Skripta I Kolokvijum Poslovni informacioni sistemi

8/16/2019 Skripta I Kolokvijum Poslovni informacioni sistemi

1/26

PIS – Pitanja za samoproveru 2016

1 FIMEK

1 Predavanje1. Definišite sistem?

Pojam sistema je osnovni predmet proučavanja u opštoj teoriji sistema i jedan od najšire korišćenih pojmova u savremenoj nauci.Pojam sistema se koristi u skoro svim oblastimaljudskog znanja: fizici, hemiji, matematici, kibernetici, ekonomiji,lingvistici, biologiji, psihologiji, pedagogiji, kao i tehničkim i raznim drugim disciplinama. Analitički pristup u nauci teži stvaranju strogih definicija za razne pojave, pa tako i zasisteme. Postoji mnoštvo definicija šta je sistem, ali iz toga se može samo zaključiti da nijednanije dovoljno dobra. Stoga, različiti pristupi koji potiču od različitih autora, ciljeva i potrebauslovili su d a se sistem različito i definiše.

a. „Sistem se može definisati kao neki skup elemenata formiran radi ostvarenja unapred zadatog cilja.“

b. „Sistem je raspored fizičkih komponenti tako međusobno povezanih, ilisa takvim međusobnim relacijama, da čine i/ili funkcionišu kao potpuna jedinica.” c. „Sistem je skup objekata zajedno sa relacijama između objekata i izmeđunjegovih atributa.“ d. „Sistem je ograničen u prostoru i vremenu, oblast u kojoj su delovikomponente sjedinjeni funkcionalnim relacijama.“ e. “Sist em predstavlja skup elemenata čiji su međusobni odnosi regulisaniodređenim zakonitostima ili principima.”

2. Navedite sve bitne elemente pojma sistem?a. Komponente sistema.

b. Granice sistema.c. Struktura sistemad. Okolina sistema.e. Veze sistema.f. Cilj sistema.g. Funkcije sistema.h. Procesi.

3. Šta su komponente sistema? Komponente su pojedini delovi sistema koje mogu biti dvojake.Ukoliko se neka komponentarazlaže na njene komponente naziva se podsistem. Ukoliko se neka komponenta ne razlaže na

jednostavnije delove naziva se element. Strogo gledano, svaki se sistem sastoji od podsistema iujedno je podsistem nekog nadsistema. U svakom konkretnom slučaju se procenjuje da li ćeneka komponenta biti element ili podsistem i to sa aspekta ostvarivanja ciljeva analize sistema.4. Na šta se svodi određivanje granice sistema? Da li je neki objekt, predmet ili pojava deo sistema ili pripada okolini sistema određuje se naosnovu odgovora na dva pitanja:

a. Da li je posmatrani objekt ili pojava relevantna za sistem i njegovofunkcionisanje?

b. Da li je posmatrani objekt ili pojava pod kontrolom sistema?Ako je odgovor na oba pitanja potvrdan onda se radi o komponenti koja je deo sistema, a u

protivnom pripada okolini sistema. Ako je odgovor na oba pitanja netačan radi se o objektu koji je nebitan i treba ga zanemariti u analizi sistema.


2/26


2 FIMEK

5. Šta čini strukturu sistema? Strukturu sistema čine komponente i veze među njima. Između pojedinih komponenti sistemaveze se mogu uspostaviti neposredno ili preko trećih elemenata, a one mogu biti:

a. Materijalne, b. Energetske ilic. Informacione.

6. Šta je stanje sistema? Pojam stanja sistema koristi se za matematičku deskripciju dinamičkih sistema. Ovaj pojam sekoristi u raznim naukama (mehanici, termodinamici, teoriji kola), a u kibernetici pojam stanja

je jedan od osnovnih pojmova. Prema heurističkoj definiciji: stanje je skup podatakakoji daju potpunu informaciju o predistoriji sistema, potrebnoj za određivanje njegovog ponašanja u budućnosti. Stanje je vremenska funkcija.7. Spoljašnji faktori koji bitno utiču na ponašanje sistemase nazivaju? Spoljašnji faktori koji bitno utiču na ponašanje sistema, odnosno utiču na promenu stanjasistema – nazivaju se ulaznim veličinama ili jednostavno: ulaz. Dejstva na sistem u opštemslučaju mogu biti kontrolisana ili nekontrolisana. Kontrolisane ulazne veličine su funkcijevremena ili stanja sistema.8. Šta karakterišu izlazne veličine? Veličine koje karakterišu procese u sistemu, a ne predstavljaju kompletno stanje sistema,nazivaju se izlazne veličine ili jednostavno izlaz. U mnogim slučajevima stanje sistema seidentifikuje sa izlazom. Za većinu sistema to je i opravdano, jer je izlaz baš stanje sistema, ali uopštem slučaju izlaz je funkcija stanja. Preko izlaznih veličina može se posredno odrediti stanje sistema, kada to nije moguće direktno. 9. Sistemi se mogu razvrstati prema sledećim osnovnim karakteristikama.Kriterijumi za klasifikaciju sistema mogu biti različiti i oni uglavnom zavise od ciljaistraživanja, odnosno svrhe sistemskog pristupa.Uopšte, sistemi se mogu razvrstavati premasledećim osnovnim karakteristikama:

a. Načinu nastanka, b. Obliku postojanja,c. Aktivnosti,d. Ponašanju, e. Stabilnosti,f. Načinu organizovanja, g. N jihovom povezanošću sa okolinom, itd.

10. Prema načinu nastanka na koje dve osnovne grupe se sistemi dele?a. Prirodne

b. Veštačke 11. Šta je realni sistem i koji sistemi spadaju u grupu realnih sistema? Realan sistem je onaj sistem koji predstavlja realan objekat ili realnu pojavu. Ovu grupusistema čine sledeći sistemi:

a. Mehanički, b. Fizičko-hemijski,c. Organski,d. Društveni.


3/26


3 FIMEK

12. Šta je statički sistem? Statički sistem je sistem čije se stanje ne može u toku izvesnog vremenskog razmaka menjati.Prema shvatanjima nekih autora i naučnika iz oblasti kibernetike, statički sistemi su oni sistemikod kojih nema potrebe za upravljanjem.13. Šta je dinamički sistem? Dinamički sistem je takav sistem čije se stanje menja tokom vremena pod dejstvomupravljačkih akcija.Ili, dinamički sistem je sistem koji okolina svojim dejstvom želi da menja,ali upravljanje održava sistem u prvobitnim performansama.Pri promeni stanja sistema dolazido pojave transformacije energije i do prenosa energije, materije ili informacije između

pojedinih delova sistema. Stanje dinamičkog sistema i upravljačke akcije u njemu funkcije su vremena. Reč dinamika sistema često se upotrebljava u nameri da se izrazi brzina promenestanja sistema.14. Šta je otvoreni sistem? Ako je kriterijum odnosa sistema i okoline, onda se sistemi mogu podeliti na otvorene izatvorene. Otvoren sistem je onaj koji vrši razmenu energije, materije ili informacije saokolinom, a koje su relevantne za funkcionisanje i strukturu sistema. Velika većina realnihsistema su otvoreni sistemi, jer vrše jednu od navedene tri razmene sa svojom okolinom.Premavrsti razmene postoje tri tipa otvorenosti:

a. Materijalna, b. Energetska,c. Informaciona,

a u zavisnosti od obima razmere zavisi stepen otvorenosti.

15. Šta je zatvoreni sistem? Zatvoren sistem je onaj sistem koji ne vrši razmenu materije, energije ili informacije sa svojomokolinom u onom obliku koji je relevantan za funkcionisanje sistema. Zbog toga u objektimatakvog sistema promene nastaju samo usled njegovih unutrašnjih mehanizma. 16. Sistemi se mogu prikazivati?Razvoj nauke povećava mogućnosti kvalitetnog prikaza mentalnih i realnih struktura i procesa,tako da je i sistemska metodologija, između ostalog, dobila novu sadržajnu vrednost u

predstavljanju i prikazivanju sistema. To omogućuje da se neki objekat ili pojava predstavirazličitim izražajnim sredstvima i na različite načine. Predstavljanje i prikazivanje sistema Za predstavljanje i prikazivanje sistema ima mnoštvo mogućnosti, a ovde će se izložiti samo onakoja na najjednostavniji način omogućuju shvatanje same suštine sistema. Sistemi se mogu

prikazivati:a. Grafičkim putem,

b. Blok šemama, c. Tabelarnim načinom, d. Matricama,e. K inematičkim modelima i na deskriptivni način matematičkim putem

predstavljanje i prikazivanje sistem17. Pomoću grafičkog prikaza sistema se može: Grafičkim prikazom se mogu relativno jasnije predstaviti najopštije predodžbe o sistemu. Grafički crtež, u principu, predstavlja misaonu konstrukciju apstraktnog ili realnog objekta.Pomoću grafičkog prikaza sistema jednostavno se uočavaju osnovne komponente svakedefinicije sistema, nezavisno od načina n jenog izražavanja, jer u svakoj definiciji su sadržane


4/26


4 FIMEK

tri osnovne komponente sistema (skup elemenata, svojstva elemenata i veze izmeđuelemenata).18. Elementima blok dijagrama predstavljaju?Pomoću blok dijagrama predstavlja se sistem. Elementi sistema se predstavljaju elementima

blok dijagrama. Tako na primer, neki element sistema može biti predstavljen pomoću pravougaonika. Pored pravougaonika, koji se još naziva prenosni blok, za grafičko predstavljanje sistema koriste se i sabirači za predstavljanje osnovnih operacija (relacija) sa promenljivim veličinama u sistemu. Prenosnim blokom se predstavlja neka složenija zavisnostizmeđu koordinata sistema (ulaza i izlaza) x i y. Prenosnim blokom se predstavlja nekasloženija zavisnost između koordinata sistema (ulaza i izlaza) x i y. Prenosni blok karakteriševeličina S, koja se zove prenosna funkcija, prenos ili pojačanje bloka, kojim treba pomnožitiulaz x, da bi se dobio izlaz y.19. Kad se koriste grafovi?Kod složenih sistema mogu se javiti blok dijagrami sa komplikovanim prenosnim funkcijama.Da bi se obavila detaljnija analiza tih sistema (kretanje signala ili informacija od elementa doelementa ili uticaj promene parametara na karakteristike sistema), koriste se grafovi.Grafovi

omogućuju detaljnije predstavljanje složenih sistema. 20. Bazu naučne zasnovanosti čine koja dva razrešenja, međusobno povezana,konceptualna problema?Bazu naučne zasnovanosti čine razrešenja dva, međusobno povezana, konceptualna problema:

a. Određivanje filozofskih osnova sistemskih istraživanja, b. R azrada naučnog metoda sistemskih koncepcija.

21. Uz pomoć čega se ostvaruje sistemski pristup? Sistemski pristup se ostvaruje uz pomoć primene intelekta (mišljenja), tehnike i sredstavazasnovanih na sistemskom mišljenju i opštoj teoriji sistema. 22. Navedite osnovne funkcije PIS-a?

a. Priprema informacione podloge za donošenje poslovnih odluka b. Dokumentovanje odnosno trajno memorisanje ranije generisanih informacija.

23. Šta su poslovni dokumenti? Rezultat ostvarivanja funkcije dokumentovanja poslovnih informacija su poslovni dokumenti,odnosno poslovna dokumentacija koja može biti konvencionalna (“papirnata”) ili elektronska(digitalna).24. Navedite faze životnog ciklusa PIS-a?Upravljanje PIS- om danas polazi od koncepta životnog ciklusa sustava (System Life Cycle) preuzetog iz bioloških nauka.Bit koncepta životnog ciklusa poslovnog informacionog sistema jeste shvatanje prema kojemu svaki takav sistem nastaje, potom se razvija u skladu saodređenim zakonitostima da bi nakon određenog vremena nestao, odnosno bio zamenjen nekimnovim sistemom. Faze životnog ciklusa PIS-a:

a. Faza inicijalizacije (nastajanja) b. Faza ekspanzije (rasta)c. Faza konsolidacije (sazrevanja)d. Faza zrelosti

25. Šta je faza inicijalizacije? Faza inicijalizacije (nastajanja) sistema započinje davanjem podsticaja za razvoj novog

poslovnog informacionog sistema. Obavljaju se opsežne konsultacije i razgovori i pripreme zaizgradnju novog PIS-a.


5/26


5 FIMEK

26. Šta karakteriše fazu ekspanzije? Fazu ekspanzije karakteriše kvantitativan rast sistema u svim njegovim segmentima. Krivuljaživotnog ciklusa sistema u ovoj fazi je eksponencijalne prirode i izrazito strmo rastuća. To,međutim, obično dovodi do određenih problema u funkcionisanju sistema i njegovom razvojuzbog nedostatka kontrole.27. Opišite fazu zrelosti? Nakon što je poslovni informacioni sisem zadovoljio postavljene kriterijume kvaliteta,efikasnosti i delotvornosti, prevodi ga se u fazu zrelosti, kada počinje davati optimalne rezultaterada i stvarati očekivanu poslovnu vrednost. 28. Osnovne komponente informacionog sistema su? Osnovne komponente informacionih sistema su:

a. Hardware i software računara. b. Baze podataka.c. Telekomunikacioni sistemi i tehnologije.d. Netware.e. Groupware.f. Humanware.

29. Šta je hardver? Danas, čak i najmanja firma, poseduje ili iznajmljuje računare. Veće organizacije koriste višeračunarskih sistema, počev od moćnih radnih stanica. Zajedno sa perifernim ure đajima, kao štosu ulazni i izlazni uređaji, i telekomunikacije čine hardver informacionih sistema. U novijevreme, cene hardvera ubrzano opadaju, ali se brzina obrade i kapacitet uređaja za čuvanje podataka, konstantno uvećava. 30. Šta je softver? Softver se obično deli na dve šire klase: sistemski ili operativni softver i aplikativni softver.Osnovni sistemski softver se obično naziva operativnim sistemom. Operativni sistem upravljahardverom, datotekama i drugim resursima sistema, obezbeđujući sistematsko, konzistentnoobavljanje zadataka i kontrolu računara, najčešće preko grafičkog korisničkog interfejsa. 31. Šta je baza podataka? Aplikativni softver obuhvata programe dizajnirane za obavljanje specijalizovanih zadataka odkojih se mnogi nude na tržištu kao paketi pripremljeni za korišćenje odmah nakon instaliranja. Ogromna većina informacionih sistema se primarno oslanja na baze podataka. Baza podataka jekolekcija međusobno povezanih podataka, organizovanih na način koji omogućavanajefikasnije korišćenje i ekstrakciju po zadatim kriterijumima. Tipičan primer baza podataka u jednom preduzeću su podaci o radnicima i katalozi proizvoda. Naročitu vrednost karakterišu baze o kupcima, koje se koriste za dizajn i marketing novih proizvoda. Bilo ko je ikada kupionešto sa kreditnom karticom, direktno u prodavnici, preko elektronske pošte, ili na Internetu,

postaje deo neke od mnogobrojnih baza o kupcima.

32. Šta je netware? Podrazumeva opremu i softver neophodne za razvoj i podršku mreža računara, ikomunikacionih uređaja. 33. Šta je groupware? Predstavlja komunikacione alate kao što su e-mail, videokonferencije i slično koji podržavajuelektronsku komunikaciju i saradnju između grupa.


6/26


6 FIMEK

34. Šta je humanware? Podrazumeva intelektualne kapacitete neophodne za razvoj, programir anje, održavanje irukovanje tehnologijom. Kvalifikovani stručnjaci su vitalna komponenta svakog informacionog sistema. Tehničko osoblje se sastoji od razvojnih menadžera, analitičara i projektanata sistema,

programera i administratora sistema. Takođe, radnici u jednoj organizaciji moraju bitiosposobljeni za efikasno korišćenje kapaciteta informacionog sistema. Svi ljudi svesno ilinesvesno uče da koriste informacione sisteme koristeći Internet. Na primer, neophodno jedefinisati procedure za pokretanje programa za nalog za isplatu ličnih dohodaka, uključujući

procedure za trenutak pokretanja, ko ima neophodnu dozvolu da ga pokrene i ko će imati pristup izlaznim informacijama.


7/26


7 FIMEK

2 Predavanje35. Ko su IS specijalisti? IS specijalisti To su sistem analitičari, programeri i sistem operateri i. Sistem analitičaridizajniraju IS na osnovu korisničkih informacionih zahteva, programeri kreiraju programe

oslanjajući se na specifikacije sistem analitičara a sistem operateri nadziru i održavajukompjuterski sistem i mrežu. 36. Šta su hardverski resursi u informacionom sistemu? Pod hardverom se podrazumijevaju svi fizički uređaji koji se koriste prilikom procesuiranjainformacija. Primeri hardvera u računarski baziranim IS su:

a. Računarski sistem koji se sastoji od centralne procesorske jedinice (CPU) k ojasadrži mikroprocesor i skupa međusobno povezanih perifernih uređaja. Kompjuterski sistemi mogu biti laptop, desktop i mainframe sistemi.

b. Računarske periferije su uređaji kao što su tastatura, miš za unos podataka, monitor i štampač za izdavanje izlaza ili magnetni i optički diskovi za skladištenje

podataka.

37. Šta su softverski resursi u informacionom sistemu? Koncept softverskih resursa podrazumeva skup instrukcija za procesuiranje informacija.Generalno, koncept softvera, ne uključuje samo skup operativnih instrukcija računaru, kojenazivamo programom , već i instrukcijekorisnicima za procesiranje informacija, koje nazivamo

procedurama. Napomenimo da i IS koji se ne oslanjaju na računare sadže softverskukomponentu. To su obično instrukcije ili uputstva za odgovarajuće čuvanje, obradu idostavljanje informacija njihovim korisnicima.38. Nabrojte primere softverskih resursa? Primeri softverskih resursa su:

a. Sistemski softver, kao što je operativni sistem koji kontroliše i podržava operacijeu okviru kompjuterskog sistema.

b.

Aplikativni softver čine programi namenjeni procesuiranju konkretnih korisničkihzadataka kao što su program za analizu prodaje, program za obradu teksta i drugi.c. Procedure, koje su zapravo operativna uputstva za korisnike IS-a kao na primer

korisničko uputstvo za neki softverski paket. 39. Navedite formate koje mogu imati podaci? Podaci mogu imati različite formate,

a. Tradicionalne alfanumeričke podatke, koji se sastoje od brojeva, slova i drugihspecijalnih znakova,

b. Tekstualne podatke u vidu rečenica i pasusa koji se koriste u pisanim komunikacijama,

c. Grafičke podatke

d.

Audio podaci.40. Koja je razlika između informacija i podataka? Podaci su sirove činjenice ili posmatranja o nekom fizičkom fenomenu ili poslovnimtransakcijama. Preciznije, podaci su vrednosti atributa pojedinih entiteta (kao što su ljudi,mesta, stvari i događaji). Informacije su podaci konvertovani u oblik koji ima značenje za specifičnog korisnika. Ovokonvertovanje podataka je zapravo obrada podataka koja obično podrazumeva agregiranje,


8/26


8 FIMEK

organizovanje, analiziranje ili evaluaciju podataka u cilju njihovog postavljanja uodgovarajućem kontekstu za korisnika.41. Šta podrazumevaju mrežni resursi? Mrežni resursi podrazumevaju:

a. Komunikacione medije, kao što su parice, koaksijalni i fiber -optički kablovi, kao imikrotalasne, celularne i satelitske bežične tehnologije.

b. Mrežnu podršku, podrazumeva razne vrste hardvera, softvera i tehnolgija kojeomogućavaju korišćenje komunikacione mreže. Primeri su komunikacioni procesori kao što je modem, ili komunikacioni kontrolni softver kao što je mrežnioperativni sistem ili Internet browser.

42. Koje operacije možemo smatrati procesiranjem podataka? Pod procesiranjem podataka se smatraju operacije kao što su izračunavanje, upoređivanje,sortiranje, klasifikovanje i agregiranje. Pomoću ovih operacija podaci se konvertuju uinformacije za korisnike.43. Memorisanje je aktivnost IS pomoću koje? Memorisanje je aktivnost IS- a pomoću koje se podaci i informacije čuvaju u organizovanomobliku za kasniju upotrebu. Podac i su obično organizovani u vidu polja, zapisa, fajlova i nakraju baza podataka.44. Šta je baza podataka? Baza podataka je integrisani skup međusobno povezanih zapisa ili fajlova (Na primer, baza podataka personala može da sadrži platni spisak, pregled performansi i razvoj karijere.)45. Šta je TPS? Transaction processing systems (TPS) tj. sistemi za procesiranje poslovnih transakcija čuvaju iobrađuju podatke nastale u okviru poslovnih transakcija (prodaje, nabavke, upravljanjazalihama, računovodstva i drugih), ažuriraju operativnu bazu podataka i generišu poslovnedokumente i izveštaje. Obrada može biti batch ili on-line. Kod batch obrade podaci seakumuliraju neki vremenski period, a onda periodično obrađuju (krajem meseca, noću i drugo).Ovakav način obrade podataka naziva se još i off -line. Kod on-line obrade, koja je poznata i

pod imenom real-time, podaci se procesiraju odmah u toku same transakcije.46. Šta je MIS? Management information systems (MIS) ili upravljački IS obezbeđuju informacije u viduizveštaja na osnovu podataka iz operativne baze tj. aktuelnih podataka. Ovi izveštaji, za razlikuod izveštaja TPS sistema, ne sadrže informacije o pojedinačnim poslovnim transakcijama, većsu oni obično kreirani na logički način. 47. Šta je DSS? • Decision support systems (DSS) ili sistemi za podršku odlučivanju daju računarsku podrškumenadžerima u procesu odlučivanja. Ovi sistemi su interaktivni i ad hoc što znači da korisnikmože po potrebi menjati pretpostavke, uključivati nove podatke i drugo. Koriste uglavnomspecijalne višedimenzionmalne baze podataka kao i data warehouse baze, koje ne sadrže samotekuće tj. aktuelne podatke, već podatke iz proteklih perioda poslovanja.48. Šta je EIS? Executive information systems (EIS) ili izvršni informacioni sistemi obezbeđuju kritičneinformacije za izvršni menadžment u formatu jednostavnom za upotrebu. Oni običnoupozoravaju na pojavu kritičnih situacija i omogućavaju jednostavne i efikasne analize tihsituacija.


9/26


9 FIMEK

49. Navedite generičke modele razvoja IS? Generički modeli razvoja IS:

a. Model životnog ciklusa b. Evolutivni prototipski razvojc. Iterativno-inkrementalni modeld. RAD (Rapid Application Development)e. Agilne metode

50. Koje su karakteristike iterativnog životnog ciklusa? a. Planiran, organizovan i predvidiv

b. Pravi izmene uz manje ‘potrese’ c. Baziran je na razvoju izvršnih komponenti, koje su odmah upotrebljive d. Manje rizičan e. Moguće je neke od problema ostaviti za kasnije cikluse

51. Navedite elektronske informacione sisteme?a. Baze podataka,

b. Sistemi za elektronsko upravljanje dokumentima,c. Skladištenje podataka, d. Obrada podataka,e. Baze znanja,f. Sistemi za upravljanje znanjem,g. Ekspertni sistemi

52. Šta je EDMS? Electronic Document Management System (EDMS) su sistemi za elektronsko upravljanjedokumentima. Većina dokumenata danas je u e-oblicima. Dokumenti moraju biti:

a. Verodostojni, b. Potpuni,c. Autentični d. Sadržajni.

Dokumenti su zabe ležena komunikacija prepoznatljive strukture na bilo kojem mediju.Zapisi suzabeleženi dokazi funkcija.53. Šta je Data Mining i na kom principu radi? Data Mining je postupak po kome se otkrivaju skriveni odnosi u podacima.Princip rada:

a. Izdvajanje, b. Analiza,c. Zaključivanje.

54. E-poslovanje podrazumeva? E-poslovanje (engl. e-business) podrazumeva elektronsko upravljanje poslovnim funkcijama(npr., kupovina i prodaja roba i usluga, opsluživanje klijenata, saradnja sa poslovnim

partnerima). Tendencije e- poslovanja su pre svega povećana brzina promene u poslovanju,smanjenje značaja udaljenosti kao parametra u poslovanju, smanjenje vremenskihdisproporcija, veština upravljanja, značajne promene odnosa od prodavca ka kupcu,globalizacija tržišta, otvorenost sistema, interdisciplinarnost, zaštita intelektualne svojine itd. 55. Šta su Web browseri? Web browseri omogućavaju pretragu Interneta, slanje i primanje e-mail poruka, prikazivanjeInternet sadržaja i dr.


10/26


10 FIMEK

56. Šta je URL? Svaka Web strana, uključujući Home Page ima jedinstvenu adresu koja se zove “univerzalniresurs lokator” (Universal Resource Locator – URL). URL daje tip usluge koja se koristi i putanju do fajla koji se traži. Opšti format adrese je tip://host.domen/putanja/ime_fajla. Prvideo URL (http) odgovara određenom protokolu koji se koristi. Drugi deo odgovara domainname ili DNS adresi, koja se prevodi u numeričku IP adresu kada se da zahtev za prenosom

podataka. Informacija desno od domain name-a (/tutorial/default.html) je staza do izvora iuključuje naziv i tip fajla koji se želi prikazati ili preuzeti. 57. Šta je Intranet? Intranet predstavlja lokalnu mrežu, najčešće unutar jedne kompanije, koja korišćenjem Internet tehnologija omogućava zaposlenima da međusobno komuniciraju, koriste dokumentaci ju iarhivu ili razvijaju aplikacije.58. Šta je Extranet? Kada kompanija želi da deli svoje poslovne informacije za svojim dobavljačima, klijentima i drugim partnerima onda im ona dozvoljava ograničeni pristup svom Intranetu. Intranet koji je

parcijalno dostupan autorizovanim korisnicima putem Interneta ili drugim sredstvima naziva seExtranet.59. Šta je HTTP? HTTP (engl. HyperText Transfer Protocol) je jednostavan protokol komunikacije koji služi za prenos informacija između dva računara. Nastao je radi obezbeđivanja načina objavljivanja i prihvatanja HTML hipertekstualnih stranica. HTTP je protokol tipa “zahtev/odgovor” izmeđuklijenta i servera. Klijent koji daje HTTP zahtev kao što su Web browseri i server koji odgovarana njegove zahteve, a na kome se nalaze HTML fajlovi.60. Šta je HTML? HTML (engl. HyperText Markup Language) - relativno jednostavan jezik za opis stranice

baziran na daleko kompleksnijem SGML-u (engl. Standard Generalized Markup Language),koji je u vreme stvaranja HTML- a bio u širokoj upotrebi. HTML jeste kompjuterski jezik, ali senjime ne kreiraju nikakvi programi, nego se radi o pisanom nizu naredbi za već napravljen program koji će obaviti te radnje za koje je predviđen i napravljen, a koje mu se naređuju HTML jezikom. Ti programi su t zv. browseri ili čitači kao što su Netscape Navigator, ItnernetExplorer, Opera, Mosaic i sl.61. Šta je XML? Proširivi markerski jezik (Extensible Markup Language- XML) je jezik za komunikaciju naInternetu koji se prevashodno koristi za upravljanje, prikazivanje i organizovanje podataka.XML dokumenta se uglavnom sastoje iz tagova i teksta. XML omogućava definisanje, prenos,validaciju i integraciju podataka između aplikacija i između organizacija. Iako se zvaničnonaziva jezikom, XML nije jezik, već standard za pravljenje jezika koji odgovaraju XML-ovimkriterijumima. XML opisuje sintaksu koja se koristi za pravljenje sopstvenih programskih

jezika. Fleksibilnost XML- a omogućava neograničen broj načina na koji se mogu struktuirati podaci kako bi mogli da zadovolje potrebe bilo kakvih aplikacija.62. Pomoću JAVA programskog jezika možemo da razvijamo? Pomoću Jave se mogu napraviti dve vrste programa:

a. Aplikacija – samostalni program za rešavanje jednog ili skupa problema koji seizvršava na računaru pod njegovim operativnim sistemom.

b. Aplet – dinamički interaktivni program koji se izvršava pomoću čitača u okviruWeb stranice klijenta. Obezbeđuju animaciju, dvosmernu komunikaciju,


11/26


11 FIMEK

korišćenje grafike, slika, zvuka itd. Apleti su skladišteni na serveru i prenose sedo klijenta kada se pristupi tagu u okviru HTMLa.


12/26


12 FIMEK

3 Predavanje63. Informacioni sistem ima svoju? IS ima svoju:

a. Organizacionu prirodu

b. Menadžersku prirodu c. Tehnološku prirodu 64. Proces interaktivnog marketinga na Internetu?

a. 1. Korak – identifikacija potencijalnih potrošača. b. 2. Korak – kreiranje promotivnog, oglašavačkog i edukativnog materijala.c. 3. Korak – postavljanje materijala na kompjuterski ekran kupca.d. 4. Korak – interakcija sa kupcem.e. 5. Korak – učenje od kupca. f. 6. Korak – on-line usluga kupcu.

65. Upravljanje poslovnim sistemom se sastoji od?a. Planiranje - određivanje ciljeva poslovnog sistema.

b. Organizovanje – osposobljavanje poslovnog sistema za ispunjavanje postavljenihciljeva.c. Kontrolisanje – nadgledanje poslovnih ciljeva, utvrđivanje mogućih odstupanja i

iniciranje donošenja korektivnih odluka. 66. Čime se bavioperativno upravljanje? Bavi se organiziranjem i nadgledanjem svakodnevnih poslovnih aktivnosti u skladu s odlukamaviših nivoa menadžmenta. 67. Arhitektura IS? Obezbeđuje jedinstveni kostur po kome će različiti ljudi sa različitim perspektivama(pogledima) organizovati i videti fundamentalne blokove razvoja informacionih sistema.68. Nosioci informacionog sistema (stakeholders-i) klasifikuju se u četiri grupe, koje?

Nosioci informacionog sistema (stakeholders- i) klasifikuju se u četir i grupe:a. Vlasnici sistema (System Owners) finansiraju razvoj i održavanje informacionogsistema. Oni poseduju sistem, postavljaju viziju i prioritete u sistemu.

b. Korisnici sistema (System Users) su ljudi koji za obavljanje svojih poslova,koriste informacioni sistem. Pored internih korisnika sistema, koji rade unutar jedne organizacije, tu spadaju i eksterni korisnici kao što su klijenti, vendori, partneri i oni zaposleni koji rade sa udaljenih lokacija, na primer sa terena ili odkuće. Danas korisnici sistema rade rame uz rame sa projektantima sistema.

c. Projektanti sistema (System Designers) projektuju baze podataka, ekrane, mreže, programe i dr. Tu spadaju administratori baza podataka, mreža, Web dizajneri,eksperti za bezbednost i drugi tehnički stručnjaci. U nekim slučajevima,

projektanti sistema mogu biti i tzv. graditelji sistema.d. Graditelji sistema (System Builders) su tehnička lica koja konstruišu, testiraju,isporučuju, uvode i održavaju informacioni sistem. Neki od njih su programeriaplikacija, sistem programeri, Webmaster-i, sistem integratori (integrišusoftverske pakete sa hardverom, mrežama i drugim softverskim paketima) i dr.

69. Šta je Stejkholder? Stejkholder je organizacija, zajednica, grupa ili individua koja ima (direktan ili indirektan)interes u konkretnom „slučaju“ (projektu, programu, poslu, praktičnoj politici...).


13/26


13 FIMEK

70. Uloga sistema analitičara? Proučavaju poslovne probleme i mogućnosti, prevode poslovne i informacione zahteve uračunarski zasnovane IS i rač. aplikacije koje se potom implementiraju od strane tehničkihstručnjaka. Obavlja sistemsku analizu i projektovanje IS i računarskih aplikacija. Sistemanalitičar je odgovoran za predstavljanje svih mogućnosti tehnologije u (krajnjim korisnicima imenadžmentu). 71. Različiti stakeholders-i se mogu usmeriti na različite aspekte sistema, nabroj? Različiti stakeholders-i se mogu usmeriti na različite aspekte sistema:

a. Znanje – poslovno znanje treba da pomog ne menadžerima u donošenjuinteligentnih odluka. Cilj je poboljšanje baze znanja u organizaciji.

b. Procesi – aktivnosti koje izvršavaju misiju poslovanja. Cilj je poboljšanje poslovnih procesa i usluga.

c. Komunikacije – interfejs sistema sa korisnicima i drugim informacionimsistemima. Cilj je poboljšanje poslovne komunikacije.

72. Pogled vlasnika sistema na sistem podataka? Vlasnik je zainteresovan za resurse poslovanja, koje čine ku pci, proizvodi, oprema, zgrade, porudžbine ili plaćanja. Njegov domen jeste da za svaki objekat i relacije između objekataidentifikuje eventualne probleme, mogućnosti, ciljeve i ograničenja. Na primer, za jedan sistem

prodaje, objekti su Kupci, Proizvodi, Prodajni regioni, Porudžbine i Komercijalisti. Za dateobjekte treba prikupiti i uskladištiti podatke. 73. Pogled korisnika sistema na sistem podataka? Korisnici informacionog sistema svakodnevno prikupljaju, skladište, obrađuju, uređuju i koriste podatke. Za njih su podaci smešteni po fasciklama, knjigama, organizovani po spreadsheetsdatotekama ili uskladišteni unutar baza podataka. Na primer, vlasnik sistema želi da ima sve

podatke o objektu Kupac. Korisnik sistema će nas upozoriti o tome da treba razlikovatiPotencijalne kupce, Stvarne kupce i Neaktivne kupce, zbog različitih tipova podataka kojiopisuju svaki tip kupca (objekat Aktivan kupac će imati sledeća svojstva: šifra kupca, naziv,adresa, kredit i tekući bilans kupca. Za opisivanje zahteva za podacima koristi se model

podataka).74. Pogled projektanta sistema na sistem podataka? Dok korisnici sistema definišu zahteve za podacima, projektanti sistema prevode te zahteve u baze podataka, koje će potom biti dostupne putem informacionog sistema. Pogled projektantasistema na sistem podataka je u obliku šeme baze podataka. Pored šeme baze podataka, projektant bi trebao da odgovori i na sledeća pitanja:

a. Koje baze podataka će se koristiti (npr. Oracle 10g, IBM DB2, Microsoft SQLServer, itd)?

b. Na kojoj platformi će se instalirati(npr., UNIX, Linux, Windows itd)?75. Pogled graditelja sistema na sistem podataka?

Graditelji sistema su najbliži korisnici tehnologije baze podataka. Oni moraju da predstavljaju podatke u veoma preciznoj jezičkoj formi. Najkorišćeniji standardni upitni jezik koji omogućava komunikaciju sa bazom podataka jeste SQL (Structured Query Language).76. Pogled vlasnika sistema na procese sistema? Vlasnici sistema su zainteresovani za grubu sliku, odnosno u ovom slučaju za grupe procesavisokog nivoa nazvanih poslovne funkcije. Tipične poslovne funkcije su proizvodnja,računovodstvo i finansije, prodaja i marketing, ljudski resursi i druge. Projektni timovi čestoove funkcije izražavaju u obliku jednostavnog, hijerarhijski dekomponovanog dijagrama.


14/26


14 FIMEK

Vlasnici sistema će pružiti informacije o zapaženim problemima, mogućnostima, ciljevima iograničenjima funkcija. Takođe će želeti da diskutuju o troškovima i koristima oko

projektovanja informacionog sistema.77. Pogled korisnika sistema na procese sistema? Poslovni procesi su odvojene aktivnosti koje imaju svoje ulaze i izlaze, kao i vremena početka izavršetka. Zahtevi za procesima su često dokumentovani kao aktivnosti, tokovi podataka ili

poslova (workflow). Mnoge kompanije bi trebalo da reprojektuju poslovne procese kako bieliminisale redundansu i povećale efikasnost poslovanja. Reprojektovanje poslovnih procesa(Business Process Redesign - BPR) podrazumeva proučavanje, analizu i reprojektovanjeosnovnih poslovnih procesa u cilju smanjenja troškova i poboljšanja vrednosti poslovanja.78. Pogled projektanta sistema na procese sistema? Aktivnosti projektanta su ograničene specifiranom tehnologijom razvoja apl ikacija kao što suJava, C#.net, J#, Visaul Basic.net i dr. Projektant u dogovoru sa programerima daje odgovor na

pitanja: Koja okruženja za razvoj aplikacija ili programski jezici će se koristiti za pisanjesoftvera (npr., IBM Websphere sa Javom, Microsoft Visual Studio.NET sa Visual C#, SyebasePowerbuilder, Oracle-ov Oracle Forms i dr.)?

Entropija je termin koji se koristi za opisivanje prirodnog i neizbežnog raspadanja sistema.Današnji alati i tehnike omogućavaju da se projektuje sistem tako da može da se razvija i menjau skladu sa rastom i promenama zahteva.79. Pogleda graditelja sistema na procese sistema? Graditelji sistema prikazuju procese koristeći programske jezike ili okruženja za razvoj aplikacija koji opisuju ulaze, izlaze, logiku i kontrolu. Neki sistemi za upravljanje bazom

podataka obezbeđuju sopstvene već ugrađenje programske jezike. Na primer, Visual BASIC forApplications (sadržan je u Access-u) i PL- SQL (koga sadrži Oracle). Svi ovi jezici se koriste za

pisanje aplikacionih programa. Aplikacioni programi su jezički-zasnovani, mašinski-čitljivi prikazi o tome šta bi računarski proces trebao da radi ili kako bi računarski proces trebao daostvari svoje zadatke.80. Pogled vlasnika sistema na komunikacije? Vlasnici sistema su zainteresovani za globalnu sliku sistema i za njegove troškove i koristi. Uranoj fazi sistemskog razvoja projekta, vlasnici sistema treba da odrede:

a. Sa kojim poslovnim jedinicama, zaposlenima, klijentima i spoljnim objektima ćenovi sistem biti u interakciji?

b. Gde su locirane poslovne jedinice, zaposleni, klijenti i drugi poslovni objekti?c. Da li će sistem komunicirati sa drugim informacionim sistemima? d. Vlasnici sistema će identifikovati i analizirati relevantne probleme, mogućnosti i

ograničenja. 81. Pogleda korisnika sistema na komunikacije? Korisnici sistema su zainteresovani za korisnički inter fejs informacionog sistema. Korisničkiinterfejs definiše kako korisnici sistema pristupaju informacionom sistemu da bi uneli podatke,

pravili upite, dobili izveštaje i koristili help (pomoć). Jedan od standarda korisničkog interfejsa jeste grafičko korisnički interfejs (GUI – Graphical User Interface). Tu se razlikuju Windowsforme od Web formi u zavisnosti od toga da li aplikaciju treba da podržavaju i browser -i.82. Pogled projektanta sistema na komunikacije? Donekle su pogledi projektanta i korisnika sistema slični, jer su i jedni i drugi uključeni udizajniranje ekrana, ulaznih i izlaznih podataka. Međutim, dok su korisnici sistemazainteresovani za oblik i sadržaj, projektant sistema se bavi konzistencijom, kompletnošću,


15/26


15 FIMEK

korisničkim dijalogom i interfejs tehnologijama. Projektant će se pozabaviti i sledećim pitanjima:

a. Kako će se razvijati korisnički interfejsi, da li sa MS Windows ili Webkomponentama (npr., xHTML editor kao što je Macromedia Dreamweaver, portalIBM Websphere i dr)?

b. Kako će se razmenjivati podaci između različitih informacionih sistema (npr.,data broker IBM MQ Messaging ili XML)?

Korisnički dijalog u interakciji sa aplikacionim programom, opisuje kako se korisnik pomera saekrana na ekran kako bi obavio zadatak.83. Pogled graditelja sistema na komunikacije? Graditelji sistema izgrađuju, instaliraju, testiraju i implementiraju korisničke i sistemskeinterfejse. Interfejs tehnologije su mahom ugrađene u okruženje razvoja aplikacija (ApplicationDevelopment Environment – ADE) kao što je na primer Visual Studio .NET.84. Šta su poslovni informacioni sistemi? Poslovni informacioni sistemi su informacioni sistemi koji podržavaju poslovne funkcije iobezbeđuju poslovnu inteligenciju i analitiku. 85. Poslovni informacioni sistemi se oslanjaju na sledeće resurse? Poslovni informacioni sistemi se oslanjaju na sledeće resurse:

a. Ljudski resursi – uključuju korisnike IS i one koji razvijaju, održavaju i rukujusistemom.

b. Hardverski resursi – uključuju sve tipove mašina (telefoni, ruteri, DVD-jevi, PDA(Personal Digital Assistant), računari i dr).

c. Softverski resursi – uključuju programe, priručnike, politiku kompanije i dr.d. Komunikacioni resursi – uključuju mreže i neophodan hardver i softver koji ih

podržava. e. Resursi podataka – Uključuje sve podatke preduzeća (baze podataka, fajlove,

dosije, fascikle i dr).86. Nabroj koji poslovni informacioni sistemi postoje danas?

a. SCM (Supply Chain Management) – integrisano planiranje i upravljanje tokomdobara i usluga, informacija i novca kroz aktivnosti lanca snabdevanja, počevši odnabavke sirovina do finalnih proizvoda u rukama klijenata.

b. ERP (Enterprise Resource Planning) – integriše i automatizuje sve aspekte poslovanja pred uzeća, npr. finansije (računovodstvo, finansijske analize, predviđanja itd.), ljudski resursi, prodaja, isporuka, proizvodnja, održavanje,upravljanje kvalitetom itd.

c. PLM (Product Lifecycle Management) – rešenje koje integriše funkcije razvoja proizvoda, bezbednosti, kvaliteta i održavanja

d. SRM (Supplier Relationship Management) - snabdevanje i kupovina putem

Interneta; omogućava da dobavljači, partneri i proizvođači zajedno rade na procesima međusobnog pregovaranja i nabavke proizvoda ili uslugae. Business Intelligence (BI) rešenje – olakšava analizu i planiranje svih podataka

relevantnih za kompaniju87. Šta je ERP(Enterprise Resource Planning)? ERP (Enterprise Resource Planning) – integriše i automatizuje sve aspekte poslovanja preduzeća, npr. finansije (računovodstvo, finansijske analize, predviđanja itd.), ljudski resursi, prodaja, isporuka, proizvodnja, održavanje, upravljanje kvalitetom itd.


16/26


16 FIMEK

88. CRM (Customer Relationship Management)? Upravljanje odnosima sa klijentima (Customer Relationship Management - CRM). Pristup urealnom vremenu svim informacijama o klijentima kroz organizaciju. Upravljanje aktivnostima

prodaje (generisanje prioriteta, organizovanje timova, kontaktiranje, rukovanje porudžbinama). Upravljanje znanjem (omogućava se pristup resursima informacija kao što su korporativni priručnici,slajdovi prodavaca, telefone kompanija, podatke o industriji i konkurenciji, isečci izštampe, šabloni za pisanje ponude itd. Customer Relationship Management (CRM) – uključujemetodologije, strategije, softver i we b sposobnosti koje pomažu preduzeću da organizuje i upravlja odnosima sa klijentima. Kompanije koriste ovaj pristup kako bi bolje shvatile želje i

potrebe njihovih klijenata.89. Prednosti PLM rešenja su? Prednosti PLM rešenja su:

a. Smanjeno vreme odziva na potrebe tržišta b. Poboljšanikvalitet proizvodac. Smanjeni troškovi prototipovanja d. Ušteda kroz ponovnu upotrebu izvornih podataka e. Okvir (framework) za optimizaciju proizvodaf. Smanjenje otpadaka u proizvodnjig. Uštede kroz komplentnu integraciju workflow-a inženjeringa ...

90. Svrha upravljanja lancima snabdevanja SCM (Supply Chain Management)? Svrha upravljanja lancima snabdevanja (Supply Chain Management, SCM) je da se dostigneintegrisano planiranje i upravljanje tokom dobara i usluga, informacija i novca kroz aktivnostilanca snabdevanja, počevši od nabavke sirovina do finalnih proizvoda u rukama klijenata. P rednosti elektronskog lanca vrednosti (eSupply Chain) su smanjena vremena ciklusa, prisnijaveza sa partnerima, rast prihoda, smanjenje troškova i vremena proizvodnje, optimizovanoupravljanje zalihama, efikasnija distribucija i kolaborativniji proces poslovanja. Upravljanjelancem snabdevanja (Supply chain management – SCM) podrazumeva koordinaciju svihaktivnosti snabdevanja jedne organizacije, od njenih dobavljača preko proizvodnje dobara iusluga do isporuke klijentima. Lanac vrednosti opisuje različite aktivnosti dodavanja vrednostikoje povezuju stranu nabavke sa stranom tražnje. 91. Svrha SRM (Supplier Relationship Management)? U pravlja interakcijama preduzeća sa organizacijama koje ih snabdevaju robom i uslugama.Omogućava optimizaciju operacija i integriše operacije snabdevanja i kupovine. O mogućava dadobavljači, partneri i proizvođači zajedno rade na procesima međusobnog pregovaranja inabavke.


17/26


17 FIMEK

92. Koje funkcionalnosti treba da obezbedi SRM? SRM treba da obezbedi sledeće funkcionalnosti:

a. Sourcing – poboljšava pregovaranje sa dobavljačima: i. Kvalifikacija do bavljača (Supplier qualification) – identifikuje i

kvalifikuje nove dobavljače; analizira se tržište i potražnja, razvijaju detaljne specifikacije i upravlja listom dobavljača

ii. Pregovaranje sa dobavljačima (Supplier negotiation) – odabira seodgovarajući dobavljač za određeni proizvod ili uslugu; koriste se tehnikeaukcije i licitacije; pregovara se o uslovima i terminima

b. Procurement – izvršavaju se aktivnosti nabavke: trebovanje, poručivanje i prihvatanje

i. Trebovanje (Requisitioning) – kreira se automatsko trebovanje iz ERPakroz trebovanje materijala, a može biti i iz SRMa sa shopping carte

ii. Upravljanje porudžbinom (Order management) – izvršavanje podrudžbinei njeno praćenje

iii. Primanje (Receiving) – proces prihvatanja robe ili usluga


18/26


18 FIMEK

4 Predavanje93. Šta je informacija? Informacija je značenje koje čovek pripisuje podacima u skladu sa opštim dogovorima. Informacije predstavljaju činjenice o pojmovima kao što su ljudi, predmeti, pojave, itd.... 94. Šta su podaci? Podaci su deo informacije predstavljen bez konteksta.95. Nabroj tri nivoa logičkih jedinica? Logičke jedinice predstavljaju zbir slogova i razlikuju se tri nivoa logičkih jedinica:

a. Polje – najmanja logička jedinica podataka, ima svoje ime, svoju vrednost b. Logički zapis – skup polja koja se odnose na isti pojamc. Logička datoteka – skup zapis a čini datoteku

96. Šta je baza podataka? Danas veliki značaj imaju podaci i njihovo osmišljavanje u informacije. Međutim, prisutan je

problem njihovog organizovanja zbog često veoma velikom obima. Pod organizacijom podataka podrazumeva se logičko predstavljanje i povezivanje podataka. Da bi se podaci

organizovali, potrebno je projektovati baze podataka. Podaci se mogu organizovati i na klasičninačin, preko datoteka, ali baze podataka, pravilno projektovane imaju danas veoma velikiznačaj tako da se koriste češće. Baza podataka predstavlja osnovu za dobijanje informacija, predstavlja veći skup međusobno povezanih datoteka. Baza podataka (BP) je kolekcijameđusobno povezanih podataka, uskladištenih sa minimumom redudanse(dupliranja), kojekoriste, zajednički, svi procesi obrade u sistemu. Sa aspekta implementacije, Baza podataka predstavlja skup tabela međusobno povezanih putem spoljnog ključa. 97. Pristup i korišćenje podataka iz baze podataka je omogućeno specijalnimprogramima koji se nazivaju? Pristup i korišćenje podataka iz baze podataka je omogućeno specijalnim programima koji senazivaju sistemi za upravljanje bazom podataka. (DBMS – Data Base Management Systems).

98. Prednosti baze podataka.a. R ačunarska memorija je efikasno iskorišćena. b. Brza i efikasna obrada podataka sa minimalnim greškama. c. Nema dupliranja podataka (redudantnosti), lako održavanje organizacije

podataka.d. K orišćenje podataka nije uslovljeno poznavanjem unutrašnje organizacije baze

podataka.99. Poznatiji sistemi za upravljanje bazom podataka su? Poznatiji sistemi za upravljanje bazom podataka su Microsoft Access, SQL Server, IBM DB2,Oracle i mnogi drugi.100. Prema logičkoj strukturi podataka, baze podataka, mogu biti?

Prema logičkoj strukturi podataka, baze podataka, mogu biti: a. Hijerarhijske, b. Mrežne, c. Relacione id. Objektne.

101. Šta je entitet? Entitet (Entity) je skup objekata iz realnog sveta koji imaju neka zajednička svojstva. Svojstva entiteta se nazivaju atributima.


19/26


19 FIMEK

102. Šta je identifikator? Identifkator (ključni atribut) je atribut koji jedinstveno određuje pojedine elemente entiteta. 103. Entitet može biti?

a. R ealni objekat (osoba, mašina, dokument, kuća...) b. A pstraktni koncept (mera, količina, boja, radno mesto...) c. Dogadjaj (rodjenje, upis, isplata, prekršaj....) d. Odnos (predmet- nastavnik, muž-žena, lice- preduzeće....)

104. Entitet se identifikuje?a. Imenom skupa entiteta kojem pripada

b. Imenom svojstva entiteta pomoću kojeg se posmatrani entitet izdvaja iz skupa c. Vrednošću imenovanog svojstva.

105. Microsoft Access? MS Access je deo softverskog paketa Ms Office što podrazumeva isti sistem rada, prečice natastaturi, razmena informacija. Ms Access je povezan sa ostalim Office-ovim programimazahvaljijući programu OLE (Object Linking and Embending). Microsoft Access je sistem zaupravljanje bazom podataka, ili DBMS (data base management system). Ovaj sistem pomažeda u pravljate zapamćenim podacima u bazi podataka smeštenoj na računaru. 106. Tipovi objekata baze podataka su? Tipovi objekata baze podataka su:

a. TABELA Tabele su osnovne strukture u Accessovoj bazi podataka, jer se u njima pamte podaci. U okviru tabele podaci se organizuju u polja (kolone) i zapise(vrste).

b. UPIT Upit je alatka za postavljanje pitanja o podacima u tabelama i zaizvršavanje akcija nad podacima. Upite možete da koristite i za kombinovanje, ilispajanje podataka iz više različitih, ali povezanih tabela. Upiti mogu pomoći i

prilikom prom ena, brisanja i dodavanja veće količine podataka u jednom koraku.Takođe, upite možete da koristite kao osnovu za obrasce i izveštaje.

c. FORM Forme(obrasci) omogućavaju da prikazujete i unosite podatke u prikladnom formatu koji podseća na obrasce koji se popunjavaju.d. REPORT Izveštaji omogućavaju štampanje, ili prikazivanje podataka u korisnom

formatu.e. MACRO Makro je skup instrukcija koji automatizuje zadatak koji se često

izvršava. Kada pokrenete makro, Access izvodi akcije iz makroa onimredosledom kojim su navedene. Npr. Makroi za automatsko otvaranje baze podataka, za obradu porudžbina, za otvaranje upita i sl....

107. Šta je primarni ključ? Primarni ključ omogućava jednoznačnu identifikaciju entiteta u skupu entiteta. Primarni ključ

je polje koje na jedinstven način identifikuje svaki zapis (poput registracionog broja automobila).108. Osobine – svojstva polja?

a. Field Size (veličina polja)- broj karaktera koje možeteuneti u polje (1-255); podrazumeva se 50

b. Format - određuje oblik u kome se podatak pojavljuje na ekranu (velika slova- >,datumi itd)


20/26


21/26


21 FIMEK

potom im se mogu dodati funkcionalnosti automatskog pretraživanja i filtriranja, kao i dodatnagrafička rešenja. 112. Izveštaj (Reports)? Izveštaji omogućavaju štampanje, ili prikazivanje podataka u korisnom formatu. Izveštaj(Reports) služe za pregledanje i štampanje podataka. Kao i obrasci, izveštaji mogu da budu

jednostavni, ali i veoma kompleksni. Primeri izvštaja su: spiskovi, hronološki pregled poslovanja, cirkularna pisma, nalepnice sa adresama i fakture. Izveštaji podatke uzimaju iztabela, ali češće iz upita. U izveštajima se podaci predstavljaju u obliku koji je lak za pregled,razumljiv i gde se mogu brzo uočiti greške. 113. Makro (Macro)? Makro je skup instrukcija koji automatizuje zadatak koji se često izvršava. Kada pokrenetemakro, Access izvodi akcije iz makroa onim redosledom kojim su navedene. Npr. Makroi zaautomatsko otvaranje baze podataka, za obradu porudžbina, za otvaranje upita i sl.... Makro(Macro) je niz MS Access komandi koji se koristi kada nekoliko komandi (određenimredosledom) treba pozvati na više mesta u aplikaciji, a obično na formama. Kada se pokrenemakro, izvršavaju se sve naredbe makroa u redosledu u kom su akcije navedene. Bez pisanja

programskog koda se tako mogu definisati makroi koji automatski otvaraju obrasce za bazu podataka, štampaju izveštaje, obrađuju podatke. Makroi olakšavaju sastavljanje skupova tabelaupita, obra zaca i izveštaja u kompletne aplikacije za korisnike koji ne znaju ništa o MS Access-u. Makroi se izbegavaju u profesionalnim MS Access aplikacijama, jer se oni ne mogukompajlirati, pa ne daju mogućnosti kreiranja aplikacije. 114. Modul (Module)? Modul (Module) kao i makro omo gućava automatizaciju, ali mnogo napredniju, jer se u njemu,kao razvojna platforma, koristi VBA, u obliku procedura tipa Sub i Function, koje su naraspolaganju celom projektu. Za razliku od makroa moduli omogućavaju precizniju kontrolunad preduzetim akcijama i zahtevaju iskustvo u programiranju u VBA (Visua/ Basic forApplications).115. Web stranice za pristup podacima (Data Access Pages)? Web stranice za pristup podacima (Data Access Pages), omogućuju kreiranje složenih obrazacna Intranetu kompanije koji su povezani s podacima u bazi. Hiperveze omogućavaju pr istup

podacima koji su objaviljeni na Webu, direktno iz MS Access obrazaca. U praksi se retkokoristi jer za ovakvo objavljivanje podataka postoje mnogo bolji alati i tehnologije od MSAccessa.


22/26


22 FIMEK

5 Predavanje116. Na koja dva načina uspešne firme ostvaruju svoju konkurentnost na tržištu? Uspešne firme svoju konkurentnost na tržištu ostvaruju, u načelu, na dva načina:

a. Ponudom atraktivnih, inovativnih proizvoda

b. Visokom produktivnošću i efikasnošću svog poslovnog sistema, koji omogućavašto niže troškove poslovanja, kraća vreme razvoja i proizvodnje novih proizvoda islično.

117. Na koja dva načina organizacije obezbeđuju svoje informacione sisteme? Postoje dva osnovna načina kako organizacije obezbeđuju svoje informacione sisteme:

a. Razvojem u skladu sa svojim specifičnim potrebama, što zahteva angažovanjespecijalista za razvoj softvera, modeliranje podataka, i dr.

b. Primenom unapred razvijenog i prilagođenog sistema za upravljanjeinformacijama na nivou cele organizacije.

118. Šta predstavljaju ERP sistemi? ERP je kombinacija prakse upravljanje poslovanjem i tehnologije, gde informacione

tehnologije (IT) integrišu najvažnije poslovne procese u organizaciji da bi se postigli definisani poslovni ciljevi.119. Koji softverski blokovi čine ERP sistemi? Najčešće, ERP sistem čine sledeći osnovni softverski blokovi:

a. Finansije b. Proizvodnjac. Logistikad. Ljudski resursi

120. U kojim proizvodnim industrijama se koriste ERP sistemi?a. Vazduhoplovna industrija,

b. Industrija naoružanja,

c.

Proizvodnja automobil,d. Hemijska industrija,e. Farmaceutska industrija,f. Proizvo dnja robe široke potrošnje, g. Proizvodnja naftinih derivata i gas i dr.

121. Prednosti primene ERP sistema? ERP sistema dovodi do sledeće prednosti organizacijama koje ih primenjuju:

a. Poboljšanje procesa rada (poslovnih procesa) b. Bolji pristup rukovodiocima i donosiocima odluka raspoloživim podacimac. Tačna informacija u pravo vreme, d. Brža reakcija na zahteve kupaca,

e.

Brzo prilagođavanje ne promenjene uslove poslovanja i situaciju na tržištu, štodovodi do konkurentne prednosti,f. Manja upotreba papira, tj. dokumenata u papirnom obliku,g. Primene jedinstvenih baza podataka (o kupcima, dobavljačima, zaposlenima)

122. Koji su problemi kod pirmene ERP sistema? Primena ERP sistema nije jednostavna i praćena je i problemima:

a. Zahteva duže vreme za uvođenje u pr imenu,


23/26


23 FIMEK

b. Relativno je skupo uvođenje (obuka, integracija sa drugim sistemima, analiza ikonverzija podataka, konsultanti, održavanje...)

123. Ko je lider ERP sistema na svetskom tržištu? SAP sistem je lider na svetskom tržištu ERP sistema, a u Srbiji je u ekspanziji, pre svega uvećim preduzećima, a i u javnim ustanovama i državnim organima. S druge strane, SAP sistem je najsloženiji ERP sistem zbog svoje sofisticiranosti i funkcionalnosti, tako da korisnici kojisavladaju njegovo korišćenje, uvek će lakše kasnije savladati korišćenje i nekog drugog ERP sistema, koji su, po pravilu, jednostavniji, jer imaju manju funkcionalnost.124. Glavni razlozi zbog kojih se kompanije odlučuju za ERP? Glavni razlozi zbog kojih se kompanije odlučuju za ERP

a. Integracija finansijskih informacija:i. Različita odeljenja kompanije imaju različite poglede na pokazatelje

poslovanja, stvarajući na taj nacin više verzija istine.ii. ERP će stvoriti samo jednu verziju istine koja će biti reper poslovanja.

b. Integracija informacija o porudžbinama: i. Moguće je pratiti proizvodni proces (koji je inicirao određeni kupac) od

same nabavke materijala do ispostavljanja završnog računa. ii. To daje mogućnost potune kontrole i lakše korekcije procesa.

c. Standardizacija i ubrzanje proizvodnje:i. Proizvodne kompanije koje žele da se prošire u međunarodne vode će

naići na pojavu da se u različitim poslovnim jedinicama isti poslovi obavljaju na različite načine.

ii. ERP može omogućiti standardne procedure u procesu proizvodnje, štodovodi do smanjenja troškova i redukcije složenosti poslovanja.

d. Smanjenje zaliha:i. Bolji uvid u poslovanje če omogućiti da ono teče lakše što će dovesti do

smanjenja nepotrebnih zaliha resursa i gotovih proizvoda.e. Standardizacija HR informacija:

i. Složenim kompanijama odeljenja za ljudske resurse neće imati iste metode praćenja kadrova, ERP tu moze da pomogne.

125. Šta poslovni IS imaju za cilj? Poslovni IS imaju za cilj da skladište poslovne informacije samo jedanput, u formi u kojoj seomogućava pristup od strane više različitih korisnika, a u cilju donošenja različitih tipovaodluka.126. K oji su najzastupljeniji ERP sistemi na tržištu? Na domaćem tržištu, u poslednjih nekoliko godina, najzastupljeniji ERP sistemi su: SAP R/3,Oracle Applications, Microsoft Dynamics NAV, HansaWorld, Datalab PantheonTM i mnogidrugi. Takođe postoje ERP sistemi koje su razvijale domaće firme: Luceed, 4D Wand,Pantheon, … 127. Najvažniji kriterujini za izbor ERP rešenja?

a. Snaga dobavljača rešenja, b. Stabilnost rešenja (koje je rezultat dugogodišnjeg prisustva na tržištu), c. Ugrađena tehnologija, d. Prilagodljivost rešenja, e. Skalabilnost rešenja, f. Funkcionalnost rešenja,


24/26


24 FIMEK

g. Jednostavna upotreba.128. Nabroj najčešće module u ERP paketu?

a. Upravljanje finansijama b. Supply Chain Managementc. Customer Relationship Management (CRM)d. E-Businesse. Upravljanje proizvodnjomf. Upravljanje uslugama (Service Management)g. Distribucijah. Prodaja i Marketing

129. Strategije implementacije ERP?a. Postupno (step-by-step)

b. Odmah sve (big bang)c. Implementacija po modelu Roll out

130. Na izbor strategije mogu uticati? Na izbor strategije mogu uticati:

a. Organizaciona struktura b. Raspoloživi resursi c. Stav prema promenamad. Posebnosti okruženja...

131. Primenjena strategija može uticati na? Primenjena strategija može uticati na:

a. Ciljeve projekta b. Vreme trajanjac. Troškove d. Angažovanje eksternih konsultanat e. Stepen kompleksnosti, kvalitet ...

132. Faktori rizika implementacije ERP sistema u praksi? a. Postojeća organizacija u preduzeću

b. Zastareli/prevaziđeni poslovni procesi i poslovna informatika c. Potrebno puno koordinacije

i. Planiranje vremenaii. Promene ključnih ljudi

133. Faze uvođenja ERP sistema? a. Izbor paketa

b. Izbor modulac. Tehnička instalacija d. Prilagođavanje e. Kalibracija (postavljanje parametara)f. Uvođenje u rad g. Održavanje

134. Koji su troškovi uvođenja ERP paketa? a. Trening

b. Softverc. Hardverd. Konsultantske usluge


25/26


25 FIMEK

e. Ostalo135. Nabroj skrivene troškove ERP-a?

a. Obuka.i. Veliki broj zaposlenih mora proći razne nivoe obuke

b. Troškovi integracije i testiranjai. Testiranje veza između ERP paketa i ostalog softvera.

ii. Svaka postojeća aplikacija mora imati linkove ka ERP-u.c. Troškovi prilagođavanja

i. Prilagođavanje jezgra ERP softvera postojećim poslovnim procesimad. Troškovi konverzije podataka

i. Prebacivanje podataka kompanije iz starog sistema u novi, pri čemu jevećina podataka iz starog sistema neuređena i od male koristi.

e. Troškovi konsultanata „ad infinitum” i. Naknade konsultantima su velike kada korisnici ne uspeju da ispune sve

obavezef. Isplativost investicije

i. K ompanije očekuju rezultate odmah nakon instaliranja sistema. Međutim,takva očekivanja ne važe za ERP sisteme

g. Post ERP depresijai. U velikom broju kompanija performanse su se smanjile neposredno nakon

instaliranja ERP- a. Razlog je što se sve radi drugačije od onoga kako jenaviknuto.

h. Zavisnost od najboljih ljudi koji razumaju ERP i čije zarade rastu... 136. Prednosti ERP sistema?

a. Poboljšava pristup informacijama, procese i njihovu efikasnost b. Podaci se unose jednokratno u sistemc. Ugrađeno bogato iskustvo eksperata, nema programskih grešaka d. Omogućuje reinženjering poslovnih procesa I njihovo unapređenje e. Neki segmenti mogu odmah da se koristef. Dovodi do uvođenja višeg nivoa menadžmenta g. Rešenje usklađeno sa standardima h. Prati ga profesionalna obuka

137. Nedostaci ERP sistema?a. Implementacija je duga i skupa. (12-18 meseci za implementaciju i 1-3 godine za

punu transformaciju) b. Implementacija traži organizacione promene c. Prilagođavanje može biti neplanirano komplikovano d. Greške se repliciraju kroz sistem e. Odbaciće se mali interni sw koji dobro radi f. Mogu nastati problemi sa isporučiocem u budućnosti

138. Kjučni faktori uspeha SAP projekta? a. Podrška najvišeg rukovodstva

b. Snažan projektni tim c. Raspoloživost resursa d. Komunikacija projektni tim – organizacija e. Jasno definisani ciljevi projekta


26/26


26 FIMEK

f. Obuka projektnog tima 139. Da li je uvođenje ERP rešenja u preduzeće koje funkcioniše po drugačijimkonceptima značajan problem? Uvođenje ERP rešenja u preduzeće koje funcioniše po drugačijim konceptima je značajan

problem!

Documents

Skripta I Kolokvijum Poslovni informacioni sistemi