UJEDINJENE

IZVOD

UJEDINJENE

NACIJE

Meunarodni sud za krivino gonjenje osoba odgovornih za teka krenja meunarodnog humanitarnog prava poinjena na teritoriji bive Jugoslavije od 1991. godine

Original: engleski

Predmet br. IT-94-1-AR72Datum: 2. oktobar 1995.

ALBENO VEE

Pred: Sudijom Cassese, predsedavajuim

Sudijom Li

Sudijom Deschnes

Sudijom Abi-Saab

Sudijom Sidhwa

Sekretar: Ga. Dorothee de Sampayo Garrido-Nijgh

Odluka od: 2. oktobra 1995.

TUILAC

protiv

DUKA TADIA poznatog i kao DULE

___________________________________________________________

ODLUKA PO INTERLOKUTORNOJ ALBI ODBRANE

NA NADLENOST SUDA

___________________________________________________________

Ured tuioca:

Gosp. Richard Goldstone, tuilac Gosp. Michael Keegan

Gosp. Grant Nieman Ga. Brenda Hollis

Gosp. Alan Tieger Gosp. William Fenrick

Odbrana optuenog:

Gosp. Michail Wladimiroff Gosp. Milan Vujin

Gosp. Alphons Orie Gosp. Krstan SimiPredmet br. IT-94-1-AR72 2 2. oktobar 1995.

I. UVOD

A. Odluka o albi

1. albeno vee Meunarodnog suda za krivino gonjenje osoba odgovornih za teka krenja meunarodnog humanitarnog prava poinjena na teritoriji bive Jugoslavije od 1991. godine (Meunarodni sud) razmatra albu koju je protiv odluke Sudskog vea II od 10. avgusta 1995. uloila odbrana. Tom odlukom se odbacio prigovor alioca kojim se osporava nadlenost Meunarodnog suda.

2. alilac je pred Sudsko vee izneo prigovor po trostrukoj osnovi:

a) nezakonito osnivanje Meunarodnog suda ;

b) nepravilan primat Meunarodnog suda nad nacionalnim sudovima;

c) nepostojanje jurisdikcije ratione materiae;

Odluka o albi, kojom su odbaeni zahtevi alioca, u osnovnim odredbama, glasi:

SUDSKO VEE (...) OVIM ODBACUJE prigovor u onoj meri u kojoj se odnosi na primat jurisdikcije i stvarnu jurisdikciju prema lanovima 2, 3 i 5, a u meri u kojoj se odnosi na osporavanje osnivanja Meunarodnog suda, proglaava ga nekompetentnim. OVIM ODBIJA zahtev koji je odbrana postavila u svom prigovoru na jurisdikciju Meunarodnog suda. (Odluka Sudskog vea od 10. avgusta 1995. o prigovoru odbrane na jurisdikciju Meunarodnog suda (Predmet br. IT-94-1-T), 33 (Odluka Sudskog vea).

alilac sada tvrdi da je Sudsko vee poinilo greku u primeni zakona.

3. Kao to se vidi iz obrazloenja odluke, pristup Sudskog vea prvom argumentu osporavanja, o kome je odbilo da donese odluku, razlikuje se od pristupa drugim dvoma argumentima, koje je odbacilo. Ovaj razliit pristup, o kome e kasnije biti rei, treba razmotriti. Meutim, na osnovu dosadanjeg razvoja sudskog postupka moe se zakljuiti da je pitanje jurisdikcije poprimilo, pred ovim Veem, dvostruku dimenziju:

a) nadlenost albenog vea da odluuje o ovoj albi;

b) nadlenost Meunarodnog suda da odluuje o meritumu u ovom predmetu.

Pre nego to preemo na pitanje zakonskog prava, neophodno je razmotriti

preliminarno pitanje: da li je albeno vee uopte nadleno da razmatra ovu albu.

B. Nadlenost albenog vea

6. U ovom predmetu, nadlenost ovog Vea da saslua i odlui o interlokutornoj albi alioca je neosporna.

C. Osnove albe

7. albeno vee je saslualo obe strane o svim pitanjima koja su postavljena u pismenim podnescima. Takoe je proitalo podnesak amicus curiae koji su podneli Juristes sans Frontieres i vlada SAD, kojima se ovom prilikom zahvaljuje.

8. alilac je podneo dva uzastopna albena podneska. Drugi podnesak je podnet

sa zakanjenjem, meutim, poto tuilac nije uloio prigovor, albeno vee je odobrilo prekoraenje roka koje je alilac traio u skladu sa pravilom 116. Drugi podnesak, u sutini, pokuava da uvrsti argumente koje je alilac izneo u prvobitnom podnesku. Ponueni argumenti glase:

a) nezakonito osnivanje Meunarodnog suda;

b) nepravilni primat Meunarodnog suda nad kompetentnim nacionalnim

sudovima;

c) nepostojanje stvarne nadlenosti.

albeno vee predlae da pojedinano preispita svaki od argumenata albe i to onim redom kojim su i izloeni.

II. NEZAKONITO OSNIVANJE ME\UNARODNOG

SUDA

9. Prvi argument albe osporava zakonitost osnivanja Meunarodnog suda.

A. Znaenje nadlenosti

10. Razmatrajui prigovor odbrane na nadlenost Meunarodnog suda na osnovu nezakonitog osnivanja od strane Saveta bezbednosti, Sudsko vee je izjavilo: Jasno je da postoje pitanja jurisdikcije o kojima Meunarodni sud odluuje - vreme, mesto i priroda krivinog dela. To jesu pitanja koja se tiu jurisdikcije, dok valjanost osnivanja Meunarodnog suda nije pravo pitanje jurisdikcije ve pitanje zakonitosti njegovog osnivanja (...) (Odluka Sudskog vea, paragraf 4).

Postoji petitio principii koji pocrtava ovu tvrdnju i koji ne objanjava kriterijum na osnovu kojeg je Sudsko vee diskvalifikovalo prigovor o nezakonitom osnivanju Meunarodnog suda kao prigovor o nadlenosti. to je daleko vanije, ta tvrdnja sadri uski koncept nadlenosti koji se svodi na prigovore koji se baziraju unutar delokruga vremena i prostora, kao i na osobe i stvarnu nadlenost (ratione temporis, loci, personae i materiae). Meutim, jurisdikcija nije samo obim ili sfera (u ovom sluaju moda bolje odgovara re kompetentnost); ve je u sutini - kao to se vidi iz latinskog korena same rei jurisdictio - pravna mo, dakle i zakonska mo, izneti pravo (dire le droit) u ovom okviru, na autoritativan i konaan nain. To je znaenje nadlenosti u svim pravnim sistemima. Stoga, u obiajnom pravu, istorijski gledano, Termes de la ley daje sledeu definiciju:

jurisdikcija je poast koju je ovek imao na osnovu ovlaenja da deli pravdu u sluajevima njemu podneenih albi. (Strouds Judicial Dictionary, 1379 (peto izdanje, 1986).)

Isti koncept se moe nai i u definicijama savremenih renika:

(Jurisdikcija) je ovlaenje suda da odlui o spornom pitanju i podrazumeva postojanje pravilno ustanovljenog suda koji ima kontrolu nad stvarnom nadlenou i strankama. (Blacks Law Dictionary, 712 (esto izdanje, 1990), (citat iz Pinner v. Pinner, 33 N.C. App. 204, 234 S.E. 2d 633.).

11. Uski koncept nadlenosti se moda moe primeniti u nacionalnom kontekstu, ali ne u meunardnom pravu. Meunarodno pravo, poto nema centralizovanu strukturu, ne predvia integralni pravni sistem koji funkcionie na urednoj podeli posla meu brojnim sudovima, gde odreeni aspekti ili komponente nadlenosti kao ovlaenja mogu biti centralizovani ili dodeljeni jednom od tih sudova ali ne i ostalima. U meunarodnom pravu, svaki sud predstavlja samostalan sistem (osim ako drugaije nije odreeno). Naravno, konstitutivni instrument nekog meunarodnog suda moe donekle ograniiti njegovu nadlenost, ali samo u onoj meri u kojoj to ogranienje ne ugroava sudski karakter, o emu e dalje biti rei. Meutim, takva ogranienja se ne smeju pretpostaviti i, u svakom sluaju, ne mogu se izvesti iz samog koncepta nadlenosti.

12. Sve u svemu, da Meunarodni sud nije valjano ustanovljen, ne bi imao legitimno ovlaenje da odluuje u vremenu i prostoru ili o bilo kojoj osobi ili stvarnoj nadlenosti. Prigovor koji se bazira na nevaeem osnivanju Meunarodnog suda tie se same sutine nadlenosti kao ovlaenja kojom se vri sudska dunost u bilo kom okviru. Ovaj prigovor je daleko radikalniji time to prevazilazi i podvodi pod iru kategoriju sve ostale prigovore koji se tiu raspona nadlenosti. Ovo pitanje je preliminarno i uslovljava sve druge aspekte nadlenosti.

C. Pitanje konstitucionalnosti

26. Mnogi od argumenata alioca podupiru njegovu tvrdnju da je osnivanje Meunarodnog suda nevaee prema Povelji Ujedinjenih nacija ili zakonski nepropisno. Mnogi od ovih argumenata su usmeno i u pismenim podnescima izneseni pred Sudsko vee. alilac je od Sudskog vea zatraio da u argumentu pred albenim veem ukljui sve izneene take. (Vidi transkript albe, od 7. septembra 1995, taka 7). Osim pitanja kojima se posebno bavi u daljem tekstu, albeno vee se slae sa nainom na koji je Sudsko vee obradilo ova pitanja.

27. Sudsko vee je rezimiralo tvrdnje alioca kako sledi:

Kae se da je Meunarodni sud, da bi bio osnovan po zakonu, morao biti osnovan ili putem sporazuma, konsenzusom nacija, ili amandmanom Povelje Ujedinjenih nacija, a ne rezolucijom Saveta bezbednosti. Ovaj opti stav se potkrepljuje raznim razmatranjima: da se pre osnivanja Meunarodnog suda 1993. nikada nije predvidela mogunost da bi se takav ad hoc krivini sud mogao osnovati; da Generalna skuptina, ije bi uee bar obezbedilo puno zastupanje meunarodne zajednice, nije bila ukljuena u osnivanje; da Poveljom nije predvieno da Savet bezbednosti prema Glavi VII, moe da osnuje sudsko telo, a kamoli krivini sud; da je Savet bezbednosti bio nedosledan u osnivanju ovog Suda budui da nije preduzeo sline mere u sluaju drugih podruja gde je dolo do sukoba i gde je moda dolo do krenja meunarodnog humanitarnog prava; da osnivanje Meunarodnog suda nije doprinelo, niti je u mogunosti da doprinese, meunarodnom miru, kao to se vidi iz situacije u bivoj Jugoslaviji; da Savet bezbednosti, ni u kom sluaju, ne moe da namee krivinu odgovornost pojedincima, a to je upravo uinjeno osnivanjem Meunarodnog suda; da niti je postojalo niti postoji meunarodno vanredno stanje koje bi opravdalo in Saveta bezbednosti; da nijedno politiko telo, kao to je Savet bezbednosti, ne moe da osnuje nezavisan i nepristrasan sud; da postoji inherentni defekt u osnivanju, nakon dogaaja, ad hoc sudova za odreene vrste krivinih dela i, konano, da je davanje primata Meunarodnom sudu nad nacionalnim sudovima, u svakom sluaju i samo po sebi, inherentno pogreno. (Odluka Sudskog vea, para. 2) Ovi argumenti pokreu niz ustavnih pitanja koja se odnose na raspon ovlaenja Saveta bezbednosti prema Glavi VII Povelje Ujedinjenih nacija i na utvrivanje akcija ili mera koje mogu biti preduzete prema ovoj Glavi, a posebno na osnivanje jednog meunarodnog krivinog suda. Preinaeni u upitni oblik, mogli bi se ovako formulisati:

1. Da li je stvarno postojala pretnja miru koja opravdava prizivanje Glave VII kao zakonske osnove za osnivanje Meunarodnog suda?

2. Pod pretpostavkom da je takva pretnja postojala, da li je Savet bezbednosti bio ovlaen, u cilju uspostavljanja ili odravanja mira, da preduzme mere po sopstvenom nahoenju, ili je bio duan da se opredeli za mere koje su izriito predviene lanovima 41 i 42 (a mogue i lanom 40)?

3. Ukoliko se radi o ovom drugom, kako osnivanje Meunarodnog suda moe biti opravdano, s obzirom da se ne spominje meu merama gore navedenih lanova, i razliite je vrste?

1. Ovlaenja Saveta bezbednosti da se pozove na Glavu VII 28. Glava VII Povelje Ujedinjenih nacija poinje lanom 39 koji odreuje uslove primene ove glave. On predvia:

Savet bezbednosti utvruje da li postoji pretnja miru, povreda mira, ili akt agresije i daje preporuke, ili odluuje koje mere treba preduzeti u skladu sa lanovima 41 i 42, kako bi se odrali ili uspostavili meunarodni mir i bezbednost. (Povelja Ujedinjenih nacija, 26. juni 1945, lan 39.)

Iz ovog teksta se jasno vidi da Savet bezbednosti prema ovom lanu ima kljunu ulogu i iroka diskreciona prava. Meutim, to ne znai da ima neograniena ovlaenja. Savet bezbednosti je organ meunarodne organizacije, ustanovljen sporazumom koji slui kao konstitucionalni okvir te organizacije. Savet bezbednosti stoga podlee odreenim konstitucionalnim ogranienjima, ma koliko po ustavu bila iroka njegova ovlaenja. Ta ovlaenja, u svakom sluaju, ne mogu izai iz okvira nadlenosti Organizacije, da ne govorimo o drugim specifinim ogranienjima ili, pak, onima koja proizilaze iz interne podele ovlaenja unutar Organizacije. U svakom sluaju, Savet bezbednosti ni tekstom ni duhom Povelje nije zamiljen kao legibus solutus (iznad zakona). lan 24, nakon to u paragrafu 1 navodi da lanice Ujedinjenih nacija Savetu bezbednosti dodeljuju primarnu odgovornost za odravanje meunarodnog mira i bezbednosti, u paragrafu 3 obavezuje Savet bezbednosti da godinje (ili ee) izvetava Generalnu skuptinu, a u paragrafu 2, to je daleko vanije, predvia

da:

U izvravanju ovih obaveza Savet bezbednosti e postupati u skladu sa ciljevima i principima Ujedinjenih nacija. Specifina ovlaenja Saveta bezbednosti za izvravanje ovih obaveza navedena su u Glavama VI, VII, VIII i XII. (Id. lan 24(2).)

Prema tome, u Povelji se govori o specifinim ovlaenjima, a ne o absolutnom dekretu.

29. Kolika su ovlaenja Saveta bezbednosti prema lanu 39, i daljnja ogranienja, ukoliko uopte postoje?

Savet bezbednosti ima glavnu ulogu u primeni oba dela lana. Savet bezbednosti je taj koji odluuje da li postoji jedna od situacija koje opravdavaju primenu izuzetnih ovlaenja Glave VII. Savet bezbednosti je takoe taj koji bira nain reagovanja na takvu situaciju: ili daje preporuke (i.e. odluuje da ne koristi izuzetna ovlaenja ve da nastavi da deluje prema Glavi VI) ili odluuje da koristi izuzetna ovlaenja nareujui da se preduzmu mere u skladu sa lanovima 41 i 42 u cilju odravanja ili uspostavljanja meunarodnog mira i bezbednosti. Situacije koje opravdavaju pribegavanje ovlaenjima predvienim Glavnom VII su pretnja miru, povreda mira ili akt agresije. Dok akt agresije vie odgovara pravnom odreivanju, pretnja miru je vie politiki koncept. Meutim, utvrivanje da takva pretnja postoji ne predstavlja neogranienu slobodu odluivanja, s obzirom da, u najmanju ruku, mora da ostane unutar granica ciljeva i principa Povelje.

30. Za sadanju odluku nije potrebno dalje razmatrati pitanje granica slobode odluivanja Saveta bezbednosti pri utvrivanju postojanja pretnje miru, i to iz dva razloga. Prvo, oruani sukob (ili serija oruanih sukoba) je na teritoriji bive Jugoslavije trajao daleko pre nego to je Savet bezbednosti ustanovio ovaj Meunarodni sud. Ukoliko se smatra meunarodnim oruanim sukobom, nema sumnje da se doslovno radi o povredi mira (izmeu sukobljenih strana, ili, bar pretnji miru drugih). Meutim, ak i da se smatra da je u pitanju unutranji oruani sukob, i dalje bi se radilo o povredi mira prema ustaljenoj praksi Saveta bezbednosti i optem stavu drava-lanica Ujedinjenih nacija. Praksa Saveta bezbednosti obiluje sluajevima graanskog rata ili unutranjih sukoba koji su klasifikovani kao pretnja miru i kojima se Savet bezbednosti bavio prema Glavi VII, uz podsticanje ili po nalogu Generalne skuptine, kao na primer u sluaju krize u Kongu poetkom ezdesetih i, u skorije vreme, u Liberiji i Somaliji. Stoga, moe se rei da postoji opte shvatanje, koje se manifestuje kroz praksu drava- lanica Ujedinjenih nacija, da pretnja miru po lanu 39 moe da ukljui, kao jednu od vrsta, i unutranji oruani sukob. Drugi razlog, koji se vie tie sadanjeg sluaja, jeste da je alilac izmenio svoj stav u odnosu na stav izloen u podnesku Sudskom veu. alilac vie ne osporava ovlaenje Saveta bezbednosti da odlui da li je situacija u bivoj Jugoslaviji predstavljala pretnju miru, kao ni samu odluku. alilac dalje prihvata da Savet bezbednosti ima ovlaenja da se na takve pretnje reaguje (sic) ....odgovarajuim merama. (Podnesak odbrane u prilog albe, 25. avgust 1995, (predmet br. IT-94- 1-AR72), para. 51 (dalje albeni podnesak odbrane). Meutim, alilac i dalje osporava zakonitost i adekvatnost mera koje je Savet bezbednosti u tom cilju odabrao.

2. Raspon mera predvienih Glavom VII

31. Jednom kada Savet bezbednosti utvrdi da odreena situacija predstavlja pretnju miru ili da postoji povreda mira ili akt agresije, sloboda odluivanja u biranju naina delovanja je dosta velika: kao to smo ve naveli, (vidi para. 29), Savet bezbednosti moe da nastavi, uprkos odluci, da deluje preporukama, i.e. Predmet br. IT-94-1-AR72 20 2. oktobar 1995. kao da i dalje postupa u okviru Glave VI (Miroljubivo reavanje sporova) ili moe da sprovede izuzetna ovlaenja prema Glavi VII. Po tekstu lana 39, tada odluuje koje mere treba preduzeti u skladu sa lanovima 41 i 42, kako bi odrao ili uspostavio meunarodni mir i bezbednost. (Povelja Ujedinjenih nacija, lan 39) U vezi sa tim namee se pitanje da li se izbor Saveta bezbednosti ograniava samo na mere predviene lanovima 41 i 42 Povelje (kao to lan 39 podrazumeva), ili pak ima veu slobodu odluivanja u obliku optih ovlaenja za odravanje i uspostavljanje meunarodnog mira i bezbednosti prema Glavi VII. Ukoliko se radi o ovom drugom, naravno da svaka mera koju Saveta bezbednosti usvoji prema Glavi VII ne mora biti u okviru lanova 41 i 42, ili lana 40. U svakom sluaju, u obe interpretacije, Savet bezbednosti ima iroku slobodu pri odluivanju o nainu delovanja i proceni adekvatnosti mera koje e se preduzeti. lan 39 vrlo je jasan kada se radi o kanalisanju veoma irokih i izuzetnih ovlaenja Saveta bezbednosti prema Glavi VII kroz lanove 41 i 42. Ova dva lana Savetu bezbednosti daju toliki izbor da nema potrebe za traganjem, na osnovu funkcije ili neeg drugog, za jo irim i optijim ovlaenjima od onih koja se ve izriito navode u Povelji. Ova ovlaenja jesu prinudna vis-a-vis odgovornih drava ili entiteta. Meutim, takoe su mandatorna vis-a-vis ostalih drava-lanica, koje imaju obavezu da sarauju sa Organizacijom (lan 2, paragraf 5, lanovi 25, 48) i meusobno (lan 49), u implementaciji akcija ili postupaka za koje se Savet bezbednosti odluio.

3. Osnivanje Meunarodnog suda kao mera u okviru Glave VII

32. Kao i pri odluivanju o postojanju pretnje miru, povrede mira ili akta agresije, Savet bezbednosti, u okviru lana 39, ima veliku diskreciju pri izboru odgovarajuih mera i proceni odabranih mera, kao i njihovog potencijalnog doprinosa za uspostavljanje ili odravanje mira. Ali opet, ova mogunost nije neograniena; ta vie, ograniena je na mere predviene lanovima 41 i 42. Ustvari, u ovom sluaju, ova poslednja taka slui kao osnov za alioev prigovor na valjanost osnivanja Meunarodnog suda. U svojoj Rezoluciji 827, Savet bezbednosti smatra da bi u specifinim uslovima bive Jugoslavije, osnivanje Meunarodnog suda doprinelo uspostavljanju i odravanju mira i da je kod njegovog osnivanja, Savet bezbednosti radio u skladu sa Glavom VII (S.C. Res. 827, U.N. Doc. S/RES/827 (1993)). Meutim, Savet bezbednosti ne navodi odreeni lan po kojem je radio. U nekoliko navrata pred Sudskim veem kao i pred ovim Veem, alilac je osporio zakonitost ove odluke po najmanje tri osnove:

a) da kod sastavljanja Povelje, njeni sastavljai nisu imali na umu osnivanje ovakvog suda kao meru koja bi se poduzela u okviru Glave VII; u prilog ove tvrdnje ide injenica da se ona ne spominje u odredbama te Glave, niti u lanovima 41 i 42 u kojima su te mere detaljno razraene;

b) da je Savet bezbednosti konstitucionalno ili inherentno nesposoban za osnivanje sudskog tela, jer je Poveljom osnovan kao izvrno telo, koje, prema tome, nema sudska ovlaenja koja bi se mogla izvravati putem pomonog organa;

c) da osnivanje Meunarodnog suda niti je doprinelo, niti je bilo u stanju da doprinese, meunarodnom miru, kao to se vidi iz trenutne situacije u bivoj Jugoslaviji.

(a) Koji lan Glave VII slui kao osnova za osnivanje suda?

33. Osnivanje meunarodnog krivinog suda nije posebno navedeno meu izvrnim merama u okviru Glave VII, niti u okviru lanova 41 i 42. Oito je da osnivanje Meunarodnog suda nije mera navedena u okviru lana 42, jer su tu navedene mere vojne prirode, koje podrazumevaju upotrebu oruane sile. Osnivanje suda ne moe se smatrati ni privremenom merom u okviru lana 40. Ove mere, kao to kae sam naziv, trebaju delovati kao operacija zadravanja koja e dovesti do zatija ili efekta hlaenja, bez prejudiciranja prava, zahteva ili poloaja dotinih strana. (Povelja Ujedinjenih nacija, lan 40). Te mere su slinije hitnim policijskim merama nego aktivnostima sudskog tela koje deli pravdu u skladu sa zakonom. Dalje, budui da mera nije izvrna prema odredbama samog lana 40 (pre preporuka ili odluke o merama koje su predviene lanom 39), takve privremene mere podleu ogranienjima iz lana 2, paragrafa 7 Povelje, a pitanje da li su one prirode naloga ili preporuke je predmet velikih rasprava. Sve to ukazuje da je klasifikovanje Meunarodnog suda u okvir tih mera neprikladno.

34. Prima facie, Meunarodni sud savreno odgovara opisu mera koje ne obuhvataju upotrebu sile u lanu 41. alilac, je meutim, i pred Sudskim veem i pred albenim veem tvrdio:

... jasno je da namera nije bila da se osnuje meunarodni krivini sud. Primeri navedeni u ovom lanu usmereni su na ekonomske i politike mere i ni na koji nain ne daju naslutiti sudske mere. (Podnesak u prilog Prigovoru (odbrane) na jurisdikciju suda pred Sudskim veem Meunarodnog suda, 23. juni 1995. (Predmet br. IT-94-1-T), paragraf 3.2.1 (dalje albeni podnesak).)

Takoe se tvrdi da su u lanu 41 predviene sve mere koje trebaju poduzeti drave - lanice, to nije sluaj sa osnivanjem Meunarodnog suda.

35. Prva tvrdnja sama po sebi nije odriva. lan 41 glasi:

Savet bezbednosti moe odluiti koje mere, bez primene oruane sile, treba primeniti da bi njegove odluke imale efekta, i moe pozvati drave-lanice da primene te mere. Ove mere mogu obuhvatati potpuni ili delomini prekid ekonomskih odnosa, eleznikih, vazdunih, potanskih, telegrafskih, radio i ostalih komunikacija i raskid diplomatskih odnosa. (Povelja Ujedninjenih nacija, lan 41)

Jasno je da su mere navedene u lanu 41 samo ilustrativni primeri koji oito ne iskljuuju druge mere. Jedini uslov koji se u lanu navodi jeste da te mere ne obuhvataju upotrebu sile. To je negativna definicija. injenica da primeri ne obuhvataju sudske mere prilino ide u prilog drugog argumenta da se u tom lanu ne razrauju institucionalne mere koje Ujedinjene nacije provode direktno putem nekog od svojih tela, nego, kao to se da naslutiti iz navedenih primera, samo mere koje mogu poduzeti drave-lanice, kao to su ekonomske sankcije (koje se eventulano mogu koordinirati putem nekog tela Organizacije). Meutim, kao to je reeno, iz lana se ne moe naslutiti nikakva restrikcija u odnosu na mere koje bi poduzimale drave-lanice. U lanu se samo navodi koje mere to ne mogu biti. Izvan toga, niti se navodi, niti se da naslutiti, koje mere to moraju biti. Dalje, ak i jednostavna doslovna analiza lana pokazuje da prva fraza u prvoj reenici ima vrlo opte znaenje koje se moe primeniti i na institucionalne mere i na mere drava-lanica. Druga se fraza moe tumaiti kao da se odnosi posebno na jednu vrstu ove vrlo iroke kategorije mera koje se spominju u prvoj frazi, ali to ne znai i jedinu, tj. na mere koje poduzimaju direktno drava-lanice. Takoe je jasno da se druga reenica koja poinje sa Ove (mere) a ne Takve (mere) odnosi na vrstu koja se spominje u drugoj frazi, a ne na rod koji se spominje u prvoj frazi te reenice.

36. Logino je da, ako Organizacija moe poduzeti mere koje se moraju provesti putem posredovanja njenih drava-lanica, Organizacija moe a fortiori poduzeti mere koje direktno moe provesti putem svojih tela, ako ima sredstava da to uradi. Samo zbog nedostatka sredstava moraju Ujedinjene nacije raditi preko svojih drava- lanica. Ali, za kolektivne mere je bitno da se kolektivno poduzimaju. Mere koje poduzimaju drave-lanice u ime Organizacije samo su slaba zamena faute de mieux, ili nadomestak. Isti je primer u lanu 42 koji se odnosi na upotrebu oruane sile. Sve zajedno kada se uzme, osnivanje Meunarodnog suda tano potpada u okviru ovlaenja Saveta bezbednosti prema lanu 41.

(b) Moe li Savet bezbednosti osnovati pomono telo koje ima sudska ovlaenja?

37. Argument da Savet bezbednosti, koji nema sudska ovlaenja, ne moe osnovati pomono telo koje ima takva ovlaenja, nije odriv i nastao je kao posledica fundamentalnog nerazumevanja konstitucionalnog ustrojstva Povelje. Jednostavno reeno, Savet bezbednosti nije sudsko telo i nema sudska ovlaenja (iako moe povremeno obavljati izvesne kvazi-sudske poslove kao to je provoenje odluka ili nalaza). Osnovna funkcija Saveta bezbednosti je odravanje meunarodnog mira i bezbednosti, i pri obavljanju te funkcije, Savet bezbednosti se koristi i svojim ovlaenjima da donosi odluke i svojim izvrnim ovlaenjima.

38. Osnivanje Meunarodnog suda od strane Saveta bezbednosti ne znai, meutim, da je Savet bezbednosti delegirao neke svoje funkcije ili vrenje nekih svojih ovlaenja. Niti to znai da je Savet bezbednosti uzurpirao deo sudske funkcije koja prema Povelji ne pripada njemu nego drugim telima Ujedinjenih nacija. Savet bezbednosti je pribegao osnivanju sudskog tela u obliku meunarodnog krivinog suda kao instrumenta za provoenje vlastite osnovne funkcije odravanja mira i bezbednosti, tj. kao meru koja e doprineti vraanju i odravanju mira u bivoj Jugoslaviji. Savet bezbednosti nije morao imati vojnu i policijsku funckiju i ovlaenja da bi 1956 osnovao Specijalne snage Ujedinjenih nacija za Bliski Istok (UNEF). Niti su Ujedinjene nacije morale biti sudsko telo sa sudskim funkcijama i ovlaenjima pa da osnuju UNAT. U svojoj savetodavnoj funkciji u Effect of Awards, Meunarodni sud pravde je, kod razmatranja skoro isto takvog prigovora, izjavio:

Povelja ne prenosi sudska ovlaenja na Generalnu skuptinu (...) Osnivanjem Administrativnog suda, Generalna skuptina nije delegirala izvravanje vlastitih funkcija: samo je iskoristila ovlaenja koja je prema Povelji imala da regulie odnose meu osobljem. (Effect of Awards, 61).

(c) Da li je osnivanje Meunarodnog suda bila odgovarajua mera?

39. Trei argument odnosi se na diskreciono pravo Saveta bezbednosti da procenjuje adekvatnost mere koju je odabralo, kao i njeno delovanje na postizanje cilja - uspostavljanje mira. U lanu 39, izbor mera i njihova procena ostavljeni su Savetu bezbednosti koji u tom smislu ima iroko diskreciono pravo. Drugaije ne bi ni moglo biti, jer takav izbor obuhvata politiku ocenu veoma kompleksnih i dinaminih situacija. Bilo bi to potpuno pogreno shvatanje kriterijuma zakonitosti i valjanosti u pravu kada bi se zakonitost takvih mera testirala ex post facto njihovim uspehom ili neuspehom u postizanju ciljeva (u ovom sluaju uspostavljanje mira u bivoj Jugoslaviji radi kojeg je osnivanje Meunarodnog suda bila samo jedna od mera koju je usvojio Savet bezbednosti).

40. Zbog gore navedenih razloga, albeno vee smatra da je Meunarodni sud

zakonski osnovan kao mera u okviru Glave VII Povelje.

4. Da li je osnivanje Meunarodnog suda suprotno optem principu po kome se sudovi moraju zakonski osnovati?

.

41. alilac osporava osnivanje Meunarodnog suda tvrdnjom da sud nije zakonski osnovan. lan 14, paragraf 1, Meunarodnog sporazuma o graanskim i politikim pravima kae da pojedinac ima pravo da mu za krivina dela sudi sud koji je zakonski osnovan. Taj lan glasi: U odluivanju o krivinim prijavama, ili o pravima i obavezama u sudskom procesu, pojedinac ima pravo na nepristrano i javno suenje pred nadlenim, nezavisnim i nepristranim sudom koji je zakonski osnovan. (ICCPR, lan 14, paragraf 1)

Slinu odredbu moemo nai i u lanu 6 (1) Evropske konvencije o ljudskim pravima, koja kae:

Kod odluivanja o njegovim graanskim pravima i obavezama ili o bilo kakvoj krivinoj prijavi protiv njega, pojedinac ima pravo na nepristrano i javno suenje u razumnom roku pred nezavisnim I nepristranim sudom koji je zakonski osnovan (...) (European Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms, 4. novembar 1950, lan 6, para. 1, 213 U.N.T.S. 222 (u

daljnjem tekstu ECHR)

i u lanu 8 (1) Amerike konvencije o ljudskim pravima, koji kae:

Svaki pojedinac ima pravo da mu se sudi, uz odgovarajue garancije i u razumnom vremenu, pred nadlenim i nepristranim sudom, koji je prethodno zakonski osnovan. (American Convention on Human Rights, 22. novembar 1969, lan 8, para.1, O.A.S. Treaty Series No. 36, at 1, O.A.S. Off.Rec. OEA/Ser. L/V/II.23 doc.rev.2 (u daljnjem tekstu ACHR).)

alilac smatra da je pravo da se za krivino delo odgovara pred sudom koji je zakonski osnovan jedno od prava koje meunarodno pravo ini optim principom civilizovanih prava prihvaenim od civilizovanih zemalja, jedan od izvora meunarodnog prava u lanu 38 Statuta Meunarodnog suda pravde. Kao potporu ovoj tvrdnji, alilac naglaava fundamentalnu prirodu nepristranog suenja ili odgovarajuih garancija tokom postupka koje nudi Meunarodni sporazum o graanskim i politikim pravima, Evropska konvencija o ljudskim pravima I Amerika konvencija o ljudskim pravima. alilac tvrdi da su to minimalni zahtevi u meunarodnom pravu za primenu krivinog zakonika.

42. Iz nie navedenih razloga, alilac nije uverio ovo Vee da se zahtevi navedeni u te tri konvencije moraju primenjivati ne samo u kontekstu nacionalnih pravnih sistema nego i kada su u pitanju postupci pred meunarodnim sudom. Ovo Vee, meutim, prihvata princip po kojem sud mora biti zakonski osnovan, kao to je dole razraeno, opti zakonski princip koji namee meunarodnu obavezu koja se odnosi samo na primenu krivinog prava u okviru jedne drave. Iz ovog principa sledi da je dunost svih drava da svoj sistem krivinog prava organizuju na takav nain da se svakom pojedincu garantuje suenje za krivina dela pred zakonski osnovanim sudom. Ovo, meutim, ne znai da se meunarodni krivini sud moe osnovati kad to jednostavno padne na pamet grupi drava. Takav sud mora imati korene u zakonu I pruati sve garancije koje su utkane u relevantne meunarodne instrumente. Tada se moe rei da je sud zakonski osnovan.

43. Ustvari, postoje tri interpretacije pojma zakonski osnovan. Prva, kao to tvrdi alilac, zakonski osnovan moe znaiti da ga je osnovalo zakonodavno telo. alilac tvrdi da je Meunarodni sud proizvod obine izvrne naredbe, a ne

demokratskog procesa odluivanja, koji je potreban za stvaranje sudske organizacije u demokratskom drutvu. Prema tome, alilac tvrdi da Meunarodni sud nije zakonski osnovan. (albeni podnesak, paragraf 5.4)

Sudska praksa koja se primenjuje na rei zakonski osnovan u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima ide u prilog ove interpretacije tog pojma. Ova sudska praksa opravdava miljenje da je svrha odredbe da obezbedi da sudovi u demokratskom drutvu ne smeju ovisiti o volji izvrioca; njih treba da odreuje zakon koji donosi Parlament. (vidi Zand v. Austria, App.no. 7360/76, 15 Eur. Commn H.R. Dec.&Rep. 70, at 80 (1979); Piersack v. Belgium, App. No. 8692/79, 47 Eur. Ct. H.R. (ser. B) at Predmet br. IT-94-1-AR72 28 2. oktobar 1995. 12 (1981); Crociani, Palmiottti, Tanassi and DOvidio v. Italy, App. Nos. 8603/79, 8722/79, 8723/79 & 8729/79 (joined) 22 Eur. Commn H.R. Dec. & Rep. 147, at 219 (1981).)

Ili drugim reima, garancija treba da obezbedi da delenje pravde ne bude pitanje volje izvrioca, nego da je regulisano zakonima koje su doneli zakonodavni organi. Jasno je da se zakonodavna, izvrna i sudska podela vlasti koja se uglavnom primenjuje u veini dravnih sistema, ne moe primeniti u meunarodnom okviru, niti, da budemo precizniji, na meunarodnu organizaciju kao to su to Ujedinjene nacije. Podela izmeu sudske, izvrne i zakonodavne funkcije nije tako jasno odreena u okviru osnovnih tela Ujedinjenih nacija. Kada je u pitanju sudska funkcija, jasno je da je Meunarodni sud pravde osnovno sudsko telo (vidi Povelja Ujedinjenih nacija, lan 92). Meutim, u sistemu Ujedinjenih nacija ne postoji zakonodavstvo u tehnikom smislu rei, a gledajui jo ire, u svetskoj zajednici ne postoji Parlament. Drugim reima, ne postoji zajedniko telo koje je formalno ovlateno da donosi zakone koji direktno obavezuju meunarodne pravne subjekte.

Jasno je da je nemogue klasifikovati tela Ujedinjenih nacija u navedene podele koje postoje u nacionalnim zakonima. alilac se slae da ustavna struktura Ujedinjenih nacija ne sledi podelu vlasti na koju esto nailazimo u nacionalnim ustavnim strukturama. Prema tome, elemenat podele vlasti u zahtevu da sud bude zakonski osnovan ne moe se primeniti u meunarodnom zakonskom okviru. Gore spomenuti princip moe obavezivati samo drave u vezi funkcionisanja njihovih vlastitih nacionalnih sistema.

44. Druga mogua interpretacija je da se rei zakonski osnovan odnose na osnivanje meunarodnih sudova od strane tela, koje, iako nije Parlament, ima ograniena ovlaenja da donosi obavezujue odluke. Po naem miljenju, jedno takvo telo je Savet bezbednosti koje, kada deluje u okviru Glave VII Povelje Ujedinjenih nacija, donosi odluke koje su obavezujue u smislu lana 25 Povelje. alilac je, meutim, miljenja da mora postojati neto vie od toga da bi sud bio zakonski osnovan. alilac smatra da, imajui u vidu razliku izmeu sistema Ujedinjenih nacija i nacionalne podele vlasti, o kojoj smo ranije govorili, moramo zakljuiti da sistem Ujedinjenih nacija ne moe osnovati Meunarodni sud osim u

sluaju da postoji amandman na Povelju Ujedinjenih nacija. Mi se s tim ne slaemo.

Iz injenice da Ujedinjene nacije nemaju zakonodavstvo, ne proizlazi da Savet bezbednosti nema ovlaenja da osnuje ovaj Meunarodni sud kada deluje u skladu sa ovlatenjima datim mu njegovim ustavom, Poveljom Ujedinjenih nacija. Kao to je gore navedeno (paragrafi 28-40), mi smatramo da je Savet bezbednosti imao ovlaenja da osnuje ovaj Meunarodni sud kao meru predvienu u Poglavlju VII u smislu da je utvrdio da postoji pretnja miru.

Pored toga, osnivanje Meunarodnog suda je u nekoliko navrata odobrilo i overilo predstavniko telo Ujedinjenih nacija, Generalna skuptina: ovo telo ne samo da je biranjem sudija i odobravanjem sredstava uestvovalo u osnivanju suda, nego je izrazilo zadovoljstvo sa, i podralo aktivnosti Meunarodnog suda u nekoliko svojih rezolucija. (vidi Rezolucija 48/88 Generalne skuptine (20. decembar 1993) I Rezolucija 48/143 Generalne skuptine (20. decembar 1993), Rezolucija 49/10 Generalne skuptine (8. novembra 1994) i Rezolucija 49/205 Generalne skuptine (23. decembra 1994).)

45. Trea mogua interpretacija uslovada Meunarodni sud bude zakonski osnovan, moe znaiti da njegovo osnivanje bude u skladu sa slovom zakona. ini se da je u kontekstu meunarodnog prava ovo najrazumnije i najverojatnije znaenje. Da bi se ovakav sud osnovao u skladu sa slovom zakona, mora biti osnovan u skladu sa odgovarajuim meunarodnim standardima; mora garantovati pravinost, pravdu I jednakost u skladu sa meunarodno priznatim instrumentima ljudskih prava. Ova interpretacija garancije da je sud zakonski osnovan proistie iz analize Meunarodnog sporazuma o graanskim i politikim pravima. Kao to je zabeleilo Sudsko vee, u vreme kada se pripremao lan 14 Meunarodnog sporazuma o graanskim i politikim pravima, bezuspeno je traeno da se taj lan dopuni odredbom da bi sudove trebalo zakonski prethodno osnovati, a ne samo zakonski osnovati (Sudska odluka, paragraf 34). U tom smislu su izneena dva predloga (jedan je dao predstavnik Libana, a drugi predstavnik ilea); koji bi, da su prihvaeni, spreili stvaranje svih ad hoc sudova. Predstavnik Filipina, je u svom odgovoru, naveo nedostatke upotrebe izraza kao prethodno zakonski osnovan:

Kada bi predlog ilea ili Libana bio prihvaen, zemlja vie ne bi mogla reorganizovati svoje sudove. Takoe bi se moglo tvrditi da sud u Nirnbergu nije postojao u vreme kada su ratni zloinci izvrili svoje zloine. (vidi E/CN. 4/SR 109. United Nations Economic and Social Council, Commission on Human Rights, 5th Sess., Sum. Rec. 8 June 1949, U.N. Doc. 6) Kao to je Sudsko vee navelo u svojoj Odluci, postoji opta saglasnost da su, pred Meunarodnim vojnim sudom u Nirnbergu i Tokiju, optueni uglavnom imali pravedno suenje u proceduralnom smislu (Sudska odluka, paragraf 34). Osnovno pitanje koje treba imati u vidu kod utvrivanja da li je sud zakonski osnovan, nije pitanje da li je prethodno osnovan ili je osnovan zbog odreene svrhe ili situacije; vano je da ga je osnovalo nadleno telo u skladu sa odgovarajuim zakonskim postupkom, i da takav sud u svom radu pravedno postupa. Ovaj problem ad hoc sudova koji pojedincima ne pruaju osnovne garancije za pravedno suenje, provlai se i kroz interpretaciju koju Komisija Ujedinjenih nacija za ljudska prava daje izrazu zakonski osnovan u lanu 14, paragraf 1 Meunarodnog sporazuma o graanskim i politikim pravima. Iako Komisija za ljudska prava nije utvrdila da su vanredni ili specijalni sudovi nespojivi sa zahtevom da sudovi moraju biti zakonski osnovani, ona smatra da je svrha te odredbe da osigura da svaki sud, bio on vanredan ili ne, iskreno prui optuenom punu garanciju pravednog suenja kao to je navedeno u lanu 14 Meunarodnog sporazuma o graanskim i politikim pravima. (vidi General Comment on Article 14, H.R. Comm. 43rd Sess., Supp. No. 40, at para. 4, U.N. Doc. A/43/40 (1988), Cariboni v. Uruguay H.R. Comm. 159/83. 39th Sess. Supp. No. 40 U.N. Doc. A/39/40.) Slian pristup imala je i Meu-amerika komisija. (vidi, e.g. Inter-Am C.H.R., Annual Report 1972, OEA/Ser. P, AG/doc. 305/73 rev. 1, 14 March 1973, at 1; Inter-Am C.H.R., Annual Report 1973, OEA/Ser. P, AG/doc. 409/174, 5 March 1974 at 2-4.) Praksa koje se Komisija za ljudska prava pridrava kada su u pitanju obaveze drava da izvetavaju, ukazuje na tendenciju paljivog praenja specijalnih ili vanrednih krivinih sudova kako bi se utvrdilo da li se pridravaju obaveze pravednog suenja kao to je navedeno u lanu 14.

46. Razmatranjem Statuta Meunarodnog suda, kao i Pravilnika o krivinom i dokaznom postupku koji je usvojen u skladu sa Statutom, dolazi se do zakljuka da je sud osnovan u skladu sa slovom zakona. Odredbe lana 14 Meunarodnog sporazuma o graanskim i politikim pravima o garantiranom pravednom suenju prihvaene su skoro doslovno u lanu 21 Statuta. Ostale garancije za pravedno suenje navode se u Statutu i u Pravilniku o krivinom i dokaznom postupku. Na primer, lan 13, paragraph 1 Statuta, obezbeuje visoki moralni karakter, nepristranost, integritet i kompetenciju sudija Meunarodnog suda, dok razne ostale odredbe u Pravilniku obezbeuju ravnopravna sredstva i pravedno suenje.

47. Kao zakljuak, albeno vee smatra da je Meunarodni sud osnovan u skladu sa odgovarajuom procedurom u okviru Povelje Ujedinjenih nacija i da prua sve potrebne garancije za pravedno suenje. Prema tome, on je zakonski osnovan.

48. Prvi prigovor albe: nezakonito osnivanje Meunarodnog suda se, stoga, odbija.

III. NEOPRAVDAN PRIMAT MEUNARODNOG SUDA NAD KOMPETENTNIM DOMAIM SUDOVIMA

49. Drugi argument albe odnosi se na primat Meunarodnog suda nad nacionalnim sudovima.

50. Ovaj primat utvren je lanom 9 Statuta Meunarodnog suda, koji glasi:

Istodobna nadlenost

1. Meunarodni sud i nacionalni sudovi istodobno su nadleni za voenje krivinog postupka protiv osoba odgovornih za teka krenja meunarodnog humanitarnog prava poinjena na teritoriji bive Jugoslavije od 1. januara 1991.

2. Meunarodni sud e imati primat nad nacionalnim sudovima. Meunarodni sud u svakoj fazi postupka moe od nacionalnog suda slubeno zatraiti da prepusti nadlenost Meunarodnom sudu, u skladu sa Statutom i Pravilnikom o krivinom I dokaznom postupku Meunarodnog suda. (Naknadno naglaeno.)Podnesak alioca od materijalne je vanosti za ovo pitanje, utoliko vie to se oekuje da e ovaj Meunarodni sud suditi aliocu na osnovu zahteva za ustupanje istrage I krivinog postupka koji je Meunarodni sud predao Vladi Savezne Republike Nemake 8. novembra 1994. i koja je potujui isti, izruila alioca Meunarodnom sudu. (Povelja Ujedinjenih nacija, lan 25, 48 & 49; Statut suda, lan 29.2 (e); Pravilnik o postupanju, Pravilo 10.)

U bitnom delu prigovora alioca tvrdi se: Primat (Meunarodnog suda) nad domaim sudovima predstavlja povredu suvereniteta drava na koje se direktno odnosi. (Prigovor odbrane na nadlenost suda, 23. jun 1995. (Predmet br. IT-94-1- T), paragraf 2).

U podnesku alioca, koji je predoen Sudskom veu kao potpora prigovoru iznose se argumenti koji su podeljeni u tri dela:

(a) domaa jurisdikcija;

(b) suverenitet drava;

(c) jus de non evocando.

A. Domaa jurisdikcija

54. alilac je prvobitno tvrdio:

Od trenutka kada je Bosna i Hercegovina priznata kao nezavisna drava, imala je pravo utvrditi nadlenost za suenje za krivina dela koja su poinjena na njenoj teritoriji. (Podnesak odbrane, paragraf 5.)

alilac je jo naveo:

injenica je da drava Bosna i Hercegovina sprovodi svoju jurisdikciju, ne samo po pitanju obinog krivinog zakona, nego i po pitanju navodnih krivinih dela protiv ovenosti, kao to je sluaj sa gonjenjem gosp. Karadia i drugih . (Id. paragraf 5.2)

Ova prva taka nije sporna i tuilac je prihvata. Meutim, ona sama po sebi ne reava pitanje primata Meunarodnog suda. ini se da i alilac to shvaa. alilac stoga ide dalje i postavlja pitanje dravnog suvereniteta.

B. Suverenitet drava

55. lan 2, paragraf 1 Povelje Ujedinjenih Nacija navodi: Organizacija se zasniva na principu jednakog suvereniteta svih zemalja-lanica. Po miljenju alioca ni jedna drava ne moe preuzeti nadlenost da sudski goni za dela poinjena na teritoriji druge drave, iskljuujui univerzalni interes opravdan sporazumom ili meunarodnim obiajnim pravom ili opinio juris o predmetu (Podnesak odbrane, paragraf 6.2)

Polazei od ove pretpostavke, alilac tvrdi da bi isti argumenti trebali biti temelj za osnivanje meunarodnog suda iji e rad zalaziti u oblast jurisdikcije samih drava. U ovom sluaju, bio bi povreen princip suvereniteta drave. Sudsko vee je odbilo ovaj prigovor smatrajui, izmeu ostalog, da:

U svakom sluaju, optueni, budui da nije zemlja-lanica, nema locus standi da postavi pitanje primata, to ukljuuje prigovor da je naruen suverenitet zemlje-lanice, prigovor koji samo suverena drava moe da postavi ili da ga se odrekne, odnosno pravo koje optueni ni u kom sluaju ne moe da preuzme od drave. (Odluka Sudskog vea, para. 41)Sudsko vee koristilo se odlukom Okrunog suda iz Jerusalema u procesu Izrael v. Eichmann:

Pravo albe na povredu suvereniteta drave iskljuivo je pravo te drave. Samo suverena drava moe podii albu ili je odbaciti, dok optueni nema pravo preuzeti prava drave. (36 International Law Reports 5, 62 (1961), koju je potvrdio Vrhovni sud Izraela, 36 International Law Reports 277 (1962).)

Dosledno velikom broju predmeta, Sjedinjene Amerike Drave su nedavno podrale slian princip u predmetu United States v. Noriega:

Prema optem principu meunarodnog prava, ne postoje temelji na osnovu kojih pojedinci mogu da osporavaju krenje meunarodnih sporazuma ako dotina suverena drava nije uloila protest. (746 F. Supp. 1506, 1533 (S.D. Fla.1990)

Ma kako zvanine, ove odluke nemaju, u oblasti meunarodnog prava, teinu koju bi mogle imati u nacionalnom pravosuu. U odnosu na vreme kada je suverenitet predstavljao nepovrediv i nepobitan atribut dravljanstva, nedavno je, pod dejstvom progresivnih sila u demokratskim drutvima, ova koncepcija pretrpela znatne promene, posebno kada su u pitanju ljudska prava. Bez obzira na domae pravosue, tradicionalna doktrina koju podrava i po kojoj radi Sudsko vee ne moe prihvatiti, u ovom Meunarodnom sudu gde optueni ima pravo na kompletnu odbranu, da se optuenom uskrati pravo na prigovor koji je tako blisko povezan i utemeljen na meunarodnom pravu, tj. da mu se uskrati pravo na odbranu zasnovanu na osporavanju krenja dravnog suvereniteta. Spreiti optuenog da podnese takav prigovor isto je to, u ovom vremenu i prostoru, odluiti da meunarodni sud, u krivinom predmetu gde je u pitanju sloboda otpuenog, ne moe razmatrati prigovor o krenju dravnog suvereniteta. Ovakav zapanjujui zakljuak implicira proturenost koju ovo Vee smatra dunim da odbaci i zakljui.

56. Priznavanje prava aliocu da osporava suverenitet drave, naravno, ne znai da se taj prigovor mora povoljno reiti. On mora dokazati svoje tvrdnje. Prigovor alioca naii e na nekoliko prepreka, od kojih svaka moe biti presudna, kao to je Sudsko vee i utvrdilo. alilac se moe pozvati na lan 2, paragraf 7, Povelje Ujedinjenih nacija: Sadanja Povelja ne sadri nita ime se Ujedinjene nacije ovlauju da interveniu u sluajevima koji iskljuivo spadaju u unutranju nadlenost drave (...). Meutim, ne treba zaboraviti kljunu restrikciju na kraju istog paragrafa: ali ovaj princip ne moe uticati na primenu prisilnih mera iz Glave VII. (Povelja Ujedinjenih nacija, lan 2, paragraf 7)

To su upravo odredbe po kojima je osnovan Meunarodni sud. Neki predmeti se mogu izuzeti iz jurisdikcije drave ak i bez tih odredaba. U ovom sluaju, Republika Bosna i Hercegovina ne samo da nije osporila jurisdikciju Meunarodnog suda, nego ju je odobrila i sarauje sa Meunarodnim sudom, o emu svedoi:

a) Dopis Predsednika Republike Bosne i Hercegovine od 10. avgusta 1992. naslovljen na Generalnog Sekretara Ujedinjenih nacija (U.N. Doc. E/CN.4/1992/S-1/5(1992));

b) Uredba sa zakonskom snagom o ustupanju istraga i krivinih postupaka Meunarodnom sudu na zahtev Meunarodnog suda 12 Slubeni list Republike Bosne i Hercegovine 317 (10. april 1995. (prevod);

c) Dopis gospoe Vasvije Vidovi, predstavnika vlade Republike Bosne I Hercegovine, upuen Meunarodnom sudu (4. juli 1995). to se tie Savezne Republike Nemake, njena saradnja sa Meunarodnim sudom je javna i od ranije poznata.

Sudsko vee, stoga, o ovom pitanju potpuno opravdano kae:

(...) znaajno je navesti da se primat Meunarodnog suda osporava uprkos izraenim intencijama dveju zemalja-lanica kojih se optunica protiv optuenog najneposrednije tie: Bosne i Hercegovine i Savezne Republike Nemake. Prva, na ijoj su teritoriji poinjeni navodni zloini, i druga, gde je optueni boravio u trenutku hapenja. Obe su bezuslovno prihvatile jurisdikciju Meunarodnog suda i optueni ne moe da se poziva na prava kojih su se izriito odrekle zainteresovane zemlje-lanice. Dozvoliti optuenom da to uini, znailo bi dozvoliti mu da izabere forum po sopstvenom izboru, suprotno principima koji se odnose na prinudnu krivinu jurisdikciju. (Odluka Sudskog vea, para. 41)

57. Ovo je utoliko tanije ako imamo u vidu prirodu dela koja je alilac navodno poinio, dela koja, ako se dokau, ne samo da se tiu interesa jedne drave ve I savesti celokupnog oveanstva. U predmetu General Wagener Vrhovni vojni sud Italije je jo 1950. izjavio:

Ove norme (koje se odnose na krivina dela protiv zakona i obiaja rata), zbog svog isto etikog i moralnog sadraja, su univerzalnog, a ne teritorijalnog karaktera. (...) Solidarnost meu narodima, usmerena na uklanjanje ratnih uasa na najbolji mogui nain, dovela je do potrebe za pravilima koja ne priznaju granice i po kojima se zloinci mogu kanjavati ma gde bili. (...) Krivina dela protiv zakona i obiaja rata ne mogu se smatrati politikim delima, jer ne tete politikim interesima odreene drave, niti politikim pravima odreenog graanina. To su, zapravo krivina dela lse-humanit (reati di lesa umanit) i, kao to smo ve rekli, norme koje ih spreavaju su univerzalnog, a ne teritorijalnog karaktera. Takva krivina dela su po svom sadraju i prirodi potpuno drugaija I suprotna od politikih dela. Politika dela se uglavnom tiu drava protiv kojih su poinjena, dok se dela protiv ovenosti odnose na sve civilizovane drave, i treba im se suprotstavljati i kanjavati na isti nain kao to se suprotstavljamo i kanjavamo gusarstvo, trgovinu enama i decom i robovlasnitvo bez obzira gde su poinjeni (lanovi 537 i 604 krivinog zakona. (13. mart 1950, Rivista Penale 753, 757 (Sup. Mil. Trib., Italy 1950; neslubeni prevod)1Dvanaest godina kasnije, Vrhovni sud Izraela je u predmetu Eichmann rekao slino:

Ovakva krivina dela su dela koja tete vitalnim meunarodnim interesima; ona naruavaju temelje i bezbednost meunarodne zajednice; ona kre univerzalne moralne vrednosti i humanitarne principe koji su skriveni u krivinim pravnim sistemima civilizovanih nacija. Osnovni princip razmatranja takvih dela u meunarodnom pravu je taj, da se pretpostavlja da je poinilac takvih dela, pri izvravanju dela, bio svestan jezovite prirode svog ina, i mora za njega odgovarati. (...) Takva krivina dela povlae za sobom pojedinanu krivinu

odgovornost, jer ugroavaju temelje meunarodnog drutva i vreaju savest civilizovanih nacija. (...) Ona predstavljaju meunarodna krivina dela koja svi narodi sveta ele da spree. (Izrael v. Eichman, 36 International Law Reports 277, 291- 93 (Isr. S .Ct. 1962.)

58. Javno gnuanje prema slinim delima poinjenim 1990-tih godina izazvalo je

reakciju dela meunarodne zajednice i, meu ostalim pravnim lekovima, osnivanje meunarodnog sudskog tela od strane Saveta bezbednosti, organa koji je deo organizacije koja predstavlja zajednicu nacija. Ovaj organ je ovlaten i dat mu je mandat, po definiciji, da razmatra pitanja izvan granica drava kao i pitanja koja, iako nacionalna po prirodi, mogu uticati na meunarodni mir i bezbednost (Povelja Ujedninjenih nacija, lan 2. (1), 2. (7), 24, & 37). Dozvoliti da se koncepcija suvereniteta drave uspeno koristi protiv ljudskih prava, bilo bi karikiranje zakona I izdaja univerzalne potrebe za pravdom. Granice ne treba smatrati titom protiv ruke zakona i zatitom onih koji gaze najelementarnija prava oveanstva. U predmetu Barbie, kasacioni sud u Francuskoj sa odobravanjem je citirao sledeu izjavu drugostepenog suda:

(...) po svojoj prirodi, krivina dela protiv ovenosti (...) ne spadaju samo pod francusko graansko pravo, ve podleu i meunarodnom krivinom poretku u kome su pojam granica i propisi ekstradikcije potpuno strani. (Fdration Nationale de Dports et Interns Rsistants et Patriotes And Others v. Barbie, 78 International Law Reports 125, 130 (Cass.crim.1983).)

Kada se osniva meunarodni sud kao to je ovaj, mora mu se dati primat nad nacionalnim sudovima. U suprotnom, s obzirom na ljudsku prirodu kao takvu, postojala bi stalna opasnost da se meunarodna krivina dela karakteriu kao obina krivina dela (Statut Meunarodnog suda, lan 10, paragraf 2 (a)), ili da se smiljaju postupci koji bi titili optuenog, ili da se predmeti nedovoljno revnosno sudski reavaju (Statut Meunarodnog suda, lan 10, paragraf 2 (b)). Kada princip primata ne bi adekvatno delovao, svaka od ovih lukavtina mogla bi se upotrebiti za pobijanje same svrhe stvaranja meunarodne krivine jurisdikcije, a u korist onih koje bi trebalo da sudski goni.

59. Princip primata ovog Meunarodnog suda nad nacionalnim sudovima se mora potvrditi; tim vie to je striktno ogranien lanovima 9 i 10 Statuta i lanovima 9 i 10 Pravilnika o postupanju Meunarodnog suda. Sudsko vee je sa punim pravom navelo:

Pre nego to zavrimo sa pitanjem krenja dravnog suvereniteta, treba istai da zloini kojima je Meunarodni sud pozvan da sudi nisu zloini isto domae prirode. Radi se zaista o zloinima koji su univerzalni po svojoj prirodi, koje meunarodno pravo jasno kvalifikuje kao teka krenja meunarodnog humanitarnog prava, koji prevazilaze interes svake pojedine zemlje-lanice. Sudsko vee je saglasno da u takvim okolnostima suverena prava drava ne mogu i ne smeju da imaju prednost nad pravom meunarodne zajednice da prikladno deluje, budui da ti zloini utiu na itavo oveanstvo i potresaju savest svih nacija sveta. Stoga se ne moe dovoditi u pitanje Meunarodni sud, koji je valjano konstituisan, da u ime meunarodne zajednice sudi za te zloine. (Odluka Sudskog vea, para. 42)

60. Stoga se prigovor o suverenitetu drave mora odbaciti.

C. Jus De Non Evocando

61. alilac tvrdi da ima pravo na suenje pred nacionalnim sudovima po nacionalnim zakonima. Niko ne dovodi u pitanje ovo pravo alioca. Problem je u drugom: da li je to pravo iskljuivo? Da li spreava da se aliocu sudi - podjednako pravedno (vidi Statut Meunarodnog suda, lan 21) pred meunarodnim sudom?

alilac dalje tvrdi da je takvo iskljuivo pravo univerzalno prihvaeno: ipak ne moemo ga nai niti u Univerzalnoj deklaraciji ljudskih prava, niti u Meunarodnom sporazumu o graanskim i politikim pravima, osim ako maksimalno ne rastegnemo tumaenje njihovih odredaba. U prilog svom stavu, alilac citira sedam nacionalnih ustava (lan 17 Ustava Holandije, lan 101 Ustava Nemake (ujedinjene), lan 13 Ustava Belgije, lan 25 Ustava Italije, lan 24 Ustava [panije, lan 10 Ustava Surinama i lan 30 Ustava Venecuele). Meutim, nakon analize, utvreno je da ove odredbe ne podravaju argumente alioca. Na primer, Ustav Belgije (vremenski prvi) sadri sledeu odredbu:

lan 13: Nijednoj osobi ne sme se promeniti dodeljeni joj sudija, osim

uz saglasnost dotine osobe. (Blaustein 7 Flanz, Constitutions Of The Countries Of The World, (1991).)Ostale citirane ustavne odredbe su, ili sline po sadraju i odreuju da se osoba ne sme odvojiti od njegovog ili njenog prirodnog sudije koji joj je zakonom odreen, ili su irelevantne za argumente podnosioca albe.

62. to se tie injenica - i prava - princip koji zastupa alilac ima jedan odreeni cilj: spreiti stvaranje posebnih ili vanrednih sudova koji bi sudili za dela politike prirode u vreme drutvenih nemira, bez garancija da e suenje biti pravedno. Ovaj princip se ne kri prenosom jurisdikcije na Meunarodni sud koga je osnovao Savet bezbednosti ispred zajednice nacija. Ni jedno pravo optuenog ovim nije ni povreeno ni ugroeno, naprotiv, svako je pojedinano navedeno i zatieno Statutom Meunarodnog suda. Optueni nema razloga za prigovor. Istina, nai e se izvan svog prirodnog nacionalnog foruma, ali e biti izveden pred sud koji je isto toliko pravedan, distanciran od injenica vezanih za predmet, i koji e stvari razmatrati u irem kontekstu.

Dalje, moemo biti zadovoljni to, budui da se za meunarodna krivina dela priznaje univerzalna jurisdikcija, osoba osumnjiena za takva dela moe biti izvedena pred meunarodno sudsko telo gde e njegovu optunicu razmatrati nepristrane, nezavisne i objektivne sudije koje, kao to je to ovde sluaj, dolaze sa svih kontinenata sveta.

63. Sudsko vee razmatralo je primedbu zasnovanu na teoriji jus de non evocando i odluilo kako sledi:Takoe je ukazano na jus de non evocando, odliku mnogih nacionalnih ustava. Ukoliko se time zahteva da se optuenom sudi pred regularno ustanovljenim sudovima a ne pred nekim specijanim tribunalom uspostavljenim sa posebnom namenom, taj princip ne moe se primeniti kada je re o delovanju Saveta bezbednosti na osnovu Glave VII a po ovlaenjima koja su mu dodeljena Poveljom Ujedinjenih nacija. Naravno, to ukljuuje izvesno ustupanje suvereniteta zemalja- lanica Ujedinjenih nacija, ali je upravo to bio cilj usvajanja Povelje.

albenom veu nisu podnesene nove primedbe, te se Vee slae, po ovom odreenom pitanju, sa stavovima koje je iznelo Sudsko vee.

64. Zbog toga albeno vee zakljuuje da je drugi argument alioca, kojim se osporava primat Meunarodnog suda, neosnovan i da ga treba odbaciti.