1. Које су методе прорачуна у употреби помоћу којих се може доказати сигурност и

фунционалност конструкције у зависности од приступа одређивања сигурности и од

начина увођења степена сигурности у прорачун?

• Детерминистичке (метода допуштених напона)

• Пробабилистичке (метода граничних стања)

2. Дефинисати степен сигурности.

Коефицијент сигурности такође детерминисана величина на основу

којих се прописују допуштени напони који не смеју да буду премашени у

елементима конструкције ни у једној фази њеног животног века.

3. Дефинисаи Хуков закон.

4. Дефинисати методу допуштених напона.

Метода допуштених напона се заснива на услову да услед спољашњег

оптерећења ни у једном пресеку конструкције максимални нормални и смичући

напон не смеју да буду већи од допуштених:

где су:

f y - напон на граници разлачења

ᵞ - коефицијент сигурности чија је вредност већа од 1,0

5. Дефинисати методу граничних стања.

Гранична стања су стања конструкција чијим достизањем или прекорачењем

конструкција губи своја основна својства и није више у стању да одговори

прорачунским захтевима.

6. Подела граничних стања.

• Гранична стања носивости и

• Гранична стања употребљивости

7. Појам прорачунске ситуације

Под појмом прорачунске ситуације подразумева се скуп (диспозиција) оптерећења, дефинисаних

својим положајем, интензитетом и врстом који делује на конструкцију у одређеном периоду њеног

животног века, узимајући у обзир и фазу монтаже.

8. Подела прорачунских ситуација

трајне (сталне)

пролазне (привремене)

инцидентне

(изузетне) и сеизмичке

9. Дефинисати трајне или сталне прорачунске ситуације

Трајне или сталне прорачунске ситуације се односе на уобичајен режим експлоатације

конструкције. Оне обухватају оптерећења која настају при уобичајеној експлоатацији конструкције

и која делују током најдужег периода њеног животног века.

10. Дефинисати пролазне или привремене прорачунске ситуације

Пролазне или привремене прорачунске ситуације се јављају само током одређеног, релативно

кратког периода животног века конструкције. Њима одговарају оптерећења која се јављају при

извођењу конструкције, или која настају услед поремећеног режима коришћења, на пример,

приликом санација или реконструкција.

11. Дефинисати инцидентне или изузетне прорачунске ситуације

Инцидентне или изузетне прорачунске ситуације се односе на услове који могу настати услед

дејства пожара, експлозија, удара или последица локализованог лома. Такође су краткотрајне, али

са мањом вероватноћом појаве. За разлику од привремених ситуација које се готово извесно

јављају током животног века конструкције (на пример монтажа), може се десити да конструкција

никад не буде изложена дејству неког од изузетних оптерећења.

12. Дефинисати сеизмичке прорачунске ситуације

Сеизмичке прорачунске ситуације се, такође, односе на изузетне услове који се јављају при дејству

земљотреса.

13. Дефинисати термин дејство

Појам оптерећења је у Eврокоду проширен употребом термина дејство (F) којим се обухватају:

• директна дејства, односно оптерећења која директно делују на конструкцију (на пример

гравитационо оптерећење, снег, ветар, итд.) и

• индиректна дејства, под којим се подразумевају принудне деформације које настају, на пример,

услед температурних промена или различитих слегања ослонаца.

14. Подела дејстава према променљивости у току времена

Према променљивости у току времена дејства се могу поделити на:

• стална дејства (G), која делују стално, или током највећег периода животног века објекта

(сопствена тежина конструкције, тежина неконструктивних елемената, тежина инсталација и

фиксне опреме),

• променљива дејства (Q), као што су корисна оптерећења, оптерећења од ветра и снега, која се

повремено, али често појављују,

• инцидентна (изузетна) дејства (А), као што су, на пример, пожар, експлозије и удари, која се

јављају веома ретко, само у изузетним случајевима и

• сеизмичка дејства (А E ) која настају приликом земљотреса.

15. Подела Дејстава према променљивости у простору

Дејства се, такође, могу поделити и према променљивости у простору на фиксна дејства, која не

мењају свој положај и правац деловања (нпр. сопствена тежина) и слободна дејства, која могу да

мењају интензитет и место деловања (нпр. покретна корисна оптерећења, оптерећења од ветра,

снега, возила итд.).

16. Подела дејстава према својој природи

Према својој природи дејства се деле на: статичка, која не изазивају значајно убрзање конструкције

или конструкцијских елемената и динамичка, која изазивају значајно убрзање конструкције или

неких њених елемената.

17. Појам карактеристичне вредности дејства

Карактеристична вредност дејства F k је његова основна репрезентативна вредност и може да се

одреди:

• на основу Eврокода 1, као средња вредност, као горња вредност или доња вредност, или као

номинална вредност,

• од стране инвеститора, под условом да се испоштују минимални захтеви који су специфицирани

у одговарајућим стандардима за оптерећења.

18. Појам прорачунске вредности дејстава

Основу концепта прорачуна помоћу парцијалних коефицијената сигурности који је заступљен у

Eврокоду чине прорачунске вредности дејстава.

То су вредности које се добијају множењем (у случају дејстава) или дељењем (у случају својстава

материјала или отпорности) карактеристичних, односно репрезентативних вредности

одговарајућим парцијалним коефицијентима сигурности.

19. Појам прорачунске отпорности

20. Шта узимају у обзир парцијални коефицијенти сигурности за дејства?

Помоћу парцијалних коефицијената сигурности за дејства узимају се у обзир:

могућа неповољна одступања вредности дејстава од њихових репрезентативних вредности,

евентуалне непрецизности у моделирању дејстава,

могуће непрецизности прорачунског модела за одређивање утицаја од дејстава,

неизвесности у процени разматраног граничног стања.

21. Шта узимају у обзир парцијални коефицијенти сигурности за отпорност?

Парцијални коефицијент сигурности за отпорност покрива:

• неповољна одступања карактеристичних вредности својстава материјала,

• неповољна одступања карактеристичних вредности геометријских података и

• непоузданости модела прорачуна отпорности.

22. Доказ граничног стања носивости.

Доказ граничног стања носивости на нивоу унутрашњих сила или момената може се, симболички,

формулисати на следећи начин:

23. Које комбинације дејстава се изводе за доказ граничног стања носивости?

24. У којим ситуацијама настају гранична стања употребљивости?

Код уобичајених конструкција, гранична стања употребљивости могу да настану услед:

деформација или угиба конструкције који неповољно утичу на изглед или ефикасну

експлоатацију конструкције, или изазивају оштећења завршних или неконструктивних

елемената;

вибрација које изазивају нелагодност код људи, оштећења конструкције или њеног

садржаја, или ограничавају њено ефикасно функционисање.

25. Доказ граничних стања употребљивости.

Ed ≤ Cd

Ed - одговарајући прорачунски утицај од дејстава, који је одређен на основу једне од комбинација

дејстава за гранична стања употребљивости,

Cd - номинална (прописана) вредност или функција одређених прорачунских својстава материјала

(на пример допуштени угиб).

26. Које комбинације дејстава се изводе за доказ граничног стања употребљивости?

27. Означавање челика у Еврокоду.

Сваки челик има једнозначну основну ознаку којом се дефинише његова врста. Ознака се састоји из

алфанумеричких података: Fe је заједнички симбол за све конструкцијске челике, а за њим следи

троцифрен број који одговара номиналној чврстоћи челика на затезање у MPa. Поред основних

постоје и додатне ознаке, такође алфанумеричке, којима се одређује квалитет челика (стање

испоруке, ударна жилавост и отпорност на крти лом).

Основна ознака је такође алфанумеричка и састоји се од слова S (steеl) и троцифреног броја који

дефинише границу развлачења челика у MPa. Такође, постоје и додатне ознаке којима се дефинише

квалитет челика.

28. Које су механичке карактеристике основног материјала?

29. Који је основни критеријум за класификацију попречних пресека?

Основни критеријум за класификацију попречних пресека је његова компактност која зависи од

односа дужина/дебљина зидова попречног пресека (ножица и ребара), као и од начина напрезања

и врсте челика.

30. Које провере треба спровести при димензионисању аксијално оптерећених

елемената на притисак?

Код притиснутих елемената, због феномена извијања, осим провере отпорности попречног

пресека, треба доказати и отпорност елемената на извијање.

Прорачунска вредност силе притиска NSd у сваком попречном пресеку треба да задовољи услов: