezbednosti nose novu energiju,snažniju i razorniju po društvo i nove opasnosti.
Primarni razlog bavljenja kriminalom ranijih oblika organizovanog kriminala bio je novac. Razlog daljeg bavljenja organizovanim kriminalom danas je MOĆ,odnosno zauzimanje položaja i uticaja u društvu.
Organizovani kriminal podrazumeva postojanje kriminalne organizacije koja ima više od dva člana ,s ciljem trajnijeg vršenja krivičnih dela radi ostvarivanja imovinske koristi i odgovarajućeg uticaja uz upotrebu nasilja ili nekog drugog sredstva za zastrašivanje ili uspostavljanjem sprege sa političkim,državnim,ekonomskim ili finansijskim subjektom bilo korupcijom,iznudom,ucenom ....
Bitnim promenama organizovanog kriminala na početku XXI veka smatraju se:
1.organizovanje tradicionalnih kriminalnih aktivnosti na širem-globalnom nivou
2.povećani stepen transnacionalnih veza i oblika saradnje između kriminalnih organizacija
3.višestruko uvećanje moći transnacionalnih krim.organizacija da utiču na bezbednost država,na podrivanje demokratskih institucija,na usporavanju ekonomskog rasta država...
Organizovani kriminal međunarodnih dimenzija u teoriji bezbednosnih nauka smatra se savremenim bezbednosnim izazovom,rizikom i pretnjom a kao takav je identifikovan i u strategijama nacionalne bezbednosti mnogih zemalja.
Vidovi savremenog organizovanog kriminala su:
1.kriminalitet „belih okovratnika“
2.org,krim zloupotrebe vlasti
3.organizovani narko-kriminalitet
4.organizovani kriminalitet u vezi oružja i municije
5.organizovani vojni kriminalitet
56
SISTEM BEZBEDNOSTI
6.organizovani korupcijski kriminalitet
7.oraganizovani kriminalitet u vezi nakita i skupocenosti
8. oraganizovani kriminalitet u vezi kulturno-istorijskih dobara
9. oraganizovani kriminalitet sa radioaktivnim materijalima
10. oraganizovani kriminalitet u vezi falsifikovanja novca i hartija od vrednosti
11.organizovana nedozvoljena trgovina automobilima („auto mafija“)
12.organizovana prostitucija i trgovina belim robljem
13.organizovani kriminalitet u vezi iznude (reket)
14. oraganizovani kriminalitet u vezi trgovine ljudima
15. oraganizovani kriminalitet u vezi igara na sreću itd...
Organizovani kriminal je neideološkog karaktera i isključuje postojanje bilo kakvog političkog ili nacionalističkog ideološkog delovanja. S druge strane organizovani kriminal pokušava de se infiltrira u politički sistem zemlje bilo finansiranjem političke i predizborne kampanje ili zastrašivanjem aktivnih političkih faktora.Najopasniji oblik penetracije organizovanog kriminala u političke strukture države postoji u slučajevima kriminalizacije pojedinih članova pa i većine vlade jedne zemlje (državni kriminal).
Posebno je velika ugroženost ekonomskih sistema zemalja od transnacionalnog organizovanog kriminala. Pomenute veze u političkim strukturama zemlje omogućavaju privilegovan položaj organizovane kriminalane grupe u procesu privatizacije . Tako se pored posledica po ekonomski sistem zemlje,ugrožavaju i osnovna ljudska prava radnika i potrošača privatizovane inustrije.
Dinamičnost strukture organizovanih kriminalnih grupa
Organizaciona struktura tradicionalnih kriminalnih organiizacija zasnivala se na piramidalnom ustrojstvu sa strogom hijerarhijom i podelom dužnosti. Sada umesto jedne velike „piramide“ postoji više „malih piramida“ koje su međusobno povezane zajedniškim interesima.Prethodno vertikalno,zamenjeno je horizontalnim ustrojstvom. Promene proističu iz a) sprovedenih mera za iskorenjivanje kriminaliteta i b) potrebe za razvojem unutrašnjih struktura koje najviše odgovaraju konkretnim kriminalnim delatnostima.To može imati razne implikacije na bezbednost:
Vremenom može doći do podele poslova i teritorije te se razotkrivanjem jedne,ostale kriminalne grupe zaštićenije
Može doći do međusobnih sukoba i oružanih razračunavanja među pripadnicama različitih klanova čime se povećava ukupna bezbednosna problematika
Manje su šanse za razotkrivanje male kriminalne grupe od one koja je veća Došlo je do odvajanja legalnih finansijskih upravljačkih delatnosti od onih koje su
povezane sa kriminalnim delatnostima i dr.
Istraživački tim UN došao je do zaključka da se sve transnacionalne organizovane kriminalne grupe mogu svrstati u 5 tipologija.Kriterijum ove tipologizacije bila je struktura kriminalnih grupa na osnovu čega se mogu identifikovati sledeće:
1. Standardna hijerarhija – samostalna hijerarhijska grupa sa jakim internim sistemom discipline,jedan vođa (Kineske i istočnoevropske grupe iz Rusije,Ukrajine,Bugarske)
57
SISTEM BEZBEDNOSTI
2. Regionalna hijerarhija – grupe sa jakim unutrašnjim nivoima kontrole i discipline ali sa relativnom autonomijom kada je reč o regionalnim komponentama (Japanske Jakuze)
3. Grupna hijerarhija – skup kriminalnih grupa koje su međusobno uspostavile sistem koordinacije i kontrole svih svojih različitih aktivnosti (zatvorska grupa Dvadesetosmorica iz Južne Afrike,Zibermanova grupa iz Rusije,Italijanska grupa u Nemačkoj)
4. Jezgrovita hijerarhija – relativno usko organizovana ali nestrukturirana grupa okružena mrežom pojedinaca koji su angažovani u kriminalnim aktivnostima(Meklinov sindikat iz Australije)
5. Kriminalna mreža – labava i fluidna mreža pojedinaca.koja često privlači ljude sa posebnim veštinama koji u tekućim kriminalnim projektima preuzimaju na sebe određene zadatke i funkcije(Meij Verhagenova grupa iz Holandije i neke grupe sa Kariba).
Problemi suzbijanja transnacionalnog organizovanog kriminala
Moguće rešenje ovog problema nalazi se u uspostavljanju međunarodne saradnje između određenih subjekata bezbednosti više zemalja. Zašto?
Organizovane kriminalne grupe imaju veći kapital nego materijalna sredstva subjekata bezbednosti.
Subjekti bezbednosti često „kasne jedan korak“ za organizovanim kriminalom po pitanju posedovanja i umeća korišćenja savremenih naučnih i tehničko-tehnoloških dostignuća
Delovanje subjekata bezbednosti ograničeno je teritorijalnom nadležnošću matične i suverenitetom susednih država.
84.PROMET DROGA I ORUŽJA I LAŽNI AZILANTI KAO SAVREMENI BEZBEDNOSNI PROBLEM
Promet droga
Značajan faktor ugrožavanja međunarodne bezbednosti predstavlja ilegalan promet droga kao oblik organizovanog kriminaliteta. Tzv „Balkanska ruta“ startuje iz zemalja Srednjeg istoka i završava se u Evropi.Glavni tranzitni centar je Istanbul odakle se preko Grčke,Bugarske i Albanije droga prenosi u zapadnu Evropu.Savet EU 1998 godine izrazio je odlučnost da se bori protiv ilegalnog prometa droga u zemljama članicama.EVROPOL će učestvovati u sporazumima sa drugim zemljama koje ne pripadaju EU radi suzbijanja ilegalnog prometa.
Promet oružja
Veoma rasprostranjen i unosan posao a po bezbednost sveta veoma opasan.
Period posle „hladnog rata“ i kraj konfrontacije između Istoka i Zapada poremetio je svetsku ravnotežu sila dovodeći do nastanka velikog broja malih ratova.U većini pomenutih sukoba i ratova koristi se oružje koje se nabavlja iz mreže ilegalnog prometa oružja.Lakoća kojom se obavlja ilegalna trgovina oružjem zabrinjava jer neposredno podstiče povećanje kriminala i vođenje lokalnih ratova.
58
SISTEM BEZBEDNOSTI
Lažni azilanti
Problem koji je nastao zbog velikog priliva azailanata u Evropu izuzetno pogađa mnoge zemlje.Paralelno,sa povećanjem lažnih azilanata primećeno je i povećanje kriminaliteta.Kao rezultat ilegalnog ulaska emigranata primećeno je povećanje ksenofobije i rasizma kao i jačanje pokreta desnice u zemljama EU.Nezaposlenost i povećanje svih vresta društvenih problema s kojima se suočava Evropa izazvali su jačanje tih fenomena.
85.POJAM,KARAKTERISTIKE I CILJEVI MEDIJSKOG RATA
Značaj mas medija raste. Sa pojavom mas medija proces komuniciranja se menja i odvija se sve više kao jednostrani a ne recipročni tok razmenjivanja informativne materije.
Mediji su sredstvo za komunikaciju sa javnošću.Isprepleteni su sa politikom isto koliko i sa sportom,obrazovanjem i porodicom. Značajni su za rat kao i za zabavu,za javni i privatni život.Iz tog razloga mediji i oni koji rade u njima postaju tvorci javnog mišljenja.
Sama tehnologija masovnih medija dopušta mogućnost da se određenim mehanizmima plasiraju stavovi odrđene grupe ljudi i da se od strane interesne grupe prihvate kao istiniti i opravdani. Sve više postaju kreatori informacija umesto da ih prenose onakve kakve jesu.
Ovakva situacija dovela je do toga da se mas-mediji koriste u okviru specijalnog rata pre svega za izgradnju stavova javnosti po nekom pitanju(proizvodnja pristanka).Sam postupak korišćenja medija u ove svrhe dobio je naziv “medijski rat”.
Medijski rat je zbir tehnika psihološkog pritiska koji upotrebljavaju politički lobiji,organizacije I pojedinci s ciljem postizanja sopstvenih političkih ciljeva,koristeći pri tome sredstva masovnog informisanja protiv izabrane ciljne grupe u vlastitoj ili drugim zemljama u širokom vremenskom razdoblju.
Osnovni postupci medijskog rata,tzv medijske bombe, koji se koriste u sklopu “doktrine specijalnog rata” ili “doktrine izazivanja I upravljanja krizama” su:
- Izazivanje tzv. “televizijske revolucije”- “očuvanje demokratije”- Izazivanje građanskih nereda I nezadovoljstva- Stvaranje uslova kod domaće I svetske javnosti da medijski rat pređe u pravi.
86.TEHNIKE PSIHOLOŠKIH PRITISAKA PREKO MEDIJA U OKVIRU „MEDIJSKOG RATA“
Mediji uglavnom koriste stotine tehnika psihološkog pritiska.Ove tehnike se uglavnom ne svode primarno samo na laži mada I to dolazi u obzir.Zasnovane su na:
1. “Tehnologiji organizovanja” informacija preko različitih medijskih agencija I medijskih kuća
2. Propagandi velikog broja simbola sa očiglednim I skrivenim značenjima
59
SISTEM BEZBEDNOSTI
3. Masovnoj cirkulaciji nepotvrđenih informacija koje fabrikuju agencije I politički lobiji.
Informacije koje se prenose su poluistinite tzv “loše vesti” kojima se najčešće služe fabrikanti medijske istine.Postoji nekoliko tipova loših vesti:
-moguće ali pogrešne informacije
-“cenzurisane” informacije za “dobrobit “građana
-tačne informacije ali sa pogrešnim zaključkom
-statističke informacije
-istorijske informacije
Pomoću “loših vesti” koje sadrže poluproverena ili neproverena objašnjenja lako se prenose neistine na skriven I perfidan način.Takve vesti su sa stanovište bezbednosti opasne jer liče na prave(tačne) a razlikuju se od dezinformacijapo tome što imaju trunku istine.Kompjuterska tehnoligijaposredstvom tzv globalnih mreža onemogućava tradicionalne izvore informisanja.
87.KORIŠĆENJE METODA “GLASINA” U “MEDIJSKOM RATU”
Osim medijskog rata i medija,kao vrlo značajan oblik ugrožavanja bezbednosti I ostvarivanja prevlasti bez otvorene primene sile pojavljuju se glasine kao deo psihološko –propagandne delatnosti.Ako je svrha propagande zavođenje I manipulacija svešću masa,jedna od osnovnih tehnika te manipulacije jeste upravo proizvođenje,oblikovanje I plasiranje posebne vrste informacija namenjenih ciljnoj grupi-glasina.
Da bi imala sve odlike glasine,vest ili tvrdnja ne smeju biti obične,već intrigantne,neočekivane i uznemirujuće,oblikovane tako da na primaoca poruke ostave naročit utisak,da pokrenu na neku aktivnost ne samo racionalnu,već pre svega iracionalnu stranu svesti.
Proizvodnja glasina je planska aktivnost stručnih timova za psihološko ratovanje a glasine se kao fenomen mogu definisati kao specifično oblikovane informacije posredstvom kojih njihov nosilac nastoji da kod ciljne grupe deluje na svest radi njenog pokretanja na željenu aktivnost. Sama tehnologija njihovog oblikovanja je veoma složena I sastoji se od niza faza od kojih su najznačajnije:1.izbor ciljane grupe,2.utvrđivanje slabosti ciljne grupe na ekonomskom,vojnom,političkom i moralnom planu,3.koncipiranje sadržaja i forme glasina,prilagođene psihosocijalnim svojstvima i „slabim tačkama“ ciljne grupe ; 4.plasiranje i emitovanje glasina; 5.podrška glasina na „prenosnom putu“ do ciljne grupe; 6.analiza učinka glasine;7.korekcija nedostataka celokupne operacije.
Glasine se mogu podeliti u sedam grupa:
1.glasine straha –koriste se u svim kriznim situacijama a posebno u ratu.
2.glasine neizvesnosti – u kriznim situacijama deluju na svest ciljne grupe a osnovni uslov je informativna izolacija ciljne grupe u odnosu na događaje koji za nju imaju egzistencijalni značaj.
3.glasine mržnje – dobila je naziv prema cilju psihološko-propagandnog rata
60
SISTEM BEZBEDNOSTI
4.obmanjivačke glasine – u njihovoj osnovi postoji svrha,da ciljnu grupu dovedu u zabludu ili da stvore lažnu predstavu o nekom događaju,ličnosti i pojavi
5.glasine želja – opasne su jer neostvarene želje i nadanja dolaze u obliku razočaranja i rezignacije
6.sanjalačke(nostalgične) glasine
7.glasine radoznalosti
SANKCIJE KAO OBLIK UGROŽAVANJA BEZBEDNOSTI
Sankcije su ekonomske unilateralne prinudne mere kojima se iz političkih, ekonomskih,vojno-strategijskih razloga kažnjava određena država protivno osnovnim principima povelje UN.
Uvodi ih jedna ili više država radi ostvarenja konkretnog spoljno-političkog cilja.
Ciljevi :
1.destabilizacija ili svrgavanje vlade
2.onemogućiti prodor na svetsko tržište i zaštititi domaću proizvodnju
3.očuvanje sopstvenog monopola proizvodnje naoružanja i opreme
4.slabljenje vojnih potencijala kažnjene zemlje
5.sprečavanje prodaje vojno-strateških materijala drugim zemljama
Oblici kaznenih mera su:
1.trgovinska blokada
2.zabrana međunarodnog vazdušnog saobraćaja
3.blokiranje monetarnih rezervi u stranim bankama
4.zaplena prevoznih sredstava i imovine u inostranstvu
5.osporavanje članstva u međunarodnim ekonomskim,finansijskim i političkim organizacijama.
88.KRIMINAL U SFERI INFORMATIKE
Poslednjih decenija veliki razvoj računarske tehnologije doveo je do toga da se računar kao sredstvo koristi u svim oblastima života.Došlo je do stvaranja i širenja računarskih informacionih mreža.To je dovelo do toga da su računari i računarske mreže postali veoma ranjivi na neovlašćene upade,eksploataciju i menjanje podataka od strane nedobronamernih lica.Računari koji su napadnuti mogu biti podvrgnuti uništenju,brisanju ili izmeni podataka,krađi informacija i programa.
Za upade u računare i računarske sisteme koriste se posebno modifikovani programi „virusi“ sa osobinom da se šire od računara do računara bez direktne ljudske intervencije.
Neki od njih poznatiji su kao:
61
SISTEM BEZBEDNOSTI
1.trojanski konj – deo softvera ubačen u neki često korišćen,pouzdan računarski program namenjen da krade,modifikuje ili briše podatke iz baze podataka ili programe iz biblioteke programa.Trojanski konj nije virus jer se on ne replikuje niti širi.
2.logička bomba – je virus koji sam sebe aktivira određenog dana u određeno vreme.Izaziva razaranje kad god se steknu uslovi koje je odredio njen tvorac.Idealan je instrument za ucenjivanje.
3.genetski zasnovan virus(GBV) – zasniva se na genetskom algoritmu a predstavlja kombinaciju najsposobnijih preživeelih stvorenja među veštačkim stvorenjima sa organizovanom ali ipak slučajnom izmenom podataka čiji je cilj da se formira kompleksniji GBV
4.crv - je deo softvera koji se kreće kroz samo jedan računarski sistem ili kroz mrežu računarskih sistema manipulišući,menjajući ili uništavajući podatke i/ili programske kodove gde god dobije pristup.On se ne replikuje već se samo kreće i izaziva štetu na svom putu.
5.zaklopna vrata – zaobilazeći posebne provere,omogućavaju poseban pristup operativnom sistemu računara.
Danas postajemo svesni potencijalne osetljivosti računara na „teroriste“-računarske stručnjake koji manipulišu sa svojim znanjem.Hakeri su demonstrirali svoju sposobnost da igrom prodru do najčuvanijih tajni.Oblasti javnog života koje imaju vitalan značaj kao što su kontrola vazdušnog saobraćaja, mogu se lako sabotirati.Industrijska proizvodnja može se uništiti izmenom podataka za mašine kojima upravljaju računari,mogu se sabotirati semafori,može se uticati na sisteme elektrodistribucije.na sisteme nuklearnih centrala...
89.PROBLEMI OBEZBĐENJA RAČUNARA
Špijunaža - vojna,industrijska ili politička-obično obuhvata krađu poverljivih podataka ili informacija bez ostavljanja traga koji bi odao počinioca.Sve veća globalizacija računarskih mreža povećala je njihovu osetljivost na potencijalne napade.
U svim obaveštajnim službama nalaze se obrazovani stručnjaci za vezu i obaveštajne aktivnosti.Neki od njih su prethodno lažno zaposleni kao stručnjaci za softver računarskih sistema po celom svetu.
Plaćenici – koji će svoje veštine staviti na raspolaganje za bilo koji projekat,bilo kada i bilo gde ako su za to dobro plaćeni.
Nezaposleni tehnološki stručnjaci – takođe su izvor kadrova za kompjutersku špijunažu i sabotaže. Što duže traje njihova nezaposlenost,to će oni lakše biti vrbovani za špijunska i diverzantska delovanja.
Tehnološki stručnjaci iz zemalja trećeg sveta – njihova stručnost je ravna najboljoj stručnosti koju mogu da ponude mnoge zemlje Zapada.Zbog toga što su im nivoi plata znatno niži od plata u u SAD i na Zapadu oni rado prihvataju unosno zaposlenje.
Domaći tehnološki stručnjaci – lako se mogu ucenjivati ili podmititi. Nezadovoljni službenik takođe neće odbiti da ugradi penetracioni mehanizam koji bi napravio ogromnu štetu za unosnu platu.
62
SISTEM BEZBEDNOSTI
Potencijalni poslodavac ove baze talenata su mnogobrojni i različiti.To mogu biti 1.privatne obaveštajne organizacije 2.međunarodne kriminalne organizacije 3.terorističke organizacije.
90.INFORMATIČKI RAT
Informatička era menja globalni civilizacijski poredak.
U oktobru 1992.godine objavljena je prva knjiga o informatičkom ratu pod naslovom The First Information War.Reč je o studiji sa iskustvima iz rata u Persijskom zalivu 1991.godine o čuvenoj operaciji „Pustinjska oluja“ u kojoj je primenjena savremena informatička tehnologija u pripremi i vođenju dejstava.Autori knjige su doneli zaključak da koalicione snage ne bi ostvarile munjevitu i ubedljivu pobedu da su irački rukovodioci shvatili principe informatičkog ratovanja.
Posebna vrsta informatičkog rata je tzv „mrežni rat“ čiji je osnovni sadržaj sukob unutar umreženih informacionih sistema.Najpoznatija međunarodna mreža navedenog tipa je Internet.
Sa vojnog stanovišta internet će po svemu sudeći biti najveće svetsko bojište do sada.Nekada se bogatstvo merilo u zemlji i zlatu,nafti i mašinama.Danas se meri po informaciji-.njenom kvalitetu,kvantitetu i brzini kojom se dobija i iskorišćava.
Informatički rat se neće odvijati samo u kompjuterskim mrežama budućih agresora i branilaca na Internetu.Osim upada u mreže,prodaje i prenosa zaraženih programa ima još mnogo načina da se zloupotrebe informacije i podaci:prethodnim ugrađivanjem nekih elemenata u programe upravljanja oružjem,sisteme za komandovanje i kontrolu i sisteme komunikacija...
91.ORUŽANA AGRESIJA KAO OBLIK UGROŽAVANJA BEZBEDNOSTI
Agresija je nasilna akcija jedne ili više država protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti druge države,preduzeta s namerom da se ospori pravo na opstanak države,izmeni njen društveno-ekonomski sistem,otcepi deo njene teritorije i tome slično.
Agresija je najteži oblik ugrožavanja bezbednosti jedne zemlje.Krajnji cilj agresije jeste posedanje teritorije,rušenje društveno-ekonomskog i ustavnog sistema zemlje i porobljavanje naroda.Agresija je najčešće oružana,izvodi se primenom sile ali obuhvata i svaku akciju usmerenu protiv teritorijalne celine i nezavisnosti druge zemlje ili protiv mira u svetu.U tom smislu govori se o ekonomskoj,političkoj,subverzivnoj i drugim vrstama agresije.
Mogući vidovi agresije su:invazija,pomorska blokada,različiti oblici napada oružanih snaga na kopnu,s mora i iz vazdušnog prostora,dopuštanjem stranoj sili da koristi nečiju teritoriju protiv treće države itd.
63
SISTEM BEZBEDNOSTI
Pošto agresija predstavlja međunarodno krivično delo,Poveljom UN članom 39 Savet bezbednosti Un ovlašćen je da u svakom pojedinačnom slučaju utvrđuje da li je izvršena agresija i jesu li ugroženi mir i bezbednost.To je u stvari uslov za pokretanje odgovornosti zemlje koja je izvršila agresiju i primenu prinudnih mera o kojima takođe odlučuje Savet bezbednosti a u skladu sa članom 41 i 42 da bi se održali ili uspostavili međunarodni mir i bezbednost.
Povelja Un zabranjuje pretnju silom i druge oblike agresije i daje pravo napadnutoj državi i međunarodnoj zajednici da protiv agresora primenjuje individualne i kolektivne mere samoodbrane.Svaka država može da se suprostavi agresroru svim sredstvima i oblicima borbe koji su joj dopušteni a nisu zabranjeni ratnim pravom.
Invazija je vid agresije u kojoj agresor nasilno prodire na teritoriju druge zemlje radi njenog zauzimanja,osvajanja,okupacije ili realizovanja bilo kakvog političkog ,vojnog ili ekonomskog cilja.Obično se izvodi na širokom frontu,jakim snagama i najčešće brzo i odlučno.
Agresivni pritisci su takođe odrđeni vid agresije.Pritisci su jednostrane,nasilne i druge akcije jedne ili više država prema drugoj državi radi iznuđivanja određenih ustupaka.Mogu se vršiti svim sredstvima,kombinovano i istovremeno.Oblici primena vojne sile:pretnja napadom,demonstracija oružanom silom u prigraničnim rejonima,povrede vazdušnog prostora,zatvaranje granica i dr.Agresivni pritisci mogu biti uvod u oružanu agresiju.
Osnovne vrste agresije možemo podeliti na
1.lokalnu agresiju – bez širenja ratnih dejstava na druge zemlje,bar u početku
2.agresiju u regionalnom ratu – direktni napad na neku zemlju ili proširenje lokalnog rata
3.agresiju u sklopu svetskog rata – agresija ne neku zemlju mogla bi da usledi pre,na početku ili u toku rata radi zaposedanja i korišćenja dela teritorije ili celog njenog prostora za izvođenje ratnih dejstava širih razmera.
92.POSTMODERNI TERORIZAM - BIOTERORIZAM
Posle napada na SAD 11.09.2001.godine počela je nova era terorizma i borbe protiv terorizma u globalnim razmerama.Ta era karakteristična je po enormnom rastu straha od sličnih ili još opasnijih akcija koje se najavljuju.
Postmoderni terorizam se u akademskim krugovima i u praksi koristi za označavanje upotrebe oružja za masovno uništavanje (OMU) – biološkog, hemijskog, nuklearnog, radiološkog-koja se očekuju u budućnosti.
Tvrdnje da će savremeni terorizam neizbežno dovesti do upotrebe OMU temelje se na sledećim primesama:
-terorizam postaje sve smrtonosniji
-teroristi stalno pokušavaju da unaprede svoju tehnologiju
-broj ubijenih i primena novih tehnologija je glavni kriterijum u rejtingovanju
-sve izraženija proliferacija OMU posle „hladnog rata“
-za super terorizam nije potrebno imati nuklearnooružje.
64
SISTEM BEZBEDNOSTI
Ranije je rukovodstvo terorističke organizacije bilo centralizovano a danas se primećuje tendencija decentralizovanih rukovodstava.
Druga promena nastala je kao posledica napretka u transnacionalnoj komunikaciji,trgovini i saobraćaju pa terorističke organizacije postaju fleksibilne transnacionalne mreže strukture kojoj pogoduju razvitak tenologije.
Bioterorizam izaziva veliku zabrinutost zbog jedinstvene kombinacije visokog stepena smrtnosti relativno jednostavnog načina proizvodnje i tajne upotrebe.
Pod bioterorizmom R.Jović i A.Savić podrazumevaju:
-primenu bioloških agenasa u terorističkim akcijama s ciljem izazivanja zaraznih bolesti kod civilnog stanovnišva ili vojnih formacija,životinja i biljaka koji se šire kao epidemija ili pandemija
-primenu bioloških agenasa kao OMU i onesposobljavanje protivničkih oružanih snaga u lokalnim i regionalnim ratovima
-vojna,policijska i naučna istraživanja biološkog oružja i zloupotrebu naučnih saznanja u oblasti genetskog inženjerstva s ciljem proizvodnje „super“klica-ubica nevinih ljudi
-sve oblike naučnih i kvazi naučnih eksperimentisanja sa klicama na životinjama i ljudima
-proizvodnju i krijumčarenje biološkog oružja.
Biološko oružje predstavlja rizik po nacionalnu bezbednost zato što:
-se lako prenosi kontaktom među ljudima
-utiče na zdravlje ljudi i uzrokuje visok mortalitet
-može da prouzrokuje paniku i rušenje državnog sistema
-zahteva posebne mere za pripremu celokupnog zdravstva.
Isti autori su izvršili i klasifikaciju bioterorizma na tri oblika:
1.genocidni oblik – upotreba bioloških agenasa protiv ljudi
2.zoocidni i fitocidni oblik – agroterorizam – protiv biljaka i životinja
3.ekocidni oblik – protiv životne sredine.
93.POJAM , NASTANAK I RAZVOJ OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI
Pojam
Obaveštajna služba se danas definiše kao specijalizovana,relativno samostalna institucija državnog aparata,ovlašćena da legalnim ali i tajnim sredstvima i metodama,prikuplja značajne obaveštajne podatke i informacije o drugim državama ili njenim institucijama i mogućim unutrašnjim protivnicima sopstvene države,potrebne za vođenje politike zemlje i preduzimanje drugih postupaka u miru i ratu i da sopstvenom aktivnošću samostalno ili u saradnji sa drugim državnim organima,sprovodi deo državnih i političkih ciljeva zemlje.
Obaveštajna služba stvara uslove da rukovodstvo države svoju aktivnost usmerava samo na pouzdanim,verodostojnim i tačnim podacima.Obaveštajne službe velikih sila imaju isključivo ofanzivni karakter dok male zemlje koje vode samostalnu politiku imaju defanzivni karakter.
Nastanak
65
SISTEM BEZBEDNOSTI
Javile su se na određenom stepenu društvenog razvitka tj u vreme pojave država kao osnovnog oblika klasnog organizovanja društva.Prvi pisani izvor o obaveštajnoj aktivnosti seže oko 4000 godina unazad.Nastanak i uobličavanje obaveštajne službe posebno je ubrzalo često vođenje ratova među državama.U početku su podatke prikupljale uhode i izviđači ali sve složeniji odnosi među državama nametnuli su potrebu za širim informacijama te su doprineli da se ta delatnost proširi i na druge segmente.
Razvoj
Unutrašnje klasne protivrečnosti doprinele su stavranju i razvoju obaveštajne službe,posebno kontraobaveštajne službe-službe bezbednosti.Razvoj obaveštajne službe tekao je uporedo sa razvojem i usavršavanjem državnog aparata.U početku je to bila povremena funkcija.Stvaranjem centralizovanih država u doba apsolutističkih monarhija,obaveštajna služba izrasta od povremene u stalnu sistemsku delatnost određenih državnih organa.Pojavom kapitalizma naglo se razvijaju i modernizuju obaveštajne službe.Može se slobodno reći da savremene obaveštajne službe predstavljaju tvorevinu i dostignuća kapitalizma.
94.PODELA OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI
Obaveštajne službe se mogu podeliti na više načina:prema mestu u državnoj organizacijii - na centralne i resorne,prema nazivu – na civilne i vojne,prema vrsti delatnosti na – na opšte i specijalizovane i prema blokovskoj podeljenosti – na nacionalne i nadnacionalne.
U načelu,jedna služba je glavna,ima univerzalni karakter i naziva se centralna obaveštajna služba .Ona ima vodeće mesto i strategijskog je značaja.Ostale su uže specijalizovane pa su kao takve ugrađene u državne resore i nazivaju se resorne obaveštajne službe.
Danas u mnogim zemljama sveta postoje:
1.Centralna obaveštajna služba – namenjena je da vrši obaveštajnu obradu drugih zemalja i da sprovodi tajne akcije na najvišem nivou iz domena političke, vojne, ekonomske i diplomatske strategije.
2.Vojno-obaveštajna služba – je resorna služba u okviru Ministarstva odbrane. Namenjena je da prikuplja obaveštajne podatke o oružanim snagama drugih zemalja.
3.Obaveštajna služba MIP – namenjena je da obaveštajno obezbedi delatnost MIP ,da obezbedi podatke,analize i procene za vođenje unutračnje i spoljne politike zemlje.
4.Ekonomska obaveštajna služba – obrađuje ekonomiku drugih zemalja i daje podatke i analize resornim službama spoljne trgovine
5.Nuklearna obaveštajna služba – obrađuje institucije za nuklearna istraživanja u drugim zemljama i industrijska postrojenja koja se bave proizvodnjom nuklearnog naoružanja te pribavlja podatke i analize i procene o količini,sredstvima,tehnologiji i mogućnosti daljeg usavršavanaja i proizvodnje.Ovu službu u načelu imaju neuklearne sile.
6.Nadnacionalna obaveštajna služba – stvorena je kada i vojni svazi (NATO i VU).Osnovna namena tih službi je da koalicionim oružanim snagama obezbedi potrebne
66
SISTEM BEZBEDNOSTI
podatke,analize i procene o oružanim snagama i drugim prilikama eventualnog protivnika.
Pored navedenih službi istorijski su poznate i druge službe kao što su :
- obaveštajne službe političkih partija
- obaveštajne službe političkih pokreta
- obaveštajne službe emigrantskih organizacija.
95.OBAVEŠTAJNA DELATNOST OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI
Obaveštajna delatnost obaveštajnih službi predstavlja skup planskih,organizovanih i neprekidnih mera i postupaka koje preduzimaju njeni nosioci,radi ostvarivanja uvida u stanje,mogućnosti i namere pojedinih država i pojava koje su objekat obaveštajnog istraživanja,kako bi na osnovu tih saznanja preduzimale odgovarajuće aktivnosti na političkom,vojnom i ekonomskom planu.
Najvažnije obeležje obaveštajne delatnosti je feed back (povratna veza) pod kojim se podrazumeva da onaj kojem je poznato (država) koliko I koje informacije su potrebne o objektu interesovanja I napada određuje obim obaveštajnog interesovanja i dodeljuje zadatke izvršiocima,prati njihovu realizaciju i koristi postignute rezultate.
Koriste se raznovrsnim tajnim sredstvima i metodama i deluju vrlo agresivno kako bi izvršili tajni prodor na tuđu teritoriju.
Obaveštajna delatnost se odvija kroz obaveštajni postupak koji obuhvata:
-planiranje i organizovanje
-prikupljanje podataka
-obradu podataka i procenu
-dostavljanje i koriščenje podataka.
Specifičnosti obaveštajne delatnosti:
-ne postoje ograničenja u pribavljanju informacija
-nikada se ne odustaje od pribavljanja informacija
-obaveštajna delatnost se sprovodi uz pomoć ljudi (agentura)
-ne odvaja se od politike a cilj je prodreti u protivnikov način razmišljanja.
96.KONTRAOBAVEŠTAJNA DELATNOST OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI
Kontraobaveštajna delatnost obaveštajnih službi odvija se pretežno na sopstvenoj teritoriji i ima zaštitni karakter i često se (pogrešno) naziva „defanzivnom“obaveštajnom službom ili službom bezbednosti.Namenjena je za otkrivanje i onemogućavanje rada stranih obaveštajnih službi u sopstvenoj zemlji,kao i svih drugih struktura koje se tajno bave podrivačkim delatnostima.
Kontraobaveštajnom aktivnošću se postiže zaštita vitalnih državnih tajni od svih stranih obaveštajnih službi,sprečava se špijunaža,otkriva se i onemogućava svaki oblik tajne
67
SISTEM BEZBEDNOSTI
podrivačke delatnosti protiv sopstvene zemlje kao i otkrivanje i sprečavanje tajnog prevratničkog delovanja protiv postojećeg poretka.
97.SUBVERZIVNA (PREVRATNIČKA) DELATNOST OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI
Subverzivna delatnost obaveštajnih službi usmerena je na menjanje stanja u drugim zemljama.Za cilj ima da ojača sopstvene političke i druge pozicije u zemljama za koje su zainteresovane,Do jačanja sopstvenog uticaja u drugim zemljama može se doći na dva načina:1) pružanjem raznovrsne podrške ugroženim režimima čija im politika odgovara i 2) tajnim organizovanjem prevrata radi dovođenja na vlast političkih istomišljenika.
Ova delatnost sadrži:
-stvaranje i obezbeđivanje političkih i drugih pozicija u drugim državama uz nastojanje da se parališe uticaj neke treće države
-okupljanje i organizovanje političke i druge emigracije stranih zemalaj,usmeravanje i podstrekivanje te emigracije na neprijateljsko delovanje i eventualno na ratna dejstva protiv njihove matične domovine
-sprovoćenje raznovrsnih diverzija i sabotaža,sračunatih na unošenje nemira i nesigurnosti u druge zemljei na slabljenje odbrambenih i drugih potencijala suprotne strane
-formiranje,oragnizovanje,opremanje i obučavanje određenih snaga namenjenih za subverzivna dejstva na teritorijama drugih zemalja i njihovo pripremanje za upotrebu u ratu i miru.
98.ORGANIZACIJA OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI
Većina obaveštajnih službi u svom sastavu ima:
- rukovodeće i upravne organe
- izvršne organe
- agenturu i
- specijalne snage.
99.RUKOVODEĆI ORGANI OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI
Glavni rukovodeći organ nalazi se na čelu obaveštajne službe kojom rukovodi direktor ili načelnik,ranga ministra ili generala najvišeg čina.Načelnik uprave obično ima jednog do dva zamenika I više pomoćnika koji su istovremeno rukovodioci pojedinih sektora.U okviru glavnog rukovodećeg organa postoje sektori kao organizacijske jedinice.Sektore sačinjavaju referati za određene geografske celine.Pored sektora koji se bave neposrednim operativnim istraživanjem postoje i operativni organi, planski, analitički,materijalno –finansijski,kadrovski i organi za specijalne zadatke.
68
SISTEM BEZBEDNOSTI
Operativni organi namenjeni su da centralizovano organizuju i rukovode operativnim radom.Organizuju obaveštajne poduhvate,obrazuju obaveštajne centre,podcentre i punktove u inostranstvu ili na sopstvenoj teritoriji.
Planski organi vrše sva palniranja za potrebe službe o pitanjima obaveštajnog obuhvata,izvođenja specijalnih akcija,materijalno-finansijskim i drugim pitanjima.
Analitički organi su jedan od najvažnijih organa i oni izučavaju,analiziraju i obrađuju podatke.Na osnovu obrade i analize prikupljenih podataka,procenjuje i sastavljaju izveštaje za rukovodstvo službe.
Materijalno-finansijski organ vodi finansijske poslove i obezbeđuje potrebne količine stranog novca za potrebe službe.U određenim uslovima ovaj organ se bavi i falsifikovanjem stranih novčanica koje operativni organi rasturaju u drugim zemljama.
Kadrovski organi vode kadrovsku politiku službe.
Sektor za specijalne zadatke organizuje i izvodi razne tajne akcije prema drugim zemljama kao što su terorizam,diverzije,izazivanje kriza,državni udar i dr.Pored navedenih organa ,u okviru obaveštajne službe mogu postojati i drugi organi kao što su centar za dokumentaciju i kartoteku lica ,centar za veze i slično.
100.POJAM, NAMENA I ZADACI IZVRŠNIH ORGANA OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI
Izvršni organi su neposredni izvršioci obaveštajnih zadataka i nalaze se u tajnosti a to su: obaveštajni centar, obaveštajni podcentar i obaveštajni punkt.
Obaveštajni centar obaveštajno obuhvata i permanentno istražuje određeni region po pitanjima obaveštajnog interesa.Centar se locira na mestima koja se nalaze na značajnim startegijskim i operativnim pravcima. Za sedište se bira grad,po mogućnosti u središtu regiona.Može biti formiran u inostranstvu i u sopstvenoj zemlji. Obično se ugrađuje u diplomatska predstavništva,predstavništva raznih firmi ili agencija.Centar u svom sastavu ima rukovodioca centra i veći broj operativaca raznih specijalnosti.
Obaveštajni podcentar je sastavni deo obaveštajnog centra i namenjen je za obaveštajni obuhvat manjeg prostora ili samo jednog pravca.Podcentar sačinjavaju manje grupe operativaca.locira se van sedišta centra i zadatke izvršava za potrebe obaveštajnog centra.
Obaveštajni punkt sačinjava manja grupa opertivaca (2-4) koja se formira radi rešavanja nekog konkretnog zadatka i može imati privremeni karakter.Formira ga obaveštajna služba van obaveštajnog centra a mogu ih uspostaviti i centri.
101.POJAM,NAMENA I ZADACI AGENTURE OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI
Agentura je specifičan deo organizacije obaveštajne službe.Agenti obaveštajne službe načelno su državljani zemlje prema kojoj se deluje a koji se nalaze na takvim mestima i položajima da su u mogućnosti da izvršavaju zadatke.Agentura je namenjena za prikupljanje tajnih podataka o stanju i prilikama u drugim zemljama.Agenturu stvaraju obaveštajci-operativci,od građana drugih zemalja,od građana bez državljanstva i od
69
SISTEM BEZBEDNOSTI
građana sopstvene zemlje.Agentura može biti „aktivna“ i „konzervativna“ . Aktivna deluje u miru i u ratu a konzervativna je aktivna samo u slučaju potrebe(načelno u ratu).Svaka država se štiti zakonskim merama i protiv agenata se propisuju najstrože kazne u krivičnom zakonodavstvu.
102.POJAM ,NAMENA I ZADACI SPECIJALNIH SNAGA OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI
Specijalne snage namenjene su za izvršenje posebno značajnih zadataka obaveštajne službe.Neke obaveštajne službe u svom sastavu nemaju specijalne snage ali one postoje u okviru oružanih ili bezbednosnih snaga tih zemalja i mogu se upotrebiti za potrebe službe.U grupe specijalnih snaga ulaze:grupe za gerilska i antigerilska dejstva,grupe za prepadna dejstva,diverzantske jedinice,jedinice za „elektronsku“špijunažu,jedinice za psihološko-propagandno delovanje,jedinice za civilne poslove i slično.upotreba specijalnih snaga je u nadležnosti političkog i vojno-bezbednosnog vrha zemlje,ali je u tesnoj vezi sa obaveštajnom službom.
103.PRINCIPI RADA OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI
Rad savremenih obaveštajnih službi zasniva se na sledećim principima:
1.sveobuhvatnost u radu – nastoji se da se prikupe kompleksni podaci o stanju,položaju i prilikama u drugim zemljama
2.neprekidnost i intenzitet delovanja – deluju neprekidno,kontinuitet rada se uvek održava.
3.cilj opravdava sredstvo – ne prezaju ni od najgrubljih postupaka
4.infiltracija i agresivnost pri izvršavanju zadataka
5.objektivnost,verodostojnost i provera – podatak se smatra verodostojnim ako su ga potvrdile tri strane
6.pravovremenost u radu – podatci su vredni samo ako su pravovremeno dostavljeni korisniku
7.originalnost u postupcima – izbegavaju šablonsko ponašanje i postupke
8.tajnost rada
9.planiranje zadataka
10.gradiranje- razvrstavanje zadataka – prema znašaju i karakteru.Gradiranje zadataka vrši se na strategijske,operativne i taktičke kao i na političke,vojne ,ekonomske što omogućava lakše i brže shvatanje zadatka i utvrđivanje težišta rada
11.centralizacija rada i rukovođenje
12.relativna samostalnost u delovanju
13.specijalizacija u radu-sveobuhvatnost u radu nametnula je potrebu stroge podele rada i specijalizacije
14.timski rad
70
SISTEM BEZBEDNOSTI
104.SNAGE I SREDSTVA OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI
Pod snagama i sredstvima obaveštajnih službi podrazumevaju se svi ljudski i materijalni potencijali,koji se pod rukovodstvom nadležnog organa planski angažuju u obavljanju poslova iz njenog delovanja.
Snage obaveštajnih službi su:
1.lični sastav obaveštajnih službi – predstavlja glavnu snagu.sastavljen od proverenih I stručno osposobljenih školovanih obaveštajaca I pomoćnog osoblja.
2.tajni saradnici – agenti obaveštajne službe.To su uglavnom građani zemlje koja se obaveštajno istražuje.
3.politički emigranti – obično se tajno vraćaju u zemlju radi prevratničkog delovanja.Obaveštajna služba od ove kategorije načelno formira “nove vlade” ili “nacionalna rukovodstva” u egzilu koja se pripremaju da u pogodnom momentu preuzmu vlast u svojoj zemlji.
4.studijske grupe – mogu biti značajna snaga obaveštajne službe jer pod vidom “interesa nauke” pojedini stručnjaci koji rade na važnim projektima u zemlji domaćina često se angažuju I na obaveštajnim zadacima.
5.politički prijatelji – su lica koja imaju izvestan politički uticaj u svojoj sredini ali se ne slažu sa politikom svoje zemlje.Spremni su da izvršavaju zadatke obaveštajne službe.Njihova aktivnost posebno dolazi do izražaja u psihološko-propagandnoj delatnosti protiv svoje zemlje.
6.razne kategorije specijalnih snaga – visoko obučene i specijalizovane jedinice osposobljene za izvršavanje najraznovrsnijih obaveštajnih zadataka u miru i ratu koje im obaveštajna služba postavi.
Sredstva obaveštajnih službi:
1.sredstva za prikupljanje podataka – mogu biti izviđačka i agenturna. Izvišačka sredstva su raznovrsna i namenjena su za izviđanje sa zemlje,mora,vazdušnog prostora itd.Koriste se elektronska sredstva,IC uređaji i foto uređaji za sve vrste fotografija.Agenturna sredstva su minijaturnih dimenzija,neobičnog oblika.Uglavnom su to sredstva za prisluškivanje i tajno fotografisanje.
2.sredstva za obradu podataka – koriste se najsavremenije računarske tehnike za analitu i obradu prikupljenih podataka
3.sredstva za prevratničko delovanje – podesna su za tajno prenošenje i ubrzavaju delovanje svih oblika subverzivne aktivnosti.Tu spadaju razne vrste naoružanja,specijalni eksplozivi,hemijska,biološka i druga sredstva.
4.sredstva za održavanje veza – između saradnika i obaveštajaca,prilagođena su uslovima stroge konspiracije.Raznovrsna su,minijaturna,efikasna i jednostavna za rukovanje.
5.sredstva za transport – jedrilice,padobrani,individualne letelice(zmajevi,baloni,pojas sa mlaznicama) .
71
SISTEM BEZBEDNOSTI
105.FORME I METODE RADA OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI - METODE PRIKUPLJANJA PODATAKA
Izbor formi i metoda zavisi od obaveštajne potrebe zemlje,zadatka i cilja koji se postavlja pred službu,političkog kursa koji se vodi prema drugim zemljama,vremena izvršenja zadatka,mesta na kom se zadatak izvršava,raspoloživih snaga i sredstava,realnih mogućnosti da se zadatak izvrši.Forme i metode predstavljaju najveću tajnu i kao takve su zaštićene.U praksi je uobičajena podela metoda rada na legalne i ilegalne metode.U odnosu na sadržaj rada obaveštajnih službi metode možemo podeliti u dve velike grupe:
1.metode prikupljanja podataka
2.metode prevratničkog (subverzivnog) delovanja.
Metode prikupljanja podataka
Prikupljanje podataka je osnovni i najvažniji zadatak obaveštajne službe.U prikupljanje podataka mogu se koristiti sledeće metode:
-otvoreni izvori informacija – legalan način prikupljanja informacija(upućivanje svojih organa na vojne parade,manevre i vežbe;prisustvi raznim prijemima i koktelima;)
-metoda neposredne opservacije - ostvaruje se direktnim izviđanjem posebno značajnog pravca,rejona ili objekta s ciljem da se prikupe ili provere potrebni podaci.Primenjuju se uređaji za snimanje i fotografisanje
-agenturna metoda – ilegalan način prikupljanja podataka koja podrazumeva korišćenje tajnih saradnika obaveštajne službe
-metoda operativne tehnike – ilegalan način prikupljanja podataka.Podrazumeva upotrebu specijalne tehnike za otkrivanje čuvanih podataka.Ovom tehnikom se služe obaveštajci,agenti i „prijatelji“.
-metoda „političkih prijatelja“ simpatizera – njihov rad se graniči sa agenturnim radom.Ova kategorija saradnika ne smatra sebe izdajnicima špijunima već borcima za mir,progres i prosperitet svoje zemlje.
-metoda dejstva specijalnih snaga – je nasilno prikupljanje određenih podataka na tuđoj teritoriji.Najčešće se koristi u ratu ili kriznim situacijama kada postoji mogućnost da se specijalne snage i izviđačke jedinice ubace na teritoriju protivnika.
106. FORME I METODE RADA OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI - METODE PREVRATNIČKOG DELOVANJA
Metode koje obaveštajna služba primenjuje pri izvršavanju ovakvih zadataka imaju visok stepen tajnosti I brutalnosti. Sprovode se kroz sledeće forme:
-stvaranje i korišćenje kriza – nastoje da veštački stvore ili iskoriste postojeću kriznu situaciju.konačni rezultat korišćenja kriza može biti državni udar ili prelazak na specijalna dejstva.
72
SISTEM BEZBEDNOSTI
-subverzivna propaganda – sadrži propagandu i demonstraciju sile.Proturaju se vešto odabrane informacije, vesti,saopštenja i glasine; organizuju razne debate, skupovi, konferencije sa političkim istomišljenicima,rasturaju se razni časopisi,novine,bilteni i filmovi neprijateljske sadržine.Osnovni cilj ove metode jeste da se izazove nepoverenje i pometnja među građanima i dočara utisak masovnog nezadovoljstva.
-terorizam – napadaju se ljudi i materijalna dobra,izazivaju strah i nesigurnost. Obaveštajne službe ga primenjuju kada ocene da će na taj način postići određene rezultate.
-sabotaža – najčešće se primenjuje u privrednim delatnostima drugih zemalja s ciljem da se deo ekonomskog sistema zemlje dovede do raspada ili poremećaja.Prilokom planiranja sabotaže uvek se nastoji da alibi za ovu delatnost budu aljkavost ili nemarnost u poslu.
-diverzija – nanošenje materijalnih i ljudskih gubitaka uz istovremeno unošenje nesigurnosti i neverice javnosti,Teže da dobije što masovniji karakter jer se tako postižu bolji rezultati.
-upotreba specijalnih snaga – najekstremnija je metoda u podrivačkoj delatnosti i ima elemente vojne intervencije.Specijalne snage se ubacuju u napadnutu zemlju u svojstvu vojnih instruktora koji praktično postaju organizatori,rukovodioci i neposredni ušesici borbe.
-nasilni prevrat – predstavlja krajnji cilj prevratničke delatnosti.Javlja se kao rezultat sistematske primene svih navedenih metoda unutrašnjeg podrivanja.
107.MERE SUPROSTAVLJANJA OBAVEŠTAJNIM SLUŽBAMA
Suprostavljanje delatnostima obaveštajnih službi je veoma bitan element zaštite bezbednosti države I njenih snaga bezbednosti.Kontra obaveštajni organi preduzimaju mere i aktivnosti kao svoju redovnu delatnost.
Mere suprostavljanju obaveštajnim službama možemo podeliti prema nosiocima na:
- Mere koje preduzimaju državni organi- Mere koje preduzimaju organi i službe bezbednosti.
Mere koje preduzimaju državni organi
-donošenje odgovarajućih zakona iz oblasti odbrane i bezbednosti zemlje
-pravno regulisanje obaveza svih činilaca bezbednosti
-stvaranje uslova (materijalnih i zakonskih) za rad stručnih organa i službi koji se bave sprečavanjem delatnosti obaveštajnih službi
-regulisanje naučne,tehničke,vojnoekonomske i druge saradnje sa stranim zemljama
-regulisanje načina zaštite oko objekata i u objektima od posebnog značaja kao i dokumenta u njima
-pravno regulisanje saradnje i nadležnosti svih službi koje se bave suprostavljanjem delatnosti obaveštajne službe.
Mere koje preduzimaju organi i službe bezbednosti
73
SISTEM BEZBEDNOSTI
-osposobiti kadrovsko,materijalno i profesionalno jake obaveštajno-kontraobaveštajne službe
-izučiti i pratiti metodologiju rada starnih obaveštajnih službi
-izučiti i pratiti kontraobaveštajnu situaciju u zemlji
-sprečavati obaveštajne delatnosti diplomatsko-konzularnih predstavništava,vojno-diplomatskih predstavništava i stranih međunarodnih oragnizacija
-obaviti kontraobaveštajnu zaštitu objekata od posebnog značaja za zemlju
-zaštiti tajnost dokumenata,objekata i slično
-posebno urediti i kontrolisati rejone i objekte koji su od značaja za bezbednost
-pratiti,otkriti i sprečavati delatnosti „oslonca“ stranih obaveštajnih službi u zemlji
-stalno pratiti i izučavazi starne države i njihove obaveštajne službe
-omogućiti koordinaciju svih službi koje se bave ovom problematikom.
108.SPECIJALNI RAT KAO OBLIK PRIMENE SILE
Sila je nezaobilazan element u međunarodnim odnosima.Sila je konstanta koja menja svoj oblik,intenzitet i nosioci samo je cilj isti.Današnji spektar primene sile je toliko veliki da ga je teško nabrojati.Jedan od oblika je i specijalni rat.
Specijalni rat je posledica prilagođavanja politike sa pozicija sile novim međunarodnim i unutrašnjo-političkim uslovima radi postizanja istog cilja različitim sredstvima.Kod nas se umesto termina specijalni rat često koristi termin sukob niskog intenziteta.
Specijalni rat je skup planski oraganizovanih i koordiniranih političkih, diplomatskih, ekonomskih, psiholočko-propagandnih, obaveštajno-subverzivnih, terorističkih i vojnih akcija, kao i mera i postupaka koje jedna ili više država samostalno ili preko međunarodne zajednice preduzimaju protiv zemlje objekta napada radi ostvarenja svog cilja.
R A T O V A T I A D A S E TO NE V I D I !
Cilj specijalnog rata može biti:
-mešanje u unutrašnje poslove jedne države
-podrivanje poretka zemlje
-izazivanje nemira i kriza
-podsticanje unutar državnih netrpeljivosti
-slabljenje ukupna stabilnosti
-svestrana blokada granica
-vojni pritisci
-izbacivanje zemlje iz međunarodnih foruma
-ubacivanje specijalnih snaga
-organitovanje pobuna.
Objekti napada specijalnim ratom su:
74
SISTEM BEZBEDNOSTI
1.opšti objekti napada – država i njen međunarodni status u okviru međunarodne zajednice
2-posebni objekti napada – osnovne vrednosti društva kojima se obezbeđuje njegov opstanak,razvoj i prosperitet.
Specijalni rat je proces primene sile prema nekoj državi i on se može odvijati legalni ili ilegalnim putem,tajno ili javno. Taj proces u svom trajanju ima više faza.
109. FAZE SPECIJALNOG RATA
Prva faza počinje najblažim i vrlo suptilnim metodama koje najčešće u prvi mah nije moguće prepoznati jer se kriju iza normalnih međudržavnih odnosa na polju kulture,nauke,obrazovanja i slično,a u stvari se koriste za prikuplanje obaveštajnih I drugih podataka.
Druga faza podrazumeva već mnogo aktivnije angažovanje ne samo obaveštajnih već i državnih i međudržavnih institucija u vršenju pritisaka.Tim momentom se pojavljuju i prvi zahtevi “međunarodne zajednice”.
Treća faza podrazumeva konkretizaciju zahteva,njihovo javno iznošenje i pretvaranje u međunarodna dokumenta,institucionalizaciju sredstava,pridobijanje sredstava masovnih komunikacija za svoje ciljeve i eskalaciju pritisaka do maksimalnog intenziteta.
110.ORGANI ZA IZVOĐENJE SPECIJALNOG RATA
Među organe koji su neposredno odgovorni za vođenje specijalnog rata spadaju:
1.organi obaveštajnih službi i bezbednosnih službi (civilnih i vojnih )
2.organi u vojnim komandama i raznim institucijama.
Obaveštajne i bezbednosne službe su državne institucije ili organi pojedinih državnih institucija (MIP,MUP,MO..).Mogu se naći i u sastavu nekih političkih partija i pokreta. Imaju dvostruki zadatak-da prikupljaju podatke o drugim zemljama i organizacijama, procenjuju ih i dostavljaju rukovodstvu zemlje i te službe štite tajne podatke u vlastitoj državi,partiji ili pokretu kako bi sprečile akcije stranih obaveštajnih i bezbednosnih službi. To su masovne organizacije sa velikim brojem stalno zaposlenih profesionalnih kadrova.
Organi u vojnim komandama određeni za vođenje specijalnog rata planiraju subverzivna , diverzantsak i protivgerilska dejstva,pre svega ona koja imaju borbeni karakter.Tesno sarađuju sa organima obaveštajnih i bezbednosnih službi u realizaciji ciljeva nacionalne doktrine i strategije.
Organi za psihološko-propagandna dejstva mogu se javiti u vidu ministarstava, samostalnih agencija ili odgovarajućih uprava i odeljenja u komandama i štabovima oružanih snaga.Namenjeni su za izvođenje i planiranje psihološko-propagandne aktivnosti prema svetskom javnom mjenju ,suprotnoj-protivničkoj strani i sopstvenoj javnosti uz korišćenje,pre svega,sredstava za javno informisanje.
75
SISTEM BEZBEDNOSTI
111.SNAGE ZA IZVOĐENJE SPECIJALNOG RATA
1.Obaveštajne službe koriste:
-agenturu
-prijateljske veze
-oficiri koji se „ugrađuju“ u međunarodne organizacije
2.Specijalne snage:
-snage za organizovanje gerilskih i protivgerilskih dejstava
-snage za izvođenje diverzantskih i prepadnih dejstava
-snage za obaveštajno-izviđačka dejstva
-snage za psihološko-propagandna dejstva
-snage za civilne poslove i drugo.
Snage za organizovanje gerilskih i protivgerilskih dejstava neamenjene su da na tuđoj teritoriji organizuju,obučavaju i opremaju jedinice sastavljene od ljudi zemlje domaćina i da ih orijentišu na izvršavanje borbenih zadataka u interesu strane sile.Orgamizuju se u timove i prilagođavaju konkretnim uslovima i zadacima.
Snage za izvođenje diverzantskih i prepadnih dejstava su organizovane u diverzantske i prepadne jedinice namenjene za izvođenje diverzantskih i prepadnih akcija. Ciljevi napada tih snaga su značajni vojni i privredni objekti kao i spašavanje, zarobljavanje, oslobađanje ili likvidiranje značajnih vojnih ili političkih ličnosti.
Snage za obaveštajno-izviđačka dejstva namenjene su za izvršavanje različitih zadataka na teritoriji protivnika:stvaranje agentura,zarobljavanje važnih političkih i vojnih ličnosti i dokumenata,borbenom rasporedu protivnika itd.
Snage za psihološko-propagandna dejstva dele se na:zvanične vladine institucije kojima je to osnovni funkcionalni zadatak u miru i u ratu,nezvanične vladine organizacije kojima je to takođe osnovni zadatak i deo nacionalnih i međunarodnih organizacija i institucija.
Snage za civilne poslove namenjene su da na zauzetoj teritoriji vrše delatnost okupacijsko-policijske prirode iz domena politike i ekonomije.
112.SPECIJALNI RAT PROTIV NAŠE ZEMLJE
U realizaciji svojih ciljeva na Balkanu,velike sile i većina susednih zemalja,protiv naše zemlje primenjivale su raznovrsne mere i aktivnosti,od političkih,ekonomskih i vojnih preko povreda vazdušnog prostora i teritorijalnih voda,graničnih incidenata i diverzantsko-terorističkih akija do rata.
Ciljevi primene specijalnog rata
-politička diskreditacija
-ekonomska blokada
-izazivanje ekonomske i političke krize
76
SISTEM BEZBEDNOSTI
-pružanje meterijalne,finansijske,političke ili vojne pomoći pobunjeniškim,secesionističkim i kolaboracionističkim snagama radi izazivanje nereda i sabotaža,terorističkih akcija i opšte nesigurnosti kod stanovništva.
Povodi za primenu specijalnog rata
-da bi realizovali navedene ciljeve najčešće izmišljaju i lansiraju u javnosti različite povode i optužbe.Najčešće navode:
-da se ne poštuju osnovna ljudska prava i da se ne izgrađuje demokratija
-da zemlja pomaže terorizam i teroriste
-da preti građanslki rat i opasnost od njegovog proširenja na širi prostor itd.
Oblici primene specijalnog rata:
1.neoružani
- obaveštajna aktivnost
- psihološko-propagandna aktivnost
- aktivnost ekstremističkih,secesionističkih i separacionističkih snaga
- politički,ekonomski i vojni pritisci
2.oružani
- teroristička dejstva
- pobunjeničko-prevratnička dejstva
- distanciona dejstva.
113. POJAM TERORIZMA
Da bi se što bolje shvatilo od kada i zašto nastaje terorizam neophodno je početi od pojma teror.Pod pojmom teror ( od francuske reči terreur-sejanje straha),u političkom smislu podrazumeva se akcija nasilja koja se preduzima u političke svrhe radi zastrašivanja i slamanja otpora onoga prema kome se vrši.Teror znači strah,užas,vladavinu zastrašivanja,strahovladu,političko nasilje.Teror predstavlja čvrsto organizovanu vlast koja strah pretvara u nerazdvojni deo svakodnevnog bitisanja najširih slojeva građana.
Terorizam kao pojava ili akt ima mnogo skromnije mogućnosti od institucionalizovanog terora.On nema toliki obim i nema sistematičnost kojaj je imanentna teroru.Terorizam ima manji obuhvat,usmeren je prema pojedincu ili užem krugu ljudi i sračunat je tako da minimalnim ciljevima postigne krupne političke efekte.
Reč terorizam u današnjem značenju koristi se od pada velikog vođe francuske revolucije Robespjera 1794.godine.
Terorizam je akt fizičkog nasilja,čiji je predmet izabran tako da izaziva jake psihičke reakcije,u prvom redu strah,kod šireg kruga ljudi u nadi da će one pomoći da se održi ili promeni ponašanje koje je važno za postizanje političkog cilja,ako takav akt nije opravdan opštim interesima koji su određeni nezavisno od njega i ako nije
77
SISTEM BEZBEDNOSTI
izvršen po pravilima koja se uobičajeno primenjuju na društvene vidove vršenja vlasti.
U najširem političkom smislu,terorizam je naziv za metod političke borbe za koji je karakteritična sistematska upotreba nasilja radi zastrašivanja protivnika i slamanja njegovog otpora.
Terorizam je planski akt nasilja koji preduzimaju određene društvene grupe s ciljem očuvanja ili osvajanja vlasti,odnosno terorizam se s pravom naziva samo onaj teror koji u svom biću sadrži socijalno-psihološku,odnosno političku komponentu.
Terorističkog akta nema bez:
- upotrebe fizičkog nasilja
- političkog karaktera aktivnosti
- izazivanje straha i drugih psihičkih reakcija
- očekivanih efekata i reakcije
- ciljnog,planiranog i organizovanog delovanja.
114.OSNOVNE KARAKTERISTIKE TERORIZMA
Kao politički i nasilnički akt terorizam se odlikuje nekim karakteristikama:
1.terorizam ne izaziva tako snažnu reakciju međunarodne zajednice kao rat
2.terorističi akt je akt prenošenja poruke o ciljevima,namerama i pretnji
3.teroristi preuzimaju odgovornost za svoje delo
4.političi motivisana namera
5.terorizam je zabranjeni akt-krivično delo
6.terorizam je amoralni čin,pravda se prirodnim pravom da svim sredstvima ostvare svoje ciljeve
7.nasilnost i brutalnost
8.raznovrstnost objekata napada
9.ekonomičnost
10.organizovanost.
115.OSNOVNI UZROCI TERORIZMA
Kao uzroci terorizma navode se:
1.društveno-ekonomske okolnosti
2.ličnost terorista
3.nesavršenost u sferi politike i ekonomije (objektivne okolnosti)
4.siromaštvo,otuđenost i izolovanost pojedinaca ili grupa (objektivne okolnosti)
5.procena terorista da se samo nasiljem može promeniti stanje (subjektivne okolnosti).
78
SISTEM BEZBEDNOSTI
116.NAČINI ISPOLJAVANJA,VIDOVI I VRSTE TERORIZMA
Terorizam se ispoljava na više načina.Jedna od osnovnih podela zavisno od lokacije i državljanstva aktera jeste na unutrašnji i međunarodni.
Unutrašnji terorizam je nasilje motivisano ostvarivanjem političkih ciljeva koje primenjuju autonomni nedržavni učesnici u okviru sopstvene zemlje pri čemu su objekti napada isključivo institucije unutar zemlje ( IRA;ETA) i zvanični ili nezvanični društveni organi protiv svojih građana ili dobara domaćeg porekla.
Međunarodni terorizam nastaje kada je namerno ili nenamerno uvučeno dve ili više država bilo preko svojih dobara ili državljana koji mogu biti subjekti ili objekti napada i u slučaju kada je terorističkim aktom pogođeno dobro koje uživa međunarodnu zaštitu..
U odnosu na pasivni subjekat-žrtvu deli se na masovni i individualni a u odnosu na to da li je žrtva unapred odrđena ili ne na selektivni i neselektivni.
Terorizam možemo posmatrati u sledećim vidovima:
1.država protiv države
2.država protiv nedržavnog subjekta (strahovlada)
3.nedržavni subjekti protiv države
4.nedržavni subjekti protiv drugih nedržavnih subjekata (horizontalni terorizam)
Najupečatljivije vrste terorizma koje se u poslednje vreme najviše ispoljavaju su :
1.nacionalistički terorizam (OVK)
2.religiozni terorizam
3.prevratnički ili ideološki terorizam
4.emigrantski terorizam
117.ORGANIZACIONA STRUKTURATERORISTIČKIH ORGANIZACIJA
Organizaciona struktura terorističkih organizacija uvek je u funkciji ciljeva organizacije.Ono što je zajedničko svim terorističkim organizacijama jeste da su to ilegalne organizacije. Unutrašnja organizacija terorističkih grupa utvrđena je statutom ili nekim drugim dokumentom pod drugim nazivom.U načelu strukturu čine rukovodeći organi i ogranci ili jedinice koji svoj rad zasnivaju na hijerarhijski ustojenim odnosima.
Sistem unutrašnje organizacije uspostavljen je pre svega zbog bezbednosti jer u slučaju hapšenja i otkrivanja pripadnika jednog ogranka ili ćelije onemogućava se otkrivanja drugih ogranaka i ćelija.
Dva osnovna sistema organizacije su sistem trojki i petorki i sistem ćelija ili ogranaka.
Sistem trojki ili petorki podrazumeva da osnovni element organizacije čine od 3 do 5 lica.Jedino rukovodilaca poznaje članove osnovne trojke ili petorke i članove rukovodeće trojke ili petorke.
79
SISTEM BEZBEDNOSTI
Sistem ćelija ili ogranaka podrazumeva takvu unutrašnju organizaciju u kojoj samo njen rukovodilac ima vezu sa višim rukovodstvom.Ćelija je minijaturna,veoma efikasna i ubojita formacija.Ima od 5 do 10 ljudi.Obično su podeljene na udarne grupe.Svaka ćelija ima svoje konspirativno ime.
Na vrhu organizacione piramide nalazi se rukovodeće telo u vidu glavnog ili centralnog komiteta,odbora,biroa ili štaba.Svi članovi terorističke organizacije koriste ilegalna imena tzv.ratna imena.
Najviše pažnje posvećuje se tehničkom i stručnom osposobljavanju ljudstva.U svojim redovima imaju i posebne profile stručnjaka.Naoružanje nabavljaju na različite načine.Finansiranje se uglavnom svodi na tzv.samofinansiranje.Bezbednosne mere predstavljaju pravila ponašanja kojih dosledno mora da se pridržava svaki član.
118.TERORIZAM KAO MEĐUNARODNA POJAVA
Terorizam je društvena pojava koja se ne može lokalizovati na regiju ili državu jer sve više postaje međunarodni problem i ima nesumnjiv uticaj na ceo svet.Cilj terorizma nije ubijanje ljudi već prisiljavanje vladajućih struktura da promene ponašanje.
Međunarodni aspekt terorizma je višedimenzionalan.On se može posmatrati kao napad na društveni i ustavni poredak kao najvišu vrednost svake države ali isto tako i kao način borbe za ostvarivanje nacionalnih prava ili pak kao sredstvo sile u međunarodnim odnosima.
Osnovni problem međunarodne borbe protiv terorizma jesu nesuglasice pri definisanju pojma terorizam.Vojin Dimitrijević razlikuje 3 kategorije terorizma:
1.terorizam kao akt koji se odvija na domaćem terenu od strane državljana dotične zemlje a protiv domaćeg državljanina i uperen je protiv države u kojoj se odvija.
2.terorizam međunarodnog značaja kod kojih je jedan od elemenata ( izvršilac, žrtva,mesto,cilj) strani
3.međunarodni terorizam pod kojim se podrazumevaju oni akti kojima se napada neko međunarodno dobro.
Sledeći ovu logiku međunarodni terorizam bi se mogao definisati kao delo koje predstavlja napad na međunarodno zaštićena dobra ili odnose.
Era savremenog terorizma međunarodnog značaja počela je početkom 60-ih godina XX veka kada su otmice aviona bila njegova osnovna manifestacija.Ta dela,kao i sve češće otmice,ugrođavanje običnih ljudi na ulici i na drugim javnim mestima i ubistva diplomata doprinela su da se o terorizmu 70-ih godina raspravlja u UN (posle terorističke akcije na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972.)
Vodeći računa samo o svojim interesima,svi dosadačnji pokušaji donošenja jedinstvene konvencije o terorizmu su već napušteni ili neprihvatljivi.Najviše što se do danas uradilo jeste zaključivanje međunarodnog ugovora i konvencija za sprečavanje i kažnjavanje za dela terorizma.Ti ugovori i konvencije su:
- Tokijska konvencija o krivičnim delima i nekim drugim činiocima izvršenim u vazduhoplovu (stupila na snagu 1969.)
- Haška konvencija o suzbijanju otmice vazduhoplova (1971.)
80
SISTEM BEZBEDNOSTI
- Montrealska konvencija o suzbijanju protivpravnih činova protiv bezbednosti civilnog vazduhoplova (1973.)
- Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju zločina protiv međunarodno zaštićenih lica,uključujući i diplomatske agente
- Međunarodna konvencija protiv uzimanja talaca .
U okviru Evropskog veća zaključena je Evropska konvencija o uklanjanju terorizma a u okviru Organizacije američkih država,Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju čina terorizma.
Zajednički cilj donetih konvencija jeste podizanje efikasnosti članica,međunarodne zajednice u borbi protiv terorizma i izvođenje pred sud lica odgovornih za teroristička dela.
119.UGROŽAVANJE BEZBEDNOSTI NAŠE ZEMLJE TERORIZMOM
Naša zemlja je bila ugrožena terorizmom ne samo iznutra nego i spolja.
Na unutrašnjem planu,osim političkih i ekonomskih uzroka,plodno tle za pojavu i narastanje terorizma predstavljaju nacionalni i verski konflikti.Postojanje secesionizma sa nedozvoljenim aspiracijama rezultira sve češćom pojavom terorističkih akcija na našim prostorima.
Posebnu opasnost po bezbednost predstavlja delovanje terorističkih secesionističkih grupa,njihova brojnost,organizovanost,opremljenost i podrška koju imaju od ekstremnih pripadnika svog naroda kao i od nekih spoljnih faktora što se pokazalo na Kosovu i Metohiji.
Terorističkim akcijama secesionisti su želeli da postignu nekoliko manjih etapnih ciljeva koji su u sklopu opšteg cilja.Etapni ciljevi su:
-izazivanje straha kod građana
-držanje organa vlasti i snaga bezbednosti u stalnoj tenziji i neizvesnosti
-internacionalizacija vlastitih ciljeva
-iznuđivanje političkih ustupaka
Otklanjanje uzroka terorizma predstavlja najefikasniji način borbe protiv terorizma.
120.SAVREMENI MODALITETI SUPROSTAVLJANJA TERORIZMU
Sa eskalacijom terorizma javljaju se i značajne aktivnosti koje su usmerene na što efikasnije sprečavanje i suzbijanje terorizma ne samo na nacionalnom već i na bilateralnom,regionalnom i globalnom nivou.
Međunarodna zajednica se sa tim problemom aktivno bavila i u periodu između dva rata,a pogotovu u poslednjih nekoliko decenija.Rezultat tih napora su mnogobrojne i energične mere na planu prevencije i represije terorizma u diplomatskom, političkom, policijsko-obaveštajnom i legislativnom domenu.
81
SISTEM BEZBEDNOSTI
Međunarodno pravo osuđuje svaki terorizam i zabranjuje ga kao metodu političke borbe.Terorizam mora biti odbačen i osuđen i s aspekt morala tj.ne može se ni u kom slučaju i ničim pravdati.
Sa eskalacijom terorizma ne samo na unutrašnjem već i na međunarodnom nivou sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka,mnoge zemlje pristupaju planiranju i primeni naročite strategije.Ta strategija se sastojala prvenstveno na kombinovanju adekvatnih policijskih i legislativnih sredstava na unutrašnjem i međunarodnom planu.
Policijska sredstva se u osnovi svode na razlišite organizacione mere kojima se na nacionalnom nivou poboljšavaju kadrovski i tehnički uslovi i obezbeđuju specijalizacija i koordinacija u borbi protiv organizovanog terorističkog kriminaliteta.Poseban značaj imalo je formiranje,usavršavanje i osposobljavanje posebnih specijalizovanih antiterorističkih timova u okviru policijskih i vojnih formacija kao što su NOCS u Italiji,RAID u Francuskoj,GSG-9 u Nemačkoj,ESI-DIANA u Belgiji,SAIKA u Egiptu.
Podjednako značajna aktivnost se odvijala i u sferi obaveštajne delatnosti.Neke zemlje oformile su i posebne službe bezbednosti za suzbijanje unutrašnjeg ekstremizma i terorizma (tzv.unutrašnje obaveštajne službe ).
U vezi sa legislativnim suprostavljanjem terorizmu na nacionalnom planu,počev od sedamdesetih godina XX veka,veliki broj zemalja je izvršio značajne izmene u materijalnom i krivičnom procesnom pravu.Suština u borbi protiv terorizma ne počiva samo na elaboraciji adekvatne policijske mreže već pre svega na prilagođavanju instrumenata koje pravo stavlja na raspolaganje društvenoj zajednici.Pozitivne rezultate je dao i institut podsticanja na pokajanje u Italiji.Doneti su posebni zakonski propisi kojima se u potpunosti inkriminiše teroristička delatnost a organima gonjenja se daju posebna ovlašćenja i nadležnosti u pogledu postupka.
U vezi sa legislativnim formama suprostavljanja terorizmu na internacionalnom nivou prvi veći uspeh ostvaren je na III Međunarodnoj konfernciji za unifikaciju krivičnog prava u Briselu 1930.godine.Pokazalo se da su za efikasniju borbu protiv terorizma neophodni određeni akti univerzalnog i regionalnog karaktera.Najznačajniji napredak u legislativnom suprostavljanju terorizmu na globalnom nivou ostvaren je donošenjem Rezolucije Generalne skupštine OUN o terorizmu krajem 1985.godine (40/61 ).
Međunarodna organizacija kriminalističke policije Interpol takođe se maksimalno angažovala u borbi protiv terorizma kao i grupa TREVI i EUROPOL.
121.MEĐUNARODNA POLICIJSKA SARADNJA NA SUZBIJANJU TERORIZMA
Jedinstveni svetski mehanizam za međunarodnu policijsku saradnju je Međunarodna organizacija kriminalističke policije Interpol.Odluka o tome doneta je 1984.godine u Luksemburgu na 53.zasedanju Generalne skupštine.Na tom zasedanju usvojena je Rezolucija o nasilnom kriminalitetu opštepoznatom pod nazivom terorizam.Generalna skupština je novu strategiju borbe protiv terorizma zasnovala na 3 osnovna opredeljenja:
1.u fazi sprečavanja terorizma nema ograničenja za saradnju u okviru Interpola
82
SISTEM BEZBEDNOSTI
2.za kvalifikaciju nekog krivičnog dela kao političkog nadležne su suverene države
3.postojanje ili nepostojanje veze između ciljeva izvršilaca i njihovih žrtava od presudnog je uticaja na donošenje odluke o angažovanju Interpola.
Interpol se može angažovati samo u vezi sa slučajevima koji u suštini nisu politički.Ono što posebno opravdava novi pristup Interpola problemu terorizma jeste jačanje veze između međunarodnog terorizma i organizacija klasičnih kriminalaca i veza između međunarodnog terorizma i ilegalnog prometa droge koji je postao način finansiranja terorističkih organizacija.
122.SOCIJALNA PATOLOGIJA KAO OBLIK UNUTRAŠNJEG UGROŽAVANJA BEZBEDNOSTI
Socijalna patologija je naziv za naučnu disciplinu koja se bavi sociološkim proučavanjem devijantnog ponašanja,odnosno reakcijom društva na to ponašanje.To je skup različitih pojava koje se smatraju nepoželjnim i negativnim sa stanovišta određenih opšteprihvaćenih vrednosti i normi u društvu(kriminalitet,alkoholizam,narkomanija..).
Kriminalitet
Podrazumeva svako devijantno ponašanje odnosno protivpravno ponašanje koje se sankcioniše kao krivično delo.
Na kriminalitet svako društvo deluje organizovano preventivno i represivno.Preventivna reakcija smatra se optimalnim rešenjem ukoliko daje takve rezultate.Preventivna delatnost je plod opštedruštvene reakcije ali i razvijene bezbednosne kulture.Represivno delovanje je neizbežno i sprovode ga kako specijalizovani organi unutrašnjih poslova,tako i tužilaštva,sudovi,inspekcije i drugi organi.
Na kriminalitet utiču mnogobrojni uzroci,povodi i uslovi.Kao najznačajniji pominju se rat,ekonomska kriza,nestašica robe na tržištu,siromaštvo i drugi sociopatološke pojave,porodica,politički sukobi..Kriminalitet je značajan oblik ugrožavanja unutrašnje bezbednosti i zbog toga što postoji uzročna veza između kriminaliteta i drugih sociopatoloških pojava(alkoholizam,narkomanija,prostitucija i dr.)
Narkomanija
Upotreba droge dostiže alarmantne razmere tek 60. i 70. Godina XX veka.Od tog vremena narkomanija se smatra društvenim problemom sa različitim negativnim uticajem na društvo.
Narkomanija predstavlja stanje psihičke ili fizičke zavisnosti ili i jedne i druge od droge,koje nastaje kod osoba koje periodično ili stalno uzimaju drogu.
Narkomaniju možemo posmatrati kao „kriminogeni faktor“ po rečima prof.dr Vladimira Krivokapića.
Svako društvo reaguje preventivno ili represivno na pojavu narkomanije.Mere reagovanja društva klasifikuju se prema tzv.opštem modelu reagovanja koji se u osnovi sastoji od 4 modela.Prvi je moralističko-legalni (moralna osuda,danas se retko primenjuje).Drugi je medicinski model (narkoman se smatra bolesnikom te ga treba lečiti).Treći model je psihosocijalni (ličnost uživaoca kao i okolnosti koje ga okružuju).Četvrti je socio-kulturni model (narkomanija se smatra društvenom devijacijom).
83
SISTEM BEZBEDNOSTI
Sa stanovišta oblika unutrašnjeg ugrožavanja bezbednosti,narkomanija je značajna ne samo zbog kriminalnog ponašanja narkomana nego i proizvođača i rasturača droge.U vezi sa drogom postoje dva inkriminisana vida:
1.proizvodnja i trgovina
2.kriminalni aspekt uzimanja droge.
U slučaju kada njihov broj,snaga i moć dostignu takve razmere da uđu u strukturu države i počnu da upravljaju njom opasnost po bezbednost zemlje dostiže alarmantne razmere.
Za nas je aspekt trgovine drogom interesantan jer naša zemlja predstavlja značajnu svetsku raskrsnicu puteva prema Evropi kao tržištu i zato što se trgovina drogom veoma isplati pa je separatistički pokret na Kosovu i Metohiji koristi kao metod nabavljanja sredstava za svoje političke ciljeve.
Prostitucija
Smatra se jednim od oblika devijantnog ponašanja.Uvek je označavana kao moralni problem i porok.Po definiciji je to pružanje određenih seksualnih usluga drugim osobama bez obzira na pol u zamenu za novac ili neki drugi vid nagrađivanja.
Bavljenje prostitucijom sa stanovišta bezbednosti značajno je jer postoji dokazana veza između prostitucije i drugih opasnijih oblika ugrožavanja unutrašnje stabilnosti društva.Prostitutka može da bude podstrekivač i saučesnik kriminalne delatnosti,može da učestvuje u pokrivanju kriminalaca,može da bude rasturač ukradene robe,može da bude mamac za navođenje žrtava,može i sama da bude izvršilac krivičnog dela.
Alkoholizam i kockanje
Njihov uticaj na društvo može biti direktan kada dostigne takve razmere da ga ugrožava i indirektan pod čim se podrazumeva da najviše pogađa porodicu a ona je osnovna ćelija društva.
123.EKSTREMIZAM I NARUŠAVANJE JAVNOG REDA I MIRA KAO OBLIK UGROŽAVANJA UNUTRAŠNJE BEZBEDNOSTI
Termin ekstremizam( od latinske reči extremus-krajnji,doveden do ivice stvari) označava zauzimanje krajnjeg stava ili najoštrijeg stava o nekom pitanju.Pripadnici takvih ekstremnih statvova nazivaju se ekstremisti.
Posebno opasni i aktuelni po unutrašnju bezbednost zemlje jesu ekstremi u oblasti politike,vere,nacionalnog pitanja i međunarodnih odnosa.Mnogi politikoloti smatraju da je ekstremizam doveo do raspada mnogih država.Takođe je značajan destabilizujući faktor političkog života države,dok u sferi vere ili nacionalnog pitanja može dovesti do građanskog rata u okviru jedne države ili do rata sa više država ( dobar primer-rat u BiH).
Javni red i mir podrazumeva društveni odnos kojim se ne narušavaju društvena disciplina i mir građana.Povrede javnog reda i mira,suprotno tome,čini ponašanje koje remeti ustaljene odnose građana i ugrožava njihovu bezbednost.Kada povrede javnog reda i mira dostignu ekstremne razmere (demonstracije većih razmera, građanska neposlušnost,neredi i slično) one predstavljaju nesumnjivo veoma značajan oblik ugrožavanja unutrašnje bezbednosti naročito ako je on podstrekivan,organizovan ili
84
SISTEM BEZBEDNOSTI
usmeren od snaga posebnih dejstava koje se nalaze izvan zemlje,i koje posledice narušavanja javnog reda i mira žele da iskoriste za svoje ciljeve.
124.UGROŽAVANJE BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA I POŽARI KAO OBLIK UGROŽAVANJA BEZBEDNOSTI
Ugrožavanje bezbednosti saobraćaja kao oblika ugrožavanja unutrašnje bezbednosti značajan je zbog opasnosti po ljudski živoz i njihova materijalna dobra.Posledice saobraćajnih nesreća su višestruke ne samo za unesrećenog i njegovu porodicu već i za samo društvo.Tu se pre svega misli na umanjenje broja radno sposobnog stanovništva,povećanje broja invalida kao i ogromne materijalne štete.
Požari su pored eksplozija i havarija kao pratećih pojava veoma ozbiljni društveni oblici ugrožavanja bezbednosti.
Požar se definiše kao hemijska pojava nekontrolisanog sagorevanja gorivnog materijala kojima se ugrožavju imovina i ljudski život. Najčešći uzroci izazivanja požara su nehat, nepažnja, kvar, nemaran odnos ili namerno izazivanje požara.
Požari mogu negativno da utiču kako na eksploataciju prirodnog bogatstva tako i na rad privrednih potencijala i tokove privređivanja.
Ovo stoga, što svi pušu, generalno šta stignu!
Stajić je smorio pa je ovo idealan momenat za razbijanje monotonije
125.UGROŽAVANJE ŽIVOTNE SREDINE KAO OBLIK UGROŽAVANJA BEZBEDNOSTI
Očuvanje životne sredine civilizacijska je obaveza čovečanstva.Očuvanje životne sredine predstavlja nezaobilazan faktor unutrašnje stabilnosti I bezbednosti jedne zemlje.
Pod zagađivanjem se u svetskom pravu podrazumeva ispuštanje materija ili energija u okolinu,što čini čovek i čime se uzrokuju štetne posledice po život i zdravlje ljudi,šteti se živim vrstama i ekosistemima ili se ometa legitimno korišćenje prirodnih uslova nužnih za život ili proizvodnju.
Ugrožavanje životne sredine moguće je na dva načina:
1.radiološko-hemijskim i biološkim (RHB) agensima
2.geofizičkim oružjem
Ugrožavanje RHB agensima odvija se iz prirodnih ili veštačkih izvora u miru,vanrednim prilikama i u ratu.Kontaminacija ovim agensima najčešće je posledica zastarele tehnologije a najčešće se dešava kao posledica tehničkih akcidenata.
Akcidenti su neplanirane i nenamerne pojave čiji uzroci mogu biti tehničko-tehnološki nedostaci , kvarovi ili dotrajalost instalacija i pogona kao i subjektivni faktor (nehat, neznanje i sl.)
RHB kontaminacija može biti posledica namerno izvedene akcije (volje čoveka) u vidu sabotaža,diverzije,terorističke akcije,ratnih dejstava.Kao objekti napada navode se
85
SISTEM BEZBEDNOSTI
rafinerije nafte,termoelektrane,objekti za proizvodnju i korišćenje nuklearne energije,skladišta hemikalija i drugih opasnih materija itd.
Geofizičko oružje je namensko oružje za promenu životne sredine u ratne svrhe.Obuhvata sva sredstva i metode pomoću kojih se može namerno izazvati snažan poremećaj životne sredine koji za posledicu ima uništavajuće dejstvo na prirodu i veći broj ljudi na širem prostoru.Geofozičko oružje po snazi i efektima koje ono izaziva,kao što je promena klime,ne poznaje granice,pa se može dogoditi da pod njegov udar dođu i zemlje kojima ono nije bilo namenjeno.
126.PRAVNO UREĐIVANJE SISTEMA BEZBEDNOSTI
Pravno uređivanje je od posebnog ineresa za svaku državu jer sve države koriste pravo za ostvarivanje vlastitih vitalnih i drugih interesa zbog kojih pravom obezbeđuju ograničavanje ili suzbijanje onih delatnosti kojima se ugrožavaju njeni interesi.
Samo funkcionisanje sistema bezbednosti neraskidivo je vezano sa državnim i društvenim interesima definisanih i sankcionisanih pravom,sa krajnjim i trajno proklamovanim ciljem da se sistemom bezbednosti očuva bezbednost države koja sistem uspostavlja.Pravo se javlja kao osnova efikasnosti sistema beznednosti ali i kao granica delovanja.Osnov uređivanja odnosa u oblasti bezbednosti jesu načela izražena u najvišem ustavnom aktu.Ponašanje svih građana i državnih organa,kao i delatnost organa bezbednosti ,mora biti usaglašena sa načelima i principima sadržanim u tom pravnom aktu.
Sistem bezbednosti predstavlja subjekat odgovoran da se svako nepoštovanje prava spreči.U suštini,on se i uspostavlja radi onemogućavanja protivpravnosti.
127.MEĐUNARODNO-PRAVNE OSNOVE SISTEMA BEZBEDNOSTI I
128.POVELJA OUN KAO MEĐUNARODNO-PRAVNA OSNOVA SISTEMA BEZBEDNOSTI
Dva svetska rata, kao i mnoštvo lokalnih ratova i vojnih intervencija, iziskivali su od međunarodne zajednice organizovanje institucionalizovanog sistema međunarodne bezbednosti koji bi se bavio očuvanjem svetskog mira. Sistem kolektivne bezbednosti oličen u prvom redu,u instituciji Ujedinjenih nacija (UN), nastojao je da uredi odnose među državama članicama na polju bezbednosti na osnovama međunarodnog prava,deklarisanom u Povelji Ujedinjenih nacija. Pripadajući UN sve zemlje prilagodile su svoje ponašanje na međunarodnom planu načelima i principima izraženim u dokumentima UN. Pristupanjem Ujedinjenim nacijama savremene države su postale svesne da se odriču dela svog suvereniteta u unutrašnjim i međunarodnim postupanjima kako zbog svog tako i zbog međunarodnog mira.
Povelja Ujedinjenih nacija u članu 1 proklamuje načela o međusobnim odnosima država,u skladu sa osnovnim pciljevima te organizacije:
86
SISTEM BEZBEDNOSTI
„Održavanje međunarodnog mira i bezbednosti i u tu svrhu:preduzimanje efikasnih i kolektivnih mera radi sprečavanja i otklanjanja pretnji miru i suzbijanju akata agresije ili drugih povreda mira,kao i postizanje mirnim sredstvima,a u skladu sa načelima prava i međunarodnog prava,sređivanja ili rešavanja međunarodnih sporova ili situacija koje bi mogle dovesti do povrede mira.“
Jedan od značajnijih dokumenata Generalne skupštine jeste Opšta deklaracija o pravima čoveka.Njenim usvajanjem prvi put se pitanje ljudskih prava i sloboda izvlači i uređuje izvan aspolutne suverenosti države.Koliki je značaj posvećen ljudskim pravima i slobodama govori podatak da od 30 uvodnih članova čak 18 uređuje građanska i politička,a 6 ekonomska,socijalna i kulturna prava ljudi.U građanska i politička prava kao osnov navode se pravo na život,slobodu i bezbednost.Od osnovnih prava koja se dalje izvode iz nabrojanih u Deklaraciji,navodi se :
-niko ne sme biti podvrgnut mučenju ili svirepom nečovečnom ili ponižavajućem postupku ili kazni,
-svako ima pravo da svugde bude priznat kao pravni subjekt,
-svi su pred zakonom jednaki i imaju pravo da ih zakon jednako štiti bez ikakvih razlika,
-niko ne sme biti izložen proizvoljnom mešanju u privatni život,porodicu,stan ili prepisku,niti napadima na čast i ugled,
-pravo učešća u vlasti i slično.
Osim ovih dokumenata za međunarodno pravne osnove sistema bezbednosti značajni su i drugi dokumenti i konvencije kojima se definiše ponašanje lica odgovornih za primenu zakona kao na primer:
-Pariska povelja za novu Evropu (1990) sa posebnim delom koji se odnosi na bezbednost
-Konvencija protiv mučenja i drugih svirepih, nehumanih ili ponižavajućih normi ili postupaka
-Kodeks ponašanja lica odgovornih za primenu zakona
-Deklaracija o osnovnim principima pravde u vezi sa žrtvama kriminalnih radnji i žrtvama zloupotrebe vlasti
-osnovna načela vezana za nezavisnost sudstva
-skup minimalnih pravila o postupanju sa zatvorenicima.
Na Konferenciji o evropskoj bezbednosti i saradnji 1975.godine usvojen je završni akt u kome se sve države članice obavezuju da u oblasti ljudskih prava i osnovnih sloboda, deluju u skladu sa ciljevima i načelima Povelje UN i u skladu sa Opštom deklaracijom o pravima čoveka.
U završnom aktu KEBS-a sadržani su principi koji bitno utiču na uređenje sistema bezbednosti a najvažniji su:
-suverena jednskost i poštovanje prava svojstvenih suverenitetu
-uzdržavanje od pretnje silom ili upotrebe sile
-nepovredivost granica
-teritorijalni integritet država
-rešavanje sporova mirnim putem
87
SISTEM BEZBEDNOSTI
-ne mešanje u unutrašnje poslove drugih država
-poštovanje ljudskih prava i sloboda, slobodu misli, veroispovesti savesti i ubeđenja
-ravnopravnost i pravo naroda na samoopredeljenje
-saradnja među državama
-savesno ispunjavanje obaveza po međunarodnom pravu.
S obzirom da je završni akt ove konferencije, deklaracija (politički akt) a ne konvencija (međunarodno-pravni akt) to izaziva određene probleme u mehanizmu njegove primene. On nema snagu obavezujućeg akta već dokumenta koji ima usmeravajuću ulogu u ostvarivanju postavljenog cilja. Međutim, zbog širine njegovog pristupa i opšte saglasnosti u njegovom donošenju mnogi ga smatraju osnovom procesa bezbednosti međunarodne zajednice.
Iz navedenog se vidi da međunarodno-pravne osnove sistema bezbednosti sačinjavaju navedeni dokumenti i neki drugi akti, u smislu da se sistem bezbednosti organizuje kao deo državnog aparata, u okvirima u kojim je svakoj državi članici međunarodne zajednice uskraćeno pravo da na bilo koji način ugrožava interese, bezbednost i nezavisnost drugih država kao i osnovna ljudska prava i slobode.
129. ODNOS POJMA BEZBEDNOSTI I STRATEGIJE NACIONALNE BEZBEDNOSTI
Bezbednost treba shvatiti kao uslov opstanka i razvoja,koja sama po sebi ništa ne stvara ali omogućava mnogo toga.
Nacionalna bezbednost je željeno stanje zaštićenosti države koje se postiže eliminisanjem pretnji i rizika po vitalne vrednosti države. Stanje u kome država smatra da nema opasnosti od vojnog napada, političkog pritiska i ekonomske prisile te se može slobodno i nesmetano razvijati sama ili u zajednici sa drugim državama.
Za ostvarivanje nacionalne bezbednosti neophodna su dva uslova:
- državni cilj, nacionalne vrednosti izražene u Ustavu odnosno u strategiji nacionalne bezbednosti
- strategija nacionalne bezbednosti, odnosno struktura elemenata, snaga, aktivnosti i funkcija usmerenih ka ostvarenju glavnog cilja.
Strategija nacionalne bezbednosti je uslov, osnov, usmeravajući i korektivni dokument jedne države nastao kao izraz uvažavanja opšteprihvaćenih standarda bezbednosnog organizovanja savremenih država.
Strategija nacionalne bezbednosti je ujedno i poruka drugim međunarodnim i unutrašnjim činiocima šta država svrstava u svoje vitalne vrednosti a koje će braniti svojom ukupnom moći, čiji je sistem bezbednostinajznačajniji deo. Tu je utkana „crvena linija“ ispod koje država neće i ne može ići u odbrani svojih interesa.
88
SISTEM BEZBEDNOSTI
130. BEZBEDNOSNE PROMENE KAO ELEMENT STRATEGIJE NACIONALNE BEZBEDNOSTI
Sa prestankom Hladog rata i nestankom bipolarne podele sveta nastali su novi bezbednosni izazovi, rizici i pretnje. Naime, veći broj značajnih opasnosti po državu ali i sisteme bezbednosti danas ne dolaze od jedne ili više suprostavljenih država, već od nedržavnih, više-manje nekontrolisanih subjekata koji su se na neki način domogli oružja.
Ranije se znalo ko su prijatelji, ko su neprijatelji, čime raspolažu, kakve strategije koriste. Upravo u toj činjenici se i uočava osnovna razlika u odnosu na današnje,savremene bezbednosne pretnje koje uglavnom dolaze od strane nedržavnih subjekata.
Time se dolazi do novog pojma –transnacionalne pretnje kojom nisu ugrožene samo države, međunarodna zajednica već i svaki njen deo pri čemu se suverenitet, ekonomija, ljudska prava i slobode u središtu udara modernog terorizma.
Sledeća odlika savremenih bezbednosnih promena odnosi se na službe i sisteme bezbednosti gde je u toku prilagođavanje snaga, službi i sistema bezbednosti novim izazovima, rizicima i pretnjama. Proces modernizacije i usvajanja novih strategija nacionalne bezbednosti mnogih država usmeren je upravo ka stvaranju uslova za nov pristup navedenom problemu, Redefinisanje bezbednosnih izazova, rizika i pretnji polazna je osnova tog procesa i svih nacionalnih i nadnacionalnih startegija bezbednosti.
131. SISTEM BEZBEDNOSTI U STRATEGIJI NACIONALNE BEZBEDNOSTI
Sistem bezbednosti je odraz društva i jedan od njegovih najvažnijih podsistema. Organizovan je u skladu sa društvenim težnjama (ciljem) i društvenim mogućnostima. Društvene težnje su zaštita vitalnih vrednosti a društvene mogućnosti se ogledaju u moći države da svoje težnje ostvare preko organizovanog sistema bezbednosti.
Neophodan je jedinstveni cilj kome svi teže a to podrazumeva visok stepen organizovanosti, koordinacije i kontrole svih stubova društva (izvršni, zakonodavni i sudski) kako bi svi profesionalni subjekti svoju funkciju ostvarivali na ciljno koordinisan način pri čemu državni aparat ima odgovornost za tu koordinaciju. Osnov te koordinacije je strategija nacionalne bezbednosti koja je polazište za sve funkcije od planiranja do kontrole.
Pravilno odmeren i ciljno opredeljen strateški koncept bezbednosti uslov je ostvarivanja bezbednosti.
Izgradnja sistema nacionalne bezbednosti obuhvata više zadataka a najvažniji je definisanje startegije nacionalne bezbednosti kao osnovnog političko-bezbednosnog dokumenta koji oslikava postulate spoljne i unutrašnje politike na polju bezbednosti. To je logično jer sistem bezbednosti nije izolovani sistem jer je on deo društva i kao takav ne može da egzistira bez saradnje sa drugim sistemima i međunarodnim organizacijama čak i kada su im interesi trenutno suprostavljeni.
89
SISTEM BEZBEDNOSTI
132. SAVREMENI BEZBEDNOSNI PROBLEMI I PRETNJE REPUBLICI SRBIJI
Republika Srbija se suočava sa mnoštvom složenih i povezanih izazova i pretnji bezbednosti koji imaju uticaja na nas ali i na globalnu (međunarodnu bezbednost).
Osim transnacionalnih pretnji koje dolaze spolja (međunarodni terorizam, transnacionalni organizovani kriminalitet, korupcija međunarodnih razmera i dr.), RS se suočava i s problemima sopstvene bezbednosti koji druge dotiču samo posredno (Hag, KiM, Kopnena zona bezbednosti, ekonomski problemi tranzicije, posleratne posledice, siromaštvo, izbeglištvo, tranzicija društva (politička, ekonomska i dr.)).
Strategija mora da odgovori na dva osnovna pitanja;
- od koga i od čega treba da se štitimo- na koji način i kojim sredstvima ćemo to činiti.
133. KARAKTERISTIKE STRATEGIJE NACIONALNE BEZBEDNOSTI
Strategija nacionalne bezbednosti je skup iskaza u formi opredeljenja, pravila, principa i normi, koje se koriste u domenu dugoričnih upravljačkih akcija u sistemu bezbednosti države ( Mitar Kovač).
Karakteristike strategije nacionalne bezbednosti su:
1. ona je opštiji dokument višeg nivoa u odnosu na druge državne strategije2. izgrađena je na jedinstvenoj istorijsko-političkoj i nacionalnoj osnovi3. njome se definišu državni i nacionalni ciljevi, bezbednosni interesi, snage metode i
aktivnosti na ostvarivanju tih ciljeva4. osnov je državne politike, programski okvir za delovanje organa vlasti i upustvo za
delovanje svih ostalih institucija, organa i pojedinaca u zaštiti bezbednosti5. zasnovana je na nauci, ugrađena u teoriju a treba da oblikuje praksu sistema
bezbednosti6. ona je poruka i međunarodnoj i domaćoj javnosti nastala kao izraz uvažavanja
opšteprihvaćenih standarda bezbednosnog organizovanja i delovanja u zaštiti7. uspostavlja veze između svih subjekata na jedinstvenom, ciljnom, efikasnom i
efektivnom delovanju u zaštiti bezbednsti društva8. daje odgovore na mnoga suštinska pitanja opstanka, rasta i razvoja bića društva9. osnov je demokratske reforme sistema bezbednosti i njegove ugradnje u
međunarodni sistem bezbednosti10.ona daje osnov i nameće obavezu da se reaguje na izazove i pretnje u skladu sa
međunarodnim pravom11.osnov je i granica upravljanja i upotrebe sistema bezbednosti12. faktor je odvraćanja od mnogih izazova i pretnji13.ona je osnov širenja bezbednosne funkcije na čitavo društvo14.ostvaruje pozitivan uticaj na međunarodni položaj i bezebdnost zemlje15.ne sme biti dogma ali se ne sme tumačiti iz časa u čas prema trenutnim političkim
interesima.
90
SISTEM BEZBEDNOSTI
134. OSNOVNA OPREDELJENJA POLITIKE NACIONALNE BEZBEDNOSTI
1. Republika Srbija je privržena poštovanju obaveza koje proističu iz Povelje UN, principa Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i Helsinškog završnog akta. Posebno naglašava uzdržavanje od upotrebe sile ili pretnji silom radi ugrožavanja teritorijalnog integriteta ili nezavisnosti bilo koje države, poštovanje postojećih međunarodno priznatih granica i rešavanje sporova i otvorenih pitanja mirnim putem.
2. RS zalaže za poštovanje međunarodnog prava, jačanje uloge OUN, OEBS i EU i za stvaranje mehanizama za očuvanje bezbednosti u svetu.
3. u zaštiti suvereniteta i celovitosti,RS je odlučna da upotrebi diplomatska, pravna i sva druga legitimna sredstva u skladu sa čvrstim,ustavno zacrtanim opredeljenjem da nikada ne prizna odluku privremenih institucija AP KiM o jednostranom proglašenju nezavisnosti
4. RS će unapređivati odnose sa članicama EU, kao i članicama i partnerima NATO na osnovama neposredne, bliske i dugoročne saradnje i zajedničkog delovanja
5. RS će spoljnu i bezbednosnu politiku u najvećoj meri usklađivati sa pozicijama i delovanjem EU u svim najvažnijim pitanjima globalnog, evropskog i regionalnog karaktera
6. RS izražava spremnost da izgrađuje kapacitete i sposobnosti sistema nacionalne bezbednosti, u skladu sa standardima i obavezama koje proizlaze iz Evropske bezbednosti i odbrambene politike.
7. pristupanjem NATO programu Partnerstvo za mir RS potvrđuje svoje dugoročno opredeljenje da pruža doprinos zajedničkim demokratskim vrednostima i učvršćivanju regionalne i globalne bezbednosti.
8. RS je opredeljena da razvija i unapređuje sve aspekte bezbednosti (ljudsku, energetsku, socijetalnu, ekonomsku, ekološku..)
9. RS je opredeljena da razvija sistem nacionalne bezbednosti koji je u stanju da adekvatno odgovori na rizike i pretnje bezbednosti, kao i da učestvuje u izgradnji i unapređenju regionalne i globalne bezbednosti.
135. UPRAVLJANJE SISTEMOM NACIONALNE BEZBEDNOSTI
Sistemom nacionalne bezbednosti upravljaju državni organi kao nosioci zakonodavne i izvršne vlasti, radi dostizanja najpovoljnijeg stanja bezbednosti. Funkcije upravljanja sistemom su planiranje, organizovanje, naređivanje, koordinacija i kontrola, i sprovode se u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisima.
Narodna skupština RS utiče na sve delove sistema nacionalne bezbednosti ustavotvornom i zakonodavnom delatnošću. Odlučuje o ratu i miru, nadzire rad Vlade i drugih organa koji su joj odgovorni. Preko Odbora za odbranu i bezbednsot ostvaruje nadzor i demokratsku i civilnu kontrolu nad sistemom nacionalne bezbednosti.
91
SISTEM BEZBEDNOSTI
Predsednik RS predsedava Savetom za nacionalnu bezbednost i komanduje Vojskom Srbije, ukazuje na određena pitanja i probleme iz domena nacionalne bezbednsoti, pokreće njihovo rešavanje i donosi akte iz svoje nadležnosti.
Vlada usmerava i usklađuje rad organa državne uprave u domenu nacionalne bezbednosti, predlaže i realizuje politiku nacionalne bezbednosti, usmerava i usklađuje delovanje sistema nacionalne bezbednost, obezbeđuje materijalna i finansijska sredstva za potrebe sistema nacionalne bezbednosti, obezbeđuje realizaciju međunarodnih ugovora i sporazuma u oblasti nacinalne bezbednosti.
Ministarstvo spoljnih poslova, ministar odbrane, ministar unutrašnjih poslova i ministar finansija podnose izveštaj o stanju bezbednosti iz domena njihove nadležnosti Narodnoj skupštini i Vladi.
Direktor BIA, direktor VBA i direktor VOA najmanje jednom godišnje u toku redovnog zasedanja Narodne skupštine podnose izveštaj o radu službe Odboru za odbranu i bezbednost a po potrebi i na zahtev odbora dostavljaju i vanredni izveštaj.
136.SUBJEKTI I NOSIOCI SISTEMA BEZBEDNOSTI
Subjekti sistema bezbednosti na osnovu propisanih pravnih normi obavljaju poslove bezbednosti .
Kao osnovni nosioci bezbednosti navode se država i njeni građani,dok se subjekti dele na:
-konvencionalne
-nekonvencionalne i
-suplementarne.
Konvencionalni subjekti sistema bezbednosti su:
-policija
-vojska,sa svojim organima specijalizovanim za poslove bezbednosti
-obaveštajne službe(agencije)
-sudovi
-carina
-tužilaštvo
-inspekcije
-organi za izvršenje krivičnih sankcija i dr.
Nekonvencionalni subjekti sistema bezbednosti su:
-zakonodavni organ(skupština)
-izvršni organi(predsednik republike,vlada i dr.)
-organi inostranih poslova.
Suplementarni subjekti sistema bezbednosti:
-lokalna zajednica i organi lokalne samouprave
-javne službe
92
SISTEM BEZBEDNOSTI
-preduzeća i druge organizacije
-vaspitno-obrazovni sistem
-nevladine organizacije
-crkva
-građani.
Kao osnovni elementi organizacione strukture sistema bezbednosti javljaju se:
-ministarstva za unutrašnje poslove
-obaveštajne agencije
-vojska
-ministarstvo za inostrane poslove
-tužilaštva
-sudovi i dr.
137.AKTIVNOSTI SISTEMA BEZBEDNOSTI
Cilj organizovanja sistema bezbednosti jeste postizanje zadovoljavajućeg stanja bezbednosti radi zaštite građana,pre svega njihove lične i imovinske sigurnosti.
Delovanje sistema bezbednosti ostvaruje se kroz bezbednosne aktivnosti,bezbednosne mere i ostvarivanje poslova bezbednosti.
Najvažniji među konstitutivnim elementima sistema bezbednosti jesu aktivnosti sistema jer se preko njih ostvaruje funkcija sistema bezbednosti.Tu se pre svega misli na aktivnosti kojima se sistem uspostavlja i organizuje i aktivnosti na delovanju sistema bezbednosti.
138.AKTIVNOSTI NA ORGANIZOVANJU SISTEMA BEZBEDNOSTI
Podrazumevaju aktivnosti kojima se neki elementi trajno povezuju u obavljanju zajedničkog posla.U tom smislu aktivnosti na organizovanju sistema bezbednosti bi bile:
-definisanje ciljeva bezbednosti
-formiranje radnih grupa
-obezbeđivanje materijalnih i drugih sredstava za rad
-uspostavljanje organizacione strukture i
-uspostavljanje komunikacionih veza kako unutar sistema tako i između sistema bezbednosti i drugih društvenih sistema.
93
SISTEM BEZBEDNOSTI
139.AKTIVNOSTI NA DELOVANJU SISTEMA BEZBEDNOSTI
Aktivnosti se mogu podeliti na:
-aktivnost na primeni organizovanog nasilja
-aktivnost na donošenju pravnih akata
-aktivnost na zaštiti javnog reda i poretka
-aktivnost na zaštiti poretka vlasti
-aktivnost na društvenoj regulaciji.
Aktivnost na primeni organizovanog nasilja(primena sile)-država silu upotrebljava u odbrani svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta,kada hvata učinioce krivičnih dela,kada uspostavlja narušeni javni red i mir i slično.
Danas su se tradicionalni nosioci primene fizičke sile od strane države kao instumenta vlasti izdvojili u dve grupe:
-za zaštiu od ugrožavanja spolja(vojska)
-za zaštitu od ugrožavanja iznutra(policija,pravosuđe,inspekcijski organi).
Aktivnost na donošenju pravnih akata je aktivnost koju sprovodi svaka pravna država.Državni organi fižičku silu(silu koja im je na raspolaganju) mogu upotrebiti samo u skladu sa zakonom.Pravne norme koje se donosevu vezi sa aktivnostima sistema bezbednosti mogu se podeliti u dve grupe:
-pravne norme u vreme mira koje se donose radi održavanja stanja bezbednosti u željenom nivou
-pravne norme u vanrednim situacija-neposredna ratna opasnost,ratno stanje,vanredno stanje
Aktivnost na zaštiti javnog reda i poretka je jedna od najznačajnijih aktivnosti sistema bezbednosti.Policija je organ održavanja javnog reda i mira i poretka koji se stara o:
-prinudnom izvršenju zakona
-održavanju javnog reda i mira
-zaštiti života i imovine od kriminalnih radnji i prirodnih opasnosti
Aktivnost na zaštiti poretka vlasti –ova aktivnost je uslovljenja i uspostavljena samom osnovom formiranja države i njenom funkcijom i mogu je vršiti samo državni organi.
Aktivnost na društvenoj regulaciji-osnovni ciljevi te društvene regulacije definišu se kao:
-obezbeđenje društveno proklamovanog javnog reda i mira
-zaštita društvenih,nacionalnih i ličnih intresa
-obezbeđivanje minimuma društvene jednakosti u sferi bezbednosti putem solidarnog učešća onih koji su trenutno nebezbedni.U osnovne aktivnosti društvene regulacije u vezi sa postavljenim ciljevima spadaju dve vrste aktivnosti:
-prevencija kriminaliteta
-represija kriminaliteta.
94
SISTEM BEZBEDNOSTI
140.BEZBEDNOSNE MERE
Bezbednosne mere su mere sistema bezbednosti koje se preduzimaju radi potpune ili delimične pripremljenosti subjekata ili nosilaca bezbednosti za nesmetano i efikasno ostvarivanje postavljenih zadataka vršenjem bezbednosnih aktivnosti.
Mogu da imaju preventivnu i represivnu ulogu i mogu biti mere koje se preduzimaju u vreme mira,neposredne ratne opasnosti i rata.
U vreme mira one se razvrstavaju kao:
1.preventivne mere-sprečavanje nastanka opasnih pojava i događaja
2.obaveštajne mere-prikupljaju se određene informacije o mogućnosti nastanka određenog oblika ugrožavanja
3.represivne mere-preduzimaju se u slučaju kada prethodne dve nisu dale rezultate.Zbog njihove složenosti dele se na opšte i posebne mere.Opšte mere zaštite i bezbednosti predstavljaju stalnu delatnost sistema bezbednosti i direktno utiču na njegovo funkcionisanje.Opšte mere predstavljaju mere sa neprekidnim delovanjem u miru.Posebne mere se definišu kao mere koje nisu trajnog karaktera,jer se preduzimaju u zavisnosti od trenutne situacije.
141.OPŠTE MERE BEZBEDNOSTI (mere bezbednsti u vreme mira)
Opšte mere bezbednosti su :
-utvrđivanje neposredne ratne opasnosti
-proglašavanje mobilizacije
-mere pripravnosti
-mere proglašavanja ratnog stanja.
UTVRĐIVANJE NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI
Stanje neposredne ratne opasnosti –proglašava se na osnovu procedure navedene u ustavnom aktu.Proglašava se za celu zemlju.Spada u red najznačajnijih mera.Prestanak njenog važenja oglašava se na isti način na koji je i doneta.U uslovima neposredne ratne opasnosti preduzimaju se sledeće mere i radnje:
-kontraobaveštajna delatnost službi bezbednosti sa pojačanim delovanjem
-suprostavljanje destruktivnim psihološko-propagandnim dejstvima neprijatelja u okviru specijalnog rata
-razbijanje ubačenih snaga za gerilska i teroristička dejstva
-ažuriranje planova i priprema za ratnu proizvodnju
-pojačana obaveštajna i kontraobaveštajnaaktivnost u inostranstvu
-sprovođenje priprema na zajedničkom radu sa prijateljskim službama bezbednosti.
95
SISTEM BEZBEDNOSTI
142.MOBILIZACIJA I MERE PRIPRAVNOSTI KAO BEZBEDNOSNE MERE
Mobilizacija je opšta bezbednosna mera kojom se obezbeđuje potpuna ljudstvom i materijalno-tehničkim sredstvima,do punog sastava,svih subjekata društva koji aktivno ili na neki drugi način učestvuju u zaštiti zemlje od svih oblika ugrožavanja.Zadatak svih subjekata bezbednosti u vreme mobilizacije jeste da stvore uslove za sprovođenje mobilizacije drugih organa društva.
Prema stepenu naređene mobilizacije ona može biti:
-opšta (mobilišu se svi subjekti i stanovništvo)
-delimična (mobilišu se samo neki delovi sistema bezbednosti,samo neki organ ili samo neke jedinice).
Prema stepenu tajnosti mobilizacija može biti:
-javna (objavljuje se preko sredstava javnog informisanja)
-tajna (vrši se preko pozivarskog sistema)
Mere pripravnosti su bezbednosne mere kojima se organi i subjekti bezbednosti postupno podižu na viši stepen pripremljenosti za sprečavanje ili otklanjanje svih oblika ili izvora ugrožavanja.Najčešće se izražavaju u tri stepena:prvi,drugi,treći ili stalni stepen,povišeni ili potpuni.
143.MERE PROGLAŠAVANJA RATNOG STANJA,RASPUŠTANJA ORGANA VLASTI I MERE ZA IZVRŠENJE OBAVEZA IZ POVELJE OUN
Mera proglašavanja ratnog stanja je bezbednosna mera kojom se utvrđuje da predstoji neposredna agresija ili je ona već otpočela.Ratno stanje proglašava se u skladu sa ustavnim aktom.Za vreme trajanja ratnog stanja organi i službe bezbednosti obavljaju poslove iz zakonom utvrđenog delokruga s tim što su im zakonska ovlašćenja veća nego u mirnodopskim uslovima a jedinice uniformisane policije u ratu mogu da se upotrebe i za borbena dejstva,u skladu sa zakonom i drugim propisima i aktima. Kada Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, odluku o proglašenju ratnog stanja donose zajedno predsednik RS, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade. Narodna skupština sastaje se bez poziva posle proglašenja ratnog stanja ili vanrednog stanja.
144.VANREDNO STANJE I POSEBNE MERE BEZBEDNOSTI
Vanredno stanje kao bezbednosna mera od interesa za zemlju može se proglasiti u slučaju građanskih nereda većih razmera u kojima se nasiljem ugrožava ustavni poredak. Izuzetno,vanredno stanje može proglasiti u slučaju prirodnih ili tehničko-tehnoloških akcidentalnih katastrofa.Ove mere za razliku od ranije navedenih mogu se proglasiti samo za deo teritorije u skladu sa važećim propisima.Narodna skupština se sastaje bez poziva.Predsednik Republike,na predlog Vlade,proglašava vanredno stanje i donosi akte koje takve okolnosti iziskuju.Narodna skupština ne može da se raspusti za vreme
96
SISTEM BEZBEDNOSTI
vanrednog stanja. Odluka o vanrednom stanju traje najduže 90 dana. Po isteku roka, može se produžiti za još 90 dana , većinom od ukupnog broja poslanika.
145. POSLOVI BEZBEDNOSTI
Termin poslovi bezbednosti upotrebljava se kada se definišu unutrašnji poslovi. To su radnje ili postupci kojima se ostvaruju zadaci bezbednosti.
Unutrašnji poslovi su poslovi čije izvršenje utiče na stanje bezbednosti, javni red i mir, ličnu i imovinsku sigurnost građana. To su zakonom utvrđeni poslovi čijim obavljanjem nadležni republički organi ostvaruju bezbednost Republike i njenih građana i obezbeđuju ostvarivanje ustavom i zakonom utvđenih drugih prava građana.
Kao unutrašnji poslovi se navode:
- bezbednosna zaštita ljudi i imovine- sprečavanje i suzbijanje kriminala- održavanje javnog reda i mira- obezbeđenje javnih skupova- obezbeđenje ličnosti, organa i subjekata- ostvarivanje bezbednosti saobraćaja- kontrola prelaženja i obezbeđenja državne granice- ostvarivanje bezbednog položaja stranaca- kontrola oružja, municije, eksplozivnih i drugih opasnih materija- poslovi zaštite i spašavanja- upravni poslovi- poslovi službe bezbednosti.
146. SAVET ZA NACIONALNU BEZBEDNOST REPUBLIKE SRBIJE
Savet za nacionalnu bezbednost utvrđuje osnovne politike nacionalne bezbednosti i definiše osnovne mere i aktivnosti na očuvanju i unapređenju nacionalne bezbednosti i zaštiti vitalnih nacionalnih interesa Republike Srbije.
U okviru svojih nadležnosti razmatra:
- pitanja iz oblasti odbrane, unutrašnjih poslova i rada službi bezbednosti- pitanja koja su značajna za nacionalnu bezbednost i funkcionisanje elemenata
sistema bezbednosti i njihovu međusobnu saradnju i saradnju sa organima i službama bezbednosti drugih država i međunarodnih organizacija
- predlaže nadležnim državnim organima mere za unapređenje nacionalne bezbednosti
- pitanja iz delokruga organa državne uprave, autonomnih pokrajina, opština, gradova i grada Beograda koja su značajna za nacionalnu bezbednost.
Savet usmerava i usklađuje rad službi bezbednosti tako što:
- donosi zaključke u vezi sa radom službi bezbednosti i Biroa za koordinaciju
97
SISTEM BEZBEDNOSTI
- razmatra obaveštajno-bezbednosne procene i usmerava ostvarivanje nacionalnih interesa
- donosi zaključke kojima usmerava i usklađuje rad službi bezbednosti- prati izvršavanje zaključaka koje je doneo- daje mišljenje Vladi o predlozima budžeta službi bezbednosti- daje mišljenje Vladi o predlogu za postavljanje i razrešenje direktora službi
bezbednosti- Savet se stara o usaglašenoj primeni propisa i standarda za zaštitu podataka o
ličnosti kao i o drugim propisima kojima se štite ljudska prava.
Članovi Saveta su: Predsednik Republike Srbije, predsednik Vlade, ministar odbrane, ministar unutrašnjih poslova, ministar pravde, načelnik Generalštaba Vojske Srbije i direktori službi bezbednosti.
Savet za nacionalnu bezbednost ima sekretara Saveta u liku Šefa kabineta predsednika Republike Srbije (po položaju) i Kancelariju Saveta koju uredbom obrazuje Vlada RS radi obrazovanja stručnih i administrativnih poslova za potrebe Saveta.
147. KANCELARIJA SAVETA ZA NACIONALNU BEZBEDNOST I ZAŠTITU TAJNIH PODATAKA
Osniva je Vlada (uredbom) za: obavljanje stručnih, administrativnih i drugih poslova za potrebe Saveta za nacionalnu bezbednost, poslove u vezi sa sazivanjem i pripremanjem sednica Saveta,stručne poslove u vezi sa praćenjem sprovođenja smernica i zaključaka Saveta, poslove administrativno-tehničke podrške Birou za koordinaciju, čuvanje i stavljanje na uvid Članovima saveta izveštaje i druge akte Saveta i druge poslove po nalogu Saveta i sekretara saveta.
Ovim telom rukovodi direktor Kancelarije Saveta koga postavlja i razrešava Vlada, po pribavljenom mišljenju Saveta za nacionalnu bezbednost. Postavlja se na vreme od 5 godina i odgovoran je Vladi i predsedniku Vlade.
Kancelarija Saveta ima zamenika direktora koga postavlja Vlada na predlog direktora Kancelarije na period od 5 god.
Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podtaka ima određene nadležnosti i obavlja izvesne poslove sprovođenja, kontrole primene i nadzor nad sprovođenjem Zakona o tajnosti podataka (obavlja poslove zaštite tajnih podataka, opoziva tajnost podataka u skladu sa zakonom, organizuje obuku korisnika tajnih podataka u skladu sa propisima i standardima, izrađuje i vodi Centralni registar stranih tajnih podataka, predlaže obrasce bezbednosnog upitnika, vodi evidenciju o izdatim sertifikatima..itd).
148. BIRO ZA KOORDINACIJU REPUBLIKE SRBIJE
BZK operativno usklađuje rad službi bezbednosti i izvršava zaključke Saveta o pitanjima iz svoje nadležnosti. On posebno utvrđuje zadatke i koordinira aktivnosti službi bezbednosti kao i službi bezbednosti i drugih državnih organa. On osniva mešovite
98
SISTEM BEZBEDNOSTI
radne grupe i utvrđuje njihove zadatke i koordinira aktivnostima. On analizira rezultate operativnog usklađivanja i o tome po potrebi izveštava Savet, najmanje jednom u 6 meseci.
BZK čine direktori službi bezbednosti i sekretar Saveta.
U radu BZK mogu po pozivu da učestvuju:
-predstavnici Ministarstva spoljnih poslova
-direktor policije i načelnici uprava policije
-republički javni tužilac
-direktor Uprave carine
-rukovodioci drugih državnih organa, organizacija i institucija.
149. NADZOR NAD RADOM SLUŽBI BEZBEDNOSTI
Narodna skupština obavlja nadzor nad radom službi neposredno i preko nadležnog odbora Narodne skupštine. Odbor naročito:
-nadzire ustavnost i zakonitost rada službi bezbednosti
-nadzire usklađenost rada službi sa strategijom nacionalne bezbednosti
-nadzire poštovanje neutralnosti u radu službi
-nadzire zakonitost trošenja budžetskih sredstava za rad
-razmatra predloge zakona iz nadležnosti službi
-razmatra predloge i peticije građana
-utvrđuje nezakonitosti i nepravilnosti u radu službi
-izveštava Narodnu skupštinu o svojim zaključcima i predlozima.
Nadzor nad radom službi bezbednosti zasniva se na sledćim načelima:
-podređenosti i odgovornosti službi vlastima RS
-političke, ideološke i interesne neutralnosti
-obaveze i dužnosti informisanja javnosti o izvršenju zadatka i rezultatima u skladu sa zakonom
-profesionalne odgovornosti i operativne samostalnosti pripadnika službi
-odgovornosti rukovodilaca službi za rad službi.
Direktor službe najmanje jednom u toku redovnog zasedanja Narodne skupštine podnosi odboru izveštaj o radu službe (redovni izveštaj). Vanredne izveštaje podnosi po potrebi ili na zahtev Odbora. Članovi odbora mogu vršiti i neposredni nadzor u skladu sa zakonom.
Službom rukovodi rukovodilac službe u licu direktora. Njega postavlja i razrešava Vlada RS po pribavljenom mišljenju Saveta za nacionalnu bezbednost.
Pripadnik službe je svako lice koje je zasnovalo radni odnos u nekoj od službi bezbednosti. On ne može biti član političke stranke. Dužan je da svoje poslove obavlja u
99
SISTEM BEZBEDNOSTI
skladu sa zakonom i po nalogu rukovodioca službe. Ukoliko ima status ovlašćenog lica pripadnik službe ima legitimaciju. U vršenju službe ovlašćen je da:
-prikuplja podatke
-evidentira podatke
-nosi i upotrebljava oružje i druga sredstva prinude.
Službe su ovlašćene da u okviru svojih nadležnosti
1. prikupljaju podatke (tajno, javno, posebnim sredstvima i metodama)2. uspostavljaju i vode registre i zbirke ličnih i drugih podataka koji predstavljaju
državnu ili vojnu tajnu (na pismeni zahtev građana prema kome se ove mere primenjuju, služba je dužna da da na uvid prikupljene podatke ako to ne ugrožava bezbednost drugog lica ili ne dovodi opasnos izvršenje zadataka službi)
3. drže i nose oružja i druga sredstva prinude (mogu ih koristiti u nužnoj odbrani, krajnjoj nuždi i pri lišavanju slobode u skladu sa zakonom).
150. BEZBEDNOSNO-INFORMATIVNA AGENCIJA (BIA)
BIA obavlja poslove koji se odnose na: zaštitu bezbednosti RS iotkrivanje i sprečavanje delatnosti usmerenih ka podrivanju ili rušenju Ustavom utvrđenog poretka RS; istraživanje, prikupljanje, obradu i procenu bezbednosno-obaveštajnih podataka; informisanje nadležnih državnih organa o tim podacima kao i druge poslove određene zakonom.
Radom Agencije rukovodi direktor koga postavlja i razrešava Vlada. U Agenciji se obrazuju posebne organizacione jedinice za obavljanje bezbednosnih poslova iz njenog delokruga.
Agencija u obavljanju poslova primenjuje odgovarajuće operativne metode, mere i radnje, kao i odgovarajuća operativno tehnička sredstva kojima se obezbeđuje prikupljanje podataka i obaveštenja radi otklanjanja ili sprečavanja delatnosti usmerenih ka podrivanju ili rušenju ustavom utvrđenog poretka ili ugrožavanju bezbednosti u zemlji.
Odluku o primeni ovih mera i metoda donosi direktor Agencije ili lice koje on ovlasti.
Na pružanje pomoći, davanje podataka i obaveštenja niko ne može biti prinuđen, a uskraćivanje ili odbijanje pomoći mora biti zasnovano na zakonom utvrđenim razlozima.
U sklopu kontrole rada Agencije direktor je dužan dva puta godišnje da podnese izveštaj o radu Agencije i o stanju bezbednosti RS narodnoj skupštini i Vladi RS.
Pripadnici Agencije svoje poslove izvršavaju u skladu sa zakonom. Poseduju službenu legitimaciju, ne mogu biti članovi političke partije i nemaju pravo na sindikalno organizovanje i štrajk. Dužni su da čuvaju podatke koji predstavljaju vojnu, državnu ili službenu tajnu kao i mere,sredstva, metode i radnje čije bi odavanje ugrozilo bezbednost zemlje ili načinilo štetu za uspešno obavljanje poslova Agencije. Od ove obaveze može ih osloboditi direktor Agencije.
151. VOJNO-BEZBEDNOSNA AGENCIJA (VBA)
100
SISTEM BEZBEDNOSTI
VBA:
1. otkriva, prati, sprečava, suzbija i preseca obaveštajne i druge delatnosti stranih obaveštajnih službi usmerenih protiv vojske i Ministarstva odbrane
2. otkriva, prati, sprečava, suzbija i preseca unutrašnji i međunarodni terorizam i subverzivne aktivnosti usmerene protiv VS i MO
3. otkriva, istražuje i dokumentuje krivična dela iz nadležnosti vojnih sudova (kd protiv ustavnog uređenja i bezbednosti zemlje, kd protiv čovečnosti i međunarodnog prava i najteža krivična dela s elementima organizovanog kriminala).
U okviru svoje nadležnosti Agencija:
- vrši bezbednosnu i kontraobaveštajnu zaštitu komandi,jedinica i ustanova VS i MO- vrši kontraobaveštajnu zaštitu najviših rukovodilaca VS i MO- organizuje i vrši preventivni bezbednosni rad- prikupljene informacije obrađuje i štiti od nepozvanih i neovlašćenih lica- obezbeđuje i štiti svoje snage, organe, pripadnike i objekte- štiti opremu i sredstva za rad od neovlašćenog pristupa- vrši bezbednosne provere lica za prijem na rad u VS i MO- vrši bezbednosnu proveru lica za prijem na rad u agenciji ili lica koja sarađuju sa
službom- organizuje kurseve i centre za obuku svojih pripadnika- vrši naučna istraživanja, formira arhive i objavljuje sopstvena izdanja- dostavlja informacije i izveštaje o svom radu.
152. VOJNO-OBAVEŠTAJNA AGENCIJA (VOA)
VOA prikuplja, analizira, procenjuje i dostavlja podatke i informacije o potencijalnim i realnim opasnostima, aktivnostima, planovima ili namerama stranih država i njihovih oružanih snaga, međunarodnih i stranih grupa, organizacija i pojedinaca, usmerenih protiv Vojske Srbije (VS), Ministarstva odbrane (MO), suvereniteta, teritorijalnog integriteta i odbrane zemlje.
Podaci i informacije su vojnog,vojno-političkog, vojno-ekonomskog ili naučno-tehnološkog karaktera.
U okviru svoje nadležnosti:
-organizuje i vrši bezbednosnu zaštitu ustanova i objekata VS i države u inostranstvu, pripadnicima VS i MO u inostranstvu i svim licima koja su službeno upućena u inostranstvo
-obezbeđuje i štiti svoje snage, organe, pripadnike i objekte
-vrši bezbednosnu i kontraobaveštajnu zaštitu svojih pripadnika i organa
-prikupljene informacije obrađuje i štiti od nepozvanih i neovlašćenih lica
-štiti opremu i sredstva za rad od neovlašćenog pristupa
-organizuje kurseve i centre za obuku svojih pripadnika
-osniva svoje organizacione strukture neophodne za izvršavanje obaveštajnih poslova
101
SISTEM BEZBEDNOSTI
-dostavlja informacije i izveštaje o svom radu.
VOA ima načelnika,njegovog sekretara i zamenika. Rukovode odeljenjima (za prikupljanje podataka, za analizu i procenu, za kadrove, za logistiku, odsek za unutrašnju kontrolu).
VBA i VOA su iste,imaju iste zadatke i nadležnosti. Razlika je u tome što VBA se suprostavlja unutrašnjem ugrožavanju a VOA spoljašnjem.
153.OBAVEŠTAJNA DELATNOST DIPLOMATSKO-KONZULARNIH ORGANA
Diplomatski predstavnici osim svojih javnih funkcija i legalnih mogućnosti obaveštavanja o zemlji domaćinu,sa posebnom pažnjom,specijalnim snagama i sredstvima mogu da vrše i niz nedozvoljenih radnji radi prikuplanja podataka koji su od značaja za bezbednost zemlje i kao takvi predstavljaju tajnu.Isto tako istražuju faktore koji direktno utiču na odbrambenu sposobnost zemlje(ekonomski razvoj i ekonomsku politiku).
Vojno-diplomatski predstavnici(vojni izaslanici) po pravilu su organi vojno-obaveštajnih službi i u okviru diplomatskih predstavništava svojih zemalja organizuju vojno.obaveštajni centar u zemlji domaćinu.Osnovni način obaveštajne aktivnosti vojnih izaslanika jeste korišćenje legalnih mogućnosti kao što su:vođenje razgovora na raznim prijemima i svečanostima,zvaničnim posetama jedinicama,ustanovama i preduzećima koja služe za potrebe odbrane zemlje,prisustvo vežbama i manevrima oružanih snaga,praćenje i analiziranje vojne štampe,“turistička „(obaveštajno-izviđačka) putovanja,razgovori sa našim građanima i državljanima kao i sa drugim građanima koji po bilo kojoj osnovi borave u našoj zemlji.Ilegalne metode su organizovanje agenturne mreže.
Konzularni predstavnici izvršavaju zadatke po nalogu obaveštajnog centra u diplomatskom predstavništvu njihove zemlje,ili obaveštajnih centara u matičnoj zemlji.Z izvor podataka najčešće im služe njihovi državljani,lokalna sredstva informisanja i lična zapažanja.Čest im se daje određeni broj agenata za vezu tako da dobijaju ulogu obaveštajnog centra ili punkta.
154.POJAM STRANACA STRANOG PREDSTAVNIŠTVA DIPLOMATSKOG I KONZULARNOG PREDSTAVNIKA U NAŠOJ ZEMLJI
Stranac je svako lice koje nije državljanin naše zemlje. Zakonom se utvrđuje pravo na izlazak,ulazak,kretanje,boravak i nastanjivanje stranaca i njihov pravni položaj u našoj zemlji.
Strani predstavnik je lice koje predstavlja stranu državu,organizaciju ili organ te države u našoj zemlji.
102
SISTEM BEZBEDNOSTI
Strana predstavništva su prostorije(zgrade) u kojima su smešteni predstavnici strane zemlje,organizacije ili organ strane države,radi obavljanja svog posla.Mogu biti diplomatska,konzularna,trgovinska,saobraćajna i druga predstavništva.
Diplomatski predstavnik (ambasador,otpravnik poslova) je lice koje je akreditovano radi zastupanja interesa određene strane države.Diplomatski predstavnici su politički predstavnici svoje zemlje.Obaveštavaju rukovodstvo zemlje koje predstavljaju o svim zbivanjima u našoj zemlji i rade na unapređenju političkih,vojnih,kulturnih,ekonomskih i drugih odnosa između te i naše zemlje.Uživaju diplomatski imunitet,privilegije i povlastice.
Konzularni predstavnici su lica koja zastupaju određene interese svoje zemlje u oblastima industrijske saradnje i kooperacije,trgovine,turizma,plovidbe i drugo.Štite interese i prava nekih državljna na teritoriji konzularnog predstavnika
Vojni izaslanici su lica koja predstavljaju i zastupaju oružane snage svoje zemlje u oružanim snagama naše zemlje.
Izbeglica je lice koje je napustilo svoju ili drugu zemlju zbog proganjanja što se zalagalo za demokratska načela i pokrete,socijalno i nacionalno oslobođenje,slobodu i prava naučnog,kulturnog i drugog rada.Ovim licima odobrava se privremeni boravak u našoj zemlji do odlaska u drugu zemlju.Ako zatraže stalno nastanjivanje može im priznati pravo azila što podrazumeva pravo na stalno nastanjenje,sudsku i pravnu zaštitu,zaposleje i sticanje imovine,socijalnu zaštitu,osiguranje i pravo na školovanje.
Azilant je stranac koji je progonjen zbog svog zalaganja za demokratske poglede i pokrete,za socijalno i nacionalno oslobođenje,za slobodu i prava ljudske ličnosti ili slobodu naučnog ili umetničkog stvaranja a kome je na osnovu naših propisa priznato to pravo(azil.
155.OBJASNITE DIPLOMATSKI IMUNITET I PRIVILEGIJE
-lična neprikosnovenost predstavnika i članova njegove porodice(pravo na fizičku zaštitupravo na zaštitu od hapšenja i pritvora,pravo na zaštitu dostojanstva)
-krivično-pravni imunitet (ne može biti krivično odgovoran,niti protiv njega može da bude pokrenut krivični postupak)
-građansko-pravni imunitet,imunitet od svedočenja,nepovredivost prostorije misije
-nepovredivost arhiva i prepiske
-sloboda opštenja i kretanja(sem označenih zona i rejona gde je to radi bezbednosti naše zemlje zabranjeno)
-fiskalne privilegije i druge olakšice
-pravo da ističu zastavu i grb države koju akredituju na prostorijama misije,rezidenciji šefa misije i na prevoznom sredstvu šefa misije
103
SISTEM BEZBEDNOSTI
156.DOKUMENTA ZA UTVRĐIVANJE IDENTITETA STRANACA
Strana putna isprava je pasoš (lični,porodični,zajednički,diplomatski i službeni), pomorska knjižica,brodska knjižica ili druga putna isprava priznata međunarodnim ugovorima,na osnovu koje se može utvrditi identitet njenog nosioca.Osim ovih isprava,stranac u našoj zemlji može dokazivati svoj identitet jednom od sledećih isprava koje su idali naši nadležni organi:putnom listom za stranca,ličnom kartom za stranca,putnom ispravom za izbeglice,ptnom ispravom za lica sa pravom azila,ispravom za pogranični saobraćaj,potvrdom nadležnog organa o privremenom zadržavanju ili oduzimanju putne isparave i potvrdom o prijavljivanju gubitka,odnosno nestanka putne isprave. Stranci koji borave na osnovu zajedničke (kolektivne) putne isprave mogu se kretati odvojeno od grupe samo na osnovu pismenog odobrenja. Stranac može boraviti na osnovu turističke propusnice do 30 dana, na osnovu vize do 3 meseca, na osnovu odobrenog privremenog boravka do godinu dana ili na osnovu odobrenog stalnog nastanjenja.
157. VIZA ZA STRANCE
Viza je odobrenje za ulazak, boravak ili tranzit koje stranac pribavlja pre ulaska na teritoriju RS. Izdaje se strancu koji ima važeću putnu ispravu na rok koji je kraći od rokova važenja putne isprave. Vizu izdaje diplomatsko ili konzularno predstavništvo RS uz prethodnu saglasnost MUP-a. Izuzetno, vizu može da da i granična policija MUP-a kada za to postoje ozbiljni humanitarni razlozi ili je to u interesu RS.
Postoji više vrsta vize:
-viza A (aerodromska tranzitna viza) izdaje se za tranzitni prostor aerodroma samo pojedinim strancima ako to zahtevaju razlozi zaštite RS
-viza B (tranzitna viza) izdaje se strancu za jedno ili više putovanja preko naše teritorije sa rokom važenja do 6 meseci s tim da jedan tranzit ne može trajati duže od 5 dana. Može se izdati i pojedincu koji ima vizu za ulazak ili prolazak kroz teritoriju neke države, kao i grupi od 5 do 50 lica sa vođom koji ima posebu vizu radi prelaska preko teritorije RS.
-viza C (viza za kraći boravak) izdaje se strancu za jedan ili više ulazaka u RS pri čemu neprekidni boravak ili ukupno trajanje uzastopnih boravaka ne može biti duže od 90 dana u vremenskom periodu od 6 meseci računajući od dana prvog ulaska.
-viza D (viza za privremeni boravak) izdaje se strancima kojima je odobren ulazak i privremeni boravak duži od 90 dana ili koji tokom boravka u RS pribave takvo odobrenje.
Viza ili turistička propusnica neće se izdati odnosno neće se dozvoliti ulazak u našu zemlju strancu:
-koji je izvršio krivično delo protiv čovečnosti i međunarodnog prava.
-kome je izrečena mera bezbednosti proterivanja iz zemlje.
-kome je izrečena zaštitna mera udaljenja sa naše teritorije.
-kome je otkazan boravak u našoj zemlji.
-kiji se vodi u evidenciji nadležnog organa kao međunarodni prestupnik.
104
SISTEM BEZBEDNOSTI
-koji poseduje putnu ispravu strane države čiji nije državljanin.
Privremeni boravak neće se odobriti strancu koji je o sebi dao netačne podatke ili se poslužio lažnom ispravom, koji se poslužio tuđom putnom ispravom ili je svoju dao drugom da se njome posluži, koji je na nedozvoljen način došao u zemlju, koji nema sredstava za izdržavanje ili mu izdržavanje nije obezbeđeno na drugi način, koji je drugom pomogao ili ga podstakao da na nedozvoljen način pređe našu državnu granicu.
Strancu prestaje privremeni boravak u našoj zemlji ako mi je izrečena mera bezbednosti proterivanja iz zemlje ili zaštitna mera udaljenja sa naše teritorije, ako mu je otkazan boravak i ako je nadležni organ odbio njegov zahtev za odobrenje privremenog boravka.
Privremeni boravak može se otkazati strancu koji se ne pridržava propisa ili ne izvršava odluke državnih organa, koji ostane bez sredstava za izdržavanje a izdržavanje mu nije obezbeđeno na drugi način, i koji se bavi skitnjom ili prosjačenjem...
Stranac se može stalno nastaniti ako je od nadležnog organa za to dobio odobrenje. Stalno nastanjenje može se odobriti strancu kome je neko od članova uže porodice državljanin naše zemlje ili stranac kome je odobrene stalno nastanjenje, koji je zakljucio brak sa našim državljaninom, koji je domaćeg porekla i koji je uložio sredstva radi obavljanja privrednih i društvenih delatnosti.
Strancu prestaje pravo na stalno nastanjenje u našoj zemlji kad se odseli, kad boravi u inostranstvu neprekidno duže od jedne godine, ako mu takav boravak nije odobren, kad prestane sa obavljanjem privredne i društvene delatnosti, odnosno kad povuče uložena sredstva, kad mu je izrečena mera bezbednosti proterivanja iz zemlje ili zaštitna mera udaljenja sa naše teritorije i kad mu je otkazan dalji boravak.
Strancu kome je odobreno stalno nastanjenje može se otkazati dalji boravak iz zakonom predviđenih razloga odlukom nadležnog organa.
158.PRAVA I OBAVEZE STRANACA U NAŠOJ ZEMLJI
Osnovna prava i obaveze stranaca u našoj zemlji su:
-dolazak,kretanje i boravak na našoj teritoriji do 3 meseca uz važeća dokumenta
-obavezni su da prijave svoj boravak najkasnije u roku od 24h od dana ulaska u našu zemlju,a ako dolaze radi školovanja,zaposlenja ili vršenja određene profesionalne delatnosti,obavezni su da u roku od 3 dana od ulaska u našu zemlju podnesu zahtev za odobrenje privremenog boravka
-snimanje televizijskih ili nekih drugih informativnih filmova mogu da urade samo na osnovu dozvole nadležnog organa.Upotrreba foto aparata je slobodna uz nužno poštovanje javnih znakova zabrane snimanja i snimanja vojnih objekata i jedinica
105
SISTEM BEZBEDNOSTI
-ne mogu anketama ili na drugi način prikupljati informacije,mišljenja i podatke od domaćih listova,preduzeća,građana,pravnih lica
-stranac stalno nastanjen i stranac koji tu boravi duže od jedne godine može nabavljati,nositii držati oružje i municiju pod uslovima propisanim republičkim zakonom.
-stranac može unositi ,koristiti i iznositi iz zemlje radio stanicu ako je prethodno pribavio dozvolu za rad radio stanice od nadležnog organa.
-vojna lica,policijski i carinski službenici stranih država mogu nositi za vreme boravka svoju uniformu ali samo za vreme trajanja misije zbog koje su i došli.
-u ratnom stanju stranac može biti primljen u naše oružane snage i sticati činove
-stranac ne može vršiti funkciju sudije,sudije porotnika,javnog tužioca
-obavezni su da se pridržavaju važećih propisa za strance u našoj zemlji i da izvršavaju odluke državnih organa....
159. OBAVEŠTAJNA I DRUGA NEPRIJATELJSKA AKTIVNOST NEKIH KATEGORIJA STRANACA
Diplomatski predstavnici osim svojih javnih funkcija i legalnih mogućnosti obaveštavanja o zemlji domaćinu,sa posebnom pažnjom,specijalnim snagama i sredstvima mogu da vrše i niz nedozvoljenih radnji radi prikuplanja podataka koji su od značaja za bezbednost zemlje i kao takvi predstavljaju tajnu.Isto tako istražuju faktore koji direktno utiču na odbrambenu sposobnost zemlje(ekonomski razvoj i ekonomsku politiku).
Vojno-diplomatski predstavnici(vojni izaslanici) po pravilu su organi vojno-obaveštajnih službi i u okviru diplomatskih predstavništava svojih zemalja organizuju vojno.obaveštajni centar u zemlji domaćinu.Osnovni način obaveštajne aktivnosti vojnih izaslanika jeste korišćenje legalnih mogućnosti kao što su:vođenje razgovora na raznim prijemima i svečanostima,zvaničnim posetama jedinicama,ustanovama i preduzećima koja služe za potrebe odbrane zemlje,prisustvo vežbama i manevrima oružanih snaga,praćenje i analiziranje vojne štampe,“turistička „(obaveštajno-izviđačka) putovanja,razgovori sa našim građanima i državljanima kao i sa drugim građanima koji po bilo kojoj osnovi borave u našoj zemlji.Ilegalne metode su organizovanje agenturne mreže.
Konzularni predstavnici izvršavaju zadatke po nalogu obaveštajnog centra u diplomatskom predstavništvu njihove zemlje,ili obaveštajnih centara u matičnoj zemlji.Z izvor podataka najčešće im služe njihovi državljani,lokalna sredstva informisanja i lična zapažanja.Čest im se daje određeni broj agenata za vezu tako da dobijaju ulogu obaveštajnog centra ili punkta.
Prdstavnici inostarnih sredstava informisanja imaju posebna ovlašćenja u oblasti informisanja i dokumentovanja neke radnje ili događaja, pristupa određenim skupovima i slično i analogno tome značajan su izvor podataka za sve obaveštajne službe.
Strani naučni radnici i stručnjaci mogu učešćem u realizaciji nekih istraživačkih projekata doći do značajnih podataka koji mogu biti predati na analizu i upotrebu obaveštajnim ili drugim zainteresovanim organima svoje ili druge zemlje.
106
SISTEM BEZBEDNOSTI
Strane vojne ili druge delegacije osim razmene podataka i dokumenata u okviru protokola, uvek nastoje da dobiju još nešto što će koristiti njihovim oružanim snagama ili obaveštajnim službama.
Druge kategorije stranaca koje po bilo kom osnovu borave u našoj zemlji takođe se mogu baviti obaveštajnom i drugom delatnošću.
Predstavnici međunarodnih humanitarnih organizacija. Sa mnogim himanitarnim organizacijama, naša zemlja je potpisala i ratifikovala određene međunarodne ugovore kojima je i regulisala status njihovih predstavnika (UNHCR, UNICEF, WEP, WHO, IOM, ECHO, IFCR, ICAC). Za sve ostale humanitarne organizacije naša zemlja ima isključivo pravo da, u skladu sa svojim interesima, odobri ili zabrani njihov rad.
160. POJAM TAJNOG PODATKA
Stupanjem na snagu Zakona o tajnosti podataka 2009. godine, po prvi put je u RS režim tajnih podataka uređen jednim zakonom.
Ovim zakonom utvrđena su 4 stepena tajnosti:
1. državna tajna2. strogo poverljivo3. poverljivo4. interno.
Sadržinski su određeni podaci koji se smatraju tajnim podacima, zatim podaci koji se ne smatraju tajnim, a onda i starni tajni podaci.
Tajni podatak je podatak od interesa za RS a koji je zakonom ili drugim propisom ili odlukom nadležnog državnog organa, određen i označen određenim stepenom tajnosti. To je svaki podatak ili dokument kojim raspolaže organ javne vlasti, koji se odnosi na teritorijalni integritet i suverenost, zaštitu ustavnog poretka, ljudskih i manjinski prava i sloboda, nacionalnu i javnu bezbednost, odbranu, unutrašnje i spoljašnje poslove. Zakonom je određeno da se pod dokumentom podrazumeva svaki nosač podataka na kome je memorisan ili zapisan zaj podatak.
Podaci koji se ne smatraju tajnim podacima su svi oni podaci koji su označeni kao tajni a za cilj imaju prikrivanje krivičnog dela, prekoračenje ovlašćenja ili zloupotrebe službenog položaja ili drugog nezakonitog akta ili postupanja organa javne vlasti.
Strani tajni podatak je onaj podatak koji je RS poveren od strane druge države ili međunarodne organizacije uz obavezu da ga čuva kao tajni, kao i tajni podatak koji nastane u sradnji RS sa drugom državom, međunarodnom organizacijom ili drugim međunarodnim subjektima a u skladu sa zaključenim međunarodnim sporazumom koji je sa starnom državom, međunarodnom organizacijom ili drugim međunarodnim subjektima zaključila RS.
161. ODREĐIVANJE TAJNIH PODATAKA
Pod određivanjem tajnih podataka podrazumeva se postupak kojim se podatak, u skladu sa zakonom, određuje kao tajni i za koji se utvrđuje stepen i rok tajnosti.
107
SISTEM BEZBEDNOSTI
Zakonom je određen krug lica u organima javne vlasti koji su ovlašćeni za određivanje tajnosti podataka. Ta ovlašćena lica su:
1. predsednik Narodne skupštine2. predsednik Republike3. predsednik Vlade4. rukovodilac organa javne vlasti5. izabrani, postavljeni ili imenovani funkcioner javne vlasti koji je za to ovlaščen
zakonom ili ha je za to ovlastio rukovodilac organa javne vlasti6. lice zaposleno u organu javne vlasti koje je za to pismeno ovlastio rukovodilac tog
organa.
Odluka o određivanju stepena tanosti donosi se nakon procene moguće štete po interes RS , a potom se vrši obeležavanje dokumenata oznakom tajnosti.
Dokument koji sadrži tajne podatke označave se:
1. oznakom stepena tajnosti2. načinom prestanka tajnosti3. podacima o ovlašćenom licu4. podacima o organu javne vlasti.
Podatak koji je označen kao tajni ima jedan od sledećih stepena tajnosti:
1. državna tajna –radi sprečavanja neotklonjive teške štete po interes RS2. strogo poverljivo – radi sprečavanja teške štete po interes RS3. poverljivo – radi sprečavanja štete po interes RS4. interno – radi sprečavanja štete za rad, obavljanje zadataka i poslova organa
javne vlasti koji ih je odredio.
Državnu tajnu i strogo poverljivo određuje Vlada uz pribavljeno mišljenje Saveta za nacionalnu bezbednost, dok poverljivo i interno određuje Vlada na predlog nadležnog ministra, odnosno rukovodioca javne vlasti.
Zakonom je određeno da Vlada propisuje način i postupak označavanja tajnosti podataka, odnosno dokumenta.
Tajnost podatka vremenski je ograničena. Ona prestaje :
1. datumom utvrđenim u dokumentu u kome je sadržan tajni podatak2. nastupanjem određenog događaja utvrđenog u dokumentu u kome je sadržan tajni
podatak3. istekom zakonom određenog roka4. opozivom tajnosti5. ako je podatak učinjen dostupnim javnosti.
U slučaju da prestanak tajnosti nije vezan za neka od gore navedenih uslova,tajnost prestaje istekom roka određenog zakonom.On se određuje prema stepenu tajnosti i to :
1. za podatak sa oznakom državna tajna – 30 godina2. za podatak sa oznakom strogo poverljivo – 15 godina3. za podatak sa oznakom poverljivo – 5 godina4. za podatak sa oznakom interno - 2 godine.
108
SISTEM BEZBEDNOSTI
Ovi rokovi teku od dana određivanja tajnosti podataka. Postoji mogućnost produženja roka čuvanja tajnosti podataka najduže za vremenski period utvrđen za pojedine stepene tajnosti i to samo jednom. Takođe do toga može doći samo kada je to predviđeno međunarodnim sporazumom ili drugim međunarodnim obavezama RS, kada bi njihovo otkrivanje imalo nepopravljive teške štetne posledice po RS ili osnovna ljudska i građanska prava.
U slučaju opoziva tajnosti podatka utvrđuje se da podatak prestaje da bude tajni pre isteka rokova utvrđenih zakonom. Odluka o opozivu tajnosti donosi se iako nastupe činjenice i oklonosti usled kojih podatak prestaje da bude od intersa za RS. Ova odluka se donosi na osnovu periodične procene tajnosti, predloga za opoziv, odnosno na osnovu odluke nadležnog državnog organa.
162. PRISTUP TAJNIM PODACIMA
Najveći deo Zakona posvećen je upravo pristupu tajnim podacima.
Za pristup tajnim podacima utvrđeni su uslovi za pojedine kategorije njihovih korisnika (fizičkih, pravnih i stranih lica), izdavanje sertifikata kojim se utvrđuje dostupan stepen tajnosti, uz prethodno vršenje bezbednosne provere.
Pristup tajnim podacima može se načelno podeliti u 4 grupe:
1. predsednik Repiblike, predsednik Vlade i predsednik Narodne skupštine – s ciljem obavljanja poslova iz njihove nadležnosti (nije im potrebno ništa)
2. lica kojima ne treba bezbednosna provera (sudije Ustavnog suda, državni organi i rukovodioci koje bira narodna skupština), izuzetno je potrebno izvršiti proveru ako se podaci tiču bilo čega oko krivičnog dela koju sprovode državni organi do okončanja istrage ili gonjenja, načinu primene posebnih postupaka i mera u pribavljanju bezbednosnih i obaveštajnih podataka u konkretnom slučaju, pripadnika MUP-a i službi bezbednosti sa prikrivenim identitetom,identiteta sadačnjih i bivših saradnika službi bezbednosti
3. Članovi Odbora za odbranu i bezbednost Narodne skupštine koji imaju pravo na pristup i uvid u tajne podatke u skladu sa zakonom a u vezi vršenja funkcije nadzora i kontrole
4. fizička i pravna lica kojima za uvid u tajne podatke koji su neophodni za obavljanje poslova iz delokruga njihovog rada, je potrebna i provera i sertifikat.
SERTIFIKAT
Sertifikat,odnosno dozvola predstavlja pismenu ispravu na osnovu koje korisnik tajnih podataka ostvaruje pravo na uvid u tajne podatke.
Pre izdavanja sertifikata lice kojem se izdaje, dužno je da potpiše izjavu kojom potvrđuje da će postupati sa tajnim podacima u skladu sa zakonom.
Predviđeni su posebni uslovi za izdavanje sertifikata fizičkom, pravnom i stranom licu.
Zahtev za izdavanje sertifikata podnosi se Kancelariji Saveta za nacionalnu bezbednost. Sertifikat se izdaje za određen vremenski period, tako da protekom određenog vremena on prestaje da važi.
Sertifikat prestaje da važi:
109
SISTEM BEZBEDNOSTI
1. istekom vremena za koji je izdat2. prestankom funkcije lica 3. prestankom obavljanja dužnosti i poslova iz delokruga rada (za lica koji imaju
pristup podacima „interno“4. na osnovu rešenja Kancelarije Saveta donetok u postupku provere izdatog
sertifkata5. smrću fizičkog lica ili prestankom pravnog lica kome je izdat sertifikat.
BEZBEDNOSNA PROVERA
To je postupak koji pre izdavanja sertifikata sprovodi naadležni državni organ, u cilju prikupljanja podataka o mogućim bezbednosnim rizicima i smetnjama u pogledu pouzdanosti za pristup tajnim podacima. U okviru bezbednosne provere nadležni organ sa aspekta bezbednosti ocenjuje navode u popunjenom bezbednosnom upitniku.
Postoje 3 vrste bezbednosne provere u zavisnosti od stepena tajnosti:
1. osnovna bezebdnosna provera – za „interne“ i „poverljive“,30 dana za proveru (MUP)
2. potpuna bezbednosna provera – za „strogo poverljivo“, 60 dana za proveru (BIA)3. posebna bezbednosna provera – za „državna tajna“, 90 dana za proveru. (BIA)
VBA vrši proveru za lica kojima je pristup tajnim podacima potreban radi obavljanja funkcija i poslova i dužnosti u Ministarstvu odbrane (MO) i Vojsci Srbije (VS).
Izveštaj o rezultatima bezbednosne provere i popunjeni bezbednosni upitnik sa preporukom za izdavanje ili uskraćivanje serifikata dostavljaju Kancelariji Saveta.
Kancelarija Saveta o izdavanju serifikata odlučuje rešenjem u roku od 15 dana od dostavljenog izveštaja i preporuke, odnosno od isteka roka za izvršenje bezbednosne provere. Od ovog pravila postoje 3 izuzetka:
-prvi se tiče dopunske provere
-drugi se tiče izdavanja tzv. privremenog sertifikata
-treći se tiče odstupanja od pravila da setifikat donosi Kancelarija Saveta.
Kancelarija Saveta u skladu sa zaključenim međunarodnim sporazumom izdaje dozvolu stranom licu.
163. MERE ZAŠTITE TAJNIH PODATAKA
Pod merama zaštite tajnih podataka podrazumevaju se opšte i posebne mere koje se preduzimaju radi sprečevanja nastanka štete, odnosno mera koje se odnose na ostvarivanje administrativne, informatičko-telekomunikacione, personalne i fizičke bezbednosti tajnih podataka i stranih tajnih podataka.
Zakonom su određeni kriterijumi za mere zaštite a to su :
1. stepen tajnosti2. priroda dokumenata u kome je sadržan tajni podatak3. procena pretnje za bezbednost tajnog podatka.
110
SISTEM BEZBEDNOSTI
Pristup tajnim podacima dozvoljen je samo ovlašćenim licima. Prenošenje i dostavljanje van predviđenih prostorija dozvoljeno je samo uz pridržavanje propisanih mera bezbednosti i postupaka kojima se obezbeđuje sigurnost zaštićenog podatka (od nepozvanih i neovlašćenih lica, gubitka,krađe, uništenja ili oštećenaja a ako do toga ipak dođe nužno je da se o tome po hitnom postupku obavesti ovlašćeno lice organa javne vlasti koje će odmah preduzeti mere za utvrđivanje okolnosti koje su do toga dovele kao i da preduzme mere u cilju otklanjanja štete koje su iz toga nastale kao i da spreči ponovno nastajanje takvog propusta. o svim preduzetim merama,ovlašćeno lice obaveštava Kancelariju Saveta).
Opšte mere zaštite tajnih podataka obuhvataju:
1. određivanje stepena tajnosti2. procenu pretnje za bezbednost podatka3. određivanje načina korišćenja i postupanja sa tajnim podacima4. određivanje odgovornog lica za čuvanje,korišćenje i razne druge radnje obrade
tajnih podataka5. određivanje rukovodioca tajnim podacima6. određivanje posebnih zona, zgrada i prostorija za zaštitu podataka7. nadzor nad postupanjem sa tajnim podacima8. mere fizičko-tehničke zaštite tajnog podatka9. mere zaštite informaciono-telekomunikacionih sistema10.mere kripto-zaštite11.zaštitni režim radnih i formacijskih mesta, u okviru akta o unutrašnjem uređenju i
sistematizaciji radnih mesta12.utvrđivanje posebnih programa obrazovanja i obuke za potrebe obavljanja poslova
zaštite tajnih podataka.
U cilju efikasne primene opštih mera zaštite aktom Vlade utvrđuju se posebne mere zaštite tajnih podataka.
164.PITANJE BROJ 28 KULTURA KAO IZVOR UGROŽAVANJA
165.POJMOVNO ODREĐENJE BEZBEDNOSNE KULTURE
Bezbednosnu kulturu možemo definisati kao skup usvojenih stavova,znanja,veština i pravila iz oblasti bezbednosti,ispoljenih kao ponašanje i proces,o potrebi,načinima i sredstvima zaštite ličnih,društvenih i međunarodnih vrednosti od svih izvora,olika i nosilaca ugrožavanja bez obzira na mesto ili vreme njihovog ispoljavanja.
U samom sistemu bezbednosti bezbednosna kultura se kao deo funkcije samog sistema bezbednosti može definisati I kao skup neformalnih profesionalnih normi i vrednosti koje funkcionišu unutar hijerarhijske bezbednosne organizacione strukture,a u funkciji su izvršavanja bezbednosnih zadataka.
U biti bezbednosne kulture,kao što to za građanina kaže Ž.Sampajo jeste:
1.odgovornost za sebe,za državu,imovinu i sve vrednosti koje treba štititi
111
SISTEM BEZBEDNOSTI
2.svest o potrebi,načinima i sredstvima štićenja pomenutih vrednosti,svest o oblicima i izvorima ugrožavanja kao i o njihovom intenzitetu,svest o sopstvenim zadacima i pravima,svest o snazi i moći kolektivne i individualne zaštite
3.solidarnost i participacija kao put za ostvarenje bezbednosti
4.želja za dizanje glasa protiv ugrožavajućih pojava,zelja da se stvari u domenu bezbednosti poboljšaju
5.podsticaj kao element koji nosi energiju da se stvari promene u pozitivnom pravcu
6.inventivnost,smelost i rizik su nezaobilazni elementi svake akcije usmerene ka promenama
7.akcija koja je uz podsticaj izvršna mera kojom se stanje dovodi do željenog nivoa.Bez nje sve ostaje na nivou deskripcije,nezadovoljstva i želja.
Bezbednosna kultura ima građansku i profesionalnu dimenziju.Osnova njene delatnosti jeste prevencija svih oblika i nosilaca ugrožavanja kao i eliminacija istih pri njihovom postojanju.
165.RAZJAŠNJENJE ELEMENATA POJMA BEZBEDNOSNE KULTURE
1.Skup stavova,znanja,veština i pravila-usvojeni stavovi u sebi sadrže svest, moral, verovanja,vrednosti,običaje i simboličke sisteme.Znanje podrazumeva skup teorijskih, praktičnih profesionalnih i ličnih znanja kojima se pravilno prepoznaju i objašnjavaju ugrožavajuće pojave i procesi.Veštine su sve promene,tvorevine i sposobnosti koje su nastale kao posledica materijalne i duhovne intervencije pojedinca ili društva a radi napretka,razvoja i opstanka društva.To su voljne radnje zasnovane na znanju.Pravila predstavljaju implicitne i eksplicitne norme standardizovanog oblika mišljenja i ponašanja u odnosu na bezbednosne i nebezbednosne pojave kojima se obezbeđuje pravni poredak na koji se svi mogu pozivati.
2.ponašanje i proces -ovim se objašnjava da je bezbednosna kultura rezultat svakodnevnog rada koji kontinuirano održavaju sistem bezbednosti u optimalnom stanju a radi sprečavanja nastanka ili eliminisanja nastali nebezbednosnih pojava.
3.potreba,način i sredstvo zaštite-zaštita bezbednosti svih je vitalna potreba bez koje nema opstanka i napretka čoveka, društva ili sveta. Način podrazumeva sve one metode, oblike i radnje kojima se sistem bezbednosti uz upotrebu raznih sredstava, suprostavlja izvorima,nosiocima i oblicima ugrožavanja. Sredstva su sva ona pravna, tehnička,duhovna i psihička sredstva kojima se ostvaruju metode i aktivnosti suprostavljanja ugrožavajućim pojavama.
4.vrednosti-su predmet štićenja(lične,državne,društvene,međunarodne).Određuju se kao nešto što je važno,vredno,dostojno truda,poželjno.To su kolektivni ideali.
166.KARAKTERISTIKE BEZBEDNOSNE KULTURE
Osnovne karakteristike beznednosne kulture su:
-ona je deo opšte kulture
112
SISTEM BEZBEDNOSTI
-obuhvata stavove,znanja i veštine iz oblasti bezbednosti u najširem smislu
-stavovi se odnose na pozitivan pristup potrebi zaštite sebe i drugih,znanja se odnose na prepoznavanje i objašnjavanje svih oblika i nosilaca ugrožavanja a veštine se odnose na metode i aktivnosti prevencije i represije svih oblika ugrožavanja
-ima pre svega preventivnu ulogu
-odlika je kako globalnog društva tako i pojedinca
-cilj je bezbednosne kulture da sačuva vrednosti jednog društva,da ih zaštiti i umanji posledice svih oblika ugrožavanja od pojedinačnog do globalnog nivoa.
Posebno treba naglasiti vrlo važnu preventivnu ili proaktivnu ulogu bezbednosne kulture u odvraćanju i ili sprečavanju i ili predupređenju nekih oblika i nosilaca ugrožavnja.
167.ETIČKI ASPEKT BEZBEDNOSNE KULTURE
Bezbednosna kultura u svim svojim aspektima predstavlja područje izuzetno produbljenog,strukturiranog dejstva moralnih vrednosti i moralnih činilaca.Etičko procenjivanje vrednosti direktno se reflektuje na bezbednosno reagovanje u slučaju negativnog ili ugrožavajućeg delovanja određenih društvenih subjekata i pojava.Osnovni uslov moralno prihvatljivog bebednosnog delovanja jeste prethodno utvrđen sistem vrednosti prema kojima bi takvo dejstvo bilo usmereno.Etički aspekt bezbednosne kulture ogleda se pre svega u :
-obavljanju funkcije bezbednosti poštovanjem etičkih principa
-širenju pozitivnog stanja bezbednosti kroz promovisanje i unapređenje etičkih standarda u sistemu građanin-građanin,građanin-država,država-međunarodna zajednica i obrnuto
-širenju shvatanja i svesti o potrebi i načinima zaštite bezbednosti
-delovanje na savest i svest svih pripadnika društva
-razvijanju osećanja dužnosti i odgovornosti kako prema društvu tako i prema samom sebi
-toleranciji prema aktivnostima pripadnika drugih kultura i religija sa različitim sistemom moralnih vrednosti
-poznavanju sistema moralnih vrednosti određenih kategorija nosilaca ugrožavanja bezbednosti
-inkorporiranju etičkih standarda društva u odgovarajuće zakonske,podzakonske i druge akte u oblasti bezbednosti
-izgradnja i poštovanje kodeksa profesionalne etike svih subjekata u sistemu bezbednosti društva.
168.SOCIOLOŠKI ASPEKT BEZBEDNOSNE KULTURE
Bezbednosna kultura se može posmatrati kao deo opšte kulture ali isto tako i kao društvena delatnost,društveni odnos,način društvenog organizovanja ili društvena vrednost,Svaki pojedinac pripada određenoj društvenoj grupi ili zajednici a opstanak mu
113
SISTEM BEZBEDNOSTI
omogućava i prihvatanje obrazaca ili pravila ponačanja u njoj.Da bi bezbednosna kultura imala pozitivne efekte pri ostvarivanju socijalne funkcije,neophodno je :
-jasno razgraničiti društveno prihvatljive od društveno neprihvatljivih obrazaca ponašanja
-pravovremeno reagovati na devijacije,problematično i nepoželjno ponašanje pojedinaca
-promovisati one zakone i pravila ponašanja koje prihvata većina stanovništva
-prihvatiti činjenicu da različite društvene grupe imaju različite stavove,zahteve i potrebe po pitanju bezbednosti
-uticati da određene društvene grupe imaju viši nivo razvijenosti bezbednosne kulture
-unaprediti i prilagoditi bezbednosnu kulturu postojećim izazovima i zahtevima bezbednosti.
169.POLITIČKI ASPEKT BEZBEDNOSNE KULTURE
U najširem značenju,reč bezbednost danas preovlađuje u jeziku moderne politike.Političko delovanje je njom usmereno i ograničeno.Primena sile i svako ponašanje od strane velikih sila obrazložena je bezbednosnim razlozima.Pojam bezbednosti ima svoje korene i u tzv.“pozitivnom strahu“ odnosno da bezbednost predstavlja osnovno oruđe za konstituisanje političkog poretka i ofraničavanje ličnog i grupnog ponašanja nužnim zakonima radi ostvarivanja prava drugih članova te iste zajednice.
Bezbednost je središnji pojam svih politika i ideologija i sve politike su usmerene i ograničene shvatanjem bezbednosti koje je pretežno plod uspostavljene bezbednosne kulture nosioca dotične politike.Neke kilture i politike svoju bezbednost ostvaruju napadom a drugi spremnošću za odbranom.Dakle bezbednosna kultura utiče na političku misao i time postaje vrednost koja se šttiti i izgrađuje politikom.Zajedničko im je i to što su obe pojave samostalno i zajedno zadužene za uspostavljanje tzv. „pozitivnog straha“.On je sredstvo za uspostavljanje takvog poretka u društvu kojim se ograničava lično i grupno ponašanje kojim se obezbeđivanje sopstvene bezbednosti ostvaruje narušavanjem tuđe bezbednosti(jednaka prava za sve).
Pod dejstvom ideološkog i političkog faktora u širem društvenom i političkom okruženju mogu se manifestovati socijalno-patološke pojave često sa destruktivnom nacionalističkom i političkom sadržinom.Sve više prisutno nasilje i terorizam uslovljeni su i neodgovarajućom politikom i načinom na koji se vodi.
170.EKONOMSKI ASPEKT BEZBEDNOSNE KULTURE
Ekonomski procesi čine značajan faktor bezbednosne kulture jer na nju neposredno ili posredno deluju.Neposredna obaveza jednog društva jeste da svakom svom subjektu obezbedi izvesni minimum blagostanja a da bi se to ostvarilo veoma je važna razvijenost ekonomske politike..Kao najizrazitiji ekonomski aspekti razvijene bezbednosne kulture u jednom društvu,ističu se:
114
SISTEM BEZBEDNOSTI
-bezbednosna kultura svojom preventivnom i proaktivnom ulogom i funkcijom sigurno smanjuje broj i destruktivno dejstvo ugrožavajućih pojava i procesa i time rasterećuje sistem bezbednosti i čini ga ekonomičnijim
-smanjenje broja i posledica ugrožavajućih pojava takođe ostvaruje i velike ekonomske uštede i samim žrtvama ugročavajućih pojava
-razvijena bezbednosna kultura svoj ekonomski aspekt ima i u tzv.neekscesivnim situacijama po državu izraženim npr.kao ekonomski odnosi sa inostranstvom kroz zaštitu sredstava,interesa i pozicija domaćih kompanija u svetu.
- razvijena bezbednosna kultura svoj ekonomski aspekt ima i u usvajanju stavova i donošenju pravnih propisa u izvozu tehnologija i znanja koje mogu imati bezbednosne implikacije
-zemlje sa razvijenom bezbednosnom kulturom stvorile su uslove za veća strana ulaganja jer strani kapital po pravilu ne dolazi u nestabilna područja.
171.NAUČNO-OBRAZOVNI ASPEKT BEZBEDNOSNE KULTURE
Savremeni društveni razvoj u svetu u znaku je sve snažnijeg obrazovanja i nauke kao ključnih razvojnih resursa.
Naučno obrazovna funkcija bezbednosne kulture ogleda se i kao potreba svake ličnosti da očuva vlastiti sociokulturni identitet.
U savremenom društvu obrazovanje se javlja kao bitan faktor nejednakosti pa i potencijalni razlog produbljivanja razlika.
Naučno-obrazovni aspekt bezbednosne kulture podrazumevao bi sledeće:
-celovito i na nauci zasnovano razumevanje bezbednosnih problema u društvu i međunarodnoj zajednici kao i načine i sredstvaza adekvatan odgovor na njih
-plansko i sistematično usklađivanje i usmeravanje ponašanja ljudi prema određenim bezbednosnim problemima
-osposobljavanje za metodičko i kritičko razmišljanje
-razvijanje osećanja pripadnosti svom narodu ali i čovečanstvu
-razvoj samosvesti kod ličnosti,socijalizacija ličnosti,otkrivanje vlastitog identiteta
-omogućiti svim društvenim grupama adekvatno obrazovanje i korišćenje svih drugih dostignutih vrednosti u društvu.
Obrazovanje i nauka imaju najznačajniju ulogu u nastanku i razvoju bezbednosne kulture.Obrazovanjem se stiče stav o potrebi da se štitimo,stiču seznanja i veštine kako to uraditi i na kraju upoznajemo se i usvajamo pravna pravila po kojima je to moguće učiniti.Nauka nam otkriva načine(metode) i pronalazi sredstva za takvo delovanje.
115
SISTEM BEZBEDNOSTI
173.SPECIFIČNOSTI BEZBEDNOSNE KULTURE KONVENCIONALNIH SUBJEKATA BEZBEDNOSTI
Konvencionalni subjekti bezbednosti su organizovani i opremljenji i zaduženi da se profesionalno bave zaštitom bezbednosti u skladu sa propisanim normama. Njihova nadležnost i funkcionisanje je pravno definisana i uređena..Uporište imaju u ustavnom aktu a precizirani su brojnim zakonima i do detalja su razrađeni podzakonskim aktima.Konvencionalni subjekti bezbednosti su:
-policija
-vojska
-obaveštajne službe
-carina
-inspekcije
-tužilaštvo
-sud
- organi nadležni za izvršenje krivičnih sankcija.
Osnovi bezbednosne kulture pripadnika konvencionalnih subjekata bezbednosti podrazumeva:
-stručnost kao osnovni uslov za uspešan rad
-odgovornost gde se misli na samoodgovornost,samosvest i savesno postupanje
-zakonitost u obavljanju poslova kao osnovni konstituens
-etičnost koja pored poštovanja propisanih normi podrazumeva i norme „višeg zakona“
-princip postupnosti i srazmernosti u primeni sredstava primene
-princip istine
-princip objektivnosti
-temeljitost u postupanju kojom se izbegava površno i rutnisko obavljanje poslova
-sistematičnost
-individualnost koja podrazumeva posebnost i specifičnost prirode svake aktivnosti
-pravovremeno postupanje
-tajnost
-transparentnost rada.
Policija
Policija je subjekt bezbednosti načelno zadužen za staranje o unutrašnjoj bezbednosti države i građana.
Pripadnici policije stalno moraju voditi računa o svom ponašanju i postupcima.Moraju da postupaju tako da ulivaju građanima poverenje i osećaj lične sigurnosti.Visoka rizičnost i visoka stresnost su specifičnosti policijske profesije po kojma se ona razlikuje od drugih profesija.Bezbednosna kultura pripadnika policije ogleda se u :
-doslednom sprovođenju pravnih propisa uz maksimalno uvažavanje principa zakonitosti i minimalnu toleranciju prema njihovim povredama i propustima
116
SISTEM BEZBEDNOSTI
-poštovanju pravila službe i principa poštovanja profesionalne etike u obavljanju poslova
-ponašanju na način kojim se promoviše ugled policije i daje lični primer građanima
-poznavanju pravnih propisa i redovnom upoznavanju sa njihovim izmenama
-strogom pridržavanju procedura pri postupanju sa tajnim podacima
-poštovanju procedura u postupanju sa građanima i prekršiocima zakona
-stalnom nošenju službenih obeležja i oružja
-opreznom rukovanju službenim oružjem
-stalnom unapređenju psihofizičke kondicije
-neizbegavanju službene intervencije
-uzdržavanju od torture i nepotrebne upotrebe sile
-poznavanju prilika društvenog života u lokalnoj zajednici
-poznavanju kriminalnih punktova
-davanju prioriteta preventivnom nad represivnim delovanjem
-poštovanju starešina i kolega
-osudi i prijavljivanju korupcije i zloupotrebe službenog položaja svojih kolega
-izbegavanju privatnih kontakata sa licima iz kriminogene sredine
-nemešanju porodice u profesionalni rad
-maksimalnom izbegavanju poroka
-stalnoj svesti o tome da treba da ima „ hladnu glavu,toplo srce i čiste ruke“.
Policijska potkultura podrazumeva veliku solidarnost između članova grupe i zatvorenost koja je prirodna posledica specifičnosti posla i statusa.
Vojska
Vojska je subjekt bezbednosti načelno i tradicionalno zadužen za zaštitu tj.odbranu bezbednosti zemlje i društva.Ona je najmasovniji subjekt bezbednosti.
Vojska je izuzetno zatvorena sredina.Njene karakteristike slične su policiji ali postoji nekoliko razlika:
-zatvoren sistem,skoro da nema kontakta sa građanima
-pojavama ugrožavanja bezbednosti bavi se u ratnim uslovima
-primarne aktivnosti vojske regulisane su „ratnim pravom“
-unutrašnji odnosi u vojsci su jako kruti i definisani su prerogativima čina.
Elementi bezbednosne kulture pripadnika vojske su:
-stav o neophodnosti sankcionisanja svakog neprofesionalnog delovanja pripadnika vojske kojim se može ugroziti bezbednost
-nepodležnost političkim uticajima
-maksimalan doprinos izruadi strategije nacionalne bezbednosti
-stalno usavršavanje
-stalno unapređenje svesti o neophodnosti poštovanja ljudskih sloboda i prava ratnog i humanitarnog prava
-visoka razvijenost patriotizma i osuda dezerterstva
117
SISTEM BEZBEDNOSTI
-maksimalna angažovanost na otklanjanju posledica elementarnih nepogoda...
Obaveštajne službe
Obaveštajne službe su „oči i uši“ države u realizovanju funkcije bezbednosti. Bezbednosna kultura operativaca službi pretežno se zasniva na njihovoj profesionalnosti i anonimnosti za okruženje.
Bezbednosna kultura pripadnika obaveštajnih službi podrazumeva:
-visoku profesionalnost u radu
-poznavanje metoda,tehnika i sredstava koje koriste oni koji su usmereni protiv naše zemlje
-kontinuiranu samoedukaciju i unapređenje psihofizičke kondicije
-prijem novih kanditata uz poštovanje zahteva bezbednosti
-poštovanje načela tajnosti
-kontrolisanu fluktaciju informacija
-pravovremeno dostavljanje objektivnih informacija nadležnim organima
-izbegavanje političkih uticaja
-efikasnu unutračnju kontrolu rada službi
Carina
Carina je državni organ nadležan za carinski nadzor i kontrolu međunarodnog transfera robe.Pripadnici carine moraju biti svesni značaja prioriteta opšteg nad ličnim interesima.Bezbednosna kultura pripadnika carinskih službi podrazumeva:
-beskompromisno,dosledno i zakonito sprovođenje zakonskih normi
-savest i profesionalizam u radu
-poznavanje „delikventske taktike i tehnike“ prekograničnog kriminala
-poznavanje psihologije ličnosti i tumačenja simptomatske slike lica
-odgovorno sprovođenje unutrašnje kontrole rada pripadnika carinskih službi
-unapređenje kulture komunikacije imajući u vidu da je reč o licima sa kojima stranci prvi kontaktiraju prilikom ulaska u zemlju.
Inspekcije
Inspekcije su državni organi nadležni za kontrolu sprovođenja određenih propisa na mikro operativnom nivou države.Radom inspekcija država štiti svoje prirodne resurse,zdravstvenu bezbednost stanovništva i održava ravnotežu na tržištu robe,usluga i rada.Osnivaju se zakonima s ciljem kontrolisanja njihovog postupanja.Bezbednosna kultura pripadnika inspekcijskih službi ogleda se u :
-doslednom sprovođenju propisa iz domena inspekcijskog nadzora
-kontroli poštovanja propisa
-usmerenosti pažnje inspekcijskih radnika i na uočavanje nedostataka propisa
-sprovođenju mera lične zaštite
-moralnoj osudi i prijave korupcije u službi
-neulaženju u privatne odnose sa licima koja bi mogla tražiti neke ustupke ili usluge.
118
SISTEM BEZBEDNOSTI
Tužilaštvo i sud
Javno tužilaštvo je u organizacionom smislu samostalni državni organ a u funkcionalnom nosilac posebnih ovlašćenja u obavljanju sudske vlasti.Javni tužilac je nosilac funkcije krivičnog gonjenja i samim tim čuvar ustavnosti i zakonitosti.Kad god uočipovredu propisa dužan je da inicira postupak za utvrđivanje odgovornosti onog ko je povredu učinio.
Sudovi su državni organi koji autoritativno,snagom državne vlasti,rešavaju sporove o pravu.U nadležnosti sudske vlasti je da autoritativno kaže šta je zakon,pravo i pravda i da izriče a u nekim sistemima i da primenjuje sankcije.
Objektivnost tužilaca i sudija u radu zaštićena je samostalnošću kao državnih organa i stalnošću njihove funkcije,nezavisnošću u radu i posedovanjem određenih privilegija i imuniteta.Bezbednosna kultura javnog tužioca i sudije mora biti usmerena ka otkrivanju istine uz maksimalnu objektivnost u radu i uz poštovanje načela zakonitosti.Moraju biti psihički i moralno jaki i odupreti se pritiscima i iskuenjima.
-stalno stručno usavršavanje
-pisanje naučnih i stručnih radova
-samoiniciranje ličnog izuzeća sudije ili tužioca u obavljanju funkcije u slučajevima kada njihova pristrasnost i objektivnost mogu biti dovedeni u pitanje
-unapređenje lične bezbednosti zaštitom podataka o adresi,porodici,broju telefona, automobilu
-osudu i pokretanje postupka protiv korupcije,zloupotrebe položaja i svake pristrasnosti
-iniciranje donošenja zakona,izmena i dopuna postojećih propisa na osnovu analitičkog sagledavanja sudske prakse i uočenih nedostataka.
Organi nadležni za izvršenje krivičnih sankcija
Organi nadležni za izvršenje krivičnih sankcija izvršavaju krivične sankcije koje je sud izrekao nosiocima ugrožavanja bezbednosti zbog štete koju su naneli ili mogli naneti vitalnim vrednostim društva.Zanimanje je veoma odgovorno.Bezbednosna kultura pripadnika navedenih organa mora sadržati svest o tome da je i osuđenik čovek,te da ima pravo na dostojansto i zaštitu drugih sloboda i prava.Bezbednosna kultura podrazumeva postojanje svesti o neophodnosti jednakog tretmana za osuđenike kao i činjenicu da ukoliko zatvorenik jednom kupi čuvara on postaje njegovo trajno vlasništvo. Bezbednosna kultura ogleda se u:
-doslednom sprovođenju sudskih odluka
-nepristrasnosti i jednakom tretmanu prema svima
-poznavanju psihologije ličnosti delikvenata
-izveštavanju sudova o eventualnim „sudskim zabludama“ i nevinosti zatvorenika
-poznavanju potkulture nasilja i obrazaca delikventskog ponašanja
-poznavanju metodike suzbijanja zatvorskih pobuna
-poštovanju internih pravila ponašanja i međuljudskih odnosa
-neupuštanju u prijateljske odnose sa zatvorenicima
-uvažavanju ličnosti prestupnika
119
SISTEM BEZBEDNOSTI
-sankcionisanju svake zloupotrebe položaja ovih organa prema zatvorenicima kao i promišljeno reagovanje na njihove verbalne i fizičke provokacije.
174.SPECIFUČNOSTI BEZBEDNOSNE KULTURE NEKONVENCIONALNIH SUBJEKATA BEZBEDNOSTI
Nekonvencionalni su oni subjekti sistema bezbednosti koji obavljanjem svoje redovne delatnosti direktno omogućavaju i pomažu rad konvekcionalnih subjekata i na taj način indirektno ostvaruju funkciju bezbednosti.
Nekonvekcionalni subjekti bezbednosti su:
-skupština
-vlada
-predsednik države
-organi inostranih poslova.
Skupština
Država pravom definiše svoje vitalne interse i mehanizme njihove zaštite.Skupština je nosilac zakonodavne vlasti u zemlji.U njenoj je nadležnosti donošenje sistema zakonskih propisa kojima se realizuje funkcija bezbednosti.Navedeni zakonski propisi mou se klasifikovati kao organizacioni kojima se osnivaju zakoni,materijalni kojima se regulišu različita pitanja iz domena ostvarivanja prava i dužnosti građana i mešoviti čije se odredbe delimično odnose na materiju organizacionih a delom na materiju materijalnih zakona.
Bezbednosna kultura narodnih poslanika ogleda se u:
-redovnom i aktivnom učešću u radu skupštine
-donošenju propisa
-aktivnom doprinosu u koncipiranju,izradi i usvajanju strategije nacionalne bezbednosti
-zastupanju bezbednosnih interesa građana
-fer političkoj borbi i korektnom propagiranju ideala političke opcije
-posedovanju elementarnih znanja iz oblasti ustavnog prava,teorije države i prava..
-izboru državnih funkcionera uz uvažavanje kriterijuma bezbednosti
-moralno prihvatljivom ponašanju i korektnom odnosu prema kolegama
-izbegavanju kontakata i veza sa kriminalnim grupama
-uvažavanju kritike,mišljenja,zahteva i predloga građana
Izbegavanju poslova koji bi predstavljali „sukob interesa“.
Vlada
Propisi koji donesu zakonodavni organi moraju se sprovesti u delo.Vlada je državni organ koji je nosilac izvršne vlasti.Vladu čine ministri koji se nalaze na čelu određenih ministarstava i ministri bez portfelja.
Bezbednosna kultura u radu članova vlade ogleda se u :
-nepotcenjivanje stavova i mišljenja službi bezbednosti po pitanjima bezbednsti
120
SISTEM BEZBEDNOSTI
-poštovanje pravila bezbednosne komunikacije
-održavanje kontakata sa dijasporom
-davanje garancije i pozivanje stranih investitora da ulažu u našu zemlju
-organizovanje i finansiranje odrđenih akcija
-promovisanje bezbednosne kulture među građanima
-izbegavanje „sukoba interesa“
-redovno i objektivno informisanje građana o stanju bezbednosti.
Predsednik
Predsednik je državni organ koji prvenstveno predstavlja državu kao celinu u domaćoj i stranoj javnosti.U savremenim državama šef države je najčešće nosilac izvršne funkcije državne vlasti.On je jedan od glavnih promotera i inicijatora realizacije nacionalnih intersa.Od njega se očekuje da deluje u okviru svojih ustavnih ovlašćenja i ograničenja.Najčešće je vrhovni komandant vojske i član najvišeg državnog tela zaduženog za bezbednost države i građana.
Bezbednosna kultura predsednika države ogleda se u :
-delovanje isključivo u okviru svojih ustavnih ovlašćenja u zakonom predviđenoj proceduri
-staranje o ličnoj bezbednsoti i bezbednosti dokumenata
-posedovanje elementarnih znanja o savremenim oblicima neoružanog i oružanog ugrožavanja bezbednosti zemlje
-izbor najbližih saradnika u skladu sa zahtevima bezbednosti
-izbegavanju sukoba interesa
-izbegavanju kontakata sa licima iz kriminalne sredine
-iniciranje napretka i razvoja zemlje
-promocija i zaštita nacionalnih interesa-
Organi inostranih poslova
Organi inostranih poslova su „produžena ruka“ države u inostranstvu.Oni predstavljaju matičnu zemlju,prikupljaju određena obaveštenja potrebna za donošenje političkih odluka matične zemlje,predstavljaju i zastupaju interese svoje zemlje.Diplomatija je zanat koji nužno zahteva poznavanje međunarodnog javnog prava i principa savremenih međunarodnih odnosa.Diplomata mora biti vešt igrač sposoban da predvidi potez protivnika.Diplomatija je često ozbiljna i opasna trgovina pa je neophodna velika spretnost da se uzme što više a da što manje.
Bezbednosna kultura pripadnika organa inostranih poslova ogleda se u:
-poznavanju normi međunarodnog javnog prava
-poznavanje običaja ponašanja prilikom susreta sa članovima diplomatskih korova
-umeće prikupljanja bezbednsonih podataka i procene njihove važnosti
-organizovanje bezbednog transporta i transfera podataka u matičnu zemlju
-unapređenje kontakata sa dijasporom
-lobiranje kod međunarodnih organizacija
-onemogućavanje zloupotreba i povreda nepovredivosti diplomatske prepiske i valize
121
SISTEM BEZBEDNOSTI
-stvaranje uslova za prijem zemlje u međunarodne organizacije.
175.SPECIFIČNOSTI BEZBEDNOSNE KULTURE SUPLEMENTARNIH SUBJEKATA BEZBEDNOSTI
Suplementarni subjekti sistema bezbednosti su oni koji obavljanjem svoje redovne delatnosti doprinose realizaciji funkcije bezbednosti.Njihova prvenstvena uloga u društvu jeste uslužna,vaspitno-obrazovna i pružanje pomoći građanima u realizaciji njihovih prava.Oni nisu organizovani,namenjeni niti opremljeni da se profesionalno bave bezbednošću.
Suplementarni subjekti bezbednosti su:
-lokalna zajednica i organi lokalne samouprave
-javne službe
-preduzeća i druge organizacije
-nevladine organizacije
-vaspitno-obrazovni sistem
-crkva
-građani (pojedinac).
Lokalna zajednica i organi lokalne samouprave
Lokalna zajednica predstavlja okosnicu demokratizacije društva i po tom osnovu a na bazi sagledanih potreba i postojećih resursa kao i lokalnih snaga,značajan ambijent ukupnog ekonomskog i socijalnog razvoja.U domen njenih nadležnosti spadaju: komunalni poslovi,javni saobraćaj i infrastruktura,javna bezbednsot i sigurnost, podsticanje ekonomskog razvoja,zaštita životna sredine,škole,bolnice,socijalni rad, kulturne ustanove i drugo.
Lokalna samouprava je oblik odlušivanja i upravljanja lokalnim zajednicama na užoj teritoriji,neposredno od strane njenih stanovnika ili putem njihovog predstavništva koje oni neposredno biraju i drugih lokalnih organa.To je lokalna vlast koju vrše lokalni organi pri čemu se sprovode lokalni propisi.U Republici Srbiji to su opštine.
Bezbednosna kultura ogleda se u :
-ljudi u lokalnoj zajednici u poziciji su da samiodrede svoje potrebe
-maksimalna iskorišćenost resursa
-institucionalna odgovornost
-poštovanje principa jednakosti svih raznolikosti
-uzajamna pomoć.
Bezbednosna kultura predstavnika lokalne zajednice i lokalne samouprave ogleda se u:
-mora se delovati u interesu zajednice
-razvijanju duha i osećaja pripadnosti zajednici
-posedovanju elementarnih znanja iz domena funkcionisanja javne uprave
122
SISTEM BEZBEDNOSTI
-izboru nosilaca javne funkcije u skladu sa zahtevima bezbednosti
-organizovanju gradskih inspekcija
-unapređenju zdravstva,bezbednosti saobraćaja i rekonstrukciji putne infrastrukture
-očuvanju melosa i kulturnog identiteta.
Javne službe
Javne službe su ustanove,preduzeća i drugi oblici organizovanja utvrđeni zakonom,koji obavljaju delatnosti odnosno poslove kojima se obezbeđuje ostvarivanje prava građana, odnosno zadovoljavanje potreba građana i organizacija,kao i ostvarivanje drugog zakonom utvrđenog intersa u određenim oblastima.Javne službe mogu biti organizovane kao preduzeća ili ustanove,a od preduzeća i drugih organizacija razlikuju se po tome što su uređene zakonom i što obavljaju delatnost od opšteg interesa.
Preduzeća se organizuju kao javne službe u oblasti javnog informisanja,PTT saobraćaja, energetike,puteva,komunalnih usluga i slično a ustanove u oblasti kulture,obrazovanja, nauke,socijalne zaštite,zdravstvene zaštite i drugo.
Poželjan je visok stepen samokontrole zaposlenih,kao i stručan i odgovoran kadar koji savesno obavlja poslove.
Bezbednosna kultura u okviru javnih službi ogleda se u :
-neprekidno,kvalitetno i potpuno zadovoljavanje potreba građana
-da njihov rad ne zagađuje životnu sredinu i da na drugi način ne ugrožava bezbednost stanovništva
-kadrovsku politiku u skladu sa standardima bezbednosti
-poznavanje i poštovanje izvesnih ISOO i drugih standarda bezbednosti
-saradnja sa konvencionalnim subjektima bezbednosti
-izrada mapa bezbednsonih rizika i drugo.
Preduzeća i druge organizacije
Preduzeća i druge organizacije po pravilu vrše određenu privrednu,vanprivrednu ili stučnu delatnost.Reč je o pravnim licima koja nisu državni organi.Njihov značaj je u tome što zadovoljavaju određene egzistencijalne i druge svakodnevne potrebe stanovništva. Dužna su da se sama staraju o bezebdnosti svoje imovine i radnika.Osvim pojavama ugrožavanja dužne su da obaveste Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Nevladine organizacije
Nevladine organizacije su organizacije,grupe i tela koje se slobodno osnivaju i deluju nezavisno od države.Neprofitnog su karatera i zasnovane na dobrovoljnosti i dobrotvornosti članstva kao i drugih subjekata s kojima sarađuju.
Bezbednosna kultura nevladinih organizacija podrazumeva:
-nemešanju u poslove državnih organa
-pomoć u rešavanju određenih problema gde država nije razvila adekvatne mehanizme rešavanja
-pospešivanje ekološke,zdravstvene i socijalne bezbednsoti stanovništva
-organizovanje humanitarnih akcija
-pomoć mladim talentima
123
SISTEM BEZBEDNOSTI
-zbrinjavanje i pružanje pomoći izbeglicama,gladnim i bolesnim licima i slično
-patriotizam,humanost i dobročinstvo moraju da krase članove organizacije
Vaspitno-obrazovni sistem
Škola je svakako jedna od najznačajnijih institucija u društvu.Njen cilj joj nije samo opismenjavanje mladeži nego i priprema za budući profesionalni i privatni život.
Bezbednosna kultura u aktivnostima radnika škole ogleda se u :
-uvažavanju normi zakona i profesionalne etike u edukaciji
-saradnja roditelja i nastavnika
-ukazivanje učenicima na određene pojave ugrožavanja i postupke samozaštite
-kontrola pristupa u prostorije škole i školsko dvorište
-insistiranje na higijeni učionica,restorana i dvorišta
-organizovanje školskog prevoza
-kreiranje vizije bezbednosti u školi
Bezbednosna kultura učenika ogleda se u:
-nastojanju učenika da usvoje znanja
-zainteresovanost za savremene bezbednosne probleme
-prijavljivanje svih sumnjivih pojava u školi
-traženju pomoći u rešavanju drugih privatnih problema.
Crkva
Religija predstavlja jedno od osnovnih obeležja identiteta jednog naroda.Osnovni propovednik i tumač religije u društvu je crkva.Crkva je institucija u koju građani trenutno najviše imaju poverenja.Prihvatanjem i poštovanjem principa verske doktrine crkve i njihovim ukazivanjem drugima doprinosi se realizacija funkcije bezbednsoti kao opšte misije celokupnoh društva.
Građani
Svaki progres omogućava ljudima da budu kvalifikovani posmatrači i analitičari pa čak i učesnici procesa i događaja u svetu.Tako se kod pojedinaca razvijaju tehnološka svest,ekološka svest i bezbednosna svest.Država više nije jedini subjekt bezbednosti već tu ulogu pruzimaju i neki drugi činioci.Pitanja koja treba da se postave i na koja treba pojedinac da odgovori da bi realizovali funkciju sopstvene bezbednosti su:
-šta je objekat bezbednosti?
-koje su vrednosti koje treba zaštititi?
-koje su pretnje datim vrednostima?
-na koji način te vrednosti treba štititi i kojim sredstvima?
Pojedinci mogu preduzimati mnoge mere i aktivnosti radi poboljšanja sopstvene bezbednosti,kako protiv pretnji od države tako i protiv pretnji koje država nije uspela da ublaži.
124
SISTEM BEZBEDNOSTI
176.ISTRAŽIVANJE BEZBEDNOSNIH POJAVA-IZBOR PROBLEMA ISTRAŽIVANJA
Pod naučnim istraživanjima podrazumeva se sistem umnih i prktičnih aktivnosti kojima se proverava ili produbljuje postojeće i stiče novo naučno saznanje.
Cilj izučavanja bezbednosnih pojava je:
-provera postojećih teorijskih saznanja
-produbljivanje postojećih saznanja
-otkrivanje do sada nepoznatih pojava.
U bezbednosnim naukama nisu strogo razgraničena istraživanja bezbednosnih pojava.Ta istraživanja se mogu klasifikovati po sledećim kriterijumima:
-kriterijum praktične primene (fundamentalna,primenjena,razvojna)
-kritrijum naučne discipline (intradisciplinarna i interdisciplinarna)
-kriterijum funkcije istraživanja (prethodna i akciona).
U izboru bezbednosnih problema koje treba naučno istražiti dominantni izvori su:
-sopstveno iskustvo ili praksa organa bezbednosti
-naučna teorija bezbednosnih nauka
-istraživanja drugih disciplina sa kojima bezbednsot ima direktne ili indirektne veze
-sprovedena istraživanja koja su dala odgovore na neka pitanja ali i otvorila nove
-literatura iz oblasti bezbednosti.
Osnovni kriterijumi za izbor problema su:
1.mogućnost istraživanja problema – neke pojave se ne mogu dovoljno istražiti jer ne traju dugo ili što se pojava nikada ne javlja dva puta u svojoj istovetnosti.
2.značaj problema istraživanja – nije svaki problem naušni problem,racionalno je istražiti samo značajne probleme
3.predstave o teškoćama istraživanja - neophodno je predvideti sve probleme sa kojma se istraživač može susresti (teorijske, metodološke,organizacionim ,materijalnim i prostornim teškoćama)
4.broj problema za istarživanje- više problema za rešavanje često znači I nemogućnost sprovođenja istraživanja
5.kadrovi i materijalna sredstva za istraživanje-istraživanje mogu sprovoditi samo edukovani naučni radnici.Kod nas se još uvek izdvajaju mala sredstva za istraživanje
6.stabilnost problema istraživanja-izraženiji je kod bezbednosnih nauka nego kod neki drugih.Može doći do promena intenziteta,obima ili značaja problema zbog stalnih kvalitativnih promena bezbednosnih problema.
125
SISTEM BEZBEDNOSTI
177.STRUKTURA PROJEKTA ISTRAŽIVANJA BEZBEDNOSNIH POJAVA
Pre samog istraživanja potrebno je izraditi projekat istraživanja. To je zamisao za istraživanje ili naučno rešenje nekog problema. U njemu se daju odgovori na pitanje:šta,zašto,kada I kako treba istražiti.Bez projekta nije moguće stići do naučnog rezultata jer on omogućava racionalan,sistematičan I metodološki ispravan pristup istraživanju.
Projekat istraživanja se načelno sastoji iz dva dela:
1.naučne zamisli
2.planova istraživanja
178.NAUČNA ZAMISAO I PROBLEM ISTRAŽIVANJA
Naučna zamisao istraživanja je rezultat misaonog procesa kojim istraživač nastoji da koncipira zamisao istraživanja.Tom zamisli istraživač odgovara na tri suštinska pitanja:
1.šta se istražuje (predmet)
2.zašto se istražuje (cilj )
3.kako se istražuje ( način )
Osim ovih delova, naučna zamisao sadrži još i pristup problemu, hipoteze, naučnu i društvenu opravdanost istraživanja.Svi navedeni delovi su povezani i čine celovitu naučnu zamisao.
Problem istraživanja
Definisanje problema istraživanja predstavlja početni deo naučne zamisli kojim se opisuje bezbednosna pojava kakva jeste,suprotnosti koje u njoj postoje ali i naučno saznanje o toj pojavi (problemu).
Problem je vrsta pitanja na koje se ne može odgovoriti na osnovu raspoloživog saznanja.
Osnovna funkcija definisanja problema jeste da se neki vid i oblik pojave razjasni do mere koja omogućava definisanje predmeta istraživanja.Zbog toga je potrebno u definisanju problema:
-razjasniti suštinu problema u bezbednosnoj pojavi
-utvrditi hipnotičke stavove o rešenju problema
-povezivati istraživanje problema sa postojećim naučnim saznanjima
-odrediti teorijski i praktični značaj novih saznanja koja se očekuju.
179.PREDMET I CILJEVI ISTRAŽIVANJA
Predmet istraživanja je deo naučne zamisli kojim se odgovara na pitanje-šta se istražuje? Može biti jednak ili uži od problema.Radi odgovora na pitanje šta se istražuje treba izvesti precizan naslov,zatim ostvariti uvid u fond teorijskih i iskustvenih znanja kako bi se razgraničila naučno proverna,verifikovana i nepoznata saznanja,utvrditi
126
SISTEM BEZBEDNOSTI
značenje pojedinih pojmova i termina,izvesti teorijski model bezbednosne pojave i na kraju odrediti vremenski,prostorni i disciplinarni okvir pojave koja se istražuje.
Ciljevi istraživanja su deo naučne zamisli kojim se odgovara na pitanje-zašto se istražuje? Cilj svakog naučnog istraživanja jeste saznanje pojava,suštine i svojstava problema u celini,a radi njihovog unapređenja u smeru društvenog progresa.Ciljevi se najčešće dele na naučne i praktične ciljeve.
Naučnim ciljevima se određuje nivo saznanja koji se stiče konkretnim istraživanjem. Osnovi nivo naučnog saznanja je naučni opis(deskripcija).Slede naučna klasifikacija, naučno objašnjenje,naučno predviđanje i naučno otkriće.
Naučnim opisom se odgovara na pitanje kako se neka pojava ili proces dešavaju dok se ne istražuju,sadržaj,veze i odnosi u pojavi.
Naučna klasifikacija predstavlja produbljenu verziju naučnog opisa.Nužne su u svakom saznanju.Suština klasifikacije je da se predmet istraživanja spozna rastavljanjem na činioce odnosno da se utvrdi red (sistematičnost) pa i odnosa među članovima klasifikacije.Naučna tipologizacija predstavlja granične slučajeve klasifikacije.
Naučno objašnjenje je nivo naučnog saznanja kojim se odgovara na pitanje:zašto jedna bezbednosna pojava ili proces upravo tako nastaje,razvija se i nestaje. Smatra se ključnim pitanjem naučnog istraživanja.Najčešće se sreću tri nivoa naučnog objašnjenja:
-objašnjenje povezanosti
-objašnjenje uzročosti
-objašnjenje zakonitosti.
Naučno predviđanje je viši nivo naučnog objašnjenja koje sledi posle naučnog opisa i objašnjenja.Sva istraživanja bezbednosnih pojava imaju za cilj spoznaju budućih oblika, sadržaja i tendencija u kvalitativnom i kvantitativnom smislu.Cilj naučnog predviđanja jeste racionalno,efikasno i efektivno učešće organa bezbednosti u predstojećoj pojavi.Ljudska produktivna imaginacija je nezamenljiv činilac u značajnijem naučnom predviđanju.
Naučno otkriće se kao cilj najčešće ne projektuje.Do njega se dolazi preko naučnog objašnjenja.Odnosi se na do tada nepoznate činjenice,veze,odnose i tendencije.
180.HIPOTEZE U ISTRAŽIVANJU BEZBEDNOSNIH POJAVA
Hipoteze su misaone pretpostavke u obliku pojmova i stavova o mogućim činjenicama budućeg saznanja.U naučnoj zamisli hipoteze su ideje za koje se veruje da vode rešenju rešenju problema istraživanja.
Funkcije hipoteze su :
-usmeravanje istraživanja ka rešavanju problema
-uspostavljanje veze između predmeta i cilja istraživanja i stvarnosti
-pomaganje u naučnom objašnjenju,predviđanju i otkriću
-otklanjanje praznina i protivurečnosti u naučnom saznanju
-razvijanje novih metoda,tehnika,postupaka i instrumenata.
127
SISTEM BEZBEDNOSTI
Hipoteze treba da ispune sledeće zahteve:
-da predstavlja osnovnu pretpostavku o rešenju problema
-da je dovoljno konkretna
-da je pojmovno,jezički jasno i precizno formulisana
-da se oslanja na empirijske podatke
-da je praktično proverljiva.
Hipoteze deskriptivnog sadržaja mogu biti:
-hipoteze sa tvrdnjama o postojanju
-hipoteze o učestalosti
-hipoteze o trajanju
-hipoteze o intenzitetu.
Hipoteze eksplikatornog sadržaja mogu biti:
-hipoteze o povezanosti
-hipoteze kauzalnog sadržaja.
Hipoteze prognostičkog sadržaja mogu biti:
-hipoteze o nastupanju pojava
.hipoteze o prognozi neke istine u sadržaju pojave.
Hipoteze se u praksi najčešće klasifikuju prema kriterijumu opštosti na:
-opšte se izvode na nivou predmeta istraživanja i odnose se na njega u celini.
-posebne se izvode na nivou posebnih segmenata predmeta istraživanja.
-pojedinačne se izvode na nivou konkretnih sadržaja predmeta istraživanja.
Strukturu hipoteze čine tvrdnja i varijable.Tvrdnja ima ulogu da iskaže ideju o rešenju nekog problema.U svakoj hipotezi postoje najmanje dve varijable: nezavisna i zavisna. Nezavisna varijabla je poznato saznanje u predmetu istraživanja.Zavisna varijabla je segment koji pripada hipotetičkom,neproverenom ili nepoznatom saznanju.
Indikatori su iskustveni objekti stvarnosti na kojima se pojava najizrazitije manifestuje. Pomoću indikatora se mogu dobiti podaci radi provere hipoteze. Mogu biti vrednosti, činjenice,subjekti,objekti,sredstva,aktivnosti,kavantiteti,kvaliteti,rezultati i slično.
181.OPŠTI NAUČNI METODI – MODELOVANJE, STATISTIČKI METOD I KOMPARATIVNI METOD
Način istraživanja je deo naučne zamisli kojim se odgovara na pitanje:kako se istražuje? Sastoji se od:
1.metoda istraživanja
2.izvora podataka
3.obuhvata istraživanja.
U istraživanju bezbednsnih pojava koriste se :
1.opšti naučni metodi
128
SISTEM BEZBEDNOSTI
2.empirijski metodi.
Opšti naučni metodi
1.modelovanje je metod koji se primenjuje kada nije moguće istraživati autentične pojave.
2.statistički metod je metod pomoću kojeg je moguće ustanoviti određene pravilnosti i zakonitosti masovnih bezbednosnih pojava.Statističkim metodom moguće je načiniti statistički opis ali i naučno objašnjenje.
3.komparativni metod najčešće služi za proveru hipoteza pomoću analogija.Temelji se na sličnosti ili različosti dve ili više bezbednosnih pojava.Pomoću njega se utvrđuje sličnost ili različitost i na osnovu toga se itvodi opšti stav (generalizacija).U vezi sa tim može se dobiti više oblika tog metoda:
-komparacija dve ili više istovrsne bezbednosne pojave u istom ili razlišitom vremenu
-komparacija stranih sa domaćim
-komparacija više stranih sa izvođenjem pouka za eventualne pojave na našem prostoru.
Komparativnim metodom moguće je:
-dobiti saznanja o strukturi,funkciji i postupcima učesnika u bezbednosnoj pojavi
-izvoditi klasifikacije i tipologizacije
-utvrditi generalizacije i naučna objašnjenja
-izvoditi predviđanja budućih oblika.
182.EMPIRIJSKI METODI (POSMATRANJE I EKSPERIMENT)
Nema valjanog saznanja bez sakupljanja podataka (empirija).
Naučno posmatranje se koristi za prikupljanje podataka o uslovima u kojima se bezbednosna pojava odvija,o fizičkim obeležjima učesnika i o aktivnostima i rezultatima.
Naučni eksperiment se primenjuje radi dobijanja saznanja višeg naučnog nivoa. Poznato je više vrsta eksperimenata (laboratorijski,u prirodnim uslovima,misaoni,kvazi).Iz moralnih razloga isključena je primena eksperimenata u kojima bi bio ugrožen ljudski život ili se vređa dostojanstvo.Eksperiment je ograničen i brojnim teškoćama
-neke pojave i procesi su preobimni
-brojne kvalitativne vrednsoti nije moguće veštački izazvati (strah,hrabrost)
-svaki model bezbednosne pojave prate brojne pretpostavke pa je rezultat višestruko hipotetičan.
183.EMPIRIJSKI METODI ( ISPITIVANJE I ANALIZA SADRŽAJA )
Ispitivanje se u bezbednosti smatra posrednim metodom jer je broj ispitanika koji su učestvovali direktno u nekoj pojavi relativno mali i postoje teškoće pri davanju poverljivih iskaza koji mogu biti praćeni i psihičkim problemima.Zbog svega toga smatra se da
129
SISTEM BEZBEDNOSTI
saznajni domet ispitivanja ne prevazilazi nivo naučnog opisa.S obzirom na nivo i obuhvat ispitivanja najčešće se primenjuju tehnike intervjuisanja i anketiranja.
Analiza sadržaja je metod gde se pomoću kvalitativne i kvantitativne analize pisanih i usmenih komunikacija može doći do odgovora na pitanje:šta,kako i koliko je o bezbednosnoj pojavi do sada rečeno.Odgovori pružaju znanja potrebna da se dati predmet istraživanja opiše i klasifikuje a delimično i objasni na nivou povezanosti.Otuda je ovaj metod nezamenljiv pri istraživanju bezbednosnih pojava.
184.OBUHVAT POJAVE U ISTRAŽIVANJU BEZBEDNOSNIH POJAVA
Obuhvat pojave podrazumeva količinu izvora i količinu jedinica istraživanja na kojima je moguće ili potrebno prikupiti podatke.Može biti potpun ili sužen pri čemu se suženi identifikuje sa uzorkom.Potpuni obuhvat se odnosi na sve jedinice u datom izvoru podataka.Uzorak je tip suženog obuhvata koji se primenjuje za prikupljanje podataka na manjem ali reprezentativnom delu populacije.Načini izbora uzorka su:
-slučajni uzorak kada je izbor slučajan jer isključuje subjektivnost istraživača. Reprezentativan je ako obuhvata oko 10% osnovnog skupa.
-stratifikovan uzorak je uzorak gde se populacija prvo deli na segmente po značajnim obeležjima a onda se u svakom segmentu vrši slučajan izbor.
-nameran uzorak se unapred planira prema nekom kriterijumu ili položaju.
-parcijalni skup je prigodna grupa suženog uzorka koji se ne bira po kriterijumu reprezentativnosti.
-pojedinačan slučaj ređe se koristi ali je podesan u bezbednosnim naukama jer su neke pojave u miru retke ali kada do njih dođe imaju karakter slučaja.
185.PLANIRANJE ISTRAŽIVANJA
Planiranje je intelektualna i stručna aktivnost kojom se povezuje naučna zamisao i praktične aktivnosti subjekta pri istraživanju.Obim planiranja uslovljen je naučnom zamisli i od planova se izrađuje:
Plan kadrova je potreban jer se celokupno istraživanje obavlja kao timsko istraživanje uz učešće velikog broja saradnika.Kriterijumi za izbor istraživačkog tima su:poznavanje pojave koja se istražuje,poznavanje metoda,tehnika,postupaka i instrumenata, poznavanje izvora podataka,poznavanje uslova i sredstava kojima se istraživanje bavi.
Terminski plan ,njime se određuju rokovi do kojih bi realizatori pojedinih zadataka trebalo da završe istraživanje.uglavnom se određuju u okviru srednjoročnog perioda (5 godina).Sadrži određenje vremena za sve aktivnosti
Plan materijalno-tehničkih sredstava obuhvata plan prostorija,plan potrebnih tehničkih sredstava i plan finansijskih sredstava.Najčešće se izrađuje u vidu tabela.
130
SISTEM BEZBEDNOSTI
186.INSTRUMENTI U ISTRAŽIVANJU BEZBEDNOSNIH POJAVA
Instrumenti su sredstva kojim se istražuje tj.neka vrsta alata koji se pri istraživanju upotrebljava za prikupljanje podataka.Predstavljaju krajnju,konkretizaciju naučne zamisli a funkcija im je da omoguće sistematizovano i celovito prikupljanje,sređivanje i obradu podataka o bezbednosnoj pojavi.Svaki instrument mora da zadovolji sledeće zahteve:
-valjanost podrazumeva saglasnost instrumenata sa delovima naučne zamisli.
-pouzdanost je svojstvo da u istim uslovima pruža iste ili približne podatke.
-objektivnost je stabilnost podataka koji se istim instrumentom prikupljaju.
-osetljivost podrazumeva svojstvo instrumenta da izrazi male razlike u podacima.
-baždarenost podrazumeva svojstvo instrumenta da utvrđuje stalne vrednosti i razlike u vrednostima tzv.skaliranje.
187.ORGANIZOVANJE I REALIZOVANJE ISTRAŽIVANJA
Organizovanje istraživanja se definiše kao organizovanje naučno istraživačkog rada u širem ili kao organizovanje konkretnog proces istraživanja do saopštenja rezultata istraživanja.
Realizovanje istraživanja organizuje istraživački tim koji prvo uspostavlja sopstvenu organizaciju a zatim organizuje saradnike na istraživanju.Za rešavanje praktičnih problema izvan sopstvene nadležnosti,istraživački tim se obraća savetu projekta i nosiocu istarživanja.Po strukturi sastoji se od rukovodioca,izvesnog broja naučnika i tehničkog osoblja.
Rukovodilac tima i istražvanja treba da bude naučnik od autoriteta,vrstan poznavalac problema sa smislom za organizaciju i rukovođenje.
Metodološki voditelj je često deo tima i neophodno je da dobro poznaje bezbednosne nauke ukoliko želi da valjano usmerava istraživanje.Njegova uloga je značajna u fazi projektovanja istraživanja (postavlja ciljeve,hipoteze,određuje metode,instrumente itd,).
Članovi istarživačkog tima su naučnici ili stručnjaci za pojedine naučne discipline,oblasti ili probleme.U fazi raspoređivanja,raspoređuju se u kontrolore i analitičare podataka a u fazi izrade završnih dokumenata obrađuju sadržaje za koje su eksperti.
Tehnički deo tima uglavnom opslužuje naučnike i tim u celini.
Savet projekta je kontrolno i savetodavno telo koje se formira za obimne istraživačke zadatke.Dužnost saveta je da:
-pomaže istraživačkom timu
-pruža stručne savete
-usvoji projekat pre verifikacije
-kontroliše organizaciju i realizaciju istraživanja
-razmatra izveštaje o rezultatima
131
SISTEM BEZBEDNOSTI
-usvoji završne dokumnete pre verifikacije.
Realizovanje istraživanja
Realizovanje istraživanja predstavlja složen deo pocesa istarživanja koji se satoji od sledećih faza:
-predistraživanje se do sada retko realizovalo u praksi. Cilj je da se dođe do informacija koje nedostaju za pouzdano i temeljno projektovanje.Realizuje se uz pomoć rekonstrukcije i pomoću istraživačkih modela.
-prikupljanje podataka je neizbežna i najvažnija faza realizacije istraživanja.Nastoji se da se dođe do što više iskustvenih saznanja.Da bi se lakše moglo shvatiti prikupljanje podataka neophodno je razgraničiti pojmove koji imaju različita ali bliska značenja:
1.bezbednosni podatak je konkretno i objektivno saznanje o stvarnosti.Predstavlja početno i nedovoljno provereno saznanje zbog toga što se dobija ličnim opažanem.
2.bezbednosno obaveštenje je organizovan skup podataka u poruku određenog značenja i usmerenja.Dublje je i šire od podataka ali nema legitimitet činjenica.
3.bezbednosna činjenica je misaono-čulnom delatnošću utvrđeno objektivno postojanje neke stvari,procesa,dešavanja,osobina ili odnosa.
-sređivanje i obrada podataka
-analiza podataka
-verifikovanje hipoteze.
188.ORGANIZOVANJE PRIKUPLJANJA PODATAKA
Osnovu ovog dela čini dostavljanje instrumenata radi prikupljanja podataka.U pitanju su instrumenti metoda ispitivanja:upitnici,standardizovani intervjui, testovi, tabele,statistički pregledi.
Potrebno je da istraživački tim priloži uputstvo radi pravilnog popunjavanja,razumevanja i svrhe.U fazi projektovanja biraju se metodi prikupljanja podataka.Osnovni kriterijum za izbor su hipoteze,indikatori i izvori podataka.
Metod modelovanja i modelnog eksperimenta se primenjuje ako se cilj istarživanja projektuje na nivou naučnog objašnjenja ili naučnog predviđanja.Cilj je da u njemu učestvuje što manji broj učesnika.
Statistički metod se svrstava u opšte naučne metode.Znači da je univerzalno primenljiv.Pogodan je tamo gde postoji statistička evidencija.
Istorijsko-komparativni metod je takođe opšti naučni metod.Izvori istoriografski podataka mogu biti različiti i pre njihove upotrebe treba ih kritički analizirati naročito sa stanovišta istinosti i autentičnosti.
Metod analize dokumenata je metod koji se često koristi jer se veliki broj podataka nalazi u različitim javnim ili tajnim pisanim ili crtanim dokumentima.Razlikujemo direktnu ili indirektnu analizu sadržaja dokumenata.Dirktna analiza podrazumeva prikupljanje podataka po meri projektovanog predmeta,hipoteze i indikatora a radi dokazivanja hipoteza tim podacima.Indirektna analiza podrazumeva prikupljanje podataka kada ne postoje hipoteze niti predmet istraživanja.
132
SISTEM BEZBEDNOSTI
Metod posmatranja pripada klasičnim metodama prikupljanja podataka.Projektuje se radi istraživanja malih grupa kada nije predviđeno eksperimentalno istraživanje.Akteri bezbednosne pojave su najčešće objekt posmatranja.Posmatranje se klasifikuje na sintetičko,neposredno,masovno posmatranje kao i posmatranje pojedinih slučajeva.
189.GREŠKE U PRIKUPLJANJU PODATAKA
Većina grešaka pri prikupljanju podataka potiče iz projektovanja a zatim iz realizovanja istraživanja.Greške nastaju i ako nisu projektovani adekvatni metodi istarživanja ali i usled ponašanja saradnika,kontrolora,respodenata i uopšte izvora podataka.Saradnici postaju izvor grešaka zbog objektivnih i subjektivnih razloga.Greške u principu dovode u pitanje validnost,pouzdanost i objektivnost podataka i na kraju rezultata istraživanja. Mogućnost izbijanja greške smanjuje se ako se podaci skupljaju od više saradnika sa više metoda uz njihovo upoređivanje i slično.
190.SREĐIVANJE I OBRADA PODATAKA
Svi prikupljeni podaci moraju se srediti kao preduslov njihove obrade i kasnijeg tumačenja i verifikacije hipoteza.Ova faza podrazumeva kontrolu, klasifikaciju, šifrovanje,uvrštavanje i tabeliranje podataka.Podaci se mogu sređivati centralizovano i decentralizovano.U fazi sređivanja vrši se i kontrola podataka koja može biti logička i tehnička kontrola.Logičkom se otklanjaju tzv sistemske greške u podacima.Tehničkom kontrolom se otklanjaju greške koje nastaju usled pogrešnog popunjavanja instrumenata. Obrada je završni deo sređivanja,poslednjih godina se realizuje kompjuterskim putem.
191.VERIFIKACIJA HIPOTEZE
Pod verifikacijom se podrazumeva utvrđivanje istinitosti hipoteze.Istinitost se utvrđuje pomoću činjenica koje su dobijene u fazi analize.Verifikacija hipoteze mora se izvršavati na metodološki korktan način što podrazumeva:
-proveru sadržaja hipoteze na isti način
-proveru hipoteze uzastopno na više načina
-proveru u skladu sa prirodom hipoteze
-verifikaciju posebnih i opštih hipoteza preko pojedinačnih
-verifikaciju pojedinačnih hipoteza nezavisno od drugih
-da rezultati provere hipoteza u jednom istraživanju ne mogu biti protivurečni ili izražavati dva suprotna stava
-da verifikacija jedne hipoteze ne znači verifikaciju hipoteze koja joj je suprotna.
Verifikacija hipoteze se može stepenovati pa tako hipoteza može biti:
-potvrđena u većoj ili manjoj meri ( relativno istinita)
-demantovana pa se mora modifikovati
133
SISTEM BEZBEDNOSTI
-definitivno opovrgnuta pa se mora zameniti drugom
-definitivno potvrđena pa se prihvata kao naučna činjenica.
192.IZRADA ZAVRŠNIH DOKUMENATA KAO FAZA ISTRAŽIVANJA
To je poslednja aktivnost u istraživanju i predstavlja originalnu autorsku formu.U načelu razlikujemo dve osnovne grupe završnih dokumenata-izveštaja
1.parcijalni dokumenti su različiti dokumenti većinom naučne sadržine koje radi istraživački tim.Preliminarni izveštaj se radi u obimnim istraživanjima i predstavlja prvi pokušaj izlaganja rezultata.Radi se na osnovu sređenih i obrađenih podataka pre konačne realizacije.Stavovi u njemu su samo hipotetički.Fazni izveštaji služe da se naručilac ili savet obaveste o realizaciji pojedinih aktivnosti.Mogu u isto vreme biti naučni i administrativni dokumenti.Osim ovih mogu se izrađivati i problematski,metodološko-metodski izveštaji i dr.
2.celoviti dokumenti treba po sadržaju da odgovaraju naučnom cilju postavljenom u projektu istraživanja.Po jeziku i stilu treba da odgovaraju populaciji kojoj suu namenjeni.Po tipu celoviti dokumenti mogu biti monografije,studije,sintetičke studije i saopštenja.Pema nivou naučnog saznanja dele se na deskriptivna i ekspikativna.Na kraju izveštaj o istraživanju treba da sadrži podatke o materijalno-tehničkim troškovima.U nekim istraživanjima na krsju se mogu naći i zaključci ili zaključna razmatranja kao forma koncizne obrade rezultata istraživanja.
134
SISTEM BEZBEDNOSTI
135
