1.Znacaj I zadaci gradjanskosudskog postupka

ZNACAJ-Pravni poredak cine: materijalnopravne I procesnopravne norme.-U oblasti gradjanskog prava, materijalnopravne norme uredjuju nastanak, promenu I prestanak gradjanskopravnih odnosa (subjektivnih gradjanskih prava I obaveza).Po pravilu subjektivno pravo ili pak, gradj.pravna obaveza nastaju kada se steknu sve cinjenice koje su nuzne za ostvarenje dispozicije materijalnopravne norme.npr. Kupac I prodavac zakljucuju ugovor o prodaji kompjutera.Kupac prema prodavcu ima pravo da zahteva predaju kupljene stvari, a prodavac prema kupcu ima pravo da zahteva placanje kupoprodajner cene.-U praksi se cesto desava da pravni subjekti ne udovolje obavezama koje im namece materijalno pravo.(npr.iz razloga sto osporavaju postojanje prava drugog, ili tvrde da je ono prestalo Prodavac nece da preda stvar kupcu,jer osporava njegovo pravo da potrazuje predaju stvari)-U ovakvoj situaciji civilizovani pravni poreci nacelno ne dozvoljavaju samopomoc.-Pravni subject koji smatra da mu pripada kakvo subjektivno pravo ne moze, osim u izuzetnim slucajevima predvidjenim zakonom (npr.nuzna odbrana, krajnja nuzda, dozvoljena samopomoc), das am ostvari ono subjektivno pravo za koje smatra da mu pripada.-Primena samopomoci imala bi za posledicu primenu zakona jaceg, odn. primenu nekontrolisane sile pojedinca, pa samim tim I stanje narausavanja drustvenog mira I nastupanje haosa.-S obzirom da je samopomoc zabranjena pravni poredak mora da sadrzi norme kojima pravnim subjektima omogucava da ostvare svoje subjektivno pravo.Subjektima prava mora da se obezbedi pravna zastita, tj.pravo da nma odredjeni nacin izdejstvuju da se njihova subjektivna prava postuju I ostvaruju.-Taj dr.nacin za postovanje I ostvarivanje subjektivnih prava jeste gradjanski sudski postupak- zakonom uredjen postupak pred redovnim sudovima pred kojima se odlucuje o postojanju I ostvarivanju subjektivnih prava I pravnih ovlascenja in concreto.-Dakle, pravnu zastitu subjektima prava pruza sud.Npr.Kupac tuzbom moze da se obrati sudu I zahteva da sud obaveze prodavca da mu preda stvar u drzavinu.-Dakle, pravni subjekat koji smatra da je njegovo subjektivno pravo povredjeno ili, pak, da prema drugom pravnom subjektu ima pravno ovlascenje moze pred redovnim sudom podici tuzbu I zahtvati da mu pravni poredak pruzi pravnu zastitu.Tada je zadatak redovnih sudova da u gradjanskom sudskom postupku odluce da li je tvrdnja navedena u tuzbi osnovana.-Najcesce se pravna zastita zahteva zbog povrede prava, ali je moguce da postoje I stanja u kojima nema povrede prava,ali je ugrozen pravni interes,odn.imovinskopravna pozicija pravnog subjekta.Npr.Kupceva supruga trazi od suda da utvrdi da ugovor koji je kupac zakljucio sa prodavcem ne proizvodi pravna dejstva I da je ne obavezuje.

-Sud je duzan da u gradj.sudskom postupku,na osnovu pravila materijalnog prava utvrdi da li je odredjeno subjektivno pravo nastalo,promenjeno ili prestalo.Sud ne moze da odbije da resava I odlucuje o povredama subjektivnih prava,jer gradjaninu prema drzavi (a prvenstveno prema njenim sudovima) pripada pravo (javnopravno ovlascenje) na pravnu zastitu.-Zadatak suda je dakle da utvrdi da li je tacna tvrdnja subjekta prava da mu je odredjeno subjektivno pravo povredjeno ili ugrozeno, ted a o tome donese odluku I pruzi mu pravnu zastitu.Kada odluka suda ne moze vise da se pobija, stice svojstvo pravno snaznosti I postaje obavezujuca za stranke.-Ako duznik koji je odlukom suda obavezan na kakvu cinidbu,trpljenje odn.propustanje I nakon sto je odluka suda postal pravnosnazna, ne zeli dobrovoljno da izvrsi svoju obavezu, tada poverilac moze u izvrsnom postupku da realizuje svoje pravo inkorporisano u sudskoj odluci, koristeci drzavni monopol sile.-Drzava poseduje neogranicen monopol u prinudnom izvrsenju odluka u kojima se resave o povredi ili ugrozavanju subjektivnih gradjanskih prava-Medjutim ovaj monopol nije potpun u postupku utvrdjivanja povrede subjektivnih gradjanskih prava,jer pored sudova sporove mogu da resavaju I privatnopravne arbitraze.Takodje spor moze da se resi I van svakog zakonom uredjenog postupka- medijacijom.(potice iz anglo-saksonskog prava).Za razliku od gradjanskog sudskog postupka cija je sustina u utvrdjivanju povrede ili ugrozavanja subj.prava,sustina medijacije je u racionalnom I brzom resenju spora.ZADACI-Zadaci gradjanskog sudskog postupka proizlaze neposredno iz obaveza drzave prema subjektu prava na pruzanje sveobuhvatne pravne zastite za slucaj povrede ili ugrozavanja njegovih subjektivnih prva.1.Clan 1.ZPP odredjuje da je prvenstveni zadatak gradjanskog sudskog postupka da pruzi pravnu zastitu za povredjena subjektivna prava.-Kako je obaveza drzave da pruzi pravnu zastitu sveobuhvatna, ona ne obuhvata samo obavezu da se u postupku utvrdi povreda,odnosno ugrozavanje subj.prava vec I obavezu dad a se subj.pravo ili ovlascenje izvrsi uz primenu drzavnog monopola sile.2.Drugi zadatak gradj.sudskog postupka proizlazi iz njegovog primarnog.Svaka povreda ili ugrozavanje subjektivnog materijalnog prava ujedno predstavlja I ugrozavanje objektivnog privatnopravnog poretka,stoga gradjanski sudski postupak u krajnjoj liniji ima zadatak da ocuva integritet privatno prav.poretka3.Treci zadatak je funkcionalnog karaktera.Privatnopravni poredak moze da se ocuva ako su odluke sudova u f.ji ostvarenja materijalnopravne pravicnosti, tako da je dalji zadatak gsp da obezbedi ostvarenje materijalnopravne pravicnosti prilikom odlucivanja o povredi ili ugrozavanju subj.gradj.prava.4.Cetvrti zadatak gsp jeste obezbedjenje pravne sigurnosti u okvirima objektivnog pravnog poretka.Konacnim resenjem spornih situacija ostvarjuje se pravna sigurnost,te se uspostavlja socijalni mir.-Ovaj zadatak gsp medjutim moze da ostvari samo ako se odlukama sudova ostvaruje materijalnopravna pravicnost,odn.ako one pocivaju na istinito utvrdjenim cinjenicama.

-Krajem 19.veka, u vreme velikih kodifikacija gsp,gsp je shvacen primarno kao sredstvo za zastitu gradjanskih subjektivnih prava, pri cemu je polozaj suda sveden na ulogu neutralnog posmatraca.(ovo je primarni zadatak gsp I danas u ang.-saks.pravnim sistemima)-Na suprotnoj strani su tzv. Socijana ucenjao gsp.Prema tim ucenjima primarni zadatak gsp je ostvarivanje socijalnog mira I odrzavanje objektivnog privatnopravnog poretka.-Pocetak 21. Veka obelezava povratak gsp na model I zadatke koji su bili primarni u 19. veku.Odgovornos za tok postupka se stavlja primarno u ruke stranaka. Akcenat je stavljen na brzom I efikasnom sprovodjenju postupka(pravosudje mora da bude efikasno I brzo, a ako je moguce I pravicno)-Ova poslednja tendencija u razvoju zadataka gsp nije rezultat uticaja doctrine, nego pravne ppolitike I pritiska koji na drzave vrsi Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, kaznjavajuci ih zbog nenefikasnog rada I povrede garancija sadtzanih u ckanu 6Evropske konvencije o ljudskim pravima I osnovnim slobodama, koje se odnose na donosenje odluke u razumnom roku.-Tako,poslednje reforme gsp koje su vrsene u Evropi, vrsene su iskljucivo u cilju da se gsp ubrza.Prisutna je I tendencija ka amerikanizaciji gsp.-Ostaje da se vidi da li ce ovakve reforme postici svoj cilj ili ce proizvesti suprotan efekat.

STRUKTURA GRADJANSKOG SUDSKOG POSTUPKA-Prema ustaljenom shvatanju kod nas, gsp se deli na:1.parnicni postupak2.vanparnicni postupak i3.izvrsni postupak-Parnicni postupak jeste kognicioni postupak.U njemu se raspravlja I utvrdjuje da li je istinita tvrdnja subjekta prava da je njegovo privatno subjektivno pravo povredjeno ili ugrozeno.-U parnicnom postupku sud je duzan da raspravi I utvri sva cinjenicna I pravna pitanja, ted a donese odluku o tome da li je tvrdnja jednog ucesnika u postupku osnovana I da li mu je pripadajuce subjektivno pravo povredjeno ili ugrozeno.-U vanparnicnom postupku sudovi najcesce uredjuju tzv. gradjanska stanja tj. uredjuju gradjanskopravni status fizickih lica, staraju se o uprvljanju I likvidaciji imovinske mase,kao sto je to zaostavstina I sl.-Dakle vanparnicni postupak nije homogeny s obzirom na zadatke I ciljeve.Radi se zapravo o skupu razlicitih postupaka od kojih svaki ponaosob ima svoj cilj I zadatak.Svim vanparnicnim postupcima je medjutiom zajednicko da se u njima uredjuju gradjanskopravna stanja pred redovnim sudovima.-Lice koje je obavezano odlukom suda ne mora dobrovoljno da izvrsi obavezu koja je sadrzana u toj odluci.u toj situaciji poverilac koji je oznacen u pravnosnaznoj I izvrsnoj odluci suda moze da inicira tzv. izvrsni postupak ,od.postupak u kome ce se uz upotrebu monopola drzavne sile duznik prinuditi da postupi po odluci suda donetoj u kognicionom, parnicnom postupku.

GRADJANSKO PROCESNO PRAVO- Gradjansko procesno pravo cini skup pravnih normi koje regulisu gradjanske sudske postupke ( parnicni, vanparnicni i izvrsni ).- Gradjansko procesno pravo je deo javnog prava.(kao uostalom I sva druga.procesna prava)- Ono ne regulise privatnopravne odnose izmedju ravnopravnih pravnih subjekata, vec odnose izmedju suda i stranaka, kao i odnose izmedju samih stranaka u postupku.-U tom smislu se ranije govorilo o gpp kao o cistom tehnickom,formalnom pravu.- Gradjansko procesno pravo regulise odnos izmedju pojedinca i drzave u postupku za ostvarivanje i izvrsenje privatnopravnih subjektivnih prava,tako da o tehnickom pravu ne moze da bude govora.- Zadatak ove pravne discipline je daleko znacajniji,a to je da uredi i razgranici uticaj stranaka i suda na tok gradjanskog sudskog postupka.

2.Spor I parnica

- Gradjansko procesno pravo sluzi zastiti i realizaciji subjektivnih gradjanskih prava, ali, u odnosu na gradjansko pravo, predstavlja posebnu granu prava I to javnog prava.- Ove dve grane prava stoje u medjusobnoj interakciji.- Gradjansko pravo priznaje pravnim subjektima svojim materijalnopravnim normama odredjena subjektivna prava, ali nacin njihove zastite i realizacije, pa i prinudnog izvrsenja, spada u zadatak gradjanskog procesnog prava.-Prilikom odlucivanja sud je vezan za primenu gradjanskog materijalnog prava, tako da se I pojmovi gradjanskog materijalnog prava koriste u gradjanskom procesnom pravu.Medjutim, oni imaju sasvim razlicito znacenje I sasvim razlicito dejstvo.- Treba istaci da povrede prinudnih normi u materijalnom pravu i gradjanskom procesnom pravu proizvode drugacije pravne posledice ( npr. povreda kogentnih propisa u pogledu materijalnopravne izjave volje povlaci njenu nistavost ili rusljivost, dok to nije slucaj i sa izjavama volje datim u gradjanskom sudskom postupku-one ce biti nistav jedino ako su suprotne javnom poretku ).- Posto gpp sluzi ostvarenju I zastiti subjektivnih gradjanskih prava, sasvim je logicno da princip autonomije volje stranaka iz gradjanskog prava ima svoj korelat u gradjanskom procesnom pravu, i to u vidu vladavine principa dispozicije stranaka.- U gradjanskom procesnom pravu ovaj princip se sastoji od toga da parnicni postupak ne moze da se odvija po sluzbenoj duznosti.-Ako tuzilac povuce tuzbu ili se odrekne tuzbenog zahteva, tada parnica vise ne moze da se odvija mimo njega I protivno njegovoj volji.Takodje kada stranke u postupku zakljuce poravnanje, okoncava se parnica.Kada tuzeni prizna tuzbeni zahtev, sud po pravilu to uvazava I donosi odluku u korist tuzioca.

SPOR I PARNICA-Kada ZPP u clanu 1. govori o sporu (sudovi resavaju gradjanskopravne sporove, pruzaju pravnu zastitu titularima gradjanskih subjektivnih prava),pod tim smatra takav zivotni odnos u kome jedan pravni subjekt smatra i tvrdi da u prema drugom pravnom subjektu pripada odredjeno subjektivno pravo, dok drugi osporava bilo postojanje samog subjektivnog prava, bilo postojanje pravnog ovlascenja da se to subjektivno pravo vrsi.- Spor je kategorija materijalnog, a ne procesnog prava.-S obzirom da je samopomoc zabranjena, titular subjektivnog prava mora da se obrati sudu I zatrazi pravnu zastitu zastitu za nacvodnu povredu svog subjektivnog prava koja je dala povod za spor.Sud daje konacno matrijalnopravno resenje za sporni odnos.- Sporovi se resavaju u parnici, dakle u postupku pred sudom.- Parnica predstavlja skup aktivnosti sva tri procesnopravna subjekta ( tuzilac, tuzeni i sud ) koje su usmerene na ostvarivanje jednog cilja: donosenju sudske udluke o osnovanosti zahteva subjekta prava da mu sud pruzi pravnu zastitu.- Dakle, neophodno je razlikovati spor, materijalnopravni odnos izmedju pravnih subjekata, i parnicu, procesnopravni odnos ozmedju parnicnih subjekata, u kojoj se spor konacno razresava.- Moguce je da se parnica vodi, a da njen predmet nije resenje spora u iznetom smislu ( npr. takav je slucaj sa parnicom koju pokrecu supruznici predlogom za sporazumni razvod braka-u tom sl. izmedju supruznika ne postoji spor, ali se ipak o zahtevu za pruzanje pravne zastite vodi parnica sa ciljem da sud donese odgovarajucu odluku. )

3.O pravnoj prirodi parnice

-Predajom zahteva za pruzanje pravne zastite (tuzbe) sudu jos uvek se nije uspostavila parnica.U ovom momentu uspostavljen je samo pravni odnos izmedju tuzioca I suda I poceo je da tece postupak.Sud je duzan da dostavi tuzbu tuzenom.-Tek u momentu kada sud dostavi tuzbu tuzenom, pocinje da tece parnica, tacnije osim inicijalnog odnosa (izmedju tuzioca I suda) uspostavlja se I procesnopravni odnos izmedju tuzioca I tuzenog I izmedju suda I tuzenog.-Tako parnica predstavlja trojni procesnopravni odnos, za razliku od parnicnog postupka koji nastaje u momentu predaje tuzbe sudu i u kome se zasniva samo procesnopravni odnos izmedju tuzioca i suda.- Procesnopravni odnosi koji se uspostavljaju izmedju parnicnih subjekata u momentu pocetka parnice su javnopravne prirode.- Parnica je tripartitni odnos izmedju suda i stranaka, te izmedju samih stranaka.- Parnica pocinje da tece u momentu kada sud dostavi tuzbu tuzenom,a okoncava se u momentu kada sud donese odluku o sporu, koja vise ne moze da se pobija ili u nekom drugom, ranijem procesnopravnom momentu, kada se parnica okoncava voljom samih stranaka ( povlacenje tuzbe, odbacivanje tuzbe, odricanje od tuzbenog zahteva.. ).

- Procesnopravni odnosi u parnici se sastoje od javnopravnih ovlascenja ( prava u materijalnom smislu ) i procesnopravnih tereta ( obaveza u materijalnom smislu ).- Tako nakon sto je tuzba dostavljena tuzenom, tuzeni ima niz ovlascenja prema tuziocu i procesnih tereta prema sudu koja ujedno, dejstvuju i prema tuziocu.- Vazno je napomenuti da u gradjanskom sudskom postupku stranke nisu obavezne da vrse bilo kakve procesne radnje, tj. na to niko ne moze da ih natera pa ni sud, pa je jedina stetna posledica od necinjenja opasnost da stranka, koja se odlucila na necinjenje, izgubi spor.- Zato I kazemo da se procesnopravni odnos se sastoji iz ovlascenja i procesnopravnih tereta.- NPR: Stranka u parnici bi trebalo da pred sud iznese sve cinjenice i dokaze za koje smatra da su podobne za utvrdjivanje tacnosti njenih navoda. Ona ima ovlascenje i teret da to ucini. Ali ako ne podnese nijedan dokaz, iz povrede ovakvog procesnog tereta ni sud ni protivna strana nece imati ovlascenje da prinudnim putem zahtevaju izvrsenje ovog procesnog tereta. Posledica toga sto stranka nije vrsila svoj procesni teret je opasnost da se parnica po nju negativno okonca. Dakle, procesni teret predstavlja duznost u sopstvenom interesu.-Jedina obaveza u parnici u pravnom smislu reci nastaje za sud,koji je duzan da strankama pruzi pravnu zastitu.

DRUGA SHVATANJA O PRAVNOJ PRIRODI PARNICE- O parnici se govori i I kao o pravnom polozaju i kao o razvoju, medjutim, sva ucenja, osim vidjenja parnice kao gradjanskopravnog odnosa, nemaju veci znacaj.teorije su danas neprikladne za objasnjenje parnice zbog uticaja EKLJP nag sp.-Teorija o parnici kao pravnom polozaju negira parnicu kao odnos zbog toga sto navodno izmedju stranaka I suda a jos manje izmedju samih stranaka postoji bilo kakav pravni odnos.Naprotiv, stranke se pre podnosenja tuzbe nalaze u jednoj pravnoj situaciji, posle podnosenja tuzbe u drugoj,a u toku parnice preduzimaju procesne radnje sa ciljem da ostvare procesnu situaciju u kojoj bi se donela presuda u korist jedne od njih.-Dakle, stranke nemaju nikakav procesni teret niti pak obaveze da preduzimaju parnicne radnje, vec samo mogucnost da to cine. S druge strane,sud nije u obavezi prema strankama iz bilo kakvog procesnog odnosa ,vec je obavezan da preduzima procesne radnje jer ga na to obavezuje Ustav I zakon.-Ucenje o parnici kao razvoju jos vise naglasava da je parnica niz sukcesivnih polozaja I stanja.S obzirom da se parnicne radnje preduzimaju u vremenu, to je I parnica konstantan, sukcesivan razvoj I preobrazaj procesnih radnji u procesna stanja.-Razlikuje se spoljasnji I unutrasnji razvoj parnice.Spoljasnji razvoj se odnosi na preduzimanje pojedinih parnicnih radnji u vremenu I ogleda se u njenim stadijumima.Unutrasnji razvoj se ogleda u sdrzini pojedinih procesnih radnji procesnih subjekata.- Sva ucenja, osim vidjenja parnice kao gradjanskopravnog odnosa, nemaju veci znacaj ni teorijski ni prakticni.

4. Pravo na pravnu zastitu

-S obzirom da zakon zabranjuje samopomoc,postavlja se pitanje kome, prema kome I u kom obimu pripada pravo na sudsku zastitu.Dakle,da li svaki pravni subject, koji smatra da mu je subjektivno pravo povredjeno ili ugrozeno, moze da se obrati sudu I trazi zastitu svog prava?-Da li sam sud ima kakvu obavezu prema subjektu koji od njega trazi zastitu I u kom obimu?A) Pravo na slobodan pristup sudu ( pravo na tuzbu )- Pravo na podnosenje tuzbe, pravo da od suda zahteva pravnu zastitu ima svako ko tvrdi da mu odredjeno pravo pripada, da je ono povredjeno ili ugrozeno.O tome da li je zahtev osnovan odlucuje iskljucivo sud.- Za podnosenje tuzbe,tj. postojanje prava na pravnu zastitu, potpuno je irelevantno na kom cinjenicnom i materijalnopravnom odnosu se temelji zahtev tuzioca ( on moze da bude i besmislen ).- Sud je duzan da i ovakve zahteve za zastitu prava uzme u razmatranje, premda je vec, prima faciae, jasno da je tuziocev zahtev neosnovan. - U tom slucaju, sud je duzan da odbije tuziocev zahtev primenom materijalnopravnih normi.-ovakva duznost suda proizlazi iz clana 6. EKLJP kao I iz Ustava kojim se jemci jednaka zastita prava u postupku pred sudom ili dr. organom ili organizacijom.- Pravo na tuzbu pripada svakome, pa i licu koje ne moze da snosi troskove gradjanskog sudskog postupka.- Nakon podnosenja tuzbe, da bi sud resio spor u meritumu, potrebno je da se stekne niz uslova- procesnih pretpostavki.

B) Obim prava na pravnu zastitu- O obimu i prirodi prava na pravnu zastitu postojala su razna shvatanja.- Starije teorije ( teorije jedinstva, monisticke teorije ) nisu razlikovale pravo na pravnu zastitu od materijalnopravnog ovlascenja povodom cije povrede ili ugrozavanja pravni subjekt od suda i trazi pravnu zastitu.- Novije teorije ( teorije dvojstva, dualisticke teorije ) prave jasnu razliku izmedju javnopravnog ovlascenja subjekta prava prema drzavi ( pravo na pravnu zastitu ) i subjektivnog gradjanskog prava ili ovlascenja povodom cije povrede ili ugrozavanja subjekat prava zahteva od suda pravnu zastitu.- Teorija o pravnozastitnom zahtevu ide najdalje u shvatanju obima prava na pravnu zastitu.-Po njoj se ovo pravo sastoji u javnopravnom ovlascenju obe stranke da sud donese pravilnu i tacnu presudu.-Pravo na pravnu zastitu shvaceno u smislu pravozastitnog zahteva pripadalo bi samo onoj stranci na cijoj strani su se ispunile sve procesnopravne I materijalnopravne predpostavke za donosenje sudske odluke u njenu korist.- Dakle, tuzilac mora da bude titular prava ili ovlascenja iz materijalnopravnog odnosa koji je predmet spora da bi se pravo na pravnu zastitu iscrplo.- Zbog toga se ova teorija i naziva ucenje o konkretnom pravu na pravnu zastitu.- Medjutom, jasno je da je koncept pravnozastitnog zahteva idealisticki i da ne odgovara svrsi gradjanskog sudskog postupka- donosenju konacne odluke o sporu iz gradjanskopravnog odnosa.- O pravu na pravnu zastitu u navedenom smislu ne moze se govoriti, jer sud donosi odluku o tome da li tuziocu pripada pravo za ciju povredu ili ugrozavanje trazi zastitu tek nakon sprovedenog postupka i donete sudske odluke.- Dakle, ne moze se govoriti o javnopravnom ovlascenju na donosenje istinite meritorne odluke prema sudu, kada parnica i parnicne radnje suda i stranaka imaju za cilj da donesu rezultat o osnovanosti tuzioceve tvrdnje da postoji zastitna potreba.- Druga teorija ( pravo na presudu ) svodi pravo na pravnu zastitu na javnopravno ovlascenje stranaka da od suda zahtevaju presudu, konacno meritorno resenje njihovog spornog odnosa ( apstraktno pravo na pravnu zastitu ).- Kao i prethodna, i ova teorija prenebregava da sud moze da merotorno odluci o sporu, samo ako su za to ispunjene i procesnopravne pretpostavke.- Poslednje ucenje o pravu na pravnu zastitu prosiruje obim ovog prava na pravo na pravosudje.- Ovo moderno shvatanje o pravu na pravnu zastitu odgovara najvise principima pravne drzave.- Pravo na pravnu zastitu je javnopravni odnos izmedju gradjanina i drzave, odnosno suda, u kome gradjanin, subjekt prava, ima ovlascenje u odnosu na drzavu da mu pruzi pravnu zastitu.- Obaveza iz ovog pravnog odnosa se ogleda u tome da sud ne sme da odbije da uzme u razmatranje bilo koji zahtev za pravnu zastitu koji mu je podneo bilo koji pravni subjekt.(zbog toga I naziv teorija o apstraktnom pravu na pravnu zastitu.)-Ranije je ovom ucenju prebacivano da izjednacava pravo sa obicnom mogucnoscu, s obzirom da svaki pravni subjejkt nezavisno od materijalnopravnog ovlascenja, moze da aktivira delkatnost suda.-Savremeno gledano pravo na pravnu zastitu ima status ljudskog prava. Pa se zbog toga pravo na pravnu zastitu ne iscrpljuje samo vrsenjem ovlascenja pojedinca prema drzavi.Ono sluzi I ostvarenju visih pravnih principa,pre svega principa vladavine prava.- Zato ponekada pravo na pravnu zastitu nije samo stvar pojedinca.Pojedinac ne moze da se, a priori, voljnim aktom odrekne vrsenja ovog prava.S druge strane odricanje od vrsenja pojedinih modaliteta ovog prava je dopusteno, ali pod strogo odredjenim uslovima.-Medjutim,u poslednjoj deceniji je I teorija o pravu na pravosudje dovedena u pitanje.Jer se postavlja pitanje kakav benefit ima gradjanin, ako mu sud odbaci tuzbu zbog nepostojanja neke od procesnih predpostavki.U tom smislu, teorija I sudska praksa, sve vise shvata pravo na tuzbu kao pravo na presudu- apstraktno pravo na pravnu zastitu.

V) Pravo na pravnu zastitu u pravnom poretku RS-Iz Ustava I ZPP proizlazi da pravni system R.Srbije jasno razlikuje pravo na pravnu zastitu od subjektivnih prava I materijalnopravnih ovlascenja.Iz ovoga kao I iz clana 6EKLJP proizlazi da subject prava ima prema sudu, tj.prema drzavi, javnopravno ovlascenje da zahteva zastitu prava.S druge strane, nasuprot ovom ovlascenju, na sudu tj. drzavi lezi obabveza da ovako trazenu zastitu pruzi.- Dakle,normatovno gledano, pravo na pravnu zastitu je u pravnom poretku RS uredjeno kao pravo na pravosudje.- Medjutim, u poslednje vreme sudovi su skloni da pravo na pravnu zastitu poistovete s pravom stranke na merotornu odluku.

Monisticka shvatanja o pravu na pravnu zastitu-U Evropi monisticka shvatanja o pravu na pravnu zastitu pocivala sun a shvatanjima rimskog prava o identitetu ius I action .Na osnovu toga, procesnopravni pojmovi su se objasnjavali kategorijama gradjanskog materijalnog prava..U tom smislu, pravo na pravnu zastitu je predstavljalo samo jedan vid subjektivnog materijalnog prava.-Dakle, prema ovim shvatanjima pravo na pravnu zastitu je pripadalo samo titular subjektivnog materijalnog prava ili pravnog ovlascenja.-U anglosaksonskim pravnim poretcima, sistem zastite gradjanskih subjektivnih prava I danas pociva na jedinstvu ius I action, tako da zapravo nema subjektivnog prava ili pravnog ovlascenja ako iz tog prava ne izvire pravo na tuzbu.5. Gradjanski sudski postupak i upravni postupak

- Iz clana 1. ZPP nedvosmisleno prozilazi da gradjanski sud prvenstveno odlucuje o gradjanskopravnim sporovima iz licnih, porodicnih, radnih, trgovinskih, imovinskih i drugih gradjanskopravnih odnosa.-Nadleznost gradjanskog suda u navedenim pravnim stvarima moze da izostane samo kada je za resavanje sporova u ovim stvarima zakonom predvidjena neka druga vrsta postupka,npr.upravni postupak.-Razgranicenje nadleznosti suda I upravnih organa je od primarnog znacaja za odvijanje gradjanskog sudskog postupka.- Naime, sud je duzan da tokom citavog trajanja postupka ex officio pazi da li resavanje spora spada u sudsku nadleznost, odnosno da li se radi o sporovima koji su enumerisani u clanu 1. ZPP.- Ako u bilo kom momentu utvrdi da je za resavanje konkretnog spora nadlezan npr. organ uprave, oglasice se nenadleznim, ukinuce sprovedene parnicne radnje i odbacice tuzbu.- U ovakvoj situaciji govorimo o apsolutnoj nenadleznosti gradjanskog suda.

5.1 Razgranicenje gradjanskopravne i upravne stvari

KRITERIJUMI ZA RAZGRANICENJE- Problem razgranicavanja nadleznosti upravnih organa i gradjanskih sudova lezi u tome da ZOUP ne odredjuje izricito sta treba smatrati upravnom stvari.-Prema clanu 1. ZOUP ,drzavni organ resave o subjektivnom pravu ili obavezi ili interesu fizickog ili pravnog lica u upravnim stvarima.S toga jedno subjektivno pravo ili obaveza moze, po svojoj pravnoj prirodi da bude gradjanskopravnog karaktera, ali da se organ uprave oglasi nadleznim za njegovo resavanje u upravnom postupku, I obrnuto.-Jedini pouzdani nacin za odredjene nadleznosti jednog ili drugog drzavnog organa jested a zakon sam predvidi vrstu postupka u kome ce se resavati o jednoj pravnoj stvari.- Ako nema izricite zapovesti zakonodavca, za razgranicenje nadleznosti mogu posluziti teoretski pristupi o odredjenju gradjanskopravne i upravne stvari.- Gradjanskopravna stvar postoji kada se tuzbeni zahtev neposredno zasniva na pravnoj posledici iz materijalnopravne norme gradjanskog prava.- Dakle, ovde je odlucujuca pravna priroda spornog odnosa.- Pravna priroda se odredjuje po tome da li su stranke u pravnom odnosu ravnopravne ( gradjanskopravni odnos ), ili je jedna od njih u odnosu subordinacije prema organu javne vlasti ( upravnopravni odnos ).- Medjutim, ova teorija moze samo delimicno da pomogne prilikom razgranicavanja nadleznosti, jer je moguce da nosioci javne vlasti zakljucuju ugovore privatnog prava, pri cemu su obe strane u ovom pravnom odnosu ravnopravne, ali se ipak radi o pravnom odnosu javnog prava.- S druge strane, moguce je da se ugovor izmedju dva pravna lica tice kupovine gradjevinskog zemljista, kada je u pitanju pravni odnos privatnog prava.- Dalja dopuna ovakvom teorijskom razgranicenju jeste stavljanje akcenta na subjekte ovlascenja, odnosno obaveze iz pravnog odnosa.- Ako se pravni odnos temelji na normi koja nije podobna da obaveze, odnosno da ovlasti svako lice, vec samo nosioca javne vlasti, radi se o javnopravnom odnosu, odnosno o upravnoj stvari.- Nasuprot tome, ako nosilac javne vlasti preduzima one pravne poslove i radnje koje moze da preduzima i svako drugo lice privatnog prava, radi se o privatnopravnom, odnosno gradjanskopravnom odnosu ( npr. opstina kupuje kancelarijski materijal ).- U situacijama kada nije moguce razgraniciti nadleznost upravnih organa i sudova, o pozitivnom i negativnom sukobu nadleznosti odlucuje Ustavni sud Republike Srbije.- Treba napomenuti da za razgranicenje upravne i gradjanske pravne stvari nije odlucujuce sledece:1) da li je drzava ili drzavni organ ucesnik u pravnom odnosu o kome se resava, jer i drzava moze da bude subjekt pravitanopravnih odnosa.2) da li se radi o imovinskopravnom odnosu, jer se o pravima i obavezama iz takvih odnosa resava u oba postupka ( placanje poreza i kupoprodajne cene ).3) kako strane kvalifikuju svoj pravni odnos.

- Ako i pored ovih pokusaja razgranicenja, upravni organ resi gradjanskopravnu stvar koja spada u nadleznost suda, takav upravni akt je nepostojeci.- Obrnuto, kada gradjanski sud resi upravnu stvar, odluka suda moze da se pobija zalbom.

5.2 Dejstvo upravnih akata u gradjanskopravnom postupku i dejstvo sudskih odluka u upravnom postupku

- U gradjanskom sudskom postupku moze da se, kao prethodno pitanje, javi upravna stvar, i obrnuto.- U ovakvoj situaciji vazi princip da su gradjanski sudovi i upravni organi medjusobno nezavisni i da o prethodnim pitanjima odlucuju nezavisno od toga da li se radi o gradjanskopravnoj ili, pak, upravnoj stvari.- Upravni organ moze da odlucuje nezavisno o prethodnom pitanju koje je gradjanskopravna stvar, ali samo dok o tome nije pravosnazno odluceno u gradjanskom sudskom postupku.- Jedini izuzetak od ovog pravila postoji u slucaju da se prethodno pitanje odnosi na utvrdjivanje postojanja braka, ocinstva i materinstva.- Pravosnazne odluke gradjanskih sudova obavezuju upravne organe u granicama njihove pravnosnaznosti.- Medjutim poseban problem nastaje kada je upravni organ vec doneo svoju odluku o predhodnom pitanju kao o glavnoj stvari.-Dominira shvatanje da je gradjanski sud vezan odlukom upravnog organa u granicama njene pravosnaznosti, a to proizlazi a contrario iz clana 12. ZPP koji dopusta nezavisno odlucivanje o prethodnom pitanju kao o glavnoj stvari u okvirima svoje nadleznosti.-osim toga interna harmonija odlucivanja zahteva da gradjanski sud I upravni organ medjusobno uvazavaju sudske odluke I upravne akte koje su ovi organi doneli, svaki u u okviru svoje nadleznosti.-Tako,organ uprave obavezuje preobrazajna odluka suda o razvodu braka,kada odlucuje o razrezu poreza,dok je s druge strane gradjanski sud vezan preobrazajnim aktima upravnog organa.- Tako,kada se pred sudom u postupku za naknadu stete zbog nezakonitog vrsenja javnih ovlascenja ustanovi da je organ uprave utvrdio da takav upravni akt nije nikada bio donet, ovakva odluka organa uprave obavezuje gradjanski sud.- Vladajuce shvatanje o vezanosti gradjanskog suda pravosnaznom odlukom upravnog organa ne treba prihvatati i nuzno je da se ono promeni usled primene clana 6. EKLJP.- Prema praksi suda u Strazburu, obavezujuce dejstvo upravnog akta u gradjanskom sudskom postupku je moguce samo ako je o zakonitosti upravnog akta odlucivao i sud u odgovarajucem postupku, dakle samo ako je sud odlucivao u postupku za ponistaj upravnog akta u sporu pune jurisdikcije.

5.3 Upravni postupak kao pretpostavka za podnosenje tuzbe pred gradjanskim sudom

- Niz materijalnopravnih normi predvidja da parnica za naknadu vanugovorne stete moze da se povede tek kada o istom zahtevu odluci organ odredjen zakonom.- U ovom situacijama, ponosenje zahteva, najcesce organu uprave, predstavlja posebnu procesnu pretpostavku za zapocinjanje i dalje vodjenje postupka.- Ovakvi obavezni pokusaji ostvarivanja naknade vanugovorne stete pred drugim organima,a ne pred sudom predvidjeni su u sl. slucajevima:a) naknada stete licu koje je neopravdano osudjeno krivocnom presudom ili koje je bilo u pritvoru, a krivicni postupak je obustavljen. Ovde je to pritvoreno lice duzno da se obrati Ministarstvu pravde pre podnosenja tuzbe sudu.b) naknada stete licu koju je u vrsenju sluzbe prouzrokovalo vojno lice gradjaninu. Ovde je potrebno I obavezno prvo podnosenje zahteva nadleznim vojnim organima,koji odlucuju o osnovanosti zahteva za naknadu stete.- Ako u obe situacije zahtev bude odbijen ili nadlezni organ o njemu uopste ne donese nikakvu odluku u roku od 3 meseca od dana podnosenja zahteva, osteceni tek tada moze da trazi pravnu zastitu pred gradjanskim sudom.-Pored ovih pojedinacnih sl. ZPP sadrzi I generalno pravilo kojim limitira pravo na tuzbu.-Ako tuzilac, naime, zeli da podnese tuzbu protiv drzave Srbije, duzan je da pre podnosenja tuzbe,podnese zahtev Republickom javnom pravobraniocu u vidu predloga za mirno resavanje spora.Predlog mora da sadrzi sve nuzne sastojke tuzbe.-Norma proizvodi kako procesno pravna tako I materijalno pravna dejstva.-Procesno gledano, obaveza podnosenja predloga za mirno resavanje spora predstavlja posebnu procesnu predpostavku.Dakle, ako je tuzba podneta pre nego sto je zahtev za mirno resavanje spora dostavljen Republickom javnom pravobraniocu, ona se odbacuje kao nedopustena.-Republicki javni pravobranilac moze da predlog prihvati,u kom slucaju su stranke zapravo zakljucile poseban ugovopr koji ima snagu izvrsne isprave.s druge strane javni pravobranilac moze da predlog odbije, ila da pak uopse ne odgovori na predlog potencijalnog tuzioca.Zakon predvidja rok za odgovor koji iznosi 60 dana.Ako on bezuspesno protekne, smatra se da predlog za mirno resavanje spora nije prihvacen, te je time procesna smetnja za podnosenje tuzber sudu otklonjena.-Ova norma ZPP se mutatis mutandis primenjuje I na tuzbe koje bi trebalo podneti protiv jediniva lok.samouprave I terit.autonomije, stim sto se u tim sl. predlog za mirno resavanje spora podnosi ndleznom Javnom pravobranilastvu.-Obaveza obracanja org.uprave radi mirnog resavanja sporova, pre podnosenja tuzbe sudu nije nepoznata ni drugim pravnim sistemima.

6.Gradjanski sudski postupak i krivicni postupak

Uopste-Razgranicenje gradjanskosudskog I krivicnog postupka ne nailazi na vece teskoce,jer su predmet I ciljevi oba postupka bitno razliciti.- Gradjanski sudovi pruzaju pravnu zastitu licima privatnog prava u vezi sa sporovima koji su enumerisani u clanu 1. ZPP.- Krivicni sud postupa po optuznici ovlascenog tuzioca zbog ucinjenog krivicnog dela.-Ova razlika se ne zamagljuje cak ni kada oba postupka pocivaju na istom zivotnom dogadjaju.

A) Sustinske razlike izmedju krivicnog I gradjanskog sudskog postupka- Gradjanski sudski postupak pociva na dispozicionoj maksimi.- Bez tuzioca i njegovog tuzbenog zahteva nema parnice, tj. ne postoji gradjanski postupak koji bi se vodio po sluzbenoj duznosti ( izuzetak je jedino vanparnicni postupak,on se uvek pokrece ex officio ).- Krivicni postupak pokrece po pravilu drzavni tuzilac ex officio jer je po zakonu duzan da goni izvrsioce k.delaa, a izuzetno moze i osteceni da pokrene k.postupak za uglavnom laksa krivicna dela,kao sto su uvreda,kleveta I sl.-Gradjanski sudski podstupak , videli smo, pociva na dispozicionoj maksimi.Stranke ne samo da po svojoj inicjativi pokrecu postupak, vec I stavljaju sudu na raspolaganje cinjenicnu gradju na osnovu koje on meritorno odlucuje.Takodje, stranke po pravilu mogu svojim tuzbenim zahtemom slobodno da raspolazu tokom citavog trajanja postupka.- U krivicnom postupku ne vazi dispoziciona maksima, vec istrazna ( inkviziciona ) maksima.- Sud je duzan da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi donosenje zakonite odluke, bez obzira na to kakve cinjenice i dokaze stranke u postupku stave na raspolaganje sudu.- Odsustvo dispozicione maksime znaci da drzavni tuzilac ili optuzeni, nakon sto je optuznica stala na pravnu snagu, ne mogu slobodno da disponiraju svojim procesnim radnjama, odnosno da drzavni tuzilac npr. arbitrarno odustane od krivicnog gonjenja.

B) Tacke dodira gradjanskosudskog I krivicnog postupka ADHEZIONI POSTUPAK- U okviru krivicnog postupka, osteceni ili njegov naslednik mogu u adhezionom postupku da zahtevaju da krivicni sud odluci o gradjanskopravnim posledicama krivicnog dela, tj. da odluchi i o imovinskopravnom zahtevu koji se odnosi na naknadu stete, povracaj stvari ili ponistaj odredjenog pravnog posla.- Ako krivicni sud proceni da bi vodjenje adhezionog postupka imalo za posledicu odugovlacenje krivicnog postupka, ostecenog moze da uputi na parnicu pred gradjanskim sudom.-Premda je vodjenje adhezionog postupka pozeljno sa stanovista unutrasnje harmonije odlucivanja, osteceni moze ali nije duzan da istakne svoj imovinskopravni zahtev u k.postupku.-Ako se za to odluci zahsniva se parnica,kada su naravno ispunjene sve opste pprocesne predpostavke za vodjenje spora.Dejstva ovakve parnice u adhezionom postupku, jedbaka su dejstvima parnice koja je pokrenuta pred gradjanskim sudom- Ako osteceni ne pokrene adhezioni postupak, ne gubi pravo da iste zahteve istakne pred gradjanskim sudom.- Vodjenje adhezionog postupka ima smisla za ostecenog ako sa sigurnoscu moze da ocekuje da ce stetnik-osteceni biti oglasen krivim u krivicnom postupku.- Krivicni sud moze da usvoji tuzbeni zahtev ostecenog u adhezionom postupku, samo ako istovremeno krivicnom presudom optuzenog oglasi krivim.-U pogledu visine naknade stete, sud u adhezionom postupku nije vezan novcanim iznosom koji je utkan u bice k.dela.On moze da dosudi visi, ali I manji iznos naknade.- Kada krivicni sud donese presudu kojom optuzenog oslobadja od optuzbe ili odbije optuzbu ili iz drugog razloga dodje do prekida krivicnog postupka, sud ce ostecenog uputiti da zahtev za zastitu prava iznese pred gradjanski sud.-Takodje, k.sud moze I samo delimicno da usvoji tuzbeni zahtev ostecenog, a da ga uputi da visak zahteva ostvaruje pred grajanskim sudom.-Osudjeni ima pravo na zalbu protiv presude k.suda donete u adhezionom postupku.Takodje, osudjeni pa I njegovi naslednici, mogu da pobiju pravnosnaznu odluku k.suda u ovom delu vandrednim p.sredstvima.- Osteceni nema pravo zalbe na odluku krivicnog suda kojom se upucuje da svoj imovinskopravni zahtev realizuje u parnici.

Prethodno pitanje u krivicnom i gradjanskom postupku- Nacelno, gradjanski i krivicni sud samostalno i nezavisno mogu da odlucuju o prethodnim pitanjima, koja po pravilu, spadaju u nadleznost drugog suda.- Npr. gradjanski sud moze da sam resava o postojanju krivicnog dela koje je vezano za imovinskopravni zahtev i o odgovornosti pocinioca, ali moze i da prekine postupak, ako zeli da odluku prepusti krivicnom sudu I obrnuto.

7.Dejstvo presude krivicnog suda u gradjanskom sudskom postupku

-K rivicni I gradjanski sudovi premda cine deo jedinstvenog pravosudnog sistema, nezavisni su da odluce o svim pravnim pitanjima koja se javljaju u postupku pred jednim,odn. drugim sudomTakodje videli smo da se ta nzavisnodt prostire I na resavanje tzv.predhodnih pitanja za cije resavanje bi , po redovnom toku stvari, bio nadlezan drugi sud.- Medjutim, jedinstvo pravnog sistema i potreba da se odrzi unutrasnja harmonija odlucivanja nalazu odstupanje od principa nezavisnosti, kada je o jednoj pravnoj stvari vec pravosnazno odluceno u bilo kojoj vrsti sudskog postupka .Npr.Optuzeni O je pravnosnazno osudjen u krivicnom postupku zbog toga sto je s naneo teske telesne povrede.Nakon toga S podnosi gradjanskom sudu tuzbu i u parnici zahteva naknadu stete od O.Medjutim, O se brani I istice da nije izvrsilac k.dela.- Dakle,tuzilac iz istog cinjenicnog stanja ( zivotnog dogadjaja ) koji je bio osnov za donosenje presude krivicnog suda izvodi svoje zahteve u parnici pred gradjanskim sudom ( npr. trazi naknadu stete zbog ucinjenih telesnih povreda ).-O tome, da li je gradjanski sud u ovakvim situacijama vezan odlukom k.suda postoje razlicita resenja u uporednom pravu.-U nasem pravu preuzeto je austrijsko resenje, tako da se cini razlika izmedju situacije kada je k.sud doneo osudjujucu I oslobadjajucu presudu.- Prema clanu 13. ZPP, gradjanski sud je vezan samo osudjujucom pravosnaznom presudom krivicnog suda i to dvojako:1.vezan je u pogledu postojanja k.dela2.vezan je u pogledu postojanja k.odgovornosti ucinioca-Dakle, u gornjem primeru posto je O (tuzeni), posto je osudjen u k.postupku, ne moze u parnici da osporava da nije pocinio k.delo za koje je osudjen, niti pak moze da osporava da nije vin.-Obrnuto,ako je k. sud doneo oslobadjajucu presudu,tada gradjanski sud nije vezan ovom presudom kada sudi o gradjanskopravnim zahtevima koji se izvode iz istih cinjenica koje su bile osnov za utvrdjivanje postojanja k.dela I vinosti ucinioca pred k.sudom.1. u pogledu postojanja krivicnog dela. - U primeru krivicnog dela nanosenja teske telesne povrede, osudjeni ne bi mogao da u gradjanskom sudskom postupku osporava svojstvo izvrsioca, postojanje protivpravnosti, postojanje kauzalne veze izmedju radnje i posledice, kao i nastupanje same posledice koja podpada pod bice krivicnog dela.- Parnicni sud ne bi mogao da utvrdjuje postojanje manje stete od one koja cini bice krivicnog dela za cije izvrsenje postoji osudjujuca presuda.- Obrnuto, gradjanski sud moze da raspravlja o svim cinjenicama i okolnostima koje ne cine bice krivicnog dela.- On je vezan konstatacijom krivicnog suda da je steta pricinjena, ali ne i njenom visinom, ako ona ne cini obelezje krivicnog dela.2. u pogledu postojanja krivicne odgovornosti ucinioca.- Buduci da neka krivicna dela mogu da se ucine samo umisljajno, gradjanski sud je vezan utvrdjenjem krivicnog suda o postojanju umisljaja kod osudjenog.- Takodje, ako odgovornost osudjenog postoji po oba oblika krivice, trebalo bi uzeti da je gradjanski sud vezan utvrdjenjem krivicnog suda, narocito u situacijama kada mogucnost i obim naknade stete zavise od vrste krivice.-Gradjanski sud je vezan konstatacijama k.suda, samo onda kada su one sadrzane u tenoru osudjujuce presude.-Ako je k.sud,naprotiv o obelezijima k.dela odlucivao kao o predhodnom pitanju u obrazlozenju svoje presude, tada ono nije obuhvaceno pravnom snagom presude I ne obavezuje gradjanski sud.-Dejstvo presude k.suda na gradjanski postupak ne primenjuje se po analogiji I na resenja prekrsajnih sudova.

8. Krivicno delo kao prethodno pitanje u gradjanskom sudskom postupku

-Za razliku od situacioje(predhodne) kada se zahtev za zastitu subjektivnog prava izvodi iz istih cinjenica koje ujedno predstavljaju I krivicno delo, moguce je da materijalno pravo vezuje nastanak, promenu ili gubitak odredjenog subjektivnog prava ili ovlascenja za postojanje odredjenog krivicnog dela.- Najcesce se odnos uticaja postojanja krivicnog dela na gradjanskosudski postupak razmatra u slucajevima iskljucenja naslednika iz prava na nuzni deo do kog dolazi, izmedju ostalog, i onda kada naslednik sa umisljajem ucini teze krivicno delo prema ostaviocu, njegovom detetu- Ako presude krivicnog suda nema, gradjanski sud moze sam da resi o postojanju krivicnog dela kao o prethodnom pitanju.- Ako je krivicni sud presudio ( osudjujuce pa cak I oslobadjajuce ), gradjanski sud je vazan tom odlukom.

9. Cinjenicno dejstvo presude krivicnog suda-Dodirna tacka krivicnog i gradjanskog sudskog postupka postoji i onda kada materijalno gradjansko prava i gradjansko procesno pravo vezuju nastupanje odredjenih pravnih dejstava za postojanje krivicne presude odredjene sadrzine.- Npr. predlog za ponavljanje parnicnog postupka moze da se podnese ako su sudija ili vestak osudjeni za kakvo krivicno delo povodom kojeg je doslo do donosenja sudske odluke.

Dejstvo presude gradjanskog suda u krivicnom postupku- Iz principa ostvarivanja unutrasnje harmonije odlucivanja, kao i iz opsteg ucenja o postovanju odluka drugih organa u granicama njihove pravosnaznosti, prozilazi da je krivicni sud vezan presudom gradjanskog suda.- To narocito vazi kod preobrazajnih presuda ( presuda o razvodu braka ) kao i u pogledu statusnih odluka sa preobrazajnim dejstvom ( utvrdjivanje ocinstva i materinstva ).-Npr.Krivicni sud je vezan presudom gradjanskog suda o postojanju ocinstva,kada odlucuje o k. Odgovornosti putativnog oca zbog k.dela neplacanja alimentacije.- Npr. Ako krivicni sud odlucuje o krivicnoj odgovornosti nekog lica zbog krivicnog dela kradje, on je vezan odlukom gradjanskog suda o tome ko je vlasnik stvari.-Obrnuto,ako u gradjansko sudskom postupku nije pravnosnazno odluceno o pitanju koje se javlja kao predhodno u krivicnom postupku, krivicni sud moze sam da donese odluku o pitanju gradjanskopravne prirode.

10. Razgranicenje parnicnog i vanparnicnog postupka

UOPSTE-Jos su Rimljani razlikovali u okviru gradjanskog sudskog postupka parnicni i vanparnicni postupak.-I zaista predmet gradjanskog sudskog postupka ne mora uvek da bude spor,jer je gradjanski sud duzan da pravnim subjektima pruzi pomoc konkretnom resenjyu njihovih statusnih stvari, da uredi druge pravne odnose izmedju pravnih subjekata koji se tice zastite njihovih licnih i imovinskih interesa, ali i interesa uspostavljanaja pravne sigurnosti i zastite nekih opstih vrednosti.- U vanparnicnom postupku ne resavaju se sporovi, vec se on pokrece, u prvom redu, radi zastite licnih i imovinskih interesa pravnih subjekata.

Razgranicenje parnicnog i vanparnicnog postupka- Vanparnicni postupak nije homogen,vec postoje razlicite vrste vanparnicnih postupaka koje su odredjene po svom predmetu ( zaostavstina se raspravlja u ostavinskom postupku; lice se oglasava umrlim u postupku proglasenja nestalog lica za umrlo i dokazivanju smrti...).- Zbog ovakve heterogenosti vanparnicnog postupka nije moguce izvesti jasnu demarkacionu liniju izmedju parnicnog i vanparnicnog postupka, onako kako se to cini u odnosu na upravni i krivicni postupak, gde je glavni kriterijum razgranicenja predmet postupka.- Zbog toga se kao kriterijum za razgranicavanje ovde koristi naredba zakonodavca, pa ako je zakonodavac predvideo da je odredjeni postupak vanparnicni, onda ce on biti takav, i obrnuto.- Kada se u praksi radi o pravoj vanparnicnoj stvari, onda je sigurno da ce se ona raspravljati u vanparnicnom postupku, posto nema spora, tj. suprotstavljenih interesa ucesnika u postupku.- Kada se radi o nepravoj vanparnicnoj stvari, kada postoje suprotstavljeni interesi ucesnika, kao merila za razgranicenje ove dve vrste postupka mogu da posluze i drugi teoretski kriterijumi za razgranicenje.- Kod nepravih vanparnicnih stvari zakonodavac ponekad izricito odredjuje da one treba da se rasprave u vanparnicnom postupku, a ponekad to cini sudska praksa, kao sto je to slucaj kod egzekvature (postupka priznanja i izvrsenja stranih sudskih i arbitraznih odluka).-Inace neprave vanparnicne stvari mogu da se rasprave i po pravilima pranicnog postupka,jer iako ne postoji spor, postoje suprotstavljeni interesi ucesnika u postupku.- Kao dopuna razlikovanju parnicnog i vanparnicnog postupka mogu se koristiti razlicita teoretska merila.- Najcelishodnije je poci od distinkcija koju je ucinilo rimsko pravo, gde se parnicni postupak nazivao spornim, jer se pokretao protivno volji tuzenog, dok se vanparnicni nazivao voljnim,jer su ucesnici voljno istupali pred sud da bi uredili medjusobne pravne odnose.- Najvise se za razgranicenje parnicnog i vanaprnicnog postupka koristi teorija spora: ako sud resava o sporu, resava primenom pravila parnicnog postupka i obrnuto.- Ova teorija nija sasvim konsekventna, jer parnica moze da se pokrene, a da spor ne postoji;-Takodje u nepravim vanparnicnim postupcima spor postoji, ali je zakonodavac iz razloga celishodnosti odredio da se treba raspraviti po pravilima vanparnicnog postupka.- Teorija spora moze da se dopuni i dvostranackim karakterom parnicnog postupka.-Za razliku od parnicnog u vanparnicnom postupku ucestvuje vise lica koja u pravim vanparnicnim stvarima nemaju, a u nepravim vanparnicnim stvarima imaju suprotstavljen interes.-U Nemackoj pravnoj teoriji se prilikom teorijskog razlikovanja parnicnog ivanparnicnog postupka akcenat stavlja na ciljeve i metode jednog i dr.postupka.-Cilj vanparnicnog postupka je prevencija povrede subjektivnih prava, tako da u njima preteze javni interes.-S druge strane, cilj parnicnog postupka je u neku ruku represivni, jer se pokrece nakon sto je doslo do povrede subjektivnog prava ili pravnog ovlascenja, te u prvom redu ima u vidu zastitu privatnopravnih interesa.-Sobzirom na nedostatke teoretskih pristupa, oni mogu da se koriste kao dopunski, ako zakonodavac nije izricito klasifikovao jednu pravnu stvar u vanparnicni, odn. parnicni postupak.-Po pravilu postojanje spora je argument da se za njegovo resenje oglasi nadleznim parnicni sud, dok je postojanje potrebe prevencije povrede subj. Prava ili ovlascenja signal da se radi o vanparnicnoj stvari.-Takodje, u sumnji, treba uzeti da se o jednoj pravnoj stvari resava u parnicnom postupku.

B) Osnovne razlike izmedju parnicnog i vanparnicnog postupkaa) Parnicni postupak se nikada ne pokrece po sluzbenoj duznosti, dok se vanparnicni postupka upravo pokrece na taj nacin.b) Parnicni postupak ne moze da postoji bez dve stranke ( tuzioca i tuzenog ), dok u vanparnicnom postupku moze da ucestvuje i samo jedna stranka.v) U parnicnom postupku dominiraju samo dispoziciona i raspravna maksima, dok je u vanparnicnom postupku dominantnija inkviziciona maksima(tj. dispozicija ucesnika je bitno uza)

11.Odnos parnicnog i vanparnicnog postupka

- Pravilo je da su parnicni i vanparnicni sud nazavisni u odredjenju sopstvene nadleznosti, odnosno nenadleznosti, tako da samostalno ocenjuju da li se radi o parnicnoj ili vanparnicnoj stvari.- To ima za posledicu da tzv. deklaratorne odluke donete u jednoj, odnosno drugoj vrsti postupka ne obavezuju sud u drugoj vrsti postupka.- ZPP sadrzi posebna pravila o resavanju sukoba nadleznosti izmedju parnicnog i vanparnicnog suda.- Princip je da zakon ovu koliziju resava tako sto daje primat nadleznosti parnicnog suda, kao i procesnim radnjama preduzetim u parnicnom postupku.- Prema clanu 18.ZPP, sud ce, do donosenja odluke o glavnoj raspravi, resenjem obustaviti parnicni postupak, ako nadje da bi postupak trebalo sporovesti u skladu sa odredbama vanaprnicnog postupka.- U slucaju da je parnicni sud u medjuvremenu sproveo odredjene parnicne radnje, takve radnje su validne i u vanparnicnom postupku koji se nastavlja pred nadleznim sudom.- Ako je,obrnuto, vanparnicni sud utvrdio da resava o pravnoj stvari za koju je nadlezan parnicni sud, postupak ce se obustaviti resenjem, i nakon pravnosnaznosti tog resenja postupak ce se nastaviti pred nadleznim sudom po pravilima parnicnog postupka.- Procesne radnje koje je eventualno u medjuvremenu sproveo vanparnicni sud, trebalo bi da se opet izvedu u parnicnom postupku, jer njehovo nesprovodjenje ima za posledicu da se odluka suda pobija po zalbi zbog bitnih povreda odredaba parnicnog postupka.

- Ako je odluka suda o jednoj pravnoj stvari doneta u pogresnoj vrsti postupka, ona nije nepostojeca, vec jedino moze da se pobija redovnim i vanrednim pravnim sredstvima.-Sporno je kakav je odnos parnicnog i vanparnicnog suda u medjusobnom uvazavanju odluka donetih u pravnim stvarima koje spadaju u okvire jedne, odn.druge vrste postupka.- Principijelno bi trebalo poci od stava da odluke parnicnog suda obavezuju vanparnicni i obrnuto.Ovo nije sporno kada se radi o odlukama donetim u parnicnom i vanparnicnom postupku cije je dejstvo preobrazajno.NPR: Vanparnicni sud koji odlucuje o raspodeli zaostavstine je vezan presudom parnicnog suda o razvodu braka; Parnicni sud koji odlucuje o punovaznosti pravnog posla je vezan odlukom vanparnicnog suda o lisenju poslovne sposobnosti.- Problematicna je vezanost suda pravosnaznim odlukama donetim u jednoj, odnosno drugoj vrsti postupka jer su drugaciji obim i granice pravosnaznosti odluka donetih u parnicnom od onih donetih u vanparnicnom postupku.- Pravilo je da je vanparnicni sud vezan pravosnaznim odlukama donetim u parnicnom postupku ( kada je parnicni sud odlucio o pravu svojine na nepokretnosti, ovakva odluka obavezuje vanparnicni sud u zemljisno-knjiznom postupku ).- Kada je slucaj obrnut, odluka doneta u vanparnicnom postupku obavezuje parnicni sud samo ako postoji identitet stranaka i identitet predmeta spora, a takav slucaj ce biti u nepravim vanparnicnim stvarima u kojima postoje suprotstavljeni interesi ucesnika u vanparnicnom postupku.

12. Ustav RS i EKLJP kao izvor GPP

UOPSTE- Norme koje regulisu gradjanski sudski postupak nisu sadrzane u jednom vec u cetiri pojedinacna zakona koja posebno uredjuju parnicni, vanaprnicni, izvrsni i stecajni postupak.- Ali,primarni izvor gradjanskog procesnog prava prava nisu unutrasnji zakoni, vec Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama iz 1950.-Drzavna zajednica Srbija i Crna Gora je ratifikovala ovu konvenciju marta 2004. Godine, da bi mesec dana kasnije stupila na snagu.-Konvencija ima primat u odnosu na unutrasnje zakonodavstvo, ali ne i u odnosu na Ustav RS.Sudovi u Srbiji su duzni da njene norme primenjuju neposredno u postupcima u kojima se resava o postojanju subjektivnih prava i ovlascenja.1.) Ustav kao izvor GPP- Ustav sadrzi osnovne principe na kojima se temelji organizacija sudstva, polozaj sudija u pravnom sistemu, kao i osnovne garancije koje sluze ostvarenju prava na pravicno sudjenje.-Polazeci od principa podele vlasti sudovi su nezavisni u odlucivanju.Ne mogu da donose odluke arbitrarno niti na osnovu pravicnosti, ves samo strictum iuris, i odluke ne podlezu kontroli vansudskih vlasti.- Sudska vlast je jedinstvena;Zakonom ne mogu da se osnivaju privremeni i preki sudovi.-Ustav garantuje i nezavisnost sudija.Garancija se konkretno ostvaruje stalnoscu sudijske funkcije, nepremestivoscu sudije,imunitetom sudije.-Sto se tice prava na pravicno sudjenje Ustav je inspirisan EKLJP, ali pravo na pravicno sudjenje koje garantuje Ustav je sire u odnosu na garancije koje pruza EKLJP.Tako, jemci se pravo na besplatnog prevodioca,pravo na pravnu pomoc i pravo na zalbu.-U postupku se garantuje javnost i zbornost u sudjenju.2.) EKLJP- EKLJP se primenjuje ratione loci, primarno, na teritoriji i eksteritorijalno u ambasadama.- EKLJP se primenjuje ratione personae na sva lica koja dodju u kontakt s jurisdikcijom drzavnih organa Srbije.-Pod svim licima se podrazumevaju sva fizicka i pravna lica bez obzira na njihovu nacionalnost, nacionaklnu pripadnost,odn.sediuste,kao i apatride koji su stranka u gradjanskom sudskom postupku.-Dali odredjeno lice ima status stranke u postupku, odredjuje se prema nacionalnom pravu drzave u kojoj se postupak vodi.- EKLJP se primenjuje ratione materiae na sve garancije koje su sadrzane u cl. 2-14. Konvecnije.- EKLJP nema retroaktivno dejstvo pa se primenjuje ratione temporis samo na one cinjenice koje su se desila nakon sto je Konvencija stupila na snagu u Srbiji.A) Pravo na pravicno sudjenje- U clanu 6.1 EKLJP stoji:U resavanju gradjanskih prava i obaveza svako ima pravo da njegovu stvar resi nezavisan i nepristrasan sud koji pociva na Zakonu, i to u primerenom roku.-Ovaj clan obuhvata sve postupke u kojima se resava o gradjanskopravnim stvarima(spoorovima),tako da nije ogranicen samo nagradjanske sudske postupke pred redovnim sudovima vec se proteza i na upravni postupak,postupak pred ustavnim sudom, kao i na disciplinske postupke u kojima se resava o pojedinacnim pravima i obavezama gradjana.B) Proceduralna ljudska prava koja nacionalni sudovi moraju da postuju:1) Pravo na pristup sudu ( pravo na tuzbu )-Pravo na pravicno sudjenje moze da postoji samo ako titular subjek. prava ili ovlascenja moze pred sudovima drzave clanice Konvencije da zahteva da mu se pruzi pravna zastita. Dakle, svakom subjektivnom pravu ili ovlascenju, koje je tuzivo po nacionalnom pravu drzave u kojoj se postupak vodi, mora da se pruzi pravna zastita.-Svako uskracivanje prava na tuzbu predstavlja povredu clana 6 EKLJP.-S druge strane clan 6 EKLJP ne garantuje pravo na visestepeni postupak ,kao ni pravo na zalbu.Medjutim, ako je unutrasnjim pravom predvidjen visestepeni postupak,tada se sve garancije iz clana 6 Konvencije primenjuju i na njega.-Konvencija ne garantuje prva koja su iluzorna, vec ona koja su stvarna i efikasna.Tako, drzava clanica Konvencije cini pravo na tuzbu efikasnim, ako omoguci i onoj stranci koja nema sredstva da pokrene gradjanskosudski postupak da podnese tuzbu (tzv.siromasko pravo).Takodje, nametanje visoke aktorske kaucije ili sudskih taksi ne sme da ugrozi pravo na tuzbu.2) Pravicno sudjenje-Clan 6 ne odredjuje sta se ima smatrati pravicnim sudjenjem.-Da li je postupak bio pravican, utvrdjuje sud za ljudska prava u Strazburu i to nakon ocene citavog toka postupka, ukljucujuci i postupak po redovnim i vandrednim p.lekovima-Pravo na pravicno sudjenje ukljucuje:1.pravo na kontradiktorni postupak i2.ravnopravnost stranaka u postupku Pravo na kontradiktoran postupak, sastoji se, prvo, iz obaveza suda da uzme u obzir sve cinjenicne navode, svu pravnu argumentaciju stranaka, kao i njehove dokazne predloge.- Druga obaveza suda je da strankama omoguci da slobodno iznesu cinjenicne navode i dokazne predloge.-Vazno je napomenuti da sud moze diskreciono da ceni koje dokazne predloge stranaka cer da izvede, pa i one do kojih je stranka dosla na nedopusten nacin.Medjutim i kod ovakvih dokaznih predloga sud je duzan da protivnu stranku obavesti o njihovoj sadrzini, te da joj omoguci da se o njima izjasni. Ravnopravnost stranaka-Ravnopravnost stranaka podrazumeva da sud ora svakoj stranci da jednako omoguci da iznese sve cinjenice i pravne navode u postupku, i to tako da jednu stranku u odnosu na drugu ne dovodi u bitno losiji procesnopravni polozaj.-Princip ravnopravnosti je posebno narusen kada sud na isteokolnosti dopusti izvodjenje dokZa koje je predlozila jedna stranka, a odbije dokazne predloge druge stranke.Pravo na obrazlozenu sudsku odluku-Sud je duzan da svoju meritornu odluku obrazlozi i cini povredu prava nma pravicno sudjenje kada iz obrazlozenja ispusti bitne cinjenicne navode stranaka, ili pak kada svoju odluku nedostatno obrazlozi.- Treba istaci da postoji povreda konvencije kada sud ne navede na kom materijalnopravnom propisu zasniva svoju odluku. Pravo na odluku u primerenom roku-Osim prava na fer postupak, clan 6 EKLJP garantuje strankama i pravo na brz i efikasan postupak.-Pocetsak toka postupka se racuna od momenta podnosenja tuzbe sudu,a njegovo okoncanje je vezano za momenat nastupanja formalne pravnosnaznosti odluke po unutrasnjem pravu drzave clanice.-konformitet duzine trajanja postupka sa cl.6 EKLJP se ceni u odnosu na 4 cinjenice:1)obim i slozenost slucaja2)odnos suda prema brzini resavanja slucaja3)ponasanje stranaka i4)zanacaju brzine okoncanja p. za strankePravo na usmenu raspravu i objavljivanje presude-Princip javnosti sudjenja i princip usmenosti je narocito ogranicen u postupcima po pravnim lekovima, gde po pravilu nema usmene tasprave.-Princip je da prvostepeni postupak i odluka prvostepenog suda moraju da pocivaju na usmenoj raspravi.Medjutim ako je strankama poznato da se pojedine vrste postupka odvijaju prvenstveno pismeno tada su suzne da se pozovu na EKLJP i da zahtevaju odrzavanje usmene rasporave.U protivnom smatra se da su se stranke ovog prava odrekle.-Javnost u sudjenju obuhvata i objavljivanje sudske presude.V) Pravo na sudjenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom-Gradjanski sudski postupak mora da se odvija pred sudom koji je zasnovan na zakonu i koji je nezavisan i nepristrasan.nezavisan sud-Prema kriterijumima Konvencije, sud je nezavisan ako ispunjava sl. Uslove:1.sudije se moraju imenovati i razresavati duznosti na nacin koji omogucava njihovu nezavisnost.Imenovanje po pravilu mora biti na neodredjeno vreme.2.ako je sud oslobodjen spoljnih uticaja,zakonodavne, izvrsne vlasti ili, pak uticaja koji se vrse na drugi nacin (npr. putem medija, publike u sudijskoj sali i slicno)3.sud mora svojim identitetom i pojavom da uliva strankama pouzdanje da je nezavisan-Po pravilu sud nece biti nezavisan, ako njegove odluke mogu da ukidaju kakvi dr. organi. Koji ne vrse funkciju pravosudja ili ako se na bilo koji dr. nacin vrsi pritisak na sud.nepristrasan sud-Nepristrasnost u sudjenju se ceni in concreto.Neophodno je da citav sastav veca bude nepristrasan, kada se sudi kolektivno,a i svaki njegov pojedinacni clan.-Za razliku od razloga za izuzece sudija i sudija porotnika i z ZPP, EKLJP stavlja akcenat na subjektivno osecanje stranaka prema stavu sudije u odnosu na predmet spora, kao i na utisak koji vece, odn.pojedinio clanoci veca ostavljaju u tom pogledu na stranke.

G) Posebnost primene EKLJP na izvrsni i stecajni postupak- Pravo na prinudno izvrsenje sudske odluke, ali i svakog drugog izvrsnog naslova predstavlja derivat prava na pristup sudu, odnosno prava na tuzbu.-Stoga, svako uskracivanje izvrsenja izvrsnog naslova predstavlja povredu clana 6 EKLJP-Treba napomenuti da se i na izvrsni postupak primenjuje garancija da mora da se okonca u primerenom roku.- Mnoge garancije koje sadrzi EKLJP ne mogu da se primene na stecajni postupak zbog njegove posebne pravne prirode, kao i zbog cinjenice da se u stecajnom postupku ne odlucuje o sporu ( npr. javnost sudjenja, ravnopravnost stranaka ).-Konvencija se primenjuje samo na postupak kojim se otvara stecajni postupak,jer se samo u tom delu stecaja odlucuje o gradjanskopravnim pravima i obavezama stecajnog duznika.Takodje, u ostalom delu stecajnog postupka EKLJP moze da ocenjuje duzinu trajanja postupka.

18.Sudka praksa kao izvor GPP

- Sudska praksa nije izvor prava ili se moze reci da jeste izvor prava, ali s veoma ogranicenim dejstvom.Tako je kod nas, tako je i u germanskim pravnim sistemima,po cijem je uzoru izgradjeno nase gpp.- ZURS-om je predvidjeno da se prilikom utvrdjivanja stavova prema znacajnijim, spornijim pravnim pitanjima odrzavaju se sednice odeljenja, kao i opsta sednica Vrhovnog Kasacionog suda.- Usvojena pravna shvatanja na sednici odeljenja obavezuju sva veca u sastavu odeljenja, a pravna shvatanja usvojena na opstoj sednici obavezuju sva odeljenja i mogu da se izmene samo na opstoj sednici.-Kada izmedju razlicitih odeljenja nastane nesaglasnost o primeni propisa, odrzava se opsta sednica VKS koja usvaja nacelne pravne stavove..Nacelni pravni stav obavezuje sva veca VKS.-U prvom slucaju (sednica odeljenja) moze se reci da jer sudska praksa limitiranj izvor prava, sa vaznoscu samo za pojedino odeljenje VKS.-U drugom slucaju, kada VKS zauzima nacelni pravni stav na opstoj sednici, iz ZURS proizlazi da usvojeni nacelni stav ne obavezuje i ostale sudove na teritoriji R. Srbijr.Time ZURS jos vise limitira sudsku praksu kao izvor prava.-Novi ZPP nije odklonio slabosti starog zakona u pogledu odnosa izmedju prvostepenog i drugostepenog suda, koji u istoj pravnoj stvari resava po redovnim pravnim lekovima.I dalje ostaje mogucnost da prvostepeni sud ostane veran svom pravnom shvatanju.- Prvostepeni sud je duzan da u ponovljenom postupku izvede sve parnicne radnje i raspravi sva sporna pitanja na koja je ukazao drugostepeni sud, ali prvostepeni sud i dalje nije u obavezi da usvoji pravna shvatanja viseg suda.

13.1.Resavanje spornog pravnog pitanja

-Zakon pokazuje i dalje nepoverenje u sudsku praksu kao izvor prava,kada normira postupak za resavanje tzv.spornog pravnog pitanja.-Pod spornim pravnim pitanjem podrazumeva se pitanje:1.koje se tice tumacenja sadrzine i domasaja materijalnopravne ili procesnoporavne norme ili, pak, kvalifikacije jednog pravnog instituta,2.koje je znacajno za resavanje predmeta spora u vise parnica pred prvostepenim sudom-Sporno pravno pitanje ne treba mesati sa tzv.predhodnim odn .prejudicijelnim pitanjem koje se tice postojanja subjektivnog prava ili pravnog odnosa i od cijeg resenja zavisi odluka suda u glavnoj stvari.-Nasuprot tome, kada resava sporno pravno pitanje,VKS uopste ne odlucuje o predmetu spora, vec samo zauzima stav o spornom pravnom pitanju.-Postupak za resavanje spornog pravnog pitanja pokrecu bilo prvostepeni sud ex officio, kada prvostepeni sud uz zahtev, prilaze i sopstveno tumacenje spornog pravnog pitanja,bilo stranke po sopstvenoj inicijativi.-Zahtev za resavanje spornog ;pravnog pitanja mora da sadrzi kratak prikaz utvrdjenog stanja u spornoj konkretnoj stvari, stavove stranaka o spornom pravnom pitanju, kao i razloge zbog kojih se zahteva stav VKs o spornom pravnom pitanju.-Ako postupak inicira stranka, sud je duzan da njen zahtev dostavi protivnoj stranci na izjasnjavanje.Rok za izjasnjavanje iznosi 15 dana.-Bilo da je sud, ili da su stranke pokrenule postupak za resavanje spornog pravnog pitanja, prvostepeni sud je duzan da predmet dostavi VKS.U oba slucaja o spornom pravnom pitanju resava VKS po pravilima koje ZURS predvidja za usvajanje pravnih stavova.-Vks medjutim nece resavati sporno pravno pitanje ako ono nije od znacaja za veci broj sporova pred prvostepenim sudom.-Nepotpune i nedozvoljene zahteve za resavanje spornog pravnog pitanja VKS odbacuje resenjem.-Nedozvoljen je samo onaj zahtev o kome je VKS vec jednom doneo odluku i koji je nepotpun.-VKS resava o spornom pravnom pitanju u instrukcionom roku od 60 dana.

-Pokretanje postupka za resavanje spornog pravnog pitanja proizvodi sledeca procesnopravna dejstva:1.prvostepeni sud je duzan da zastane sa postupkom dok VKS ne okonca resavanje o spornom pravnom pitanju2.stranke u postupku u kom se javlja isto sporno pitanje nemaju pravo da ponovo traze njegovo resavanje u parnici koja je u toku-U evrokontinentalnim pravnim sistemima u kojima sudska praksa nije izvor prava nije neuobicajno da nizestepeni sudovi zauzimaju razlicite stavove o istim pravnim pitanjima.Medjutim ovakav problem se otklanja u postupcima po pravnim lekovima.-U krajnjoj liniji najvisi sud u drzavi je duzan da, radi obezbedjenja pravne sigurnosti, primeni mehanizme radi obezbedjenja jedinstva sudske prakse.U protivnom dolazi do povrede prava na pravicno sudjenje.

14.Vazenje normi gradjanskog sudskog postupka ratione loci

UOPSTE-Zakonodavac odlucuje u okviru suverenih f.ja drzave koje ce pravne stvari da poveri svojim sudovima na resavanje.-Shodno pravilima mpp-a drzava ne moze da pretenduje da resava o svim sporovima,o svim gradjanskopravnim stvarima, vec samo o onim koje imaju veze sa njenom teritorijalnim i personalnim suverenitetom.-S toga, vrsenje f.je pravosudja jedne drzave je ograniceno samo na one pravne stvari koje su povezane sa njenom teritorijom (teritorijalni princip) ili, pak, na one pravne stvari koje su vezanje za gradjane RS koji zive u inostranstvu (personalni princip).-Ako ovakva veza ne postoji, ne postoji ni procesna predpostavka za vodjenje spora.Gradjanski sud ce se oglasiti nenadleznim i odbaciti tuzbu.

VAZENJE NORMI GRADJANSKOG SUDSKOG POSTUPKA RATIONE LOCI- Vrsenje funkcije pravosudja, kao jedne od suverenih funkcija drzave, ograniceno je samo na njenu teritoriju, de facto na teritoriju Srbije.- Domaci sudovi ne mogu da preduzimaju procesne radnje u inostranstvu.A ako bi trebalo preduzeti kakvu procesnu radnju u inostranstvu, domaci sudovi ce zamoliti da se procesna radnja izvrsi u okviru madjunarodne pravne pomoci.-Postupak pruzanja medjunarodne pravne pomoci je regulisan bilateralnim konvencijama koje obavezuju Srbiju na osnovu pravila o sukcesiji drzava,te Haskim konvencijama...-Ako rezim pravne pomoci nije uredjen medjunarodnim ugovorima, primenjuje se nacin regulisan ZPP-om.PRAVNA POMOC-I u okviru jedinstvene pravosudne teritorije R.Srbije sudovi ne mogu da izvode parnicne radnje po svom htenju, na svakom mestu na teritoriji R.Srbije.Sud moze da preduzima samo parnicne radnje na svom podrucju,a samo izuzetno i na podrucju drugog suda ako postoji opasnost od odlaganja.-Kada ne postoji opasnost od odlaganja preduzimanja parnicne radnje, sudovi medjusobno opste putem pravne pomoci , pri cemu su sudovi duzni da jedan drugom pruzaju pravnu pomoc.- Postupak za pruzanje pravne pomoci se pokrece zamolnicom (molbom), koji se sastavlja na jeziku koji je u sl.upotrebi u sudu koji zahteva pomoc.A Ako je to jezik neke nacionalne manjine, potreban je i prevod na srpski jezik.-Zamolnica treba da sadrzi naziv i opis parnicne radnje cije se izvodjenje zahteva od zamoljenog suda, okolnosti cije postojanje, odnosno nepostojanje treba utvrditi.- Zamoljeni sud je duzan da izvrsi parnicnu radnju onako kako je to od njega zatrazeno.On ne moze da ulazi u pitanje da li je izvodjenje zahtevane procesne radnje celishodno.

* Vazenje normi gradjanskog procesnog prava ratione persona(nema u isp.pitanjima)- Norme gradjanskog procesnog prava se primenjuju po pravilu na drzavljane RS kao i na strance i apatride koji su nastanjeni u RS.- U pogledu ove poslednje kategorije lica postoje izuzeci- neke kategorije stranaca, strane drzave i medjunarodne organizacije su izuzete iz jurisdikcije domaceg pravosudja, kada je to predvidjeno medjunarodnim pravom.- Ova kategorija uziva imunitet od pravosudja domacih organa, koji moze biti dvojak: 1.imunitet od jurisdikcije domacih organa; 2.imunitet od izvrsenja.- Tuzbe protiv stranih drzava su dopustene samo ako predmet spora proizlazi iz delanja drzave iure gestionis.Obrnuto, ako su u pitanju aki i radnje drzave koje je ona preduzela u vrsenju svojih suverenih f.ja(ex iure imperii), tuzba ne moze da se podnese protiv strane drzave pred sudovima u R.Srbiji.-Razlikovanje izmedju akata drzave ex iure imperii i iure gestionis je na osnovu njihove pravne prirode.-Dalje, na osnovu medjunarodnog obicajbog prava tuzba se ne moze podneti ni protiv sefova stranih drzava, osim ako na teritoriji domace drzave preduzimaju pravne poslove i radnje koje su privatnopravnog karaktera.-Imunitet stranih diplomatskih i konzularnih predstavnika je regulisan dvema Beckim konvencijama iz 1961. I 1963..Ove kategorije lica kao i clanovi njihovih porodica su takodje u principu izuzeti od jurisdikcije domaceg pravosudja.-Titulari privilegije imuniteta mogu da je se odreknu.dricanje moze da bude izricito, ali i precutno.- Pravna posledica koja nastaje kada se tuzba podnese protiv lica koja uzivaju imunitet od domaceg pravosudja jeste odbacivanje tuzbe zbog nepostojanja jedne od procesnih pretpostavki za vodjenje spora.U ovakvim situacijama domaci sud ne sme da preduzme ni jednu parnicnu radnju.-Ako u sporu pred domacim sudovima bude doneta presuda protiv strane drzave i medjunarodne organizacije, ona moze da se izvrsi, samo ako postoji izricito pismeno odobrenje nadleznog organa u R.Srbiji ili pak ako sam titular izvrsnog imuniteta da pristanak da se nad njegovom imovinom u R.Srbiji sprovede postupak izvrsenja.

15.Vazenje normi gradjanskog procesnog prava ratione temporis-Stupanjem novih procesnih normi na snagu, narocito u parnicnom i izvrsnom postupku, postavlja se pitanje da li ce se na postupke koji su u toku, dakle koji su zapoceti pre nego sto je novi zakon stupio na snagu,primeniti stari ili novi zakon.-Osnovni princip u teoriji je da se na postupke u toku primenjuje novi procesni zakon.-Ovde se ne radi o retroaktivnosti vec o tzv.trenutnoj ili neposrednoj primeni procesnih normi-Razlog za ovo je da sudovi i dr. organi u pravosudju ne moraju za duze vreme da primenjuju paralelno dva procesna zakona.-Princip trenutnog vazenja procesnih normi dosledno se primenjuje i u izvrsnom postupku.-Sto se tice vremenskog vazenja procesnih normi moguce su dve nacelne situacije.- Kada je parnicni postupak zapocet nakon sto je novi zakon stupio na snagu, na taj postupak ce se primeniti iskljucivo odredbe novog zakona.- Cinjenica da stranke izvode svoje zahteve iz cinjenica koje su se desile pre nego sto je zakon stupio na snagu, irelevantna je za primenu procesnih zakona.- Druga situacija se javlja onda kada novi zakon stupi na snagu, a parnica je u toku.- Tada se odredbe novog zakona primenjuju neposredno i na parnice koje su u toku.- Ova neposredna primena znaci da norme procesnog prava proizvode trenutno dejstvo, tako da je moguce da se postupak do odredjene tacke u vremenu vodi po jednom, a nakon toka po drugom zakonu.

-ZPP 2011.-Radi obezbedjenja pravne sigurnosti, najcesce se intertemporalni sukob zakona uredjuje u prelaznim i zavrsnim odredbama novog Zakona.U njima se,po pravilu odstupa od principa trenutnog vazenja procesnih normi.-Tako, ako je postupak zapocet pre stupanja na snagu novog ZPP 2011 okoncace se po pravilima ZPP 2004., ukljucujuci ovde i njegove norme o pravnim lekovima.-Tek ako se prvostepena presuda ukine ili resenje kojim se okoncava postupak i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlucivanje, na postupak se primenjuju odredbe novog zakona.-Najveci problem prilikom odredjivanja vazenja novog i starog zakona javlja se u vezi sa mogucnoscu ulaganja i postupku odlucivanja po vec ulozenim pravnim lekovima.-Po pravilu, ovde razlikujemo situaciju u kojkoj je pravni lek ulozen po odredbama starog zakona od situacije u kojoj novi zakon menja odredbe o vrstama i dopustenosti ulaganja pravnih lekova u parnicama koje su u toku.-U teoriji vlada stanoviste da se na postupak po ulozernim pravnim lekovima primenjuje stari zakon, ako je pravni lek vec ulozen pre stupanja na snagu novog zakona.Ako pak nije ulozen, mogucnost i dopustenost ulaganja pravnih lekova regulise novi zakon.-U pogledu proteka rokova trebalo bi u tekucim parnicama primeniti stari zakon, jer se na taj nacin obezbedjuje princip pravne sigurnosti.-Stranke se naime pouzdaju u postovanje onih rokova koje zakonodavac normira u starom zakonu.-U pogledu vazenja parnicnih radnji, vazi princip da sve parnicne radnje koje su validno preduzete u okviru vazenja starog zakona ostaju na snazi i vice versa.Parnicne radnje se nakon stupanja na snagu bnovog zakona preduzimaju na nacin koji predvidja novi zakon.-Isto vazi i u pogledu dokaznog postupka.-Novi zakon se primenjuje na mogucnost upotrebe dokaznog sredstva, nacin njegovog izvodjenja i njegovu dokaznu snagu, dok se pravila o teretu dokazivanja i zakonskim predpostyavkama, kao materijalnopravna, cene u okviru onog matyerijalnopravnog zakona koji se primenjuje na meritorno resenje slucaja.-Sto se tice primene novih procesnih normi na nadleznost sudova, dosledno se primenjuje princip o trenutnom vazenju procesnih zakona.-Tako u momentu kada je na snagu stupio ZURS (1.1.2010.), VKS je preuzeo sve tekuce predmete VSS.-Dakle, kada zakonodavac ne predvidi drugacije, novi procesni zakon se primenjuje u celini odmah, na sve parnice koje su u toku umomentu kada je stupio na snagu.

16. Nezavisnost sudstva----------------------------------------------------------------------------------------------------*(nema u isp.pitanjima)POJAM KARAKTERISTIKE I PODELA SUDOVA-Sud je drzavni specijalizovani organ koji se osniva zakonom i kome je povereno vrsenje sudijske f.je.-Gradjanski sudski postupak je poveren redovnim sudovima, sudovima opste nadleznosti koji se osnivaju zakonom.-U R.Srbiji ne postoje ad hoc ili specijalni sudovi, jer bi takvo osnivanje sudova bilo protivno postulatima pravne drzave.-Zadatak suda jeste da izrice pravo,odn.da donosi pojedinacne pravne norme u obliku sudskih odluka.Prilikom odlucivanja,sud je slobodan.Sudija donosi odluke na osnovu sopstvene ocene cinjenica i na osnovu sopstvenog tumacenja materijalnog prava.*ORGANIZACIJA SUDOVA U REPUBLICI SRBIJI-Sudovi u R.Srbiji su organizovani na osnovu Zakona o sudovima 1991.,Zakona o uredjenju sudova 2008. I Zakona o sedistima i podrucjima sudova i javnih tuzilastavan 2008.-zakon o sudovima je prestao da vazi 1.1.2010.god., pa je pocela primena druga dva zakona.*VRSTE SUDOVA U R.SRBIJI-U R.Srbiji postoje dve vrste sudova:1.sudovi opste nadleznosti i 2.sudovi posebne nadleznosti-Sudovi opste nadleznosti su:1.osnovni sudovi2.visi sudovi3.apelacioni sudovi i4.VKS-Sudovi posebne nadleznosti su:1.privredni sudovi2.Privredni apelacioni sud3.prekrsajni sudovi4.Visi prekrsajni sud i5.Upravni sud-Osnovni sud se osniva za podrucije grada ili opstine ili vise opstina.Na teritoriji R.Srbije postoji 34 osnovnih sudova.-Visi sud se osniva za podrucje jednog ili vise osnovnih sudova.-U R.Srbiji postoji 26 visih sudova.-Apelacioni sudovi se osnivaju za podrucje vise visih sudova.ZSPS predvidja postojanje 4 apelaciona suda sa sedistima u Beogradu,Kragujevcu,Nisu i Novom Sadu.-Privredni sud se osniva za podrucje jednog ili vise gradova ili vise opstina.Na teritoriji R.Srbije osnovano je 16 trgovinskih sudova.-Privredni apelacioni sud je osnovan za teritoriju R.Srbije.Njegovo sediste se nalazi u Beogradu.On olucuje o zalbama na odluke privrednih sudova,o sukobu nadleznosti izmedju privrednih sudova, kao i o delegaciji (prenosenju) nadleznosti privrednih sudova i utvrdjuje pravne stavove o jedinstvenoj primeni propisa iz nadleznosti privrednih sudova.-Vrhovni Kasacioni sud je najvisi sud u Republici Srbiji u gradjanskopravnim i krivicnim stvarima.Njegovo sediste je u Beogradu.

*ODNOS NEPOSREDNO VISEG I NIZEG SUDA-Odnos viseg i nizeg suda se moze posmatrati iz dva ugla:-Prvi odnos se tice prava i duznosti viseg suda da u postupku po pravnom leku ispituje odluke nizih sudova.-U okvirima sudskog organizacionog prava, odnos viseg i nizeg suda se ogleda kroz ovlascenja predsednika viseg suda da prema nzem sudu preduzima odredjene akte iz oblasti sudske uprave.-Tako, predsednik neposredni viseg suda moze da pokrene postupak za razresenje sudije neposredno nizeg suda, kaso i da odluci o iskljucenju i izuzecu predsednika neposredno nizeg suda.-Sto se tice pitanja unutrasnjeg uredjenja sudova,odnos neposredfno viseg i nizeg suda je uredjen na sl. Nacin:1.V isi sud je neposredno visi sud za osnovne sudove na svom podrucju u pogledu primene Zakona o sudijama i pitanja unutrasnje organizacije sudova2.Apelacioni sud je neposredno visi sud za vise i osnovne sudove sa svog podrucja3.Privredni apelacioni sud je neposredno visi sud za sve privredne sudove4.VKS je neposredno visi sud za Privredni apelacioni sud i za Apelacione sudove-U prvom stepenu sude osnovni i visi sudovi, odn.privredni sudovi.-Apelacioni sudovi i Apelacioni privredni sud sude u postupku po zalbama na odluke osnovnih i visih sudova.-VKS sudi samo u postupku po vandrednim pravnim lekovima.---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Ustav R.Srbije normira da su sudovi nazavisni, te da sude na osnovu Ustava i zakona.- Nazavisnost suda podrazumeva tri aspekta:1. sud mora da bude nazavisan od drzave-To znaci da mora da bude nezavistan od legislativne i izvrsne vlasti.Ta nezavisnost znaci da Parlament ili pak izvrsna vlast nemaju nikakvog uticaja na izricanje pojedinacnih pravnih akata (presuda), te da legislativna ili izvrsna vlast nemaju nikakvog uticaja na sadrzinu pojedinacnih pravnih akata suda.Oni ne mogu niti da ih menjaju, a jos manje ukidaju.2.sud mora da bude nazavisan od stranaka i -Nezavisnost sudova u odnosu na stranke podrazumeva da sud finansira drzava,a ne stranke.Sudije od stranaka ne dobijaju nikakvu naknadu za rad..sudske takse se uplacuju za racun drzave.3.sud mora da bude nazavisan od drustva.-Ova nezavisnost sudova je najspornija.Na rad suda vrsi se pritisak putem medija.Ovde nezavisnost sudova kolizira sa pravom na slobodu stampe.Njih je veoma tesko uskladiti.

17.Nezavisnost sudije-----------------------------------------*PERSONALNI SASTAV SUDA(nema u isp.pitanjima)-U personalni sastav suda spadaju:sudije i ostalo sudsko osoblje.-Sudije su ona lica koja vrse sudijsku f.ju.Postoje:1.profesionalne sudije i2.sudije porotnici-sudsko osoblje se bavi tehnickim i racunovodstvenim kao i drugim pratecim poslovima koji su od znacaja za obavaljanje sudske f.je.-Profesionalni sudija je lice koje sudsku f.ju obavlja kao svoju redovnu i stalnu delatnost.Sudija ne sme da obavlja sluzbe i poslove koji su nespojivi sa f.jom sudije.--------------------------------------------------Kao sto sud mora da bude nezavistan kao institucija i drzavni organ, isto vazi i za svakog pojedinacnog sudiju i sudece telo.-Pravilo je nauime da sud sudi u vecu,tako da se nezavisnost u sudjenju odnosi na sudece telo u celini, kao i na svakog njegovog pojedinog clana.-U praksi najvece probleme vezano za nezavisnost sudije izaziva nejasna linija razgranicenja izmedju nezavisnosti sudije i prava nadzora koje nad radom sudije vrsi Ministarstvo pravde.-Takodje,problematican je i rad narodnih poslanika koji u Skupstini Ministru pravde postavl;jaju poslanicka pitanja vezana za status pojedinih sudskih predmeta.-Nezavisnost sudija je ozbiljno dovedena u pitanje zbog mogucnosti njihovog reizbora nakon isteka roka od 3 godine, kada je sudija prvi put izabran na tu f.ju.-Ovde mogucnost ponovnog izbora, odn.reizbora zavisi prvenstveno od rasporeda politickih snaga u parlamentu i javnom zivotu.-Na nezavisnost sudije svakako utice i tzv.predsednicka oligarhija odn.mogucnost da predsednik suda utice na dodelu predmeta pojedinom sudiji, cime se eliminise pravo na prirodnog sudiju.

- Nezavisnost sudije se garantuje i ostvaruje na sledece nacine:a) Nacinom izbora sudija.-Jos uvek se raspravlja o tome koji nacin izbora sudija obezbedjuje njihovu nezavisnost.Moguca su tri sistema izbora:1.imenovanje putem izvrsne vlasti2.kooptiranje,tj.izborom koji vrse druge sudije3.imenovanje u parlamentu ili putem dr.izabranih gremija- U Srbiji sudije bira i razresava Narodna skupstina ili Visoki savet sudstva.- Biraju se na sledeci nacin: kada se kandidat imenuje prvi put, bira se na period od 3 godine, i u tom slucaju ga predlaze VSS a bira Skupstina.- VSS je samostalan I nezavistan organ koji grantuje nezavisnost sudstva I sudija. VSS ima 11 clanova, a od toga 3 stalna clana ( predsednik VKS-a, ministar pravde i predsednik odbora za pravosudje u Skupstini ),ostale clanove (osam) bira Skupstina .Njih 6 su sudije, 1 advokat i 1 profesor Pravnog fakulteta, i mandat im je 5 godina.-VSS sudije bira za trajno obavljanje sudijske f.je I imenuje sudije porotnike.-Ovaj organ odlucuje I o prestanku sudijske f.je I sl.b) Stalnoscu i nepremestivoscu sudija.- Sudijska funkcija je stalna, osim kada se sudija bira prvi put.On ne podleze reizboru.-Stalnost sudijske f.je je nuzna predpostavka za njegovu nezavisnost.Reizbor bi otvorio nesigurnost u polozaj sudijske f.je i stvorio bi situaciju u kojoj bi sudija bio zavistan od institucija i pojedinaca koji odlucuju o njegovom reizboru.v) Obezbedjem njihove materijalne nezavisnosti.-Materijalna nezavisnost sudije se obezbedjuje njegovim pravom na platu cija je visina dovoljna da odrzi njegovu nezavisnost i sigurnost njegove porodice.g) Obezbenjem medjusobne nezavisnosti sudija.-------------------------------------------------------------------------------------------------------------*Nepremestivost sudije-Nezavisnost sudije se garantuje i njegovom nepremestivoscu.On vrsi svoju duznost stalno u sudu za koji je izabran.Niko ne moze bez njegove saglasnosti da ga premesti ili uputi u drugi sud.-Izuzeci od ovog principa vaze jedino u sl. Ukidanja nekog suda, smanjenja broja sudija ili preuzimanja nadleznosti od strane drugog suda.*Pravo na prirodnog sudiju-Pravo naprirodnog sudiju podrazumeva pravo gradjana da o njegovoj konkretnoj pravnoj stvari odlucuje sudija koji je izabran na osnovu neutralnih kriterijuma, ali i pravo sudije da unapredz na u kojim ce konkretnim pravnim stvarima da postupa.-Nezavisnost sudije i sudjenja je nezamuisliva bez ostvarenja prava na prirodnog sudiju.-Tako,godisnji raspored u sudu ne moze da bude izmenjen.Od ovog pravila se moze odstupiti izuzetno i to samo kada to predvidja zakon(npr.duze odsustvo sudije,upraznjeno sudijsko mesto i sl.)-Godisnji raspored poslova, za svaku narednu godinu, donosi predsednik suda u pismenoj formi, posto predhodno pribavi misljenje sudija.-Pravo na prirodnog sudiju, dalje podrazumeva da se predmeti raspodeljuju slucajem.-Redosled kojim se predmeti rasporedjuju sudijama nezavistan je od licnosti sudije i dr. okolnosti koje su vezane za taj predmet.-Od ovog principa moze da se odstupi samo u zakonom predvidjenim slucajevima (opterecenost ili sprecenost sudije da po tom predmetu postupa, postojanje razloga za izuzece sudije po sili zakona, duze odsustvo sudije i sl.)*Imunitet-Sudija uziva i imunitet.-Sudija ne moze da bude pozvan na odgovornost za misljenje koje je izrazio prilikom vrsenja sudijske duznosti.Sem toga on ne moze da odgovara zbog nacina na koji je glasao prilikom donosenja odluke.-Tuzba protiv sudije radi nakanade stete zbog njegovog nezakonitog ili nepravilnog rada je nedopustena,jer sudija uziva imunitet.-Za nezakonit i nepravilan rad sudije odgovara R.Srbija.Ipak,od ovog pravikla postoji znacajan izuzetak.Moguce je, naime da sudija u postupku krsi garantovana ljudska prava, narocito procesna prava iz clana 6 EKLJP(odugovlacenje postupka i sl.).Ako u tom slucaju ESLJP donese presudu protiv R.Srbije, tada R.Srbija moze da istakne regresni zahtev prema sudiji i zahteva placanje onoga na sta je bila osudjena presudom ESLJP.Uslov za regresni zahtev j da je sudija kriv,odn.da je postupao sa umisljajem ili krajnjom nepaznjom.-Isti princip vazi i kada je sudija strankama prouzrokovao stetu, a to je utvrdjeno konacnom odlukom Ustavnog suda Republike Srbije ili pravnosnaznom odlukom suda opste nadleznosti.

10. Izuzece sudije

Kad god se jave okolnosti koje ukazuju da sudjenje nece biti nepristrasno, postupajuci sudija moze biti iskljucen, odn. izuzet iz sudjenja. ZPP razlikuje iskljucenje od izuzeca sudije. Do iskljucenja dolazi kada postoji jedan od taksativno u zakonu navedenih razloga; Za postojanje tih razloga se vezuje neoboriva pretpostavka da sudjenje nece biti nepristrasno. Kod izuzeca, radi se o tome da in concreto postoje okolnosti koje ne daju garancije za postojanje nepristrasnog sudjenja. -Vazno je naglasiti da se razlozi za iskljucenje i izuzece odnose na svakog clana sudskog veca ponaosob.

Razlozi za iskljucenje-ZPP taksativno navodi razloge u kojima sudija ne moze da vrsi sudijsku funkciju.Ovi razlozi se mogu podeliti u tri grupe:1.) Prvu grupu cine razlozi koji se zasnivaju na opstem pravnom principu da niko ne moze da bude sudija u sopstvenoj pravnoj stvari; Sudija ne moze suditi:a) ako je sam stranka, zastupnik ili punomocnik stranke.b) ako je sa strankom u odnosu saovlascenika, saobveznika ili regresnog obveznika.v) ako je clan ili akcionar pravnog lica sa vise od 3% ucesca u ukupnom kapitalu pravnog lica (privrednog drustv, zadruge)koje je stranka u sporu,ako je jedna od stranaka u sporu njegov poverilac ili duznik.g) ako izmedju stranaka i sudije tece parnica 2.) Druga grupa razloga za iskljucenje se odnosi na postojanje srodstva izmedju sudije i nekog ucesnika u postupku; Iskljucice se sudija:a) ako mu je stranka, njen zakonski zastupnik ili punomocnik srodnik po krvi u pravoj liniji, ili pobocni srodnik do cetvrtog stepena, ili mu je supruznik ili vanbracni partner (sadasnji ili bivsi), srodnik po tazbini do drugog stepena, bez obzira da li je brak prestao ili nijeb) ako je staralac, usvojenik ili usvojilac stranke, zakonskog zastupnika ili punomocnika stranke, ili ako izmedju sudije i stranke(ili zakonskog zastupnika ili punomocnika strranke) postoji zajednicko domacinstvo.3.) Treca grupa razloga se odnosi na inkompatibilnost funkcije sudjenja u konkretnom sporu sa ucescem sudije u drugim postupcima u istoj ili povezanoj pravnoj stvari; Tako,iskljucenje je nuzno:a) ako je sudija u istom predmetu saslusan kao svedok ili vestak.b) ako je u istom predmetu ucestvovao u postupku medijacijem,u donosenju odluke koja se pobija ili je, pak ucestvovao u zakljucenju sudskog poravnanja koje se pobija u parnici ili je ranije stranku zastupao kao advokatv)ako je u stecajnom postupku, kao stecajni sudija ili clan stecajnog veca, doneo odluku povodom koje je doslo do spora.

Razlozi za izuzece- Razlog za izuzece sudije je postojanje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost.-Ovde se ne radi o tome da je sud duzan da utvrdi postojanje konkretnih, razumnih razloga koji u datom slucaju ukazuju da bi sudija mogao da bude pristrasan.Naprotiv,za izuzece je dovoljno da postoji razumno, subjektivno osecanje straha na strani stranke da mu sud ne pruza dovoljno garancija da ce biti nepristrasan.- Razlozi za izuzece mogu biti razliciti:1.bliskost sudije sa strankama,njihovim zakonskim zastupnicima ili umesacem:dalji stepen srodstva,sukob interesa,ugoscavanje sudije, prijateljstvo ili neprijateljstvo...2.odnos prema predmetu spora: izrazen stav sudije u odnosu na ishod spora,lose vodjenje postupka sa nizom procesnih gresaka,mimika tokom postupka...3.odnos prema punomocnicima:prijateljstvo ili neprijateljstvo,medjusobna netrpeljivost,ljubavni odnos...

Postupak za iskljucenje, odnosno izuzece- Inicijativa za iskljucenje, odnosno izuzece moze da potekne od samog sudije ili stranke.- Cim sudija sazna da postoji neki od razloga za iskljucenje ili izuzece, on mora da prekine svaki rad na predmetu ( doduse kad se radi o razlozima za izuzece, onda ipak moze da preduzme one parnicne radnje koje ne trpe odlaganje ) i da o tome obavesti predsednika suda.-po pravilu doiskljucenja sudije dolazi ex lege, pa otuda i resenje o isklj. Sudije koje donosi Predsednik suda ima deklaratorni karakter.-I sama stranka moze da predlozi da se sudija iskljuci,odn.izuzme.Zahtev stranke za iskljucenje sudije bi trebalo da bude suvisan, jer je sudija duzan da se sam ex officio iskljuci kada se steknu razlozi za iskljucenje.Stranci ti razlozi ne moraju da budu poznati (npr.postojanje srodstva)- Zahtev stranke za iskljucenje, odnosno izuzece ne moze da bude pausalan, mora biti obrazlozen,tj.stranka je duzna da u zahtevu za izuzece navede zakonski razlog na koji se poziva.Takodje zahtev mora da bude i blagovremen,jer je stranka duzna da ga istakne cim sazna za postojanje razloga. -Principijalno, zahtev za izuzece,odn.iskljucenje moze da se stavi do okoncanja raspravljanja pred prvostepenim sudom,a ako nije bilo raspravljanja onda do donosenja odluke.-Takodje, zahtev za izuzece odn.iskljucenje moze da se iznese i u instancionom postupku.Zahtev za iskljucenje sudije koji odlucuje o pravnom leku moze da se podnese najkasnije do donosenja odluke o pravnom leku.Suprotno tome,ako se trazi izuzece sudije u instancionim postupku ono je blagovremeno ako je podneto u roku od 15 dana od prijema spisa u sud viseg stepena.Izuzetno,ako se vodi rasprava pred drugostepenim sudom,onda do zakljucenja te rasprave.-Ako se razlog za izuzece javi ili stranka za njih s azna nakon proteka navedenih procesnih momenata,prvostepena presuda ce moci da se pobija u zalbi,drugostepena po reviziji, a svaka pravnosnazna sudska odluka po predlogu za ponavljanje postupka.-Ako zahtev za izuzece nije blagovremen,stranka je u daljem toku postupka (postupak po p.lekovima) prekludirana da se poziva na razloge za izuzece na koje je mogla da se poziva u prvostepenom postupku.-Prekluzija medjutim vazi samo za izuzece sudije,jer na