SOCIOLOGIJA

Pojam i aspekti globalizacijePojam i aspekti globalizacije

Koncept

• Koje su glavne ekonomske odlike savremenih društava?

• Međuzavisnost;

• Globalizam;• Globalizam;

• Globalizacija – definisanje pojma;

• Istorijske ere globalizacije;

• Dimenzije globalizacije;

• Protivrečnosti globalizacije;

• Ispitna pitanja o globalizaciji

Koje su glavne ekonomske odlike savremenih društava?

• Po čemu se savremena društva u ekonomskomsmislu razlikuju od prethodnih društava?

• Koji činioci su uticali na nastanak savremenogdruštva?društva?

• Da li možemo da pronađemo ekonomske sličnostisavremenih država?

• Postoje li razlike među njima?

• Ko su glavni akteri u savremenim društvima?

• Kako biste opisali globalizaciju?

• Koja je prva asocijacija koju imate kada se pomene globalizacija?

Međuzavisnost

• Pod pojmom međuzavisnost podrazumevamouzajamnu zavisnost više različitih država, društvenihgrupa, pojava i procesa, kao i njihovih glavnih aktera;

• Međuzavisnost postoji još iz najranijih periodaMeđuzavisnost postoji još iz najranijih periodadruštvenog života. Zašto?

• Postoji više oblika međuzavisnosti (primarna,tehnološko-tržišna, višestepena međuzavisnost);

• Primer: SAD - Kanada

Globalizam

• stanje koje podrazumeva kompleksnu (složenu) međuzavisnost

na prekookeanskim udaljenostima;

• primer: Australija – Ujedinjeno Kraljevstvo;

• etimološko poreklo: lat. globus; eng. globalism (Rajser i Dejvis

– 1944.);– 1944.);

• povećanje globalizma – globalizacija;

• smanjenje globalizma – deglobalizacija (npr. od 1918-1945.

ekonomska deglobalizacija, ali vojna, društvena i ekološka

globalizacija);

• globalizam predstavlja i savremenu političku ideologiju

zasnovanu na dominaciji velikih svetskih sila

Globalizacija

• prvi put se termin javlja 1961. godine u rečnikuengleskog jezika kod Dirka Mesnera;

• danas se može definisati na više različitih načina,zbog čega je sam pojam podložan ideologizaciji;zbog čega je sam pojam podložan ideologizaciji;

• uglavnom se u definicijama ističu društveni, politički,vojni, ekonomski i ekološki aspekti globalizacije;

• često se za globalizaciju danas kaže da se pod njompodrazumeva usvetnjavanje;

• globalizacija – mondijalizacija (fr. le mond – svet)

Neke definicije globalizacije

• Globalizacija je proces širenja uklanjanja prepreka slobodnom

tržištu (Džozef Stiglic);

• Pod globalizacijom se podrazumeva širenje kapitalizma na sve

države sveta (Fridman);

• Globalizacija je proces koji je doveo do toga da događanja na• Globalizacija je proces koji je doveo do toga da događanja na

jednom kraju sveta, imaju snažan uticaj na događanja na

sasvim drugom kraju sveta (Smit i Bejlis);

• Globalizacija je: internacionalizacija, vesternizacija,

univerzalizacija (širenje vrednosti i slobodnog tržišta),

deteritorijalizacija – Skot.

Istorijske ere globalizacije

• autori često govore o tri velike ere globalizacije:

1. prva velika era (od 1866. i postavljanja velikog

transatlantskog kabla, do početka I svetskog rata) – nastala

zahvaljujući padu cena transporta, pojavi parobroda i

železnice;železnice;

2. druga velika era (od 1980. do 2000.) – pad cena računara,

računarske opreme i telekomunikacija;

3. treća velika era (traje i danas) – širenje upotrebe računara,

novih računarskih softvera i masovna upotreba savremenih

načina komuniciranja (Skype, Facebook, video-link i slično).

Dimenzije globalizacije

• Najčešće se pominju:

1. ekološka (okolinska) dimenzija;

2. vojna (militarna) dimenzija;

3. društveno-politička dimenzija;3. društveno-politička dimenzija;

4. ekonomska dimenzija.

Ekološka dimenzija globalizacije

• Po vremenu nastanka je najstarija. Zašto?

• Transport materija od značaja za čovekovo zdravlje iblagostanje na većim udaljenostima;

• Zagađivanje vode, vazduha i zemljišta;• Zagađivanje vode, vazduha i zemljišta;

• Globalno zagrevanje;

• Širenje ekološke svesti i ideje o očuvanju prirodnihneobnovljivih resursa na planeti;

• Od 60-ih i 70-ih godina nastaju masovni ekološkipokreti (“Green Peace”).

Vojna dimenzija globalizacije

• Ratovi kao prvi oblik vojne globalizacije;

• Širenje različitih oblika naoružanja na većimudaljenostima – proizvodnja i širenje oružja zamasovno uništenje (proliferacija nuklearnogmasovno uništenje (proliferacija nuklearnogoružja);

• Globalni razvoj vojne industrije i velikibudžetski izdaci za politiku odbrane ibezbednosti.

Društveno-politička dimenzija

globalizacije

• Širenje različitih ideja, verovanja i vrednosti između različitih društava;

• Širenje kulturnih obrazaca i modela ponašanja;ponašanja;

• Globalno usvajanje i preuzimanje ideja o tomekako treba urediti zajednicu (širenje idejedemokratije, vladavine prava, pravne države,ljudskih i manjinskih prava i sloboda i slično);

Društveno-politička dimenzija globalizacije

• Globalizacija kulture i umetnosti, političkih ideja i ideologija;

• Globalizacija kulture i umetnosti (Titanik, Avatar, pop kultura i

slično)

• Titanik: prikazan u čak 55 država, sa bruto zaradom od 1,8 mlrd $;

11 filmskih nagrada Oskar.11 filmskih nagrada Oskar.

• Uspeh globalne kulture – globalno prepoznatljivi jezik, simboli i

motivi;

• Skup ideja i vrednosti koje su prihvaćene širom sveta (romantična

ljubav, tragična sudbina ljudi i slično);

• Dominacija engleskog jezika (nekada francuskog) – kolonijalne

imperije, jezik i kultura;

• Politička dimenzija globalizacije: demokratija kao opšteprihvaćeni

oblik političkog poretka, pravna država, vladavina prava i slično.

Ekonomska globalizacija

• Izuzetno velika ekonomska povezanost država, bez obzira na geografsku udaljenost;

• nastanak i razvoj multinacionalnih kompanija, kaoglavnih subjekata globalne ekonomije (Coca-Cola, Mcglavnih subjekata globalne ekonomije (Coca-Cola, McDonald’s, Microsoft, Apple, Facebook)

• slobodan protok robe, ljudi, kapitala i usluga; velika“propustljivost” državnih granica;

• širenje modernih tehnologija u proizvodnji;

• velika uloga međunarodnih ekonomskih i finansijskihinstitucija: Svetska banka, MMF;

Ekonomska globalizacija

• Novi obrasci rada:

Globalizacija i subjekti međunarodnih

ekonomskih odnosa

• Zahvaljujući procesu globalizacije država više nije jedini

subjekt međunarodnih odnosa i međunarodnih ekonomskih

odnosa (MEO);

• Međunarodni subjekti MEO: međunarodne vladine

organizacije (UN, EU, IMF, WB, WTO, NATO) i međunarodneorganizacije (UN, EU, IMF, WB, WTO, NATO) i međunarodne

nevladine organizacije (Human Rights Watch, Transparency

International i slično);

• Transnacionalni subjekti MEO: transnacionalni društveni i

politički pokreti, TNK, verske organizacije;

• Nacionalni subjekti MEO: država, NVO, pa čak i pojedinci.

• Promene granica ekonomskog suvereniteta države;

Protivrečnosti globalizacije

• ekološka (širenje novih bolesti, virusa, globalno zagrevanje,

ozonska rupa, iscrpljivanje neobnovljivih resursa na Zemlji);

• vojna (širenje tehnologije o pravljenju oružja za masovno

uništenje, veći broj ratova, razornost ratnih sukoba, nove vrste

ratova, terorizam, proliferacija nuklearnog oružja);ratova, terorizam, proliferacija nuklearnog oružja);

• socio-politička (prenaseljenost planete – 7 milijardi ljudi, veće

ilegalne imigracije u razvijene države, dominacija određenih

jezika i kulturnih obrazaca, intervencionizam u ime određenih

ideja ili ideala i sl.)

• ekonomska (nejednakost, veće razlike među državama,

porast broja siromašnih, dominacija ekonomski moćnih

država, generisanje globalne ekonomske krize)

Globalizacija i nejednakost

• Izveštaj o razvoju ljudskog društva Ujedinjenih nacija(UN) pokazuje da petina svetske populacije unajbogatijim delovima sveta ima prihode čak 74 puta

veće od petine u najsiromašnijim delovima;

• 1999. godine, na ulicama američkog grada Sijetla oko50 hiljada demonstranata protiv globalizacije –početak antiglobalističkog pokreta, koji je aktivan idanas.