Upload
jelena-nevrkla
View
4.765
Download
10
Embed Size (px)
Citation preview
UVOD U STUDIJE BEZBEDNOSTI Skripta FILIP EJDUS
Ovaj rukopis je u fazi izrade. Molim Vas da ga ne citirate bez odobrenja autora.
1
I NASTANAK STUDIJA BEZBEDNOSTI I TEORIJSKI PRISTUPI ........................................................... 4 1. POJAM BEZBEDNOSTI ............................................................................................................................... 4 1.1 UVOD .............................................................................................................................................................................. 4 1.2 DEFINICIJA BEZBEDNOSTI............................................................................................................................................ 5 1.3 BEZBEDNOST U POLITIKIM NAUKAMA ..................................................................................................................... 5 1.4 ISTORIJSKI RAZVOJ POJMA ............................................................................................................................................ 6 1.5 KONCEPT BEZBEDNOSTI .............................................................................................................................................. 9 1.6 BEZBEDNOSNI SEKTORI ............................................................................................................................................ 11 1.8 ZAKLJUAK.................................................................................................................................................................. 13 2. RAZVOJ STUDIJA BEZBEDNOSTI ..........................................................................................................15 2.1 UVOD ........................................................................................................................................................................... 15 2.2 POKRETAKE SNAGE STUDIJA BEZBEDNOSTI ......................................................................................................... 16 2.3 TEMELJI STUDIJA BEZBEDNOSTI .............................................................................................................................. 19 2.4 STRATEKE STUDIJE TOKOM HLADNOG RATA ....................................................................................................... 22 2.5 ALTERNATIVNE STRUJE U STUDIJAMA BEZBEDNOSTI TOKOM HLADNOG RATA................................................ 25 2.6 STUDIJE BEZBEDNOSTI NAKON HLADNOG RATA ................................................................................................... 27 2.7 ONTOLOKO-EPISTEMOLOKA KLASIFIKACIJA TEORIJSKIH PRISTUPA U STUDIJAMA BEZBEDNOSTI ............. 28 2.8 ZAKLJUAK.................................................................................................................................................................. 30 3. TRADICIONALNI PRISTUPI U STUDIJAMA BEZBEDNOSTI ..........................................................33 3.1 UVOD ........................................................................................................................................................................... 33 3.2 REALIZAM ................................................................................................................................................................... 33 3.3 LIBERALIZAM.............................................................................................................................................................. 40 3.4 ZAKLJUAK.................................................................................................................................................................. 45 4. ALTERNATIVNI PRISTUPI U STUDIJAMA BEZBEDNOSTI ............................................................47 4.1 UVOD ........................................................................................................................................................................... 47 4.2 SOCIJALNI KONSTRUKTIVIZAM ................................................................................................................................. 48 4.3 KRITIKE TEORIJE ...................................................................................................................................................... 50 4.4 FEMINISTIKI PRISTUPI ............................................................................................................................................ 52 4.5 POSTSTRUKTURALIZAM ............................................................................................................................................ 53 4.6 ZAKLJUAK.................................................................................................................................................................. 56 5. KOPENHAKA KOLA STUDIJA BEZBEDNOSTI ...............................................................................58 5.1 UVOD ........................................................................................................................................................................... 58 5.2 TEORIJA SEKURITIZACIJE .......................................................................................................................................... 59 5.3 SEKTORSKI PRISTUP .................................................................................................................................................. 63 5.4 TEORIJA REGIONALNOG BEZBEDNOSNOG KOMPLEKSA......................................................................................... 64 5.5 ZAKLJUAK.................................................................................................................................................................. 66 II SEKTORI I IZAZOVI RIZICI I PRETNJE BEZBEDNOSTI....................................................................68 1. IZAZOVI RIZICI I PRETNJE BEZBEDNOSTI ........................................................................................68 1.1 UVOD ........................................................................................................................................................................... 68 1.2 POJAM I KLASIFIKACIJA PRETNJI ............................................................................................................................. 69 1.3 PERCEPCIJA BEZBEDNOSNIH PRETNJI ..................................................................................................................... 72 1.4 SAVREMENI BEZBEDNOSNI IZAZOVI, RIZICI I PRETNJE ......................................................................................... 75
2
1.5 ZAKLJUAK.................................................................................................................................................................. 78 2. VOJNA BEZBEDNOST ...............................................................................................................................79 2.1 UVOD ........................................................................................................................................................................... 80 2.2 HLADNI RAT VOJNA BEZBEDNOST .......................................................................................................................... 80 2.3 KRAJ HLADNOG RATA I VOJNA BEZBEDNOST ......................................................................................................... 83 2.4 DINAMIKA SEKTORA VOJNE BEZBEDNOSTI ............................................................................................................ 84 2.5 RAT: ISTORIJA, DEFINICIJE I UZROCI ....................................................................................................................... 86 2.6 VRSTE RATOVA ........................................................................................................................................................... 89 2.7 MEUNARODNO PRAVO ORUANIH SUKOBA ......................................................................................................... 91 2.8 PROLIFERACIJA, RAZORUANJE I KONTROLA NAORUANJA ................................................................................. 93 2.9 ZAKLJUAK.................................................................................................................................................................. 98 3. POLITIKA BEZBEDNOST ................................................................................................................... 100 3.1 UVOD .........................................................................................................................................................................100 3.2 POLITIKI SEKTOR BEZBEDNOSTI..........................................................................................................................101 3.3 SNAGA DRAVE .........................................................................................................................................................102 3.4 POLITIKE PRETNJE BEZBEDNOSTI .......................................................................................................................105 3.5 TERORIZAM ..............................................................................................................................................................108 3.6 ZAKLJUAK................................................................................................................................................................113 4. EKONOMSKA BEZBEDNOST ............................................................................................................... 115 4.1 UVOD .........................................................................................................................................................................115 4.2 ZNAENJA EKONOMSKE BEZBEDNOSTI .................................................................................................................116 4.3 EKONOMSKI SEKTOR BEZBEDNOSTI ......................................................................................................................119 4.4 EKONOMSKE PRETNJE BEZBEDNOSTI ...................................................................................................................123 4.4 ZAKLJUAK................................................................................................................................................................129 5. SOCIJETALNA BEZBEDNOST............................................................................................................... 131 5.1 UVOD .........................................................................................................................................................................132 5.2 SOCIJETALNI SEKTOR BEZBEDNOSTI .....................................................................................................................133 5.3 PRETNJE SOCIJETALNOJ BEZBEDNOSTI .................................................................................................................139 5.4 ZAKLJUAK................................................................................................................................................................143 6. EKOLOKA BEZBEDNOST.................................................................................................................... 145 6.1 UVOD .........................................................................................................................................................................145 6.2 SEKURITIZACIJA IVOTNE SREDINE .......................................................................................................................146 6.3 EKOLOKI SEKTOR BEZBEDNOSTI..........................................................................................................................149 6.4 EKOLOKE PRETNJE BEZBEDNOSTI .......................................................................................................................152 6.5 ZAKLJUAK................................................................................................................................................................154
3
I NASTANAK STUDIJA BEZBEDNOSTI I TEORIJSKI PRISTUPI 1. POJAM BEZBEDNOSTI
Sadraj: 1.1 Uvod 1.2 Definicija bezbednosti 1.3 Bezbednost u politikim naukama 1.4 Istorijski razvoj pojma 1.5 Koncept bezbednosti 1.6 Bezbednosni sektori 1.7 Nivoi analize 1.8 Zakljuak
1.1 Uvod Danas se re bezbednost, u gotovo svim jezicima i kulturama, odomaila u velikom broju veoma razliitih drutvenih oblasti - politici, zdravstvu, informatici, ekologiji, sportu, psihologiji, ekonomiji i finansijama, arhitekturi i dr. O izuzetno velikom znaaju i rasprostranjenosti ove rei najbolje govori injenica da je na Internetu ova re zastupljenija od rei kao to su bog, mir, rat ili politika.1 U politikom diskursu bezbednost zauzima posebno, mogli bismo ak rei centralno mesto. Kada ele da istaknu egzistencijalni znaaj nekog pitanja i tako ga stave na vrh dnevnog reda, politiari kau da je ono od znaaja za nacionalnu ili globalnu bezbednost. U narednom delu teksta najpre emo ponuditi nekoliko definicija bezbednosti. Zatim emo se pozabaviti znaenjem bezbednosti u politikim naukama i istorijskim razvojem ovog pojma. Nakon toga, diskutovaemo koncept bezbednosti, bezbednosne sektore i nivoe analize bezbednosti.Pretraga je izvrena na engleskom jeziku u pretraivau Google 10. septembra 2009. godine. Rezultati u broju pojavljivanja ovih rei na mrei su: bezbednost (oko 579 miliona puta), bog (oko 370 miliona puta), mir (oko 202 miliona puta), rat (oko 546 miliona puta), politika (oko 244 miliona puta).1
4
1.2 Definicija bezbednosti
Re bezbednost potie od rei bez (nepostojanje, odsustvo) i beda (veliko siromatvo, poloaj koji izaziva prezir, nevolja, nesrea, zlo) i predstavlja stanje onoga koji je osiguran od opasnosti, zatien, siguran, bezopasan. Pored rei bezbednost, u srpskom jeziku je u upotrebi jo i re sigurnost koja etimoloki vue koren od latinske imenice scrtas, tis f. (mir duha, bezbrinost, sigurnost, bezopasnost) i prideva scrus (bez brige, bezbrian, bez bojazni, koji se ne boji nikakve opasnosti). Iako se u srpskom jeziku ove dve rei u optoj upotrebi esto upotrebljavaju kao sinonimi, moemo pretpostaviti da je sigurnost iri pojam od bezbednosti, zato to osim odsustva opasnosti obuhvata i izvesnost, samopouzdanje pa i lakomislenost. Postoji veliki broj definicija i tumaenja bezbednosti. Neki autori su zbog toga ovaj pojam okarakterisali kao sutinski sporan koncept.2 U svom osnovnom i najoptijem znaenju pojam bezbednosti predstavlja tenju ka odsustvu pretnji. 1.3 Bezbednost u politikim naukama
Jo od pionirskih novovekovnih dela Tomasa Hobsa i Nikolo Makijavelija pojam bezbednosti je igrao centralnu ulogu u razmatranjima o politici. Kod Hobsa, pojedinci u prirodnom stanju ive u uslovima rata sviju protiv svih i njihov ivot je brutalan, gadan i kratak. Iz straha za sopstvenu bezbednost, pojedinci sklapaju meusobno drutveni ugovor i tako monopol na legitimnu upotrebu fizike sile dobrovoljno predaju u ruke svemonom Levijatanu odnosno Dravi koja je preduslov ali i garant bezbednosti pojedinaca. Bezbednost je jedan od centralnih pojmova savremenih politikih nauka, posebno disciplina poput meunarodnih odnosa, studija bezbednosti, mirovnih studija i analize konflikata. Po stanovitu Edvarda Kolodzieja, bezbednost se moe definisati kao poseban oblik politike koji nastaje onog trenutka kada su akteri spremni da zaprete ili upotrebe silu kako bi postigli eljeni ishod.3 Iako ograniava pojam bezbednosti na pretnju odnosno upotrebu sile izmeu drutvenih aktera, ovakva definicija je izuzetnoDavid Baldwin, The concept of Security, Review of International Studies, no. 23, 1997, pp. 10-12 Edward Kolodziej, Security and International Relations, Cambridge: Cambridge University Press, 2005.3 2
5
korisna zbog toga to bezbednost definie kao oblik politikih odnosa. Zanimljiva je i definicija Arnolda Volfersa po kojoj bezbednost, u objektivnom smislu, meri odsustvo pretnji po usvojene vrednosti, dok u subjektivnom znaenju ona predstavlja odsustvo straha da e date vrednosti biti ugroene.4 Volfersova definicija je znaajna zbog toga to istie dve podjednako vane dimenzije bezbednosti, subjektivnu i objektivnu. Opte je poznato da, kako za pojedince, tako i za drutvene grupe, odsustvo straha moe biti podjednako znaajno, ako ne i znaajnije od objektivnog odsustva pretnji. 1.4 Istorijski razvoj pojma Re bezbednost (lat. scrtas, tis f.) u upotrebu su u prvom veku pre nae ere uveli rimski dravnik Ciceron i pesnik Lukrecije pod time podrazumevajui filozofsko i psiholoko stanje uma, odnosno subjektivno oseanje odsustva tuge i brige. Od perioda vladavine rimskog imperatora Avgusta (1. vek nae ere) kao i tokom Srednjeg veka, pojam bezbednosti upotrebljavan je u politikom smislu i bio dovoen u vezu sa pojmovima mira (lat. Pax Romana, Pax Christiana), slobode (lat. libertas) i postojanosti odnosno trajnosti vlasti (lat. securitas Augusti). U rimskoj mitologiji olienje bezbednosti je bilo ensko boanstvo Securitas. Poev od 16. veka, pojam bezbednosti se vezuje za javnu bezbednost (lat. securitas publica) koja se odnosila na zatitu podanika od strane vladara u miru kao i podrku podanika vladaru tokom rata.
Slika 1 Dinar iz doba Marka Opelija Markina
Arnold Wolfers, National Security as an Ambiguous Symbol, Political Science Quarterly, Vol. 67, No. 4, December, 1952, pp.481-502
4
6
Od Vestfalskog mira sklopljenog 1648. godine pa nadalje, suverene drave postaju najmoniji akteri u meunarodnom sistemu, koji jedini poseduju monopol nad legitimnom primenom fizike sile i koji ne priznaju nikakav vii politiki autoritet. Bezbednost je tako postala primarna funkcija suverene dravne vlasti. Za Tomasa Hobsa, koji je postavio temelje teorije suverenosti u 17. veku, suverena vlast nastaje tako to pojedinci, koji ive u prirodnom stanju u kome je ovek oveku vuk, tu vlast predaju vladaru koji im zauzvrat garantuje njihovu linu bezbednost. Kod Dona Loka, bezbednost odnosno mir, sigurnost i javna dobra, takoe predstavljaju glavni zadatak dravne moi. Od 17. do 20. veka, pojam bezbednosti vezuje se za pojam suverene dravne vlasti, njenu unutranju i spoljnu zatitu uz pomo policije, pravosudnog sistema, i drugih politikih, ekonomskih i vojnih instrumenata. Nakon Prvog svetskog rata, razvija se, po prvi put u meunarodnim odnosima, ideja o kolektivnoj bezbednosti, a dolazi i do razvijanja posebne naune discipline koja izuava meunarodne odnose. Meutim, pojam bezbednosti dobija na izuzetnom znaaju tek nakon Drugog svetskog rata. Za razliku od svoje prethodnice Drutva Naroda, Organizacija Ujedinjenih Nacija, osnovana 1945 godine, prepoznala je ulogu velikih sila (Savet bezbednosti) u ouvanju meunarodne bezbednosti, U lanu 42 povelje OUN pie: Ako Savet bezbednosti smatra da mere predviene u lanu 41. ne odgovaraju ili se pokae da su nedovoljne, Savet moe da preduzme akciju koja je potrebna radi odravanja ili uspostavljanja mira i bezbednosti u svetu vazduhoplovnim, pomorskim ili peadijskim snagama. Ve 1947. godine, u SAD je usvojen Zakon o nacionalnoj bezbednosti kojim su, izmeu ostalog, osnovani Savet za nacionalnu bezbednost kao i CIA. U Americi se nakon rata i sam sadraj pojma nacionalnog interesa promenio. Dok je u meuratnom periodu on bio vezan za ekonomsko blagostanje sada je postao sinonim za nacionalnu bezbednost. Tokom Hladnog rata pojam bezbednosti se odnosio pre svega na vojnu bezbednost drava. Za Keneta Volca, utemeljitelja neo-realistike kole miljenja i jednog od glavnih teoretiara Hladnog rata, opstanak i bezbednost predstavljaju centralnu brigu svake drave. Tokom Hladnog rata, kako na univerzitetima tako i u istraivakim institutima u Americi i Evropi pitanje bezbednosti poinje da se izuava u okviru zasebnih akademskih disciplina poput studija bezbednosti, studija rata odnosno stratekih studija kao i studija mira. 7
Krajem osamdesetih dolazi do dve znaajnih promena koje su uticale na poimanje koncepta bezbednosti. Prvo, to je pad Berlinskog zida i krah Sovjetskog saveza to je dovelo do nestanka bipolarne strukture meunarodnog sistema i zavretka Hladnog rata. Ovi dogaaju potisnuli su strah od nukeralnog rata i konvencionalnih oruanih sukoba velikih razmera u drugi plan, a u prvi plan stavili nevojne pretnje bezbednosti poput, na primer, propalih drava, unutranjih sukoba, terorizma i organizovanog kriminala. Druga velika promena, koja je uticala na poimanje bezbednosti jeste paradigmatska promena u drutvenim naukama od pozitivizma ka socijalnom konstruktivizmu. Osnove na kojima se temlji pozitivizam, filozofska tradicija koju je utemljio jo Ogist Kont u 19. veku, poivaju na materijalistikim i racionalistikim pretpostavkama da su drutvene injenice odvojene od vrednosti i da se one mogu otkriti i empirijski proveriti. Socijalni konstruktivisti doveli su u pitanje ove pretpostavke i uneli normativni, vrednosni element u drutvene i politike nauke. Njihova osnovna pretpostavka je da je sva drutvena stvarnost, pa tako i bezbednost, plod konstrukcije na koju presudno utiu ideacioni faktori poput ideja, identiteta i vrednosti. Kraj Hladnog rata i paradigmatska promena u drutvenim naukama uticale su na to da se koncept bezbednosti poinje proirivati i produbljivati. Koncept se proirio horizontalno sa isto vojne na ostale dimenzije drutva poput politike, ekologije, ekonomije itd. Najslikovitiji primer predstavlja prvi poslehladnoratovski Strateki koncept NATO saveza usvojen u novembru 1991. godine. U njemu se istie da su za razliku od predominantnih pretnji iz prolosti, preostali rizici po bezbednost Saveza multidimenzionalni i multidirekcionalni [...] Danas je mogue izvesti zakljuke iz injenice da bezbednost i stabilnost imaju politike, ekonomske, socijalne i ekoloke elemente kao i nezaobilaznu odbrambenu dimenziju.5 Uporedo sa promenama u strategijskom okruenju, deo akademske zajednice je takoe poeo postepeno da proiruje koncept bezbednosti sa vojnog na druge sektore. Meutim, koncept bezbednosti se proirio i vertikalno, naputajui dravu kao jedini referentan objekat bezbednosti (ono to se titi) i subjekat bezbednosti (onaj koji titi) ukljuivi pojedince, drutvo, region, globalni poredak itd. Osim toga, koncept se produbio u pogledu tumaenja koncepta bezbednosti. Drugim reima, za razliku od tradicionalnih5
NATO, Novi strateki koncept 1991,Dostupan na: http://www.nato.int/cps/en/natolive/official_texts_23847.htm [pristupljeno 18. januara 2010]
8
hladnoratovskih razmatranja bezbednosti koja su imala praktinu primenu u meunarodnoj real-politici, nakon Hladnog rata sve vie se koncept propituje sa stanovita sociologije, filozofije i mogunosti opte drutvene emancipacije. Teroristiki napadi od 11. septembra 2001. godine ponovo su preusmerili nain na koji se posmatra bezbednost. Sa jedne strane, intenziviran je ve postojei posthladnoratovski trend da nevojne i nedravne pretnje, kao to je na primer terorizam, dolaze u prvi plan. Meutim, dok je to tokom devedesetih godina 20. veka takav razvoj situacije bio tumaen kao relativno ohrabrujui, 11. septembar je pokazao svu razornost koju takve pretnje mogu imati po svetski mir i stabilnost. Stoga, neke drave posegnule su za tradicionalnim vojnim sredstvima u odbrani od novih nevojnih pretnji. Ovi dogaaju su razotkrili i tamnu stranu globalizacije, a meunarodni liberalni poredak doveli u dilemu, na koju ni dan danas nije pronaen adekvatan odgovor, a koja glasi: kako se boriti protiv globalnog terorizma, a ne podriti temelje slobodnog sveta? 1.5 Koncept bezbednosti
Zbog razliite politike upotrebe, ali i zloupotrebe pojma bezbednosti kao i este zabune oko njegovog znaenja, mnogi autori su se sloili da je koncept bezbednosti neodreen, zaputen, nedovoljno objanjen, elastian pa ak i sutinski sporan koncept, koji je u tolikoj meri vrednosno optereen, da je gotovo nemogue postii konsenzus oko jednog opte prihvaenog znaenja. Dejvid Boldvin tvrdi da postoji sedam pitanja na koja moramo dati odgovor kako bismo neki koncept bezbednosti specifikovali.6 Ta pitanja su (1) Bezbednost za koga? Ovo pitanje se odnosi na referentni objekat bezbednosti koji se eli zatititi kao to su pojedinac, drutvo, drava, meunarodni sistem itd. (2) Bezbednost za koje vrednosti? Vrednosti koje se ele zatititi mogu biti veoma razliite, a neke od njih su fiziki opstanak, politika nezavisnost, demokratija, slobodna trgovina itd. (3) Koliko bezbednosti? S obzirom da je apsolutna bezbednost utopija, koncept bezbednosti moe teiti samo ka odreenom nivou bezbednosti. (4) Od kojih pretnji? Pretnje mogu biti izazvane ljudskim ili
6
David Baldwin, The concept of security, Review of International Studies, Vol. 23, 1997, pp. 5-26.
9
prirodnim faktorom, posredne ili neposredne, vojne ili nevojne, stare i nove, simetrine ili asimetrine, kratkorone, srednjorone ili dugorone, a njihovi nosioci mogu biti akteri ili procesi. (5) Kojim sredstvima? Bezbednost moe biti dostizana razliitim sredstvima kao to su vojna, diplomatska, ekonomska, obavetajna, policijska itd. (6) Po koju cenu? U bezbednosti, kao i u ekonomiji nema besplatnog ruka'. Zbog toga, svaka bezbednosna politika uvek ima svoju ekonomsku i drutvenu cenu. Odgovor na ovo pitanje zavisi od toga da li bezbednost posmatramo kao primarnu vrednost (eng. prime value approach); jednu od centralnih vrednosti (eng. core value approach); ili marginalnu vrednost, ija upotrebna vrednost, zavisi od potreba koje iziskuje odreeni politiki i istorijski kontekst (eng. marginal value approach). (7) Za koji vremenski period? Iako zdravorazumski odgovor na ovo pitanje glasi za dugi vremenski period, poznato je da sredstva kojima se dostie dugorona bezbednost mogu imati negativne bezbednosne posledice na kratak rok i obrnuto. Na primer, ulaganje u obrazovanje i razvoj moda ne moe dati momentalne rezultate u borbi protiv terorizma, moe ak i preusmeriti sredstva neophodna za represivne i strateke aktivnosti, ali na dugi rok bez sumnje obezbeuje veu stabilnost i mir.
Koncept nacionalne bezbednosti spada meu centralne koncepte meunarodnih odnosa. Iako se radi o jednom politiki veoma monom konceptu, ne postoji saglasnost ta on tano podrazumeva. Dok prema elegantnom ali neodreenom stanovitu Dorda Kenana nacionalna bezbednost predstavlja fiziku netaknutost nacionalnog ivota, prema definiciji Voltera Lipmana nacija je, bezbedna u onoj meri u kojoj nije u opasnosti da mora da rtvuje svoje centralne vrednosti ukoliko eli da izbegne rat, i u onoj meri u kojoj je sposobna, ukoliko je izazvana, da te vrednosti sauva u tom ratu. Vojin Dimitrijevi istie etiri grupe vrednosti koje se imaju u vidu kada govorimo o nacionalnoj bezbednosti. To su opstanak (drave, nacije i stanovnitva), teritorijalni integritet, politika samostalnost i kvalitet ivota.7
Dimitrijevi, Vojin. Bezbednost i politika zajednica. U Reforma sektora bezbednosti zbornik radova, uredio Hadi, Miroslav, 19-48. Beograd: Centar za civilno vojne odnose & G17 Institut, 2003,
7
10
Jasno je da je centralni referentni objekat nacionalne bezbednosti najee sama drava. Ranije smo videli da nacionalna bezbednost ne mora uvek biti u harmoniji sa individualnom bezbednou. Odnos nacionalne bezbednosti sa meunarodnom bezbednou nije nimalo manje problematian. Nacionalna bezbednost se uvek postie ili ugroava u kontekstu meunarodnog politikog sistema. Budui da su glavne jedinice u tom sistemu suverene drave koje ne prihvataju nikakav vii politiki autoritet iznad sebe, glavna karaketeristika tog meunarodnog sistema jeste anarhija'. U takvom okruenju, mere koje jedna drava preduzima u ime svoje nacionalne bezbednosti mogu izazivati oseanje nebezbednosti u drugoj dravi. Ono to se u jednoj dravi sprovodi u defanzivne svrhe, u drugoj dravi se doivljava ka ofanzivna mera. Zbog toga druga drava preduzima svoje defanzivne mere koje onda prva doivljava kao pretnju po svoju bezbednost. Ovaj zaarani krug, koji karakterie odnose izmeu drava u uslovima anarhije i oteava saradnju meu njima, Don Herc je jo pedesetih godina nazvao bezbednosnom dilemom.Ona se odnosi na situaciju u kojoj dve drave bivaju uvuene u konflikt iako nijedna to nije elela poto se defanzivni postupci jedne drave interpretiraju kod druge kao ofanzivni postupci. Neizvesnost povodom namera druge strane vodi ka spirali nepoverenja, trci u naoruanju i konano u rat. Time se pokazuje kako sprovoenje nacionalnih politika koje u obzir uzimaju samo svoje nacionalne interese zapravo dovodi sve drave u situaciju nebezbednosti, razotkrivajui time i prektinu ogranienost smog koncepta nacionalne bezbednosti.
1.6 Bezbednosni sektori
Tokom Hladnog Rata re bezbednost se odnosila pre svega na vojnu bezbednost suverenih drava. Nakon pada Berlinskog zida, dolazi do proirenja bezbednosti sa isto vojnog na nevojne sektore. Drave su sve manje bile zabrinute da e biti vojno ugroene od drugih drava. Njihovu panju poele su da preokupiraju nove pretnje poput migracija, slabljenja drava, klimatskih promena, terorizma, pandemija itd. Buzan, Viver i Vilde, istaknuti predstavnici tzv. Kopenhake kole studija bezbednosti, razvili su sektorski pristup bezbednosti kako bi sistematizovali ove novonastale okolnosti. Prema sektorskom pristupu postoji pet bezbednosnih sektora:
11
vojni, politiki, ekonomski, socijetalni i ekoloki.8 Iako u stvarnosti veina bezbednosnih problema predstavlja kombinaciju vie bezbednosnih sektora, sektorski pristup je veoma zahvalan za analizu kompleksne drutvene stvarnosti. Bezbednosni sektori su karakteristini po odnosima i referentnim objektima koji su u njima dominantni. U vojnom sektoru kljuni su odnosi moi izmeu drava. Referentni objekat u vojnom sektoru je teritorijalni integritet drava. Najuestalija pretnja u vojnom sektoru je vojna invazija odnosno oruana agresija spolja. Na primer, glavni bezbednosni izazov u posleratnoj Evropi bio je strah od invazije odnosno nuklearnog rata izmeu supersila. Politiki sektor karatkeriu odnosi autoriteta, a glavni referentni objekat je organizaciona stabilnost socio-politikog ivota. Radi se o socio-politikoj koheziji unutar jedne drave, odnosno o legitimitetu koji njene ustanove uivaju kod stanovnitva. Jedna drava na primer moe biti vojno mona kao npr. SSSR ali politiki izuzetno slaba. U ekonomskom sektoru su kljuni trgovinski odnosi a referentni objekat mogu biti blagostanje jedne drave odnosno njen postojei ekonomski poredak. Buzan, Viver i Vilde smatraju da u liberalnom kapitalizmu jedini referentni objekat u ekonomskom sektoru moe imati znaaj jeste meunarodni liberalni ekonomski poredak. Slanje vojnih brodova uz somalijsku obalu od strane meunarodne zajednice kako bi se spreilo piratstvo na moru i omoguila nesmetana meunarodna trgovina moe biti primer kako se ekonomska pretnja suzbija vojnim sredstvima. Socijetalni bezbednosni sektor karakteriu odnosi izmeu kolektivnih identiteta. Kljuni referentni objekat jeste identitet jedne zajednice, koji moe biti izgraen na razliite naine: uz pomo nacije, religije, rase, civilizacije ili neeg sasvim drugog. Socijetalna bezbednost je sposobnost drutva da ouva svoje sutinske osobine usled promenljivih okolnosti i uprkos moguim ili stvarnim pretnjama.9 U tekstu iz 2008. godine Vejver je opisuje kao odbranu identiteta od opaenih pretnji, ili jo preciznije odbranu zajednice od opaenih pretnji po njenu bezbednost.10 Konano u ekolokom
Treba razlikovati bezbednosni sektor (npr. vojni, socijetalni itd) od sektora bezbednosti koji se odnosi na sve aktere u jednom drutvu koji su zadueni za legitimnu upotrebu i kontrolu fizike sile i prinude (npr. vojska, policija, slube bezbednosti, parlament itd). 9 Ole Waever, Barry Buzan, Morton Kelstrup, and Pierre Lemaitre, Identity, Migration and the New Security Agenda in Europe, London: Pinter, 1993, p.23. 10 Ole Waever, The Changing Agenda of Societal Security, in Globalization and Environmental Challenges, Reconceptualizing Security in the 21st Century, ed. Hans Gunter Brauch, Ursula Oswald Spring, Czeslaw Mesjasz, John Grin, Pal Dunay, Navnita Chadha Behera, Bechir Chourou, Patricia Kameri-Mbote, P. H. Liotta, Berlin Heidelberg: Springer, 2008, p. 281.
8
12
bezbednosnom sektoru vani su odnosi izmeu oveka i prirode, a kljuni referentni objekat predstavlja biosfera kao garant opstanka oveka. Nju mogu ugroziti neposredne (zagaenje) ili posredne (klimatske promene) posledice ovekovog delovanja. 1.8 Zakljuak Pojam bezbednosti je menjao svoje znaenje kroz istoriju. Danas postoji veliki broj definicija bezbednosti koje zavise od konteksta u kome se ovaj termin upotrebljava. U politikim naukama i meunarodnim odnosima on predstavlja jedan od centralnih pojmova, a nastala je i zasebna pod-disciplina (studije ili nauka o bezbednosti) u ijem centru panje se nalazi ovaj pojam. Tokom Hladnog rata bezbednost je pre svega imala dravo-centrino i vojno znaenje. Mogunost nuklearnog ili konvencijalnog rata meu super silama bila je centralna bezbednosna preokupacija. Danas se pojam bezbednosti proirio horizontalno sa vojnog na druge sektore kao i vertikalno sa drave na ostale nivoe i aktere. Tako su nastali pojmovi poput ekonomske, socijetalne, ekoloke, politike, ljudske, kolektivne i globalne bezbednosti.
Pitanja: 1. Da li je koncept bezbednosti sutinski sporan? 2. ta predstavlja referentni objekat u socijetalnom sektoru bezbednosti? 3. Koje kljune vrednosti titi nacionalna bezbednost? 4. Koji su dominantni odnosi moi u razliitim bezbednosnim sektorima? 5. Da li je mogue napraviti hiejrarhizaciju meu Dimitrijevievim centralnim vrednostima nacionalne bezbednosti?
Studija sluaja: Uporedi evropsku i ameriku strategiju bezbednosti koristei Boldvidnova pitanja.
13
Preporuena literatura: Dimitrijevi, Vojin. Bezbednost i politika zajednica. U Reforma sektora bezbednosti zbornik radova, uredio Hadi, Miroslav, 19-48. Beograd: Centar za civilno vojne odnose & G17 Institut, 2003 Baldwin, David. The concept of Security. Review of International Studies, no. 23, (1997): 5-26
14
2. RAZVOJ STUDIJA BEZBEDNOSTI
Sadraj: 2.1 Uvod 2.2 Pokretake snage studija bezbednosti 2.3 Temelji studija bezbednosti 2.4 Strateke studije tokom Hladnog rata 2.5 Alternativni tokovi studija bezbednosti tokom Hladnog rata 2.6 Studije bezbednosti nakon Hladnog rata 2.7 Ontoloko-epistemoloka klasifikacija teorijskih pristupa u studijama bezbednosti 2.8 Zakljuak
2.1 Uvod
Studije bezbednosti nastale su nakon Drugog svetskog rata kao poddisciplina nauke o meunarodnim odnosima koja se bavi fenomenom rata.11 Stiven Volt definie studije bezbednosti kao studije pretnje, upotrebe i kontrole vojne sile.12 Poto nacionalna bezbednost ne zavisi samo od vojne moi i poto vojne pretnje nisu jedine koje ugroavaju dravu Volt u studije bezbednosti ukljuuje i neke druge oblike upravljanja dravom poput diplomatije, upravljanja krizom, kontrole naoruanja itd. Meutim, zbog porasta znaaja nevojnih pretnji bezbednosti i sve intenzivnijeg preplitanja unutranjih i spoljnih fenomena, ovakav stav je danas sve tee odbranjiv. Predmet studija bezbednosti se proirio i produbio i danas se moe definisati kao studije pretnje, upotrebe i kontrole sile, prinude i specijalnih bezbednosnih mera. Tako definisan predmet pored vojnih pretnji ukljuuje i nevojne pretnje poput politikih, socijetalnih, ekonomskih i ekolokih pretnji. Osim toga, pored nacionalne bezbednosti, ovako definisan predmet obuhvata i ostale nivoe analize poput ljudske, regionalne i globalne bezbednosti. Nae je stanovite da danas studije bezbednosti sve
Neki autori ovu disciplinu nazivaju Nauka o bezbednosti. Vidi: Dragan Simi, Nauka o bezbednosti: Savremeni pristupi bezbednosti, Beograd: Slubeni list, 2002. 12 Stephen Walt, The Rennaissance of Security Studies, International Studies Quarterly, Vol.35, No.2, 1991. p.212
11
15
vie predstavljaju zasebnu akademsku disciplinu koja se nalazi na razmei nekoliko disciplina i poddisciplina politikih nauka pre svega meunarodnih odnosa, analize spoljne politike, nauke o policiji, obavetajnih studija i politike teorije kao i mnogih drugih akademskih discliplina koje se nalaze u irem korpusu drutvenih nauka poput izmeu ostalog meunarodnog prava, politike teorije, sociologije i socijalne psihologije. Razvoj studija bezbednosti je poeo u SAD kasnije se proirio najpre na ostatak Zapada pa i itav svet. Do danas one su postale jedna od najdinaminijih disciplina politikih nauka. U narednom delu teksta najpre emo videti zbog ega je to tako, odnosno koje su pokretake snage studija bezbednosti. Zatim emo se osvrnuti najpre na pred (istoriju) studija bezbednosti, a zatim i na njihov razvoj od Drugog svetskog rata do danas. 2.2 Pokretake snage studija bezbednosti
Beri Buzan i Lene Hansen identifikovali su pet osnovnih snaga koje su pokretale razvoj studija bezbednosti od kraja Drugog svetskog rata do danas.13 To su politika velikih sila, tehonoloki razvoj, kljuni dogaaji, interna dinamika akademskih studija i institucionalizacija studija bezbednosti. (a) Politika velikih sila moe biti podeljena na tri pod elementa: dostribucija moi izmeu vodeih drava, obrasci prijateljstva i neprijateljstva meu njima i nivo njihovog intervencionizma. Od samog poetka Hladnog rata, studije bezbednosti tada zvane strateke studije, bavile su se odnosima izmeu SAD i SSSR. Nakon uruavanja SSSR politika velikih sila nastavila je da pokree interesovanje i razvoj studija bezbednosti. Otvorila su se pitanja najpre stabilnosti unipolarnosti a sada i nastajue multipolarnosti. (b) Tehnologija je drugi faktor koji utie na razvoj studija bezbednosti. Razvojem novih tehnologija se menja priroda bezbednosnih pretnji i povredljivosti referentnih objekata. Razvoj nuklearne tehnologije tokom etrdesetih godina bio je preduslov za razvoj stratekih studija. Kasnije usavravanje sredstava isporuke u vidu usavravanja
Barry Buzan and Lene Hansen, Editors Introduction, in International Security, Vol.1 The Cold War and Nuclear Deterrence, London: Sage, 2007. pp.xvii-xl
13
16
balistikih i krstareih raketa kao i odbrambenih sistema poput strateke odbrambene inicijative usmerilo je istraivaki dnevni red studija bezbednosti. Dananji ratovi uglavnom predstavljaju asimetrine sukobe u relativno urbanim sredinama. U takvim uslovima neke druge tehnologije dolaze u prvi plan. Na strani slabijeg to su lako i lino naoruanje poput runih protivtenkosvskih granata, popularnih kalanjikova kao i razne improvizovane eksplozivne naprave. Na drugoj strani, tehnologije koje su neophodne jaoj strani jesu bolja komunikacija, superiornije kretanje, bolja odbrana oklopnih vozila itd. U nekim delovima sveta gde je HIV bezbednosna pretnja broj jedan, razvoj retroviralne tehnologije moe biti od egzistencijalnog znaaja. U nekim drugim delovima sveta to moe biti tehnologija alternativne energije. Na primer, Izraelski naunici intenzivno rade na razvijanju tehnologije za prkupljanje solarne enegije. Njihov cilj nije samo stvaranje energetske nezavisnosti poto su jedna od retkih bliskoistonih drava koje nemaju izvore gasa i nafte.14 Njihov cilj je da smanje zavisnost sveta od fosilnih izvora energije i tako umanje profit i mo arapskog sveta koji zavise upravo od potranje za naftom i gasom. Sa druge strane sveta, u razvijenom zapadnom svetu, sve je izraenija potreba za alternativnim izvorima energije i zbog svesti od opasnosti od globalnog zagrevanja. Sve intenzivnija upotreba biometrijske tehnologije takoe je pokrenula mnogobrojne akademske diskusije. Ukratko, razvoj tehnologije uticao je kako na bezbednosnu dinamiku u svetu tako i na akademsko promiljanje bezbednosti. (c) Trei faktor u razvoju studija bezbednosti su istorijski dogaaji. Neki od dogaaja koji su najvie uticali na akademsku misao bili su Prvi svetski rat, kubanska kriza 1962. godine, kraj Hladnog rata i teroristiki napadi 11. septembra 2001. godina i rat u Jugoslaviji. Svaki od ovih dogaaja izazvao je veliku panju akademske zajednice to je rezultiralo novim konceptima. Izuavanje Prvog svetskog rata je posluilo za razvoj ideje o bezbednosnoj dilemi; kubanska kriza je koristila za ideju o birokratskoj politici; neoekivani kraj Hladnog rata je okrnjio reputaciju tradicionalnih teorija bezbednosti i otvorio put alternativnim pristupima; rat u Jugoslaviji ukazao je na znaaj identiteta za razumevanje bezbednosne dinamike, a teroristiki napadi na SAD 11. septembra otvorili su sezonu diskusija o asimetrinim pretnjama.
14
Nedavno je kod Haife u mediteranskom moru otkrivena velika koliina gasnih rezervi.
17
(d) Sledea pokretaka snaga u razvoju studija bezbednosti jeste interna dinamika akademskih debata. Od pedesetih godina pa sve do kraja Hladnog rata, studije bezbednosti oslanjale su se prevashodno na pozitivizam koji karakterie prirodne i ekonomske nauke. One su povremeno uvozile i znanja iz drutvenih discilpina poput kognitivne psihologije (opaanja u bezbednosnoj politici) ali je to bio vie izuzetak nego pravilo. Meutim, tokom osamdesetih godina a posebno nakon Hladnog rata dolazi do velikog raskola izmeu tradicionalnih pozitivistikih pristupa koji su insistirali na pozitivizmu prirodnih i ekonomskih nauka i alternativnih postpozitivistikih pristupa koji su se sve vie oslanjali na interpretativne epistemologije aktuelne u drutvenim naukama. Prirodno, to je dovelo i do snanije integracije sa nalazima drugih disciplina poput lingvistike, sociologije, filozofije, feministikih i postkolonijalnih studija, politike teorije, antropologije itd. (e) Konano, peti inilac koji je pokretao studije bezbednosti bila je njihova postepena institucionalizacija. Na univerzitetima, pre svega u SAD i Velikoj Britaniji a kasnije i u drugim delovima sveta razvijaju se najpre poslediplomski programi iz stratekih studija i studija nacionalne bezbednosti. Takoe, na Zapadu se osnivaju instituti i trustovi mozgova (eng.think tanks) koji dobijaju sredstva od drave da razmatraju odreena bezbednosna pitanja. U oblasti stratekih studija najpoznatiji su RAND u SAD i IISS u Velikoj Britaniji. U Evropi se razvija itav niz institucija sa malo jaim normativnim predznakom koje se bave studijama mira. To su instituti za istraivanje mira u tokholmu (SIPRI), Kopenhagenu (COPRI), Oslu (PRIO i NUPI), Franfurtu (PRIF) itd. Konano, razvijaju se i nauni asopisi koji se bave bezbednou poput International Security, Security and Cooperation, European Security, Security Dialogue bez kojih naravno nema razvoja akademske discipline. U Srbiji studije bezbednosti poele su da se institucionalizuju relativno kasno. Institucija na kojoj je u Srbiji zapoeto izuavanje studija bezbednosti ako se izuzme sistem vojnog, policijskog i obavetajnog obrazovanja bio je Fakultet narodne odbrane. Osnovan 1978. godine prerastao je u Fakultet civilne-odbrane 1990. godine, a u Fakultet bezbednosti 2006. godine. Druga institucija u kojoj postoji program iz Studija bezbednosti jeste Fakultet politikih nauka. Od nedavno funkcionie i Akademija za diplomatiju i bezbednost. U nevladinom sektoru postoji 44 organizacije
18
koje se deklarativno bave bezbednosnim temama.15 Meutim, ima samo nekoliko trustova mozgova koji su aktivni u istraivakoj oblasti i to su Centar za civilno-vojne odnose, ISAC Fond i Centar za bezbednosne studije. Konano, to se tie asopisa, postoje samo tri publikacije koje se neposredno bave bezbednosnim temama i to su Ljudska bezbednost, Bezbednost Zapadnog Balkana i Revija za bezbednost. 2.3 Temelji studija bezbednosti
Iako su studije bezbednosti kao disciplina nastale nakon Drugog svetskog rata, ljudi su mnogo ranije poeli da razmiljaju na sistematizovan nain o pitanjima rata i mira kao i o bezbednosti pojedinaca. Edvard Kolodzej smatra da postoje tri autora koja su postavila temelj savremenim studijama bezbednosti. To su Tukidid, Hobs i Klauzevic. Meutim, bila bi prava nepravda napraviti temelj studija bezbednosti na mislima trojice realista. Zbog toga ovom trijumviratu pridruujemo i jednog idealistu: Imanuela Kanta.16 Tukidid (od 460. do 395. p.n.e.) U svom delu Peloponeski rat iz 431. godine p.n.e. antiki istoriar Tukidid koji je i sam sluio kao general u atinskoj vojsci nudi objanjenje Peloponeskih ratova koji su se u petom veku p.n.e. vodili izmeu Delfske lige na elu sa Atinom i Peloponeske lige na elu sa Spartom.17 Kao uzrok rata Tukidid je navodi rast moi Atine i strah koji je to izazvalo u Sparti. Posebno je znaajan uveni Meljanski dijalog u kome predstavnici Atine pokuavaju da ubede predstavnice ostrva Milos da im se pridrue u ratu protiv Sparte. Meutim, Meljani ele da ostanu neutralni. U odbranu svog stava, oni se pozivaju na pravdu, milost ali i na svoje bogove. Sa druge strane, Atinjani se plae da ukoliko dopuste Meljanima da ostanu neutralni, takav izbor mogu sutra napraviti i neki drugi njihovi saveznici. Najgore od svega, oni prete Atinjanima da e prii Sparti ukoliko Atijnani ne odustanu od svojih pritisaka. Ovo Atinjane posebno brine te oni odbijaju zahtev Meljana i poruuju im da snani rade ono to mogu aPodatak dobijen tokom istraivanja Mapiranje i monitoring refrome sektora bezbednosti koje je Centar za civilno vojne odnose sproveo 2007-2008.godine. Izvor: Godinjak reforme sektora bezbednosti u Srbiji, Beograd: Centar za civilno-vojne odnose, 2009. 16 Edward A. Kolodziej, Security and International Relations, Cambridge: Camdbridge University Press, 2005. 17 Tukidid, Peloponeski rat, Beograd: Prosveta, 1999.15
19
slabi trpe ono to moraju. Meljani odbijaju ponudu Atinjana i poruuju da ele da ostanu njihovi prijatelji ali niiji neprijatelji. Atinjani opkoljavaju Milos, ubijaju sve odrasle Meljane, ene i decu alju u ropstvo i kolonizuju ostrvo. Atina je dobila tu bitku ali je na kraju izgubila rat. Iako je Sparta neko vreme bila dominantna, iscrpljen od borbi ceo grki svet e ubrzo pasti u ruke Filipa Makedonskog.http://en.wikipedia.org/wiki/Might_makes_right Tukidid nije samo otac istorijske nauke ve je i prvi autor koji je prepoznao bezbednosnu dilemu. U toj situaciji ponaanje jedne drave u cilju poveanja sopstvene bezbednosti ini to da se druga osea manje sigurnom. Ovo pokree spiralu akcije i reakcije koja strane uvlai u sukob koji nijedna nije elela. Rast moi Atine je uplaio Spartu i ostale grke gradove drave, pa i Milos. Atina, u strahu od jaanja Peloponeske lige unitava Milos koji eli da ostane neutralan. Time stvara jo vei strah kod ostalih gradova drava to na kraju dovodi do poraza Atine. Pored bezbednosne dileme, Tukidid je takoe pokazao i ogranienja politike koja bezbednosnu dilemu pokuava da prevazie iskljuivo oslanjanjem na prinudu i vojnu mo. Atina je napravila tu greku poto je svoju bezbednost videla iskljuivo u odnosima moi sa koalicijom oko Sparte. Umesto toga, Atina je mogla da bude hegemon koji uvaava bezbednosne strahove drugih i da ispregovara kolektivni dogovor koji bi celokupni grki svet spasao od unitenja. Tomas Hobs (1588-1679) Dok je Tudikid analizirao bezbednosnu dilemu izmeu kolektiva, Tomas Hobs se u svom delu Levijatan bavio bezbednosnom dilemom izmeu ljudi.18 U njihovoj je prirodi da zadovolje svoje elje, za bogatstvom, statusom i moi. S obzirom na ograniene resurse koji postoje na zemlji ne mogu svi ljudi biti zadovoljeni. Ova utopija je nedostina ak i kada bi resursi bili na domak ruke poto neke stvari poput statusa i moi imaju vrednost samo ukoliko ih ne poseduju svi. Kada ne mogu stei ono to ih zanima na neki drugi nain ljudi pribegavaju nasilju. Zbog toga je u prirodnom stanju ovek oveku vuk i vlada rat sviju protiv svih, a ljudski ivot je usamljen, bedan, gadan, brutalan i kratak. Kako bi izbegli ovakvo stanje, pojedinci18
Tomas Hobs, Levijatan: ili materija oblik i vlast drave crkvene i graanske, Ni: Gradina, 1991.
20
se dogovaraju da svoje prirodno pravo na upotrebu sile prenesu na Levijatana odnosno dravu. Tako ona stie, da iskoristimo Veberovu definiciju monopol nad legitimnom upotrebom fizike sile. Njen zadatak jeste da osigura bezbednost svih pojedinaca kako od njih samih tako i od drugih drava. Inspirisan verskim i graanskim sukobima sedamnaestovekovne Engleske, Hobs je prepoznao individualnu bezbednosnu dilemu kao elementarni ljudski problem. Kao jedini nain da se ova individualna bezbednosna dilema i stanje anarhije prevazie jeste stvaranje zajednike mnogo vee sile, koja e brinuti o tome da svi pojedinci unutar jedne politike zajednice budu bezbedni. Pomalo paradoksalno za jednog od utemeljitelja realistike misli, Hobs je tako postao prvi teoretiar kolektivne bezbednosti. Problem anarhije i prirodnog stanja se meutim sa individualnog nivoa premeta na nivo izmeu drava. Karl Fon Klauzevic (1780-1831) U stanju meunarodne anarhije, drave se kao i pojedinci u prirodnom stanju nadmeu za status, mo i profit. Ukoliko ne mogu da ih steknu politikim putem one pribegavaju ratu koji Klauzevic u svom kapitalnom delu O ratu definie kao produetak politike drugim sredstvima.19 Uslovi stalnog konflikta meu dravama vode ka situaciji istog rata, sukoba u kome nema nikakvih prepreka da dve drave odmere u potpunosti svoje materijalne kapacitete za unitenje u skladu sa logikom moi. Francuska revolucija, stvaranje stajaih armija, nacionalizam i demokratizacija nasilja stvorili su pretpostavke za voenje istog odnosno totalnog rata. Samo nematerijalna ogranienja poput kulturnih, pravnih i moralnih normi mogu spreiti tragediju totalnog rata. Najbolji primer spiralnog ulaska iz ogranienog u totalni rat kao i sve njegove destruktivnosti bio je Drugi svetski rat. Nacistika Nemaka u ovaj sukob ula je sa doktrinom blickriga, odnosno munjevitog rata. Meutim, nakon prvih gubitaka na istonom frontu (bitka za Staljingrad) kao i na severnoafrikom ratitu (bitka kod El Alameina) Trei Rajh je preao na doktrinu totalnog rata. To je najavio po prvi put ministar za propagandu Jozef Gebels u svom uvenom govoru u sportskoj palati u Berlinu februara 1943. godine. On je tada postavio pitanje gotovo hipnotisanoj publici Da li elite totalni rat? Ukoliko je neophodno, da li elite rat
19
Karl fon Klauzevic, O ratu, Beograd: Vojno Delo, 1951.
21
totalniji i radikalniji od bilo ega to moemo da zamislimo danas?. Publika je ekstatino aklamirala. Dve godine kasnije Evropa je bila zatprana ruevinama, velike sile su osnovale OUN a svet je poeo da shvata prednosti kolektivne bezbednosti. Imanuel Kant (1724-1804) Poslednji autor koji je udario temelje studijama bezbednosti bio je nemaki filozof Imanuel Kant. U svojoj knjizi Veni mir iz 1795. godine Kant iznosi svoj projekat venog mira.20 Veni mir imao bi preliminarne i definitivne lanove. Meu preliminarnim lanovima je zabrana tajnih sporazuma koji sadre klicu rata, zabrana nasleivanja i poklanjanja drava, ukidanje stajaih vojski, zabrana zaduivanja radi voenja rata, nemeanje u unutranje poslove i zabrana neasnih ratnih lukavtina. Postoje i tri definitivna lana venog mira meu dravama. Prvo drave treba da budu republike. Drugo, da se te republike ujedine u federaciju slobodnih drava. Konano, da ljudi imaju pravo da na stranoj teritoriji ne budu prihvaeni neprijateljski. Posebno je za studije bezbednosti znaajan prvi definitivni lan. Njega Kant brani obrazloenjem da su republike miroljubivije od despotija. On pie da ukoliko se trai saglasnost od za rat od svih graana kao to predvia republikanski ustav onda nema nita prirodnije no to da e oni dobro promisliti pre nego se upuste u tako opasnu igru da svojim glasovima sebi nametnu sve patnje rata..21 Ova teorija po kojoj su republike miroljubivije od ostalih oblika vlasti kasnije je nazvana monadinom teorijom demokratskog mira.22 Njeno polazite da pitanja mira i rata zavise od prirode reima inspirisae itav korpus istraivanja unutar studija bezbednosti u drugoj polovini dvadesetog veka. 2.4 Strateke studije tokom Hladnog rata
Razaranja koja je doneo prvi svetski rat dovela su do sve izraenije svesti da se meunarodni problemi moraju ozbiljno i nauno izuavati. Ovaj stav najbolje ilustruje
Imanuel Kant, Veni mir: filozofski nacrt, Valjevo: Gutenbergova galaksija, 1995. Treba imati u vidu da je Kant razlikovao republiku (u kome su izvrna i zakonodavna vlast podeljene i reprezentativne) od demokratije koju je shvatao u direktnom antikom pogledu u kome nema reprezentativnosti. 22 Kasnije je razvijena i dijadina teorija demokratskog mira. Po njoj demokratije nisu sklone ratovanju sa drugim demokratijama.21
20
22
tadanja izjava francuskog premijera ora Klemensoa da je rat suvie ozbiljna stvar da bismo je prepustili generalima. Prva katedra za meunarodne odnose nastala je na velkom univerzitetu Aberistvit 1919. godine, a druga na Londonskoj koli za ekonomiju godinu dana kasnije. Prvi meuratni profesori meunarodnih odnosa bili su liberali i sledbenici idealistikih ideja Imanuela Kanta.23 Meutim, uprkos nastanku nauke o meunarodnim odnosima pitanja strategije i vojnih poslova bila su i dalje izuavana u okviru profesionalnih vojnih institucija i donekle u okviru vojne i diplomatske istorije. Tek tokom Drugog svetskog rata e civili po prvi put uestvovati u vojnom planiranju. To je utrlo put stvaranju studija bezbednosti nakon zavretka rata. Strateke studije predstavljaju glavni tok studija bezbednosti tokom itavog Hladnog rata. Stiven Volt njihov razvoj deli u tri faze: zlatno doba, faza opadanja i faza renesanse.24 Budui da su se glavni tokovi ovih akademskih izuavanja bavili prevashodno vojnom strategijom, ona se esto nazivaju stratekim studijama. Zlatno doba trajalo je od 1955. do 1965. godine. Glavna preokupacija stratekih studija u ovom periodu bilo je izuavanje upotrebe nuklearnog oruja. Razvoj novih tehnologija poput lansiranja Sputnika od strane Sovjeta 1957. godine pokrenuo je trku u naoruanju ali i pokuaje da se razvije teorijsko razmiljanje o nuklearnom ratu. Veina ovih radova bila je zasnovana na pretpostavci o racionalnim akterima i teoriji igara. Tako su nastali prvi radovi o odvraanju, eskalaciji, kontroli naoruanja, stabilnosti bipolarnog sistema, ulozi konvencionalnih snaga i ogranienog rata u nuklearnom ratu itd.25 Veina ovih prvih istraivanja obavljana su pod okriljem trustova mozgova (eng. think tanks) poput RAND korporacije i po narudbi ministarstva odbrane SAD. Na alost, ovi radovi bili su prilino asptraktni i nedostajala im je emprijska podloga. Veina podataka o nuklearnoj moi je bila
Osnivai prvih katedri meunarodnih odnosa na Univerzitetima Aberistvit (Dejvid Dejvis) i na Londonskoj koli za ekonomiju (Filip Noel Bejker) takoe su bili idealisti i snani podravaoci Drutva naroda i razoruanja. Ipak, nemogunost Drutva naroda da sprei izbijanje jo jednog svetskog sukoba kao da je vakcinisalo narednu generaciju profesora i istraivaa meunarodnih odnosa protiv idealizma. Oni e gotovo pola veka nakon toga uglavnom biti realisti. 24 Stephen Walt, The Rennaissance of Security Studies, International Studies Quarterly, Vol.35, No.2, 1991, pp 211-239 25 Neka od najuticajnijih dela iz ovog perioda su Bernard Brodie, The Absolute Weapon, New York: Harcourt, Brace. 1946; Albert Wohlstetter,The Delicate Balance of Terror, Foreign Affairs, Vol.37, No.2, 1959, pp.211-234.; Kenneth Waltz, The Stability of a bipolar World, Daedalus, Vol.93, No.3, 1964.
23
23
klasifikovana, a osim napada na Hiroimu i Nagasaki 1945. godine nije bilo istorijskog iskustva u odnosu na koje bi se vrile teorijske generalizacije. Od 1965. do 1975. godine dolo je do opadanja interesovanja za studije bezbednosti. Najpre, zbog poveanja obima nuklearnog arsenala kao i zbog nuklearizovanja podmornica, razvila se mogunost drugog udara. Drugim reima, prvi nuklearni udar nije vie predstavljao garant pobede u nuklearnom ratu. S obzirom da su nuklerane sile, nakon prvog udara mogle da izvre odmazdu, stvar se dosta iskomplikovala. Takoe do 1964. godine pet drava na svetu imale su nuklearno oruje.26 Sve to je otealo precizna predvianja o eskalaciji i ishodima nuklearnog sukoba. Zatim, rat u Vijetnamu i snaan antiratni pokret prevashodno na amerikim univerzitetima uinio je strateke studije u velikoj meri nepopularnom istraivakom disciplinom. Takoe detant u odnosima izmeu super sila rairio je uverenja o smanjenju uloge vojne sile, i o poveanju znaaja ekonomije u meunarodnim odnosima.27 To je vreme nastanka i uspona nove discipline u nauci o meunarodnim odnosima - meunarodne politike ekonomije. Faza renesanse poinje 1975. i trajae sve do 1990. Godine. Do obnove interesovanja dolazi iz nekoliko razloga. Vijetnamski rat se zavrio 1975. Godine, a etiri godine kasnije je zapoeo i tzv. drugi Hladni rat sa SSSR-om. Uporedo sa tim, 1976. godine se osniva i asopis Harvardskog univerziteta International Security, a velike fondacije poput Karnegi, Mekartur, Ford i Olin poinju ozbiljnije da finansiraju nauna istraivanja u oblasti studija bezbednosti. Konano, doi e i do boljeg pristupa podacima to je otvorilo put kvalitetnijim empirijskim istraivanjima. Konano, doi e i do boljeg pristupa podacima to je otvorilo put kvalitetnijim empirijskim istraivanjima. U ovom periodu dolazi do oslanjanja na druge discipline drutvenih nauka poput istorije, studija mira, meunarodne politike ekonomije i organizacione teorije. Hipoteza o racionalnosti aktera se dovodi u pitanje i istie se sve vie uloga ideja. Za razliku od zlatnog doba koje je bilo skoro iskljuivo posveeno nuklearnom ratu, sada se sve vie panja okree konvencionalnim oruanim sukobima. Na dnevni red dolazi i diskusija o velikoj strategiji SAD.
SAD su razvile nuklearno oruje 1945, SSSR 1949, Velika Britanija 1952, Francuska 1960. a Kina 1964. godine. 27 Robert O. Keohane and Joseph S. Nye, Transnational Relations and World Politics, Cambridge: Harvard University Press, 1972.
26
24
Posebno produktivan je bio teorijski razvoj u ovom periodu sobzirom da dolazi do revizije ideja klasinog realizma i nastanka neorealizma.28 2.5 Alternativne struje u studijama bezbednosti tokom Hladnog rata Uporedo sa glavnim tokovima stratekih studija teklo je nekoliko alternativnih pravaca u studijama bezbednosti: studije mira, proirivai, postkolonijalni pristup, poststrukturalisti i feministi. Studije mira predstavljale su najsnaniju alternativu, i bile su najinstitucionalizovanije kroz mirovni pokret i ranije pomenute mirovne institute. Iako je meu istraivaima mira bilo dosta razlike u pogledu pristupa ono to e ih spojiti to je sumnja u pretpostavke stratekih studija o racionalnosti aktera i stabilnosti bipolarnog sveta. Dok su neki autori poput Karla Sagana zadrali dravovojno centrian pogled na svet, drugi autori e ukazati na nasilje prema pojedincu kao to je to uinio Johan Galtung.29 1982. godine je usvojen i izvetaj vedskog premijera Olofa Palmea o Zajednikoj bezbednosti.30 Ovaj izvetaj je znaajan zato to je ukazao na to da je nuklearno oruje dovelo dve supersile do takve strateke meuzavisnosti u kojoj unilateralni potezi u cilju poveanja nacionalne bezbednosti ne poveavaju bezbednost ve samo dovode do trke u naoruanju i poveanja ansi za meusobno unitenje. Zajednika bezbednost je zapravo dugoroni proces koji treba takvo razmiljanje da zameni novim miljenjem o nedeljivoj zajednikoj bezbednosti u cilju prevazilaenja bezbednosne dileme. Pored studija mira, druga alternativa koja se poela razvijati tokom osamdesetih godina jesu proirivai studija bezbednosti. Njihov glavni argument bio je da vojnocentrian pogled na bezbednost proputa znaajnu dinamiku koja se odvija u drugim nevojnim sektorima. Meu prvima koji su predloili proirenje bezbednosti bili su Beri Buzan i Riard Ulman.31 Budui da im je polje daleko ire, Buzan je
Kenet Volc, Teorija meunarodne politike, Beograd: Centar za civilno-vojne odnose, 2008. Carl Sagan, Nuclear War and Climatic Catastrophe: Some Policy Implication Foreign Affairs, Vol.62, No.2, 1983-84, pp.272-92; Johan Galtung, Violence, Peace and Peace Research, Journal of Peace Research, Vol. 6, No.3, pp.167-91. 30 Common security: A programme for Disarmament- The Report of the Independent Comission on Disarmament and Security Issues, London: Pan Books, 1982. 31 Barry Buzan, People, States and Fear: The National Security Problem in International Relations, Birghton: Wheatsheaf, 1983; Richard Ullman, Redefining Security, International Security, Vol.8, No.1, 1983, pp. 129-15329
28
25
predloio razdvajanje disciplina studija bezbednosti od stratekih studija sledeim reima:Smatram da studije meunarodne bezbednosti ne treba i verovatno ne mogu da se inkorporiraju u strateke studije. Ne treba zbog toga to su strateke studije, i tako treba da ostane, sastavljene od strulnjaka za vojne aspekte meunarodnih odnosa. Iako je ova strunost bez sumnje znaajna za studije bezbednosti, pokuaj da se itav iroki dnevni red ovog novog polja smesti u stari okvir bi osiromaio i izokrenuo razvoj studija bezbednosti. To bi bilo kao kada biste odgovornost za razvoj nacionalnog transportnog sistema stavili u ruke proizvoaa automobila. Njihova strunost svakako da bi im pomogla da urade taj posao, ali njihova specijalizacija bi skrenula i ograniila prirodu itavog posla na viestruko nepoeljan nain. 32
Sledeu alternativnu struju ine autori koji su kritikovali postojee pristupe da su etnocentrini i da ignoriu autentine bezbednosne probleme Treeg sveta. Posebno je kritikovana zapadna koncepcija drave koja je po ovim autorima neprimenljiva na veinu zemalja treeg sveta posebno na afrikom kontinentu.33 Snanu kritiku stratekih studija izneli su i poststrukturalisti poput Roba Vokera, Riarda Elija, Majkla apira, Dejmsa Der Deriana, Dejvida Kembela i drugih.34 Naputajui racionalizam i pozitivizam svih prethodnih pristupa, poststrukturalisti se usmeravaju na dekonstrukciju centralnih pojmova studija bezbednosti i nauke o meunarodnim odnosima. Za njih pojmovi kao to su suverenost, drava i nacionalna bezbednost predstavljaju istorijski uslovljene fenomene koji se reprodukuju kroz politike prakse. Za poststrukturaliste je posebno znaajan odnos identiteta i bezbednosti. Oni tvrde da spoljna i bezbednosna politika slue kao instrument za stvaranje i reprodukciju narativa o sebi i drugom. Konano, poslednji alternativni pristup koji je razvjen tokom osamdesetih godina je feministiki. On je pokazao kako stereotipi o mukarcima kao o ratnicima i enama
Barry Buzan, People, States and Fear, second edition, s, p.23 Mohammed Ayoob, Security in the Third World: The Worm About to Turn, International Affairs, Vol 60, No.1, 1984, pp.41-51. 34 James Der Derian, On Diplomacy: A Genealogy of Western Estrangement, Oxford: Blackwell, 1987; Simon Dalby, Geopolitical Discourse: The Soviet Union as Other, Alternative, Vol. XIII No 4, 1988, pp. 415-44233
32
26
kao majkama reprodukuju nejednakost izmeu polova i istovremeno prikrivaju bezbednosne izazove sa kojima se suoavaju ene.35 2.6 Studije bezbednosti nakon Hladnog rata
Kraj Hladnog rata su strateke studije doekale nespremne. Nestanak Sovjetskog saveza i bipolarnog sistema su posebno negativno uticali na strateke studije i njihovu glavnu teorijsku paradigmu neorealizam. Oni ne samo da nisu bili u stanju da predvide kraj Hladnog rata ve su njihovi koncepti poput nuklearnog odvraanja, bipolarne stabilnosti, dravo centrinog meunarodnog sistema i ravnotee straha da pomenemo samo neke, u velikoj meri izgubili relevantnost u svetu koji je nastajao. Ovi koncepti su jako malo govorili o bezbednosnim problemima koji su izbili u prvi plan, a to su pre svega graanski ratovi, uruavanje drava, etniki sukobi i klimatske promene. Dok je tokom Hladnog rata postojala jedna tradicionalna struja i vie alternativnih, sada su se studije bezbednosti, da iskoristimo metaforu koju koriste Buzan i Hansen, pretvorile u renu deltu u kojoj se glavna struja grana u nekoliko ravnopravnih paralelenih tokova.36 Strateke studije nisu nestale ali su izgubile svoj dotadanji primat. Jedna od prvih poshladnoratovskih preokupacija bila je rasprava o tome koji sistem je zamenio bipolarnost i koliko je takav sistem stabilan.37 Ostale teme kojima su se bavili bile su problem nuklearne proliferacije i revolucije u vojnim poslovima, ali i sa vie ili manje uspeha i etnikim konfliktima.38 Nakon teroristikih napada na SAD 11. septembra 2001. godine strateki mislioci su preokrenuli svoju panju na nove aktere u meunarodnim odnosima, ameriku veliku strategiju, privatne vojne kompanije i protivraketni tit.39
Cynthia Enloe, Bananas, Beaches and Bases: Making Feminist Senses of International Politics, Berkley: University of Califronia Press, 1989 36 Barry Buzan and Lene Hansen, Editors Introduction, in International Security, Vol.1 The Cold War and Nuclear Deterrence, London: Sage, 2007, p. xxxiii 37 Kenneth N. Waltz, The Emerging Structure of International Politics, International Security, Vol.18, No.2, 1993, pp. 44-79; Huntington, The Clash of Civilizations and the Remaking of World Order, London: Simon and Schuster, 1996. 38 William Walker, Nuclear Order and Disorder, International Affairs, Vol.76, no.4, 2000, pp.70324; Robert Paarlberg, Knowledge as Power: Science, Military Dominance and U.S. Security, International Security, Vol.29, No.1, 2004, pp.122-151; Barry Posen The Security Dilemma and Ethnic Conflict, Survival, Vol. 35, No.1, 1993, pp. 27-47. 39 Robert Kejgen, Povratak istorije i kraj snova, Beograd: Centar za civilno-vojne odnose, 2009; Peter Singer, Corporate Warriors: The Rise of the Privatized Military Industry, Ithaca: Cornell University
35
27
Mirovne studije, postkolonijalizam, poststrukturalizam, proirivai i feminizam su nastavili da se razvijaju, a nastali su i neki novi pristupi poput socijalnog konstruktivizma i kritikih teorija. Meu proirivaima posebno veliki uticaj uinili su pripadnici Kopenhake kole studija bezbednosti koji su kombinovali proireni koncept bezbednosti (sektorska analiza) sa poststrukturalistikom konceptualizacijom bezbednosti (teorija sekuritizacije) i nekim elementima neorealizma pogotovo u njihovoj teoriji regionalnih bezbednosnih kompleksa.40 Socijalni konstruktivizam, posebno u SAD uspeo je kroz niz uticajnih tekstova da se nametne kao ozbiljan rival neorealistikoj teoriji. Posebno su znaajni radovi na temu uticaja kulture na politiku nacionalne bezbednosti, bezbednosnih zajednica i ontoloke bezbednosne dileme.41 Kritike teorije predstavljale su radikalnu normativnu kritiku dravo centrinih poimanja bezbednosti. One su na neki nain preuzele etike argumente mirovnih studija ali su odbacile njihovu pozitivistiku epistemologiju i prigrlile kritiku drutvenu teoriju. Pojedinac postaje ultimativni referentni objekat, a drava od subjekta bezbednosti pretvara se u glavni izvor pretnje. Centralni koncept kritikih teorija je koncept emancipacije koju But definie kao oslobaanje ljudi (individua i grupa) od fizikih i ljudskih prinuda koje ih spreavaju da ine ono to bi oni inae slobodno izabrali da uine.42 2.7 Ontoloko-epistemoloka klasifikacija teorijskih pristupa u studijama bezbednosti
Postoji veliki broj naina da se pristupi u nauci o meunarodnim odnosima i studijama bezbednosti klasifikuju. Najuobiajenija podela koja postoji je ona na
Press, 2004; Stephen Walt, Taming American Power: The Global Response to US Primacy, New York: Norton, 2006. 40 Barry Buzan, Ole Waever, jaap de Wilde, Security: A New Framework for Analysis, London: Lynne Rienner, 1998. 41 Peter J. Katzenstein ed., The Culture of National Security: Norms and Identity in World Politics, New York: Columbia University Press, 1996; Emanuel Adler and Michael Barnett ed., Security Communities, Cambridge: Cambridge University Press, 1996; Mitzen Jennifer, Ontological security in World Politics: State Identity and the Security Dilemma, European Journal of International Relations, Vol.12, No.3, 2006, pp.341-370 42 Ken Booth, Security and Emancipation, Review of International Studies, Vol.17, No.4, 1991, pp. 313-326; Keith Krause and Michael C. Williams, Critical Security Studies: Concepts and Cases, London: UCL Press, 1997.
28
tradicionalne i alternativne pristupe.43 Pod tim se uglavnom podrazumeva da su tradicionalni pristupi oni koji predstavljaju nekakav glavni tok (eng. mainstream) dok bi meu alternativne pristupe svrstali nove perspektive koje preispituju i izazivaju dominantne tokove. Meutim, zbog injenice da su neki pristupi, koji su nekada prema ovoj definiciji bili alternativni danas postali deo glavne struje poput, na primer, socijalnog konstruktivizma, dolazi do velike zabune. Ona zahteva da se pronae drugaiji kriterijum podele poput epistemologije. Epistemologija i ontologija
Svaka nauna teorija ima svoje fundamentalne pretpostavke koje nazivamo ontologija i epistemologija. Ontologija (nauka o biu) se bavi pitanjem ta studiramo? U studijama bezbednosti postoji spor oko toga da li je sutina bezbednosti prevashodno materijalne (materijalizam) ili socijalne prirode (konstruktivizam). Epistemologija (nauka o saznanju) se odnosi na pitanje kako dolazimo do saznanja? Epistemologiju treba razlikovati od metodologije koja se takoe odnosi na nain sticanja saznanja ali ne na nauno filozofskom nivou poput epistemologije ve ima mnogo praktiniji smisao. Glavni epistemoloki raskol u studijama bezbednosti postoji izmeu pozitivista i post-pozitivista. Pozitivizam takoe dri da su subjekat i objekat znanja odvojeni Pozitivizam polazi od pretpostavke da znanje mora da proistie iz opaaja i da mora biti izmereno te da postoji jedna istina kojoj subjekti opaanja mogu biti blie ili dalje. Za razliku od toga post-pozitivizam, koji je u drutvenim naukama nakon Drugog svetskog rata otpoeo svoj uspon, polazi od pretpostavke da subjekt i objekt znanja ne mogu biti odvojeni, da se mnoge pojave teko daju egzaktno opaziti te da su empirijski metodi nedovoljni za razumevanje sveta. U daljem delu teksta, mi emo pod tradicionalnim pristupima podrazumevati realizam i liberalizam koji uglavnom prihvataju materijalistiku ontologiju i pozitivistiku
Takvu podelu predlae Don Bejlis. Pogledati: John Baylis & Steve Smith, The Globalization of World Politics, Oxford: Oxford University Press, 2005(3rd ed). Pol Vilijams pravi iru klasifikaciju teorijskih pristupa u studijama bezbednosti. To su realizam, liberalizam, teorija igara, konstruktivizam, mirovne studije, kritike studije, feministika perspektiva i meunarodna politika sociologija. Pogledati u: Paul D. Williams (ed), Security Studies: an Introduction, New York: Routledge, 2008.
43
29
epistemologiju poput, a pod alternativnim pristupima socijalni konstruktivizam, poststrukturalizam i kritiku teoriju koji uglavnom prihvataju konstruktivistiku ontologiju i post-pozitivistiku epistemologiju. Meutim, vano je takoe napomenuti da re uglavnom nije napisana sluajno. Na primer postoje tradicionalni pristupi koji koriste konstruktivistiku ontologiju kao to je normativna varijanta Teorije demokratskog mira. Sa druge strane postoje alternativne teorije koje kombinuju konstruktivistiku ontologiju i pozitivistiku epistemologiju kao to je socijalni konstruktivizam u radovima Aleksandra Venta i Pitera Kacentajna. U crvenom kvadrantu nalaze se tradicionalne teorije dok se u zelenom, narandastom i plavom kvadrantu nalaze alternativne teorije bezbednosti.
Slika 2: Ontoloko epistemoloka matrica teorija bezbednosti 2.8 Zakljuak
Studije bezbednosti su prele dugaak i krivudav put od svog nastanka nakon drugog svetskog rata do danas. Od zaltnog doba tokom pedesetih pa sve do rata u Iraku, one 30
su se proirivale, produbljivale i obogaivale. Tokom samih poetaka, bile su iskljuivo vezane za vojne a pre svega nuklearne izazove SAD i drugih velikih sila. Metodologija koju su ti prvi istraivai koristili bila je pozitivistika, a nalazi su bili pre svega namenjeni donosiocima odluka. Danas se studije bezbednosti bave mnogo irim korpusom pitanja na teorijski i metodoloki raznovrsne naine. Ponekad je ak ta raznovrsnost toliko velika da se na momente moe uiniti da je izgubljena intelektualna koherentnost i jasan istraivaki dnevni red. Meutim, u pluralizmu perspektiva i jeste bogatstvo koje ini studije bezbednosti uzbudljivom i dinaminom akademskom disciplinom.
Pitanja: 1. ime se bave studije bezbednosti? 2. Na koji nain institucionalizacija pokree studije bezbednosti? 3. Uporedi Tukididovu i Hobsovu bezbednosnu dilemu. 4. ta se podrazumeva pod proirenjem a ta pod produbljenjem koncepta bezbednosti? 5. Zato je Kant znaajan za studije bezbednosti? 6. Po emu se se strateke studije razlikovale od mirovnih studija? 7. Na koji nain je kraj Hladnog rata uticao na tradicionalne pristupe? 8. Da li su studije bezbednosti izgubile intelektualnu koherentnost? 9. Na ta se odnosi ontologija, a na ta epistemologija u studijama bezbednosti? 10. Po emu se razlikuju tradicionalni od alternativnih pristupa ?
Studija sluaja: Pronaite domae ili inostrane novine iz vremena Hladnog rata. Analizirajte nain na koji su predstavljane bezbednosne teme. Uporedite to sa nainom na koji su bezbednosne teme prikazane u savremenim medijima.
Preporuena literatura:
31
Simi, Dragan. Nauka o bezbednosti: Savremeni pristupi bezbednosti. Beograd: Slubeni list, 2002. Walt, Stephen. The Rennaissance of Security Studies. International Studies Quarterly, Vol. 35, No. 2, (1991): 211-239. Film: Stanley Kubrick, Dr. Strangelove, 1964 Roger Donaldson, Thirteen days, 2000
32
3. TRADICIONALNI PRISTUPI U STUDIJAMA BEZBEDNOSTI
Sadraj: 3.1 Uvod 3.2 Realizam 3.3 Liberalizam 3.4 Zakljuak
3.1 Uvod Svi tradicionalni pristupi se mogu podeliti u dve velike grupe: realizam i liberalizam. Dok je liberalizam bio dominantna kola miljenja izmeu dva rata, realizam je dostigao svoj vrhunac tokom Hladnog rata. Realizam i liberalizam polaze od mnogih slinih pretpostavki poput toga da je struktura meunarodnog sistema anarhina, da su drave centralni akteri u meunarodnom sistemu i da tee racionalnom ponaanju skladu sa sopstevnim interesima. Meutim, dok su realisti uglavnom pesimistini po pitanju stvaranja uslova za dugotrajni mir izmeu drava, liberali smatraju da irenjem slobodne trgovine, demokratije i meunarodnih institucija mogu biti stvorene okolnosti u kojima e tenzije izmeu drava polako nestajati.
3.2 Realizam Klasini realizam
U klasinoj literaturi izdvajaju se tri autora ije ideje predstavljaju osnovu realistikog pristupa bezbednosti. To su Tomas Hobs, Tukidid i Karl fon Klauzevic. Ova tri autora, koja su se suoila sa problemom bezbednosti u potpuno razliitim istorijskim epohama (Engleska 17. vek, Grka 5. vek p.n-e. i Pruska 19. vek) pokazala su da je problem bezbednosne dileme, bilo na individualnom odnosno drutvenom ili meunarodnom nivou univerzalan socijalan problem. Takoe, njihova zajednika pretpostavka, da je jedino reenje za bezbednosnu dilemu u stvaranju protivtee i 33
ravnotee moi, predstavlja jedno od centralnih polazita Realizma. Izmeu dva rata, u nauci o meunarodnim odnosima dominantna kola miljenja bio je idealizam, olien u Drutvu naroda. Kao poetak klasinog realizma u nauci o meunarodnim odnosima esto se uzima 1939. godina kada je objavljeno delo The Twenty Years Crisis Edvarda Kara.44 U ovoj knjizi Kar deli sve mislioce meunarodnih odnosa na realiste i utopiste. On kao realista, smatrao je da je Drutvo naroda utopijska ideja koja nikada nee uspeti da ostvari svoje ciljeve. Pored Kara, prvi meuratni realisti bili su Frederik uman, Harold Nikolson, Rajnold Nibur i drugi. Ovaj prvi talas realizma nastao je prevashodno kao kritika i reakcija na tada dominantne liberalne ideje. U izuavanju meunarodnih odnosa i studija bezbednosti, realizam je postao dominantna kola miljenja tek nakon Drugog svetskog rata. Razoarana neuspehom Drutva naroda da sprei Drugi svetski rat, sledea generacija mislioca priklonila se realistikim idejama. Delo koje je obeleilo ovaj preokret bilo je Politika meu nacijama autora Hansa Morgentaua 1948. godine.45 Uz njega, ovu prvu posleratnu generaciju klasinih realista meu ostalima inii su Martin Vajt, Dord Kenan i Herbert Baterfild.46 Realizam polazi od toga da se drava, kroz vievekovnu evoluciju, nametnula kao najvanija forma politikog organizovanja i da se izborila za monopol nad legitimnom upotrebom fizike sile. Samim tim, realiste zanimaju drave kao centralni ako ne i jedini akteri u meunarodnom sitemu. Drugo, realisti smatraju da je osnovna snaga koja pokree politike odnose unutar drave ali i izmeu njih jeste volja za sticanjem, odranjem i uveanjem moi. Uzrok tome oni pronalaze u nepromenjljivim osobinama iskvarene ljudske prirode. Tree, najvaniji oblik moi za realiste jeste vojna mo, dok su svi ostali vidovi moi (ekonomska, kulturna itd.) u najboljem
Edward H. Carr, The Twenty Years Crisis 1919-1939, London: Macmillan, 1939. Hans J. Morgenthau, Politics Among Nations: The Struggle for Power and Peace, New York: Knopf, 1961 [1948]. 46 Herbet Buttereld, History and Human Relations, London: Collins, 1953; George F. Kennan, American Diplomacy, 1900 1950, Chicago: University of Chicago Press, 1951; Martin Wight,Power Politics, Looking Forward, Pamphlet No. 8, London: Royal Institute of International Affairs, 1946.45
44
34
sluaju od sekundarnog znaaja. etvrto, budui da su drave jedine suverene politike zajednice u meunarodnom sistemu, realisti polaze od toga da je organizacioni princip ovog sistema anarhija. U uslovima anarhije, saradnja meu dravama je teka. U anarhinom sistemu rat je prirodna pojava, i kao zemljotres ili kia, uvek predstavlja mogunost. Peto, jedini nain da se drave izbore za svoj opstanak pred rastuom vojnom moi drugih drava, jeste da pribegnu samo-pomoi (eng. self help) odnosno da smisle nain da tu mo ogranie. One to mogu uiniti ili poveanjem svojih vojnih kapaciteta ili saveznitvom sa drugim dravama. Time se postie multipolarna ravnotea snaga, za klasine realiste najstabilniji poredak u meunarodnim odnosima. Konano, realizam polazi od toga da su drave racionalni akteri koji se ponaaju u skladu sa svojim materijalnim interesima i vojnim kapacitetima.
Slika 3: Klasini realizam
Kauzacija kod klasinog realizma funkcionie kao na slici 2. Faktori unutar drave (n1, n2 i n3) su nezavisna varijabla i oni utiu na spoljno politiko ponaanje i anarhinu strukturu meunarodnih odnosa (x1, x2 i x3) koji su zavisna varijabla. Glavni unutardravni faktor jeste ljudska priroda i elja za sticanjem, odranjem i uveanjem politike moi.
35
Neorealizam Meutim, kako su hladnoratovski poredak sve vie karakterisali bipolarni poredak i nuklearna pat pozicija izmeu dve supersile tako je rasla i potreba da se klasini realizam prilagodi novonastalim okolnostima. Kao odgovor na ovu potrebu nastao je strukturalni realizam odnosno neorealizam. Osnovno delo u kome su postavljeni temelji ovog pristupa je rad Keneta Volca Teorija meunarodne politike objavljen 1979. godine.47
Neorealizam je prihvatio osnove pretpostavke klasinog realizma da
su drave glavne jedinice politikog organizovanja, a vojna mo najvaniji faktor u meunarodnim odnosima. Meutim, za razliku od realista kod kojih drave pre svega tee uveanju moi, kod neorealista drave tee bezbednosti odnosno uveanju svoje autonomije. Na to ih ne primoravaju nepromenljive karakteristike iskvarene ljudske prirode i poriv za sticanje moi, kao to su tvrdili klasini realisti ve trajne karakteristike anarhinog meunarodnog sistema. Meurnarodni sistem se sastoji od meunarodne strukture i od drava koje se nalaze u meusobnoj interakciji. Meunarodna struktura ima tri elementa: princip ureenja (anarhian ili hijerarhian) karakter jedinica (slinost ili diferenciranost funkcija) i distribucija snaga. Volc je tvrdio da se samo trei element menja (unipolarni, bipolarni, multipolarni svet) dok prva dva elementa ostaju konstantni. To su anarhian princip ureenja i neizdiferenciranost dravnih funkcija poto uprkos razlikama koje meu njima postoje drave sutinski lie jedna na drugu. One se staraju o svojoj bezbednost kroz samo-pomo. Tako, neorealisti podiu nivo analize sa drave na meunarodno politiku strukturu. Osim toga, za razliku od Morgentaua koji smatra da drave biraju racionalno svoje strategije, Volc ostavlja mogunost da se drave ne ponaaju onako kako meunarodna struktura to od njih zahteva. Ove drave prosto loije prolaze. Volcova knjiga je poetak itavog talasa istraivanja zanovanim na njegovim neorealistikim pretpostavkama. Jedna od tema kojima su se radovi dosta bavili je saradnja u uslovima anarhine strukture meunarodnih odnosa. Prema neorealistikom stanovitu, drave nisu sklone saradnji zbog toga to se plae da
47
Kenet Volc, Teorija meunarodne politike, Beograd: Centar za civilno-vojne odnose, 2008 [1979].
36
druge drave nee ispuniti svoje obaveze (problem varanja) kao i da e iz saradnje izvui veu korist (problem relativnih dobiti).48 Takoe, oni su se bavili i stabilnou meunarodnog sistema. Za razliku od klasinih realista koji dre da je multipolarni sistem najstabilniji, neorealisti uglavnom smatraju da je to bipolarni sistem.49
Slika 4: Neorealizam Kauzalni odnosi u neorealistikoj teoriji meunarodnih odnosa su obrnuti od onih koje pretpostavlja klasini realizam. Ovde, kao to se vidi na slici 3, meunarodna struktura sastavljena od meudejstvujuih jedinica (x1, x2 i x3) predstavlja nezavisnu varijablu koja utie i ograniava ponaanje drava (n1, n2 i n3) koje je zavisna varijabla. Postoje dve podvrste neorealizma, defanzivni i ofanzivni realizam. Defanzivni realisti poput Keneta Volca i Stivena Volta smatraju da meunarodni sistem podstie drave na agresivno ponaanje samo ukoliko ravnotea napada i odbrane favorizuje napad.50 Meutim, u veini sluajeva oni predviaju da velikim silama vie odgovara status quo. One pak mogu pogreno proceniti i odluiti se za rat to dovodi do tragedije to je bio sluaj u Prvom svetskom ratu.51
Pogledati: John J. Mearsheimer, The False Promise of International Institutions, International Security, Vol.19, No.3, p. 5-49. 49 Meutim, postoje autori koji smatraju da unipolarnost moe biti takoe veoma stabilna. Vidi: William C. Wohlfort, The Stability of a Unipolar World, International Security, Vol. 24, No. 2, 1999 50 Ravnotea napada i odbrane je varijabla koja kombinuje razne faktore (tehnoloke, geografske, demografske itd) i ini vojnu pobedu u ratu vie ili manje mogunom. 51 Stephen Van Evera, Causes of War: Power and the Roots of War, Ithaca, NY: Cornell University Press,1999.
48
37
Najpoznatiju varijantu defanzivnog realizma ponudio je Stiven Volt kroz teoriju ravnotee pretnji.52 Za razliku od Volca, Volt razlikuje mo od pretnje. Porast moi za Volta ne mora obavezno da bude percepirana kao pretnja. Da li neka drava predstavlja pretnju ili ne, osim od njene moi, zavisie jo od njenih namera, blizine i ravnotee napada i odbrane. Kada neka drava poveava svoju mo, druge drave e balansirati tako to e se udruivati u saveze sa drugim dravama, osim ukoliko se radi o izuzetno malim dravama koje nemaju izbora. U takvom svetu revizionistika i agresivna politika je samoporaavajua. Ofanzivni realisti meu kojima je najpoznatiji Don Mirajmer takoe polaze od neorealistikih pretpostavki o anarhinom meunarodnom sistemu ali ne dele optimistika uverenja defanzivnih realista. U anarhinom svetu relativna vojna mo koju drave poseduju je od presudnog znaaja. Za razliku od defanzvivnih realista koji tvrde da je dravama dovoljna odreena koliina moi da bi bile bezbedne, Mirajmer smatra da je najbolja strategija za preivljavanje sticanje to vie vojnih sposobnosti u odnosu na druge drave.53 Stoga je najbolje biti globalni hegemon ili barem regionalni. Neoklasini realizam Neorealizam je ponudio strukturalnu teoriju meunarodne politike. Meutim, on nije ponudio teoriju spoljne politike. Drugim reima, neorealizam je ponudio izuzetno vane uvide u strukturu meunarodnog sistema i meunaordno politike ishode. On je pruio objanjenje nekih trajnih karakteristika meunarodne politike ali ne i razlika koje postoje u spoljnim politikama drava. Neoklasini realizam pravi sintezu klasinog i neorealizma u cilju objanjenja spoljno politikog ponaanja.54 On pored meunarodno politikih faktora poput ravnotee snaga ukljuuje i unutranje politike varijable koje je neorealizam u potpunosti iskljuio iz analize s obzirom da je dravu tretirao kao crnu kutiju. Te unutranje politike varijable mogu biti ljudska priroda
Stephen M. Walt, Alliance formation and the balance of world power, International Security,Vol. 9, No.4, p. 143. 53 Don Mirajmer, Tragedija politike velikih sila, Beograd: Udruenje za studije SAD, 2009 [2001]. 54 Termin neoklasini realizam je iskovao Gideon Rouz 1998. godine. Gideon Rose, Review: Neoclassical realism and theories of foreign policy, World Politics, Vol. 51, No. 1, pp.144172.
52
38
(klasini realizam) ali i drugi faktori poput politikog sistema, ideologije i ambicija. Najpoznatiji neoklasini realisti su Rendal veler i Fared Zakaria.55 Na slici 4 je prikazana sinteza klasinog i neorealizma u neoklasinom realizmu. Ovde nezavisnu varijablu predstavlja meunarodni struktura i distribucija moi u meunarodnom sistemu (x1, x2 i x3), interveniuu varijablu ine faktori unutar drava (n1, n2, n3) poput ideologije, politikog sistema, kulture, a zavisnu varijablu ini spoljno politiko ponaanje drava (x1, x2, x3).
Slika 5: Neoklasini realizam
Uspon i pad realizma Snaga odreene teorije zavisi u velikoj meri od njene moi da objasni aktuelne bezbednosne procese. Tako, nakon Prvog svetskog rata, liberalne teorije bolje su se od realizma uklapale u entuzijazam povodom stvaranja Drutva naroda. Meutim, Drugi svetski rat je doneo veliko otrenjenje i realizam je postao obeleje duha vremena. Meutim, neoekivan i brz kraj Hladnog rata, produbljenje evropskih integracija uprkos nepostojanju sovjetske pretnje, ubrzani procesi demokratizacije i liberalizacije kao i entuzijazam i optimizam povodom globalizacije tokom devedesetih godina 20. Veka, okrnjili su neprikosnoveno mesto realizma meu teorijama bezbednosti. Njegova pozicija uzdrmana je kako udarima od strane
Fareed Zakaria, From Wealth to Power: The Unusual Origins of Americas World Role, Princeton, NJ: Princeton University Press, 1998; Randall L.Schweller, Deadly Imbalances: Tripolarity and Hitlers Strategy of World Conquest, New York: Columbia University Press, 1998.
55
39
liberalnih teorija tako i sa alternativnih stanovita pre svega socijalnogkonstruktivizma. Teroristiki napadi od 11. septembra 2001. godine, rast Brazila, Rusije, Indije i Kine i stvaranje multipolarnog sveta u oima mnogih rasprilo je utopijske snove devedesetih godina i vratilo istoriju u igru.56 Da li e to vratiti i realistike pristupe na teorijski tron ostaje da se vidi. 3.3 Liberalizam
Tokom 19. Veka, liberali su uglavno zasnivali svoje ideje na Kantovom ubeenju da su republike sklonije miru nego drugi oblici vladavine. Sa izbijanjem Prvog svetskog rata svoju panju sa unutranjih liberalnih reformi preusmerili su ka meunarodnoj arbitrai, meunarodnom pravu i meunarodnim organizacijama. Iako su u meuratnom periodu liberali imali primat u nauci o meunarodnim odnosima, nakon Drugog svetskog rata na to mesto dolaze realisti. Oni e tu i ostati sve do kraja Hladnog rata. Postoje tri verzije liberalizma koje su relevantne za studije bezbednosti. To su teorija liberalnog mira, teorija, teorija demokratskog mira i neliberalnog institucionalizma. Teorija liberalnog mira Teorija liberalnog mira nastala je kao reakcija na merkantilizam tokom 18. veka. Meu prvim autorima koji su doveli u vezu slobodno trite sa mirom bio je engleki filozof Adam Smit u svom delu Bogatstvo naroda objavljenom 1776. godine.57 U njemu on iznosi ideju da trine sile metaforiki predstavljene kao nevidiljiva ruka, osim to uveavaju bogatstvo naroda one smanjuju tenzije izmeu naroda. Liberali tokom 19. Veka (npr. Dozef umpeter i Dejms Mil) kao i tokom 20 Veka (npr. Fridrih Hajek i Ludvig fon Mizes) takoe su verovali da slobodna trgovina i mir idu zajedno. Ovu tezu najslikovitije je izneo jedan od najpoznatijih savremenih
56 57
Robert Kejgen, Povratak istorije i kraj snova, Beograd: Centar za civilno-vojne odnose, 2009. Adam Smit, Istraivanje prirode i uzroka bogatstva naroda, Zagreb: Kultura, 1952 [1776].
40
zagovornika neoliberalizma Tomas Fridman. kada je rekao da narodi koji imaju Mekdonalds ne ratuju ve ekaju u redovima svoje hamburgere.58
Teorija demokratskog mira (TDM)
Dok teorija liberalnog mira ukazuje na znaaj ekonomskih sloboda i trgovine za mir, TDM polazi od toga da je za mir od kljunog znaaja postojanje demokratije. Za preteu ove kole miljenje uzima se Imanuel Kant koji je u delu Veni mir (1795.) razvio tzv. monadinu teoriju demokratskog mira. Osnovna hipoteza ove teorije, danas naputene i od samih zagovornika TDM, glasi da su demokratije manje ratoborne nego ostali oblici vladavine. 1964. godine, kriminolog Din Babst je modifikovao Kantovu monadinu teoriju u dijadinu teoriju i pokuao empirijski da odgovori na pitanje Da li je bilo ratova izmeu nezavisnih slobodno izabranih vlada?.59 Ipak tek e Majk Dojl svojim esejom Kant, liberal legacies, and foreign affairs iz 1983. godine dijadinu teoriju demokratskog mira lansirati u centar akademskih diskusija o meunarodnim odnosima. Majkl Dojl e utvrditi da skoro da ne postoje sluajevi kada su dve liberalne drave ratovale je
