sportski menadzment

Aleksandar Mitri MASTER RAD

UNIVERZITET U BEOGRADU

FAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA

DIPLOMSKI RAD

Kandidat : Mentor :

Aleksandar Mitri red.prof.dr ore taki

Beograd, 2013.


UNIVERZITET U BEOGRADU

FAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA

DIPLOMSKI RAD

EKONOMSKE DIMENZIJE PROFESIONALNOG SPORTA

U SAVREMENOM DRUTVU

Kandidat : 1. Mentor : red.prof.dr ore taki

Aleksandar Mitri -------------------------------------------

2. lan : van.prof.dr Goran Nei

-------------------------------------------

3. lan : doc.dr Dejan Ili

-------------------------------------------

Miljenje o radu :

Beograd, 2013.


SADRAJ

Saetak ................................................................................................................... 4 1. UVOD ............................................................................................................. 5

1.1. Terminoloka i pojmovna odreenja ........................................................ 5 2. PREDMET, CILJ I ZADACI ISTRAIVANJA ........................................... 7 3. METOD ISTRAIVANJA ............................................................................ 8 4. DRUTVO DRAVA I PROFESIONALNI SPORT ................................ 9

4.1. Razvoj sporta kroz istoriju ........................................................................ 9

4.2. Profesionalni sport i savremeno drutvo ................................................ 12 5. EKONOMSKA STRUKTURA PROFESIONALNOG SPORTA .............. 15

5.1. Profesionalni sport i ekonomija .............................................................. 15

5.2. Ekonomski uslovi nastanka profesionalnog sporta ................................ 15

5.3. Profesionalni sport kao ivi element kapitala ......................................... 17 6. MENADMENT U PROFESIONALNOM SPORTU ................................ 18

6.1. Osnovi menadmenta u savremenom sportu .......................................... 18 6.2. Savremene teorije menadmenta u profesionalnom sportu .................... 21 6.3. Uloga menadera u profesionalnom sportu ............................................ 24

6.3.1.Pojam i definicija menadera - sportski menaderi25 6.4. Menadment nivoi u profesionalnom sportu...27 6.4.1. Top menaderi29 6.4.2. Funkcionalni menaderi.30 6.4.3. Operativni menaderi.31 6.4.4. Sposobnosti, znanja i uloga sportskih menadera..32 6.5. Planiranje, organizovanje, voenje i kontrola u sportu..34 7. MARKETING U PROFESIONALNOM SPORTU .................................... 36

7.1. Definicije marketinga u savremenom sportu .......................................... 36

7.2. Osnovne marketing kategorije u profesionalnom sportu ....................... 37

7.2.1. Pojam sportsko trite ............................................................................ 38 7.2.2. Pojam sportski proizvod ........................................................................ 39

7.3. Marketing sportskog dogaaja ............................................................... 40 7.4. Pojam sponzorstvo u profesionalnom sportu ........................................ 43

8. ZAKLJUAK ............................................................................................ 44 9. LITERATURA .......................................................................................... 45


4

Saetak

Profesionalni sport je postao iroko podruje drutvenog ivota, ugraen u sve vitalne elemente drutvene strukture ( posebno ekonomsku sferu) zbog ega se javila potreba za naunim istraivanjem ovog fenomena. Odnosi na relaciji profesionalni sport ekonomija savremeno drutvo veoma su raznovrsni, uzajamni i promenljivi pogotovo u dananjem vremenu. Poloaj i uloga sporta uopte, a samim time i profesionalnog (vrhunskog) sporta razlikovala se izmeu zemalja, kroz istoriju, kako po epohama tako i u okviru iste epohe, sve do sadanjeg savremenog drutva u kojem profesionalni sport zbog mnogih razloga zasluuje poseban tretman. Njegov poloaj razlikuje se u demokratskim i nedemokratskim drutvima a njegova afirmacija zavisi od drutveno politikog sistema. U razvijenom savremenom drutvu profesionalni sport je nezavisno podruje, pre svega u ekonomskom smislu, jer iroko sportsko trite predstavlja idealan prostor za plasman kapitala i stvaranje profita. U uslovima visokog stepena drutveno ekonomskog razvoja potreba za prouavanjem ekonomskih dimenzija profesionalnog sporta dobija sve vei znaaj. U savremenom drutvu menadment u profesionalnom sportu predstavlja naunu disciplinu, odnosno koristi naune metode prilikom donoenja odluka. U savremenom drutvu menaderi upravljaju svim segmentima profesionalnog sporta i osnovni cilj njihovog delovanja jeste unapreenje i razvoj profesionalnog sporta i sporta uopte. U savremenom profesionalnom sportu marketing, po ulozi i vanosti, predstavlja najznaajniju radnu funkciju bilo koje sportske organizacije. Pojmovi sportsko trite, sportski proizvod i sponzorstvo u ekonomskom smislu moraju se dobro poznavati kako bi se shvatio znaaj profesionalnog sporta za budet jedne nacije, pogotovo danas u perodu posle velike svetske ekonomske krize. Shvatanje ekonomskih

dimenzija profesionalnog sporta u savremenom drutvu mora postati prioritet kako bi se i drutvo i sport razvijali u pozitivnom smeru. Sportski dogaaj predstavlja ogledalo efikasnosti ne samo sportskog treninga i pripreme vrhunskih sportista, ve i drugih funkcija sportske organizacije i profesionalnog sporta uopte. Sutina profesionalnog sporta i sportskog dogaaja jeste takmienje, bez kojeg je nemogue objasniti sport kao drutveni fenomen. Na kraju treba istai da ekonomija kao najbitniji element drutvene strukture deluje na sport, kao to i sam sport, a naroito profesionalni (vrhunski) utie na razvoj savremenog drutva.

Kljune rei : sport, profesionalni sport, drutvo, savremeno drutvo, ekonomija, sportski menadment, sportski marketing, sportski dogaaj.


5

1. UVOD

Uporedo sa razvojem savremenog drutva, kao pratea pojava tog procesa razvijaju se i dobijaju sve vei znaaj raznovrsne delatnosti koje obuhvataju pojam sporta, a posebno profesionalnog sporta kao njegovog najvieg dometa. Opravdanost i celishodnost ekonomskog pristupa fenomenu profesionalnog sporta potie iz injenice da je re o materiji koju ne prouava nijedna posebna nauna disciplina, kao i iz toga da se ovde radi o specifinom redu pojava, odnosa i aktivnosti koje se ne sreu u ostalim podrujima drutvenog ivota i u kojima vladaju specifini ekonomski odnosi, koje istovremeno u celini i njihovoj unutranjoj povezanosti predstavljaju zaokruen sistem sa sopstvenom relativnom samostalnou. Ovaj rad ima za cilj da blie objasni pomenute pojave, jer e samo njihovo dobro poimanje, kako od strane pojedinaca i drutvenih grupa tako i od strane drutva u celini, istovremeno omoguiti i njihovo unapreenje i razvoj.

1.1. TERMINOLOKA I POJMOVNA ODREENJA

Nekadanji pokuaj definisanja sporta, odreivali su sport kao jedan poseban entitet fizike kulture, koja se pored sporta sastoji jo iz dva entiteta : rekreacije i fizikog vaspitanja. Fizika kultura kao apstraktna teorijska tvorevina ne predstavlja samo prost zbir ova tri entiteta, ve se oni meusobno proimaju, pri emu prostor, tj. vorite njihovog preklapanja predstavlja fizika aktivnost i njome stvorena dobra, a sport se definie kao izraz duboko linih poriva za aktualizacijom sopstvene linosti u ta drutvo vremenito i na razliite naine ugrauje svoje interese, a kojeg ine vrhunski, profesionalni ili takmiarski sport i rekreativni sport. (Mati i Bokan, 1990)

Prema modernim shvatanjima sintagma fizika kultura zamenjuje se sintagmom sportska kultura gde pojam sporta dobija znatno ire znaenje. Zanimljivo je objanjenje autora Radulovia koji kae : Postoji jo jedan razlog da se pojam fizika kultura zameni pojmom sportska kultura. Jer kao to se niko ne bavi kulturom kao oblau drutvene delatnosti, ve slikarstvom, knjievnou, muzikom, glumom i drugim delatnostima u oblasti kulture, tako se ne moe baviti fizikom kulturom, ve odreenim delatnostima u ovoj oblasti kao to su koarka, rukomet, gimnastika, planinarstvo, plivanje i druge delatnosti u ovoj oblasti. Dakle mora se prihvatiti injenica da se deca, omladina i odrasli bave odreenim sportom a ne fizikom kulturom. (Stefanovi, 2011)

Sport predstavlja ljudsku delatnost nastalu iz potrebe oveka za kretanjem, igrom, zabavom, nadmetanjem i telesnim vebanjem i ije je osnovno obeleje takmienje. On danas u savremenom drutvu proima sve oblasti ljudske delatnosti i aktivnosti i teko je povui otru granicu izmeu toga ta sport predstavlja a ta ne.

Pojam profesionalnog sporta podrazumeva takmienja i sve njihove aspekte, odbranih, visoko selektiranih pojedinaca, koji se nazivaju vrhunskim sportistima i koji se sportom bave

kao svojom profesijom za ta dobijaju adekvatnu materijalnu nadoknadu u skladu sa svojim sportskim dostignuima.


6

Za pojam drutvo postoji vie razliitih tumaenja i upotreba ovog termina, ali se obino pod tim podrazumeva grupa ljudi koja zajedno ivi i radi u odreenoj zajednici. Ovaj pojam ukazuje da njegovi lanovi imaju neke zajednike brige, obaveze, interese i ciljeve, pa se kao takav esto koristi kao sinonim za narod jedne zemlje koja ima zajednike institucije koje vode brigu o svojim graanima. Drutva mogu biti organizovana prema svojoj politikoj strukturi pa se u tom smislu razlikuju bande, plemena, poglavarstva i dravna drutva.

Globalno posmatrano, pojam savremeno drutvo karakterie opta tendencija civilizacijskog razvoja, koju prati tehnoloki razvoj, demokratizacija drutvenih odnosa, nove pozicije ljudskih individua, drugaiji nain ivota ljudi praen novoformiranim potrebama (materijalnim, kulturnim, duhovnim, telesnim i dr.)

Pojam ekonomija danas podrazumeva naunu disciplinu koja prouava kako drutva upotrebljavaju svoje resurse da bi proizvela odreena dobra i usluge i iste raspodelila meu ljudima. Ona omoguava kvalitativnu i kvantitativnu analizu ekonomskih pojava i upotrebu njenih rezultata u praksi. Po analogiji sa ostalim podrujima drutvene proizvodnje i sama oblast sporta izraava se kao satavni deo proizvodnih odnosa u savremenom drutvu i u skladu sa njima odgovarajue drutvene podele rada. U ekonomiji sporta ne mogu se oekivati ekonomski problemi i pojave slini onima u drugim ekonomskim prostorima, jer ovde deluju razliiti faktori koji uslovljavaju odreene specifinosti. Analizirajui sloenost uloge profesionalnog sporta u savremenom drutvu, u ovoj oblasti mogu se detektovati razliiti problemi. Ipak jedno je sigurno, ekonomska dimenzija profesionalnog sporta je izuzetno znaajna i predstavlja jednu od najznaajnijih komponenti za razumevanje same drutvene prirode sporta, u njenom totalitetu.


7

2. PREDMET, CILJ I ZADACI ISTRAIVANJA

Predmet istraivanja u ovom radu su ekonomske dimenzije profesionalnog sporta u savremenom drutvu.

Cilj istraivanja je prikaz i analiza ekonomskih dimenzija profesionalnog sporta u savremenom drutvu, kako bi se sagledala relacija profesionalnog sporta sa ekonomskom sferom drutvene delatnosti.

Zadaci istraivanja su :

- definisati pojmove profesionalni sport, ekonomija, savremeno drutvo;

- istraiti poloaj sporta u razliitim drutvenim sistemima kroz istoriju;

- opisati odnos profesionalnog sporta sa ekonomskom sferom drutvene delatnosti;

- opisati ekonomsku strukturu profesionalnog sporta;

- definisati i objasniti pojam menadmenta u profesionalnom sportu;

- definisati i objasniti pojam marketinga u profesionalnom sportu;


8

3. METOD ISTRAIVANJA

U radu je primenjen konkretno istorijski metod u cilju situiranja problematike u date

drutveno istorijske okvire. Istraivanje poloaja, statusa i uloge profesionalnog sporta posmatran je kroz prizmu drutveno ekonomskog sistema u procesima savremenog drutva.

Za analizu relacija profesionalnog sporta i savremenog drutva upotrebljen je teorijsko analitiki metod, kako bi se na adekvatan nain objasnili ovi fenomeni i njihov meusobni odnos.

Pored toga, primenjen je i komparativni metod u cilju uporedne analize razliitih teorijskih koncepata osnovnih pojmovno metodolokih pitanja, pre sveka ekonomskih dimenzija profesionalnog sporta, sportskog menadmenta i sportskog marketinga.


9

4. DRUTVO DRAVA I PROFESIONALNI SPORT

Drava predstavlja jednu od najznaajnijih institucija drutvenog i politikog ivota. Imajui u vidu sveukupnu poziciju i ulogu sporta u savremenom drutvu i njegovu ukljuenost i integraciju u sve ekonomske, privredne i politike odnose, dolazi do preplitanja podruja sporta i drave u irim drutvenim razmerama. U pluralistikim drutvima, uloga i aktivnost drave mogu imati obeleja i karakter podsticaja, stimulacije i razvoja ali i karakter koenja razvoja savremenog sporta, za razliku od nedemokratskih reima koji sport koriste kao sredstvo zloupotrebe.

Drava je oduvek igrala vanu, ako ne i odluujuu ulogu u razvoju nacionalnog i svetskog sporta. Najpre, pod pojmom drava podrazumevamo strukture koje vladaju drutvima i koje su upravljale i upravljaju onim njenim funkcijama koje omoguavaju graanima da se bave sportskim vebanjem. U istoriji oveanstva beleimo uticaj drave na sport ak u antikoj Grkoj prilikom organizacije Olimpijskih igara i pripreme ondanjih sportista za takmienja. Drave su i tada nagraivale olimpijske i druge pobednike, postavljajui temelje profesionalnog sporta. U srednjem veku odravanje vitekih igara takoe su obezbeivale dravne strukture. I tako u svim vremenima, pa i danas, kada postoje i drugi subjekti koji na sebe mogu preuzeti deo brige za razvoj sporta i sportske aktivnosti graana.

Dananji profesionalni sport najveim delom je plod ulaganja drave pre svega u sportsku infrastrukturu, u objekte za trening i takmienje. Takav sluaj je na svim meridijanima sveta, u SAD, Kanadi, Australiji, zemljama Evropske unije, Japanu, Kini, Rusiji i drugim bogatim

zemljama dananjice. Povrne analize pokazuju da se privatni sektor u tom delu razvoja profesionalnog sporta i sporta uopte, ne moe meriti sa uinkom drave.

Istovremeno, u veini drava sportske organizacije danas imaju privilegovan status prilikom pribavljanja i troenja sredstava, putem razliitih poreskih olakica. Na taj nain drava pokazuje da je zainteresovana za profesionalni sport i njegov razvoj, bez obzira na to u kom

dravnom sektoru se on nalazi. Sport kao fenomen savremenog drutva, a pogotovo profesionalni sport za dravu predstavlja opte javno dobro.

4.1. RAZVOJ SPORTA KROZ ISTORIJU

Prve tragove o telesnom vebanju najstarijih civilizacija sreemo na podruju drevne Mesopotamije, dananji Bliski Istok. Oko 5000 godina pre nove ere, ovo podruje naseljavali su Sumeri, narod nepoznatog porekla. Tada nastaju prve robovlasnike drave usled ega se javlja potreba za sposobnim i spremnim vojnicima pa su telesna vebanja sluila to boljem osposobljavanju vojnika za vojne pohode, ali i za odbranu drave. U to vreme bilo je popularno gaanje strelom, pesnienje i takmienje u vonji bojnim kolima na dva toka. (Ili, 1994).

Telesna vebanja javljaju se i u drevnom Egiptu, zemljama Dalekog Istoka (drevna Kina, Indija, Japan), zemljama Sredozemlja (Krit, Mikena) i uglavnom imaju vojniko ili religijsko obeleje.

U antikoj Grkoj telesno vebanje dobija novu dimenziju. Javlja se ideal kalokagatije, tj. harmonijskog razvoja tela i duha. Telesno vebanje je usmereno na lepo i skladno izgraeno telo. Najznaajniji oblici telesnog vebanja bili su: tranje, skakanje, bacanje diska (diskosa),


10

bacanje koplja, rvanje, pesnienje, pankration, pentlaton (petoboj), dizanje tereta, igre (sferistika), streljatvo, ples (igranje), kupanje i plivanje, trke kolima. (Ili, 1994)

Grade se, u poetku, jednostavna vebalita za tranje, koja su nazvana dromosi, a zatim i objekti nazvani gimnazije (gimnazion). U gimnazijama su mladii uz pomo trenera vebali tranje, skakanje sa halterima, bacanje diska, bacanje koplja i rvanje, tj. pet takmiarskih disciplina koje su sainjavale pentatlon. Gimnazije postepeno postaju mesta na kojima poinju da se odvijaju filozofske i politike rasprave. Mladii su se takmiili ne samo u brzini i snazi, ve i u muzici, recitovanju i govornitvu. Tako gimnazije postaju centar kulturnog i drutvenog ivota Grka.

U antikoj Grkoj, pre nego to su i osnovane brojne dravice, organizovane su razliite verske sveanosti i manifestacije na kojima su prireivana i brojna nametanja, koja su pretea dananjim sportskim takmienjima. U osnovi tih nadmetanja bio je nagon za takmienjem radi pobede. Najpoznatije meu njima bile su Olimpijske igre.

Antike i ovovremenske Olimpijske igre osmiljene su u dva razliita drutva, koja potuju razliite moralne kodekse, klanjaju se razliitim bogovima i deli ih od pamtiveka do danas skoro 3000 godina istorije. Pa ipak, uprkos tim razliitostima postoji mnogo jakog sinkretizma... . (Stefanovi, 2012, s. 52)

I antike Olimpijske igre, kao i savremene isprepletane su sa politikom, etikom, ljudskim dostignuima, kulturom i dr.

Veina raznovrsnih oblika telesnog vebanja javila se i razvija se u Rimu pod uticajem grke kulture. Postojala su razliita takmienja i igre: tranje, bacanje diska, bacanje koplja, skok u dalj, akanje, rvanje, plivanje i dr. Vebanje je bilo uglavnom vojnikog karaktera. Sa pojavom profesionalne najamnike vojske, omladina Rima je osloboena obaveze dugotrajne, stroge i naporne vojnike pripreme, pa tako nestaje potreba i za njihovim telesnim veabanjem. Poinju se organizovati javna takmienja i igre na kojima uestvuju grke profesionalne atlete. Javljaju se borbe gladijatora, koji su najee bili vlasnitvo bogatih pojedinaca. Telesno vebanje Rimljana polako izumire i graani Rima postaju publika.

U rimsko doba, tanije 394. godine, Olimpijske igre bivaju ukinute Ukazom koji je zabranjivao mnogobotvo. Hrianstvo je zabranjivalo i ukidalo sve znaajne takmiarske manifestacije nastale u Grkoj i Rimu. Telesno vebanje gubi svoju duhovnu dimenziju i uglavnom biva primenjivano u cilju vojnike pripreme.

U feudalnom dobu telesno vebanje je jedino bilo organizovano kroz vaspitanje i obuku buduih vitezova. Osnovno zanimanje feudalaca bio je rat. Tokom XVIII veka poinje da slabi mo feudalnog drutvenog sistema a plemstvo gubi svoju ekonomsku i politiku dominaciju. Pronalazak vatrenog oruja umanjuje znaaj uloge vitezova u ratu. Opada interesovanje drutva za vaspitanjem i obuavanjem mladih vitezova.

Poznu fazu feudalnog drutvenog ureenja, novi vek, karakterie sve vei ekonomski razvitak, a pre svega razvoj zanatstva, trgovine i saobraaja. Kultura poinje da gubi svoje iskljuivo versko obeleje, a centar zanimanja umetnika, mislilaca i pedagoga toga vremena postaje ovek.

Kod mnogobrojnih italijanskih umetnika, pesnika, mislilaca, javlja se potreba da svojim

delima obnove antiku civilizaciju, pa su ovom kulturnom pokretu dali ime preporod


11

(renesansa). U epohi renesanse javljaju se dva meusobno tesno povezana pokreta: humanizam i reformacija.

Humanizam, koji je kao kulturni pokret nastao u Italiji, vraa antiki pristup integralnoj linosti oveka, odnosno cilj vaspitanja ponovo postaje harmonijski, skladan razvoj ovekovog tela i duha i poinje brzo da se iri i u drugim evropskim zemljama pod snanim uticajem brojnih filozofskih, umetnikih, naunih i literarnih dela antikog doba. Srednjevekovna kultura doivljava korenite promene.

Reformacija je predstavljala pokret u crkvenim krugovima Rimokatolike crkve. U okvirima optih pedagokih promena pristalice novog pokreta zalagale su se da u vaspitanju i obrazovanju odreeno mesto zauzme i telesno vebanje.

U Nemakoj, pod uticajem dela an ak Rusoa, javlja se filantropizam, u kome se vaspitni proces zasnivao na naelima jednakosti i bratstva, a u osnovi humanitarnih pobuda i ljubavi oveka prema drugom oveku. Javljaju se nove kolske ustanove pod nazivom filantropinum. Prvi i najpoznatiji filantropinum osnovao je poznati nemaki pedagog Johan Bernard Bazedov. U sklopu ukupnih promena u podruju vaspitanja, sportsko vaspitanje zauzima znaajno mesto. Cilj praktinih delatnosti bio je upravo povezivanje intelektualnog i sportskog vaspitanja kroz tranje, skakanje, bacanje, plivanje, klizanje, veslanje, rvanje i druga borenja, jahanje, igre sa loptom i dr. To je odigralo znaajnu ulogu u stvaranju osnove za pojavu nacionalnih gimnastikih sistema u Nemakoj, vedskoj, Engleskoj, Francuskoj i ekoj.

Savremeno doba period kapitalistikog drutvenog poretka, zapoinje Francuskom buroaskom revolucijom 1789. godine. Burne politike i ekonomske prilike, kao i javljanje novih filozofskih pravaca uslovili su znaajne drutvene promene, a sve je to imalo uticaja i na razvoj nacionalnih gimnastikih pokreta i sporta. Stvaraju se gimnastiki sistemi u Nemakoj, vedskoj, Engleskoj, Francuskoj i ekoj, a vlade tih zemalja to prepoznaju kao odlino sredstvo za vojniku pripremu.

Nastanak savremenog (modernog) sporta povezuje se sa pojavom sportskih disciplina, od

kojih je veina nastala u Engleskoj u drugoj polovini XIX veka donoenjem odreenih pravila, formiranjem klubova i saveza i organizovanjem sistema takmienja, usled ega dolazi do javljanja potrebe za stvaranjem meunarodnih sportskih organizacija i saveza, ime sport dobija internacionalno obeleje. (Ili, 1994)

U Engleskoj nastaju fudbal, tenis, plivanje, atletika, vaterpolo, veslanje i hokej na travi. U

Sjedinjenim Amerikim Dravama nastaju: koarka, odbojka i umetniko klizanje. U Kanadi hokej na ledu, u Danskoj hazena i rukomet, u Norvekoj nordijsko skijanje, u Austriji alpsko skijanje, a u Japanu dudo.

U poetku osnovni cilj meunarodnih sportskih saveza bio je usaglaavanje i stvaranje jedinstvenih meunarodnih pravila odreenog sporta, organizovanje sistema evropskih i svetskih takmienja i dalji razvoj i irenje sporta u svetu.

Sam razvoj sporta uslovio je formiranje mnogobrojnih nacionalnih i meunarodnih saveza. Razvoj kapitalizma zahtevao je ire meunarodne veze i kontakte u domenima nauke, kulture, umetnosti, politike, ekonomije i dr. Uspostavljaju se diplomatski odnosi i razvija trgovina.

Podruje sporta, koje sve vie dobija meunarodni karakter, postaje izvanredna mogunost za meunarodne susrete.


12

4.2. PROFESIONALNI SPORT I SAVREMENO DRUTVO

Globalno posmatrano, savremeno drutvo karakterie opta tendencija civilizacijskog razvoja. Razvoj civilizacije prati tehnoloki razvitak, demokratizacija drutvenih odnosa, nove pozicije ljudskih individua, drugaiji nain ivota praen novoformiranim potrebama (materijalnim, kulturnim, duhovnim, telesnim i dr.).

Uporedo sa razvojem savremenog drutva i stvaranjem novih potreba, a u cilju njihovog zadovoljavanja, javljaju se mnogobrojne aktivnosti i razvijaju raznovrsne delatnosti koje

obuhvataju i pojam sporta. Savremeni oblici proizvodnje, zasnovani na humanizaciji drutva, kulturnom, duhovnom i intelektualnom razvoju, kao i ogromnom slobodnom vremenu,

predstavljaju pogodno tlo za afirmaciju i dalji razvitak sporta, paralelno sa razvojem drutva. Poto je sport postao znaajno i iroko podruje drutvenog ivota, razumljivo je to se iz takve stvarne situacije javlja potreba da se odnos podruja sporta i drugih oblasti drutva nauno izuavaju.

Odnosi izmeu drutva i podruja sporta veoma su raznovrsni, uzajamni, promenljivi pogotovu u dinaminom vremenu, kako zbog promena u drutvu tako i zbog promena i kretanja u samom sportu, te su zbog toga i veoma kompleksni. Status i poloaj sporta, ostvarivanje njegove uloge i mogunosti razvoja, upravo zavise od materijalne razvijenosti drutva, razvijenosti ekonomije, pravnog sistema, politikih odluka, ideolokih shvatanja, kao i kulturnog ambijenta uopte. S druge strane, od razliitih faktora unutar samog sporta zavisi mera ostvarivanja njegove uloge u drutvu, tj. zavisi njegov doprinos u razvoju samog drutva. (taki, 2008)

Raznovrsnost odnosa proizilazi iz kompleksne prirode sporta ali i iz veoma sloene strukture drutvenog sistema.

Uzajamnost odnosa potie iz meusobne prepletenosti, povezanosti i meuzavisnosti sporta i drutvenog sistema, koja se posebno moe sagledati kroz uticaj ekonomije na znaaj i status sporta u drutvu, ali i kroz uticaj sporta na razvoj ekonomije.

Promenljivost odnosa sporta i drutvenog sistema sagledava se kroz dinaminost vremena u kome ivimo. Stalne drutveno-ekonomske i drutveno-politike fluktuacije imaju krucijalan uticaj na opti status sporta u drutvu kao i na promene unutar samog sistema sporta.

Odnosi izmeu sporta i drutva su i komplementarni, to znai da se oblast sporta meusobno povezuje i dopunjuje sa drugim podrujima drutvenog ivota. Olimpijske igre, svetska prvenstva, evropske ampionate, kontinentalna i regionalna takmienja, takmienja po pojedinim disciplinama i granama sporta nemogue je organizovati bez prisustva delovanja dravnih institucija, dravnih donacija, poklona, nagrada, ekonomski najmonijih kompanija, razliitih sponzora, raznovrsnih marketinkih aktivnosti privatnih firmi, preduzea, prisustva sistema informisanja kroz optu borbu za ekskluzivna prava prenosa najveih TV giganata, publike i dr. Dakle, sport predstavlja jedan sistem koji pripada i drugim sistemima i koji u

sebi sadri druge sisteme koji i sami pripadaju drugim sistemima. Ta isprepletanost sporta sa drugim drutvenim sistemima dovodi do sutinskog zakljuka da je sport sistem u sistemima sa sistemom u sebi.

Ekonomski interesi svetski monih drava i kompanija imaju najvei uticaj u organizaciji razliitih sportskih manifestacija. Iako je u prvi plan istaknuta olimpijska ideja i ideali


13

olimpizma, sa svojim visokim ciljevima i vrednostima od univerzalnog svetsko-istorijskog

znaaja, ekonomski interesi svetskih giganata ostvaruju dominaciju i postaju kljuan faktor. Olimpijske igre, koje su zbog stogodinjice olimpizma trebalo da budu odrane u Atini 1996. godine, odrane su u Atlanti, jer je kompanija Coca-Cola u tom sportsko-poslovnom projektu trebalo da zaradi vie miliona dolara.

Dravni, nacionalni, partijski i politiki razlozi uea nacionalnih selekcija na razliitim svetskim i kontinentalnim takmienjima zasluuju posebnu panju. Olimpijske igre predstavljaju pogodno tlo za nacionalni i dravni presti, kroz sumu osvojenih zlatnih, srebrnih i bronzanih medalja.

Zbog svoje medijske popularnosti, Olimpijske igre se vrlo esto zloupotrebljavaju od strane dravnog aparata za politiki i predizborni marketing. esto se u finalima takmienja pojavljuju znaajne politike figure (predsednici, premijeri, ministri, ambasadori i dr.) sa ciljem da stvore predstavu kod svog birakog tela kako i oni predstavljaju deo tog sportskog uspeha. Sama injenica prisustva najviih dravnih predstavnika gotovo svih drava na samom ceremonijalu otvaranja Olimpijskih igara govori o politikoj teini odnosa sport savremeno drutvo. Uz organizaciju prijema kod predsednika ili premijera, nakon osvajanja medalja, to je najee znaajno medijski propraeno, izvestan broj sportista biva voljno ili nevoljno uvuen u predizbornu kampanju pojedinih politikih stranaka.

Razlikuje se poloaj i uloga sporta kroz istoriju izmeu zemalja razliitih kulturnih formacija, kako po epohama tako i u okviru iste epohe. Tako, na primer, moe se razlikovati mesto i uloga sporta u etatistikim (komunistikim) sistemima i u drutvima takozvane pluralistike, graanske demokratije sa razvijenom privredom i viepartijskim sistemom.

U etatistikim drutvima u poetku krajnji cilj nije bio stvaranje sportiste rekordera, ve pre svega lojalnog, idejno-svesnog i upotrebljivog graanina. Mada, sportske pobede i rekordi postaju znaajno sredstvo poretka u borbi za presti u svetu i uvrivanje vlasti u zemlji, a sportisti borci na prvoj liniji fronta. (Simonovi, 1995)

Na relaciji sportdrutvodrava znaajno je izdvojiti i ideoloki faktor, kao formu zaostale drutvene svesti. Ideologija pokree i objedinjuje ljude odreenih ideolokih koncepata, programa i shvatanja, pa popularnost i irina sportskog pokreta kod razliitih kategorija stanovnitva moe biti prostor delovanja razliitih drutvenih inilaca. To naroito dolazi do izraaja kada se ekstremna publika povezuje sa nekim verskim organizacijama ili sa ideoloko-politiki obojenim strujama, to esto dovodi do socio-patolokih ponaanja (nasilje, neredi, agresivna i ruilaka ponaanja).

Znaajnu ulogu u nainu ispoljavanja publike, pored kulturnih, intelektualnih, geografsko-klimatskih, ekonomskih i drugih faktora imaju i same sportske discipline. Na primeru fudbala,

koji je masovan sport i iji su akteri uglavnom iz takozvanih radnikih porodica i manje razvijenih sredina, vrlo esto publika pripada niim socio-ekonomskim i kulturnim drutvenim slojevima, pa su ovakva socio-patoloka manifestovanja ponaanja ea pojava.

Sa druge strane kod takozvanih belih, aristokratskih sportova, kao to su: tenis, maevanje, golf, konjiki sport, za koje je karakteristina tradicija i visok nivo kulturnog razvitka, pojava socio-patolokog ponaanja kod publike prava je retkost.

Meutim, pored ove negativne komponente, publika je pozitivan faktor stimulacije, popularizacije sporta, kao i faktor podsticanja postizanja dobrih sportskih rezultata. Ne moe


14

se prenebregnuti injenica da je osnovni cilj savremene sportske industrije da se pridobije publika i potroako drutvo.

Publika u sportu se formira pod dejstvom raznovrsnih i brojnih inilaca. Njena fizionomija i struktura uslovljene su ekonomsko-socijalnim, kulturno-politikim i psiholokim okolnostima i zbivanjima. Tradicionalnim nainom kulturnog izraavanja, stavovima i nainom ivota odreen je i odnos publike prema sportu. (taki, 2008)

U normalnim drutvenim okolnostima publika se opredeljuje za zabavu, uivanje, navijanje, socijalnu identifikaciju, identifikaciju sa sportskim zvezdama, koje posebno u mlaim uzrasnim kategorijama doivljavaju i kao svoje idole.


15

5. EKONOMSKA STRUKTURA PROFESIONALNOG SPORTA

5.1. PROFESIONALNI SPORT I EKONOMIJA

Maksima sport je preveliki biznis da bi bio samo igra najbolje objanjava koliko je pofesionalni sport uao u prostor ekonomije i koliko ekonomija zadire u sve grane sporta. Granice preplitanja ekonomije i profesionalnog sporta najbolje se ilustruju podacima o

godinjem obrtu novca u profesionalnom sportu irom sveta.

Ekonomija je nauna diciplina koja prouava kako drutva upotrebljavaju resurse da bi proizvela odreena dobra i usluge i raspodelila ih meu ljudima. Ona omoguava kvalitativnu i kvantitativnu analizu ekonomskih pojava i upotrebu njenih rezultata u praksi. Po analogiji sa

ostalim podrujima drutvene proizvodnje i sama oblast profesionalnog sporta izraava se kao sastavni deo savremenih proizvodnih odnosa i njima odgovarajue razvijene drutvene podele rada. U ekonomiji profesionalnog sporta bi se, moda, mogli oekivati ekonomski problemi slini onima u drugim ekonomskim prostorima, ali pak ovde, zbog uticaja razliitih faktora postoje odreene specifinosti. Analizirajui sloenost uloge sporta u drutvu, u oblasti profesionalnog (vrhunskog) sporta mogu se detektovati dodatni problemi. Ekonomska

dimenzija sporta je izuzetno znaajna i ini jednu od kljunih komponenti za razumevanje drutvene prirode sporta.

5.2. EKONOMSKI USLOVI NASTANKA PROFESIONALNOG SPORTA

Analitiari se slau da su se samo najranije igre u Olimpiji smatrale zabavom i razonodom, mada su su ak i tada pobednici u lokalnim takmienjima nagraivali, obino nekim tronocem ili srebrnim peharom. Kako je u olimpijski program uvrtavano sve vie disciplina i dolaskom takmiara iz june Italije, sa Sicilije i Male Azije, tako je ova vrsta aktivnosti sve vie postajala profesija obeleena specijalizacijom i to je i ostala sve do kraja antikog doba. Omiljeni heroji vremenom postaju lovci na trofeje, poput uvenog Tegena, osvajaa vie od hiljadu i etiri stotine nagrada na raznim takmienjima njegovog vremena.

Do kraja petog veka pre nae ere, zvanje sportista vie nije bilo samo asno zanimanje ve oznaka posebnog stalea koji je imao poseban reim ishrane i treninga po emu se u velikoj meri razlikovao od obinog graanina.

Euripid, jedan od najotrijih kritiara ove promene, smatrao je da je fanatizam i divljenje gledalaca, dovelo do toga da sportisti dobijaju sve vrednije nagrade to je bezuslovno dovelo do pojave profesionalnih sportista.

Kako je uopte dolo do ove pojeve pokuali da odgonetnu mnogi analitiari. Rani grki sport bio je neraskidivo povezan sa religijom i smatran je oblikom pripreme za rat. U tom periodu

ljudske istorije niko nije bio toliko sklon i vian ratovanju kao Spartanci. Posle osvajanja tadanje Mesenije, mukarci Sparte kojih je bilo svega desetak hiljada, neprestano su bili pripravni za rat i predstavljali su nesalomivu, uvek vrhunski spremnu borbenu mainu. Zahvaljujui rigoroznoj fizikoj i mentalnoj obuci za borbu u ratu, kojoj su deaci Sparte bili


16

podvrgavani ve sa sedam godina, Spartanci su bili izvrsne atlete tako da je do 600. godine pre nae ere veina olimpijskih pobednika, uglavnom u tranju i pentatlonu poticala iz Sparte. Meutim, pred kraj sledeeg veka dominacija Spartanaca je okonana, jer ni oni nisu vie mogli da se takmie sa profesionalnim sportistima, specijalizovanim atletama, koji su se do 600. godine pre nae ere pojavili u celoj Grkoj.

Pojmom profesionalac Grci su oznaavali mukarce koji su marljivo vebali i bili potpuno posveeni odreenoj aktivnosti. Dananja podela na profesionalce i amatere u smislu zarade nije postojala. Kao to je ve pomenuto, ak su i najraniji takmiari obino bili nagraivani za svoje uspehe. Po svemu sudei, prve profesionalne sportiste u evropskoj, a moda ak i svetskoj istoriji, dala je grka aristokratija. Jedino su aristokratske porodice tog vremena raspologale bogatstvom neophodnim za unapreivanje sportske karijere, unajmljivanje najboljih trenera, odgovarajuu ishranu i pruanje neprestane finansijske podrke. Sportistima koji su eleli da uestvuju na Olimpijskim igrama bila su potrebna dodatna sredstva za pokrivanje putnih trokova, desetomesenih priprema uoi igara i za obaveznih mesec dana boravka na samim igrama. Meutim, u estom veku pre nae ere u svim grkim gradovima otvarane su posebne kole, gimnazije, koje su predstavljale posebne centre za vebanje tela i duha, gde su i mladi koji nisu poticali iz aristokratskih porodica mogli ravnopravno da vebaju. Sem toga, pronaeni su i drugi izvori finansiranja : ako bi neki siromani mladi pokazao neobian talenat za fizike aktivnosti, rodni grad bi ga sponzorisao sredstvima iz gradskog budeta, a ponekad bi se javili i privatni pokrovitelji. Posle rimskog osvajanja antike Grke, pojavljuju se udruenja profesionalnih sportista koja su takoe pomagala u finasiranju nadarenih pojedinaca. Dobit od ovakvih investicija bila je ili politike ili komercijalne prirode.

Bilo je mnogo spekulacija oko vrednosti nagrada dodeljivanih sportistima u staro vreme.

Postoji mogunost da su vredne nagrade u Olimpiji dodeljivane i pre 752. godine pre nae ere, kada je prvi put uvedeno krunisanje pobednika vencem od grana masline. Posle ovog datuma,

neosporno je da je pobeda na Olimpijskim igrama garantovala budue materijalno blagostanje. Da Grci nisu imali nita protiv materijalnih nagrada za pobednike, dokazuje i injenica da je otprilike 594. godine pre nae ere Solon u Atini doneo zakon po kome su pobednici na istamskim igrama dobijali nagradu od stotinu drahmi, a pobednici u Olimpiji od

pet stotina. Koliko su bile vredne ove nagrade pokazuje podatak da se u ono vreme za jednu

drahmu mogla kupiti jedna merica ita. Zahvaljujui sumi od pet stotina drahmi ovek bi dospeo u vrhunsku finansijsku kategoriju Solonove podele graana. Jedan analitiar je izraunao da bi petsto drahmi u Atini iz Solonovog vremena danas vredelo otprilike 400. 000 amerikih dolara. Solon je eleo da Atina ima vie pobednika na igrama jer bi to neposredno doprinelo prestiu i komercijalnom napretku grada. Jedan od neposrednih rezultata Solonovog zakona bila je mogunost uea na igrama ne samo bogate manjine, ve i siromanijih graana, tako da od tada Atina postaje neprikosnovena kada je sport u pitanju.


17

5.3. PROFESIONALNI SPORT KAO IVI ELEMENT KAPITALA

Posmatrano sa ekonomskog stanovita, kroz zakonitosti procesa proizvodnje, razmene, raspodele i potronje u strukturalnom i funkcionalnom smislu, sport predstavlja podruje plasmana kapitala, njegove relativno brze reprodukcije i oplodnje, prostor biznisa i visokih

zarada. Sa kulturnim i ekonomskim razvojem drutva, javljaju se nove i razliite potrebe, kao i potrebe za upranjavanjem sportskih proizvoda te se otvara veoma irok ekonomski manevarski prostor za stvaranje profita i njegovu akumulaciju.

U savremenom drutvu, sport je postao jedna od najznaajnijih drutvenih delatnosti, motivisana ekonomskim razlozima i mogunostima brze oplodnje i uveanja kapitala. Motivisane zaradom i profitom, gotovo sve proizvodne grane i preduzea grade mostove saradnje i kooperacije sa podrujem sporta. U prostoru vrhunskog profesionalizma, kao relativno novoj privrednoj grani, interes za angaman kapitala imaju mnoga privatna i drutvena preduzea, mone multinacionalne kompanije, privredni giganti, bankarske i finansijske institucije, televizijske kompanije itd.

U irem smislu rei, profesionalizam se javlja kao ivi, pulsirajui element kapitala, udahnjujui ivot ukupnom angaovanom kapitalu u sferi sporta. U ekonomskom smislu rei, pod profesionalizmom kao ivom elementu kapitala podrazumevaju se svi ekonomski subjekti koji direktno ili na posredan nain uestvuju u procesu proizvodnje i oplodnje angaovanog kapitala; sve one aktivnosti, radnje i odnosi koji potpomau, upotpunjavaju i daju uea zaokruenju proizvodnog i tehnolokog procesa sportske produkcije i koji su na ovaj ili onaj nain ukljueni u procese proizvodnje, razmene, raspodele i potronje angaovanog kapitala. (taki, 2008)

Struktura kapitala u funkciji moe se izraziti optom formulom :

c + v + m

gde je c konstantni kapital, v promenljivi ili varijabilni kapital i m viak vrednosti. U strukturi plasiranog kapitala u sportu, profesionalni sport karakterie visok stepen uea promenljivog ili varijabilnog kapitala. Veliina vrednosti varijabilnog kapitala potie pre svega od irokog spektra mogunosti ekonomskog iskoriavanja i eksploatisanja sporta.

Profesionalni sport prua mogunost ljudima da zadovolje mnogobrojne potrebe, kao to su potreba za zabavom, razonodom, odmaranjem, uivanjem, oputanjem i slino. Publika eli da gleda vrhunske sportiste i postizanje vrhunskih sportskih rezultata. Usled injenice da u itavom prostoru sporta ima relativno mali broj vrhunskih profesionalaca, na sportskom tritu oni postiu ogromnu cenu. Vlasnici klubova i menaderi nadmeu se na tritu da ih plate, jer svako eli da ih vidi u klubu, pa ulau ogromna sredstva u mega sportske zvezde, koje tako postaju ivi kapital i pokreta stvaranja novog profita i njegove akumulacije. To se naroito odnosi na popularne sportove kakvi su fudbal, koarka, tenis, ragbi, boks i dr.

Profesionalni sportisti predstavljaju najvaniji inilac procesa ove specifine vrste robne proizvodnje i ine ivi element kapitala.


18

6. MENADMENT U PROFESIONALNOM SPORTU

6.1. OSNOVI MENADMENTA U SAVREMENOM SPORTU

Pre definisanja pojma sportski menadment treba dati odgovor na pitanje ta je to, uopte, menadment? Semantiki, prevodei sa engleskog jezika, znai upravljanje. Meutim takvo pojednostavljenje odvelo bi nas na stranputicu.

Prouavajui relevantnu literature moe se pronai vie desetina razliitih definicija, odnosno varijacija na istu temu. Prisutnost menadmenta je vievekovna, bez obzira na to da li je postojala svest o njegovim principima ili njegovim funkcijama. Ipak, sve do danas pitanje

definicije menadmenta teorijski je malo obraeno. Vrlo esto u strunoj literaturi nailazi se na definicije da je to nauka o upravljanju ili vetina upravljanja, odnosno proces upravljanja.

Menadment kao proces predstavljen je naunim pristupom, odnosno koristi naune metode prilikom donoenja odluka. To je u osnovi organizacioni proces u kome se koordiniraju, integriu i usmeravaju organizacione aktivnosti radi ostvarenja postavljenih ciljeva. Sa stanovita posebne naune discipline menadment se ve izuava u obrazovnim ustanovama kao poseban predmet gotovo u celom svetu. Takoe, menadment predstavlja polje naunog istraivanja sa odgovarajuim naunim rezultatima, a kao vetina zasnovan je na radnim sposobnostima, znanjima, talentu i iskustvu menadera.

Kada se govori o menamentu, ne moe se zaobii injenica da se retko u istoriji ljudskog roda jedna institucija tako brzo pojavila i stekla tako veliki uticaj za kratko vreme kao to se to dogodilo sa menadmentom. (Draker, 2003, s.11)

Za manje od 150 godina menadment je transformisao drutvenu i ekonomsku strukturu razvijenih zemlja u svetu. Unapredio je svetsku privredu i ustanovio nova pravila za zemlje

koje e ravnopravno uestvovati u toj privredi. Iz tih razloga, postavlja se veoma vano pitanje kako se savremeni menadment pojavio u sportu i njegovim organizacijama i zbog ega se na njega gleda kao na spasonosnu formulu ouvanja i razvoja sporta kao institucije, koja se jednog momenta nala u velikoj krizi zbog nemogunosti da ostvari dovoljna finansijska sredstva neophodna da bi se sport razvijao dalje i imao onu drutvenu ulogu koja se odnosi na zadovoljavanje individualnih i grupnih ovekovih potreba.

Savremeni sport podjednako je drutveno kulturni i privredni sistem koji u poslednjim decenijama 20.veka i poetkom ovog veka ostvario visoke stope razvoja u razliitim segmentima svoga delovanja, naroito na poslovnom planu. Procenjuje se da e u prvim decenijama 21.veka sport, a posebno fudbal, koarka, hokej, tenis, atletika, bejzbol, ameriki fudbal, rukomet, odbojka, u simbiozi sa turizmom i ou biznisom, dospeti u vrh poslovno atraktivnih sektora ekonomije. Istovremeno, savremeni sport je u svom strunom i tehnolokom smislu izuzetno napredovao pomerajui granice ljudskih mogunosti i dovodei sportska dostignua na ovom stupnju razvoja gotovo do savrenstva. Sport je okupirao savremenog oveka, znatno privlaei njegovu panju u radnom i slobodnom vremenu. Te injenice uzdiu sport do najviih razmera fenomenologije savremene svetske civilizacije.

Ovakav razvojni trend savremenog sporta vrlo esto se dovodi u vezu sa prodorom poslovnih interesa i korienjem sporta kao prostora konkurencije vodeih svetskih korporacija, to je nesumnjivo tano. Meutim, i sam sport je u poslovnom smislu evoluirao. Jednom vrlo znaajnom segmentu svetskog sporta vie nije potreban diktat svetski monih korporacija kao


19

jedinih i iskljuivih pokretaa sportskog strategijskog razvoja. Sport tako nije vie u rukama monih privrednih organizacija, ne zavisi samo od njihove dobre volje, ostajui na marginama sportskog biznisa. Danas, ve formirano sportsko trite ne predstavlja samo poligon nadmetanja velikih kompanija, ve na njemu ravnopravno uestvuju i sportski klubovi, meunarodne i nacionalne sportske federacije i druge sportske organizacije. Na sportskom tritu sport je postao moan poslovni faktor, zbog ega se moe rei da je razvojni trend savremenog sporta usko povezan sa delovanjem menadmenta u sportskim organizacijama, koji danas ima svoj pristup upravljanju procesima i funkcijama sportskih

organizacija i samog sporta.

Sportsko struno takmiarska komponenta i poslovna dimenzija savremenog sporta ine ga jednim od najmonijih fenomena dananjice. Sport je ve u ovoj etapi svoga razvoja formirao sopstvenu industriju. U Evropskoj uniji sportsko poslovna delatnost ini oko 2,5 % bruto drutvenog proizvoda, a u SAD je ve meu deset najprofitabilnijih sektora. Povraaj kapitala koji je uloen u sportske programe, dogaaje i akcije, danas je 3,5 puta vei od uloenog, to govori o snanom i veoma brzom obrtu investicionog kapitala. Veina svetskih i evropskih sportskih priredbi, fudbalskih ampionata, teniskih turnira, automobilskih ampionata (Formula 1, NASCAR i dr.), maratonskih trka, u poslovnom smislu su preduzea natprosenog ranga. U tom smislu UEFA je donela itav kompleks pravila o funkcionisanju celokupnog fudbalskog sistema i njegovih sportskih i poslovnih podsistema.

Mnogi smatraju da se pod uticajem poslovnih interesa, odnosno investiranja kapitala od

sponzora i plasmana privatnog kapitala, najsnanije fudbalske i druge sportske organizacije, klubovi, lige prerastaju u akcionarske korporacije. Shodno prirodi ovih organizacionih

sistema, na elo sportskih organizacija, a naroito je to sluaj u fudbalu, dolaze ekipe profesionalnih sportskih menadera razliitog ranga i specijalnosti. Bez njihovog angaovanja fudbalske i druge sportske organizacije ne bi uspele da se afirmiu u poslovnom svetu i da savladuju sile trine konkurencije. Meutim, pogreno bi bilo tumaenje da je samo tendencija prerastanja sportskih klubova u akcionarske korporacije, odnosno u profitni sektor,

razlog i uslov za uvoenje menadmenta u sport. Mada se tema ovog rada odnosi na profesionalni sport, mora se istai da potrebu za modernim, efikasnim i efektivnim upravljanjem imaju i one sportske organizacije koje su u institucionalnim okvirima

neprofitnog sektora.

Ovaj proces menaderske revolucije u sportu zapaa se poslednjih decenija i u naoj zemlji. Velike sportske organizacije, kao to su Sportsko drutvo Partizan i Sportsko drutvo Crvena zvezda, ostvaruju zapaene sportske uspehe zahvaljujui kompetentnom poslovodstvu struktuiranom na principima modernog menadmenta.

injenica je da organizacija i menadment stoje jedno naspram drugog ili bolje rei jedno uz drugo, i to u interaktivnoj ulozi. I organizacija i menadment su posebne discipline koje imaju svoje metode i svoje polje izuavanja, ali se mora istai da organizacija u sebi sadri i funkciju upravljanja, kao i da menadment nema funkciju organizovanja. To takoe opredeljuje nain i sutinu definisanja sportskog menadmenta.

Jedan broj autora smatra da je menadment najvanija funkcija organizacije i ne vide ga kao posebnu disciplinu. Imajui u vidu da je za sportsku organizaciju najvanije da od ljudskih resursa (sportista) stvara svojim kreativnim potencijalima najvie domete sporta, menadment u sportu ini tu funkcionalnu sadrinu osnovnom i nezaobilaznom. To znai da bez sportske organizacije menadment ne moe da obezbedi svoj funkcionalni sadraj, kao i obrnuto, bez menadmenta sportska organizacija nema povezujuu i podsticajnu mo na delovanje i razvoj.


20

Procesom menadmenta obezbeuje se sportska i poslovna efikasnost i stabilna pozicija sportske organizacije na dui rok. U sportskoj organizaciji menadment obezbeuje integralnost svih procesa i resursa koji su relevantni za upravljanje procesima i funkcijama, a

pre svega da se ideje pretoe u uspenu realizaciju ciljeva. Menadment u sportu je uspeno voenje ideje ka cilju. On obezbeuje funkcionisanje celokupnog sistema sportske organizacije, odnosno uspostavljanje sistema selekcije talenata, obezbeuje struni rad i stvara opte uslove za pripremanje sportista za najvia dostignua, stvara pretpostavke za organizovanje sportskih takmienja, obezbeivanje materijalnih i finansijskih sredstava kao i obezbeivanje komuniciranja sa sportskom javnou.

Sportski menadment je proces predvianja, planiranja, organizovanja, rukovoenja, obezbeenja kadrova i kontrole ljudskih, materijalnih, finansijskih i drugih organizacionih resursa sportske organizacije, radi ostvarenja utvrenih ciljeva. Sportski menadment je odgovoran za sve procese u sportskoj organizaciji, pre svega za sportsku stabilnost i

pozicioniranost organizacije, sportske i poslovne rezultate (profit), radnu efikasnost,

racionalnost trokova i drugo. Istovremeno menadment predstavlja osnovu i pokretaku snagu razvoja sportske organizacije i sporta uopte. Sportski menadment, kao i u drugim oblastima podrazumeva skup znanja i vetina neophodnih za podsticanje razvoja svih raspoloivih, a posebno ljudskih resursa kao najznaajnijeg faktora za dostizanje postavljenih ciljeva u sportu.

Menadment u sportu je sila koja organizuje i ini bazinu i integralnu komponentu svake sportske i bilo koje druge aktivnosti u organizaciji. Tu silu predstavljaju ljudi, sa svojim

sposobnostima, znanjima i vetinama, koje nose teret menadmenta, a takve ljude nazivamo sportskim menaderima.

Sport ine ljudi. U celom njegovom okruenju je ovek, bilo da je on u menadmentu ili na sportskom igralitu. ovek je pokreta svih aktivnosti i niko i nita drugo izvan te kategorije. Menadment u sportu najmanje treba da se bavi tehnologijama ili proizvodnim linijama i slinim kategorijama, a najvie sportistima. U sportu najvaniji resurs je ovek sa svojim nadama, eljama i stvaralakom akcijom sportista i sportskih strunjaka. ovek je takoe najvaniji resurs menadmenta, odnosne grupe ljudi koja u jednoj sportskoj organizaciji donosi glavne odluke, najee za i u ime drugih ljudi sportista.

Vie nego u drugim oblastima, na primer, u proizvodnji ili ekomoniji, menadment u sportu moe doi u konflikt sa svojim osnovnim ljudskim resursom sportistima. U svakom preduzeu cilj poslovne aktivnosti je profit, dok je u sportu cilj ovek kao sportski potencijal. Konflikti u proizvodnji najee su na nivou sindikalnih zahteva i slino. U sportu se mogu razviti sukobi osnovnih interesa izmeu menadmenta i sportista. Ambicije menadmenta nisu uvek podudarne sa osnovnim stremljenjima samih sportista. Ponekad menadment naglaava poslovnu funkciju to moe biti u suprotnosti sa ambicijama sportista, ali se esto dogaa i suprotno, da menadment tei sportskom uspehu, za razliku od sportista kojima je materijalna dobit na prvom mestu. U takvim situacijama sportski menadment je pred delikatnim odlukama. Iz tih razloga i mnogih drugih faktora, malo je sportskih organizacija u

kojima postoji idilian spoj menadmenta i sportista. Oni se najee nalaze u konstruktivnom konfliktu, ali nije redak sluaj da se njihov odnos pretvori u destrukciju. Menadment u sportu otvara mogunost stvaranja vrhunskih sportista od najdarovitijih pojedinaca koji su prethodno proli sve faze selekcije. Takoe, sportski menadment mora biti osposobljen da iskoristi resurse proizvoda sportskog stvaralatva, pretvarajui ih u materijalno valorizovane vrednosti koje e iznova biti upotrebljene u novom ciklusu stvaranja vrhunskih sportskih dostignua.


21

Menadment u sportu mora da uoi i sve propratne, tzv. bone uticaje na sport, koji danas u savremenom drutvu predstavljaju znaajne faktore, kako bi ih prilagodio svojim interesima i ciljevima sporta. Konano, efikasnost menadmenta jedne sportske organizacije merie se i u odnosu na iskorienost ostalih resursa, koji proistiu iz imida sportske organizacije I njegovih sportista kao pojedinaca.

Cilj i zadatak sportskog menadmenta je da :

1. Obezbedi sistematsko organizovanje resursa sportske organizacije; 2. Upravlja celokupnom strukturom sportske organizacije; 3. Upravlja delovanjem celokupne menadmentske strukture; 4. Upravlja radom nemenadmentskih struktura; 5. Povea sportsku produktivnost.

Sportska produktivnost podjednako podrazumeva efikasno i efektivno stvaranje vrhunskih

rezultata i njihovu materijalno finansijsku valorizaciju, podrazumevajui sve humane aspekte stvaranja novih ljudskih vrednosti. Ne treba naglaavati da se visoka sportska produktivnost ne moe zamisliti na dui rok bez humanih aspekata stvaranja novih ljudskih i sportskih vrednosti. Suptilnost pronalaenja mere izmeu produktivnosti i humanizacije u sportu znai i ostvarenje optesportskih i menaderskih ciljeva.

6.2. SAVREMENE TEORIJE MENADMENTA U PROFESIONALNOM SPORTU

Ukupno posmatrano, teorije menadmenta koje su obeleile savremenu civilizaciju danas se ine ortodoksnim, jer su po pravilu ostavljale malo prostora za kreativnost rukovodeih ljudi ili za ozbiljnije uee veine lanova organizacije u menadmentskim procesima. Meutim, analizirajui kroz koje je sve faze prolazio sam menadment i kako su se njegovi principi menjali i prilagoavali potrebama i ciljevima vlasnika kapitala i osnivaa razliitih organizacija, meu njima i sportskih, moe se zapaziti da je u poslednje dve decenije 20. veka i poetkom novog milenijuma primetna tendencija demokratizacije i humanizacije upravljakih procesa.

Zamenom mesta i uloga izmeu vlasnika i menadmenta amortizovan je veoma vaan humanitarni faktor, koji je jednog momenta u istoriji drutvenih odnosa pretio razaranjem same sutine privreivanja i stvaranja novih ljudskih i materijalnih vrednosti u razliitim drutvima irom sveta. I pored snanih kritika sa razliitih strana da je menadment u stvari stvorio manipulativne i eksploatatorske kapitalistike odnose, upravo on je faktor koji ublaava i kanalie vlasniko umnoavanje kapitala i stvaranje profita.

Pored velikog broja savremenih teorija menadmenta koje se odnose i na primenu u profesionalnom sportu, danas se najvie primenjuju:

- Teorija strategijskog menadmenta (kao vie ortodoksna teorija) i - Menadment prema ciljevima - MBO (kao manje ortodoksna teorija).

Meutim, savremene teorije menadmenta imaju mnotvo manje ili vie pouzdanih tehnika upravljanja. Jedna od najpoznatijih je Teorija Z, strategija poslovnog upravljanja koja se

sastoji iz tri principa :


22

1) kolektivna radna etika, gde svaki pojedinac u grupi radi za sveoptu korist grupe, pri emu su lini interesi inkorporirani u grupni interes,

2) lojalnost prema saradnicima na poslu, 3) uzajamno poverenje lanova grupe.

Oigledno je da je ova teorija zasnovana na socijalno humanom aspektu i aspektu meuljudskih odnosa. To je osnov za bolju komunikaciju, efikasniji timski rad, prihvatanje zajednikog cilja, ime se pojaava demokratinost u upravljanju. Odluke se donose kolektivno, dok se od grupe oekuje da podnese rtve ukoliko zapadne u tekoe.

Pomenuta Teorija Z ima tri osnovne strategije :

1) dugorono zaposlenje, 2) jedinstvena organizaciona struktura koja prua jasne odgovore na to koji su

organizacioni ciljevi i koje se vrednosti zastupaju,

3) intenzivna socijalizacija zapoljavanja, mogunost napredovanja.

Sledea jako poznata tehnika upravljanja sree se pod nazivom Menadmentski koncept 7S koji je razvila konsultantaska grupa Mek Kinsi (Mc Kinsey) i predstavlja jedan od vanih savremenih pristupa ovom problemu. Ovaj koncept u isto vreme ukazuje na potrebu da se

poslovna kultura organizacije stavi u funkciju varijabli (7S) a one su :

1) Strategija (Strategy), koja se odnosi na planiranje akcija. 2) Struktura (Structure), nain na koji se organizuje posao i sama organizacija. 3) Sistem (System), koji se posmatra kao sredstvo, nain upravljanja menadera, pre

svega u smislu realizacije ciljeva. Podrazumeva i nain kretanja informacija u sistemu. 4) Sposobnosti (Skills), koje se odnose na vetine koje su potrebne menaderima da bi

dostigli ciljeve organizacije. Snaga sposobnosti nalazi se i u takvim funkcionalnim

oblastima kao to su marketing i finansije. U ovom sluaju upotreba raznih strategija, marketinkih strategija, na primer, posmatra se iz ugla sposobnosti menadera.

5) Kadar (Staff), podrazumeva skup vetina, iskustava, stilova i stavova zaposlenih. U isto vreme vetina izbora, rasporeivanja i obrazovanja zaposlenih ini jednu od vanih uloga menadera u njihovom poslu.

6) Stil (Style), odnosi se na nain rukovoenja, koji moe biti aristokratski, preduzetniki, birokratski itd. U isto vreme odnosi se na model ponaanja menadera i predpostavljenih u menaderskom timu, na izgraivanje sistema vrednosti i autoriteta.

7) Subordinirajui ciljevi (Shared Values), odnose se na organizacijsku kulturu i ciljeve kojima organizacija tei.

Menader koji ima ambiciju da uspeno obavlja svoj posao, elemente iz 7S varijabli, odrava u ravnotei, shvatajui ih kao ulogu, to jeste osnovni menaderski izazov. Pored toga to koncept 7S predstavlja korak vie ka distinkciji od klasinog pristupa, on je u velikoj meri oslonjen na njega.

Treba pomenuti i PERT teoriju (Program Evolution Review Technique) koja podrazumeva

pregled i ocene programa u kojem se od tri varijante bira najpovoljnija procena :

najoptimistinija, najverovatnija i najpesimistinija. Zanimljiva je i Teorija razvoja oslanjanjem na sopstvene snage koja se posebno odnosi na

zemlje tzv. treeg sveta i zemlje koje su u prinudnoj izolaciji. Vrlo esto u profesionalnom sportu mora se primeniti ova teorija.


23

Od ostalih savremenih teorija menadmenta poznate su sledee: - MIS (Management Information Sistem), - DBMS (Data Base Management Sistem), - PPBS (Sistem planiranja, programiranja i budetiranja), - PIMS (Profit Impact of Market Strategy dejstvo strategije trita na profit), - Bayes teorema (statistiki model oslonjen na monetarne vrednosti) i druge.

Kada se analizira strategijski menadment u sportu, treba istai da je to veoma popularan pristup, ali istovremeno strogo postavljen i trai besprekorno poznavanje koncepta upravljanja, pa iz tih razloga pojedini i izbegavaju njegovu primenu. Kljune odrednice su da je orjentisan na dugoronu budunost organizacije i na nivo celokupnog organizacionog sistema, zatima da reaguje na promene u okruenju bre i efikasnije od drugih modela, te da u proces strategijskog odluivanja iskljuivo ukljuije sam vrh u menaderskoj hijerarhiji. On je precizan i rezultatski usmeren, ponekad i po svaku cenu. On je unapred nacrtan putokaz za

sve ljude u sportskoj organizaciji. Zbog svojih vrstih kanona i unapred isplaniranih i programiranih ema, ostavlja malo prostora za kreaciju ljudu, to pokazuje da mu se u sportu mora obazrivije pristupiti.

Mogunost primene menadmenta prema ciljevima (MBO) u sportu, veina autora smatra za podesniji nain u odnosu na druge naine upravljanja a razlozi za to su mnogobrojni. Najpre u sportskom delu postoji prilina nezavisnost u upravljanju najvanijim funkcijama i procesima sporta, koji se ogledaju u treningu i takmienju, ime se iri nezavisna uloga pojedinih menadera u postavljanju ciljeva, u odluivanju, kontroli pa ak i nagraivanju. Ta funkcionalnost pojedinih poslova ili organizacionih jedinica sadrana je u delovanju kljunih delova sportske organizacije (sa razliitim grupacijama unutar organizacije kao to su mukarci, ene, juniori, kadeti, pioniri, seniori i sl.), marketinkom, finansijskom, administrativnom i drugim delovima celine same sportske organizacije. Svaki od tih segmenta

ima svoj cilj koji mora biti inkorporiran u jedinstveni cilj na nivou cele sportske organizacije.

Ako se ima u vidu da sportska organizacija ima mnotvo ciljeva, onda se upravljanje prema tim istim ciljevima mora uravnoteiti. Na primer, upravni odbor svoje ciljeve traie u sferi uravnoteenosti profita i stvaranja sportskih vrednosti, menaderi e postaviti ciljeve u oblasti profita i konkrethih sportskih rezultata, treneri u visokim sportskim rezultatima, sportisti u

sportskim rezultatima i zaradi, zaposleni u sportskoj organizaciji u uslovima rada i zaradi,

sportska publika u kvalitetu sporta i sportskom uspehu, poslovni partneri u kvalitetu sportske

usluge i pravovremenom plaanju, drutvena zajednica u brizi o ljudima i njihovim potrebama. Sve navedeno jeste komplikovana ali i precizna osnova u kojoj se moe primeniti MBO kao teorijski pristup u reavanju ovih problema.

Takoe, svaka sportska grana organizovana je po principu udruivanja u sportske asocijacije po teritorijalnoj pripadnosti, od optinske organizacije do svetske sportske federacije. Nijedna oblast u svetu nije tako meusobno povezana kao sportska. Sportska organizacija kao osnovna sportska mikroelija ima svoj uspon do svetske asocijacije, pa ak i ire do svetske asocijacije svih sportova i Meunarodnog Olimpijskog Komiteta (MOK). Ta saznanja opredeljuju i upravljanje sportom i sportskom organizacijom u kojima razliitost ciljeva ini kolorit iz koga se stvara jedan osnovni cilj u sportu, a on mora biti po meri oveka.


24

6.3. ULOGA MENADERA U PROFESIONALNOM SPORTU

Menaderi u sportu su sve manje veti trgovci, a sve vie stratezi razvoja i tvorci uspenosti cele sportske organizacije ili jednog sportskog poduhvata. Pogreno je miljenje da su oni samo uspeni spotski biznismeni, jer menaderi se u isto vreme, da bi dostigli postavljene ciljeve, bave konceptualnim problemima sportskih organizacija. Takoe, oni moraju da poseduju osnovna struno-tehnika znanja iz oblasti sporta. Oni moraju da predviaju, planiraju, organizuju, rukovode, bave se kadrom i kontroliu primarne procese u treningu i takmienju. Svaka njihova aktivnost orijentisana je na mnotvo vidljivih i nevidljivih meuljudskih odnosa, koji su po pravilu suptilni, ali i konfliktni. Meutim, menaderi svojim delovanjem prvenstveno moraju da doprinose razvoju sporta, to je njihov osnovni cilj.

Menaderi u sportu nisu samo direktori sportskih organizacija, ve i oni koji upravljaju segmentima sportske delatnosti. To su, istovremeno ljudi koji neposredno rukovode

sportistima i upravljaju sportskim treningom i takmienjem. Menadment sve vie postaje vladajua filozofija upravljanja i u sportu, iako sportske organizacije u bukvalnom smislu ne pripadaju proizvodnom sektoru, u kome se on najsnanije i najbre razvijao. Sport inae nazivaju delom drutvene nadgradnje zasnovanom na prevashodnom uticaju kreativnosti samih njegovih aktera, tako da je uloga ljudskog faktora na razvoj sporta i sportske delatnosti

presudna. Otuda nosioci upravljanja u sportu i sportskim organizacijama imaju vaan i odgovoran zadatak. Svet s kraja 20. veka suoen je sa poplavom menadera svih oblika, nivoa i znaaja. Smatra se da su to ljudi koji prave pare i imaju moda najveu i stvarnu vlast u organizaciji. O njima se upravo tako misli, a retko ko, osim onih blie upuenih, uopte zna ta oni ustvari rade. Uvek su tu pored nas, a ipak nedodirljivi i nedovoljno poznati.

Danas je menaderska elita stvarna snaga, ponekad izdignuta iznad drutva, pa i vlasnika kapitala, ali i mona da menja svet i nau svest. ak su i oni koji su bili zakleti protivnici menaderstvu shvatili da je to spasonosna ideja. Menaderski posao je danas jedna od najcenjenijih i najunosnijih profesija o kojoj sanjaju ljudi irom sveta. Biti menader pitanje je prestia. Njime se meri lini ugled, bankovni raun, poloaj u drutvu, ali i sopstveni stav o svim ljudskim i drugim vrednostima i dostignuima.

Menaderstvo nije samo posao, profesija, struka. To je sublimat jedne moderne ideologije, poslovne religije. Menaderi ne proizvode samo menadment, oni imaju svoj lobi, svoj svet, svoje drutveno utemeljenje, svoju psihologiju. Ali, oni istovremeno boluju od svojih bolesti! Menader je najmanje ono to za njega piu enciklopedije i renici koji pokuavaju da ree ovaj pojam. Moda su oni zaista bili drugaiji polovinom 20. veka. Na njegovom kraju meutim, definicija se ne moe postaviti ukoliko se ne zna ta menaderi rade, koje su im uloge, koje nivoe imaju i koje sposobnosti i znanja moraju posedovati. Razliitost primene odgovarajuih sposobnosti i znanja u odnosu na menaderske nivoe, uslovljava i intenzitet njihovih uloga.

Znaaj uspostavljanja korelacije izmedju sposobnosti i znanja, nivoa i uloga koje poseduju sportski menaderi je u tome to se na osnovu tih pokazatelja moe postaviti osnovni kriterijum, relevantan za njihovo vrednovanje i izbor. To je naroito vano za zemlje koje su preivele socijalistiko-komunistiku epohu ili zemlje u tranziciji, u kojima je menaderska profesija tek u zaetku. Dalje, treba odgovoriti na pitanje kako se menaderi biraju, edukuju i razvijaju. To objektivno znai da jo uvek ne postoji precizna definicija, jer se jo uvek ne mogu dati potpuno odreeni odgovori na sva otvorena pitanja u vezi samih menadera.


25

U profesionalnom sportu, jedno je sigurno, ve danas, a pogotovo u budunosti, bez menadera se ne mogu usmeriti i osmisliti relevantni procesi, jer oni imaju odluujuu ulogu u pozitivnom ishodu bilo koje akcije.

6.3.1. POJAM I DEFINICIJA MENADERA - SPORTSKI MENADERI

Sa stanovita semantike u engleskom jeziku re manager oznaava rukovodioca, upravnika. Sledei francusku etimologiju ove rei (Vujaklija, 1980), postoji sledee objanjenje : domain, onaj koji vodi domainstvo ili gazdinstvo, rukovodilac menaom. Engleska varijanta znaenja rei menader u Vujaklijinom Leksikonu stranih rei i izraza predstavljena je neto drugaije. Prema toj varijanti, menader je : nadzornik pozornice, reditelj, reiser, tehniki upravnik ili direktor u engleskim fabrikama, poslovoa, prireiva, na primer neke velike sportske utakmice, javne priredbe i slinih deavanja.

U Reniku srpskog knjievnog i narodnog jezika (SANU) navodi se menader je struni organizator komercijalnih poslova, posrednik u takvim poslovima. Poslovni zastupnik

sportista, umetnika i dr. prireiva sportskih i slinih priredbi.

Ekonomski leksikon proiruje ovaj pojam smatrajui da je to : Struni nosilac funkcije rukovoenja tehniko tehnolokim procesima, procesima koordinisanja, organizovanja i upravljanja privrednim poslovima velikih preduzea. Ograniavanjem na podruje privredne organizacije ne iscrpljuje se sadrina pojma menader, nego se istie dominantan oblik njegovog ispoljavanja. Analizirajui razliita znaenja pojma menader, zakljuuje se da je veoma zanimljivo da sve oficijalne definicije i tumaenja pominju sport kao podruje u kome deluju menaderi.

Sa ovim pojmom u sportu, susreemo se jo davne 1957. godine i to u negativnom kontekstu. Novine Borba, komentariui odlazak maarskih fudbalera emigranata Cibora, Koia, Boika i Pukaa u neke panske klubove, izjednaava sportske menadere sa vetim fudbalskim trgovcima, to znai da su pod tim pojmom podrazumevali poslovne ljude. Jasno je da takvo tumaenje ovog pojma ak ni u to vreme, nije bilo dovoljno precizno.

Kod nas, kao i u gotovo svim zemljama u tranziciji, re menader je stigla iz oblasti sporta, pa je iz tog razloga i sa zvaninih mesta tumaena kao sportski termin, odnosno pojam. Meutim, usko i nedovoljno struno tumaenje i definisanje pojma menader govori o ideologiji, ali i o nedovoljnim znanjima karakteristinim za prola vremena.

Menaderi su snaga otelovljena u konkretnim ljudima, koja nosi i daje odgovarajui kvalitet optem pojmu menadmenta. Menaderi su onaj deo kadrovske strukture organizacije koji je ukljuen u neku funkciju upravljanja. Vrednosti savremenog menadera nisu determinisane apsolutnim vrednostima njegovih sadanjih sposobnosti, nego njegovim potencijalnim sposobnostima da obezbedi budui razvoj organizacije i prilagodi organizaciju unutranjim i spoljanjim zahtevima i promenama. Zbog toga mo prilagoavanja promenama menadere ini izuzetno vitalnim i poslovnim. (Petrovi,1993,s.13)

Analogni termini za menadera su biznismen, administrator, direktor ili rukovodilac. Dakle, one poslove koji pripadaju strukturi menadmenta, obavlja poseban profil strunog kadra koje nazivamo menaderima.


26

Poslove menadmenta ne moe obavljti bilo ko, ve onaj kadar koji je osposobljen da u sadanjosti i budunosti vidi celinu svoje organizacije, ali i da ostvari funkcionisanje integralnih, ali i pojedinanih procesa u njoj. Menaderi mogu da vode poslove iskustvom, ali i znanjem steenim u obrazovnim ustanovama. Oni su, pre svega, visokoobrazovani i struno usmereni u svojim osnovnom strukama, ali i u optijoj struci menadmentu.

Da bi jedna sportska organizacija funkcionisala efikasno, moraju se koristiti opta znanja iz menadmenta, iz teorija organizacije, ekonomije, ali prvenstveno znanja iz oblasti teorije sporta i drugih teorija koje koriste sportska struka i sportska nauka. Teorija sporta moe osposobiti sportskog menadera, ili bilo kog menadera koji radi u sportu, da razume meuzavisnosti sportskih aksioma i zakonitosti, da lake utvrdi ciljeve sportske organizacije. Poznavanje principa teorije sporta znai razumevanje svih procesa u organizaciji i sportu uopte, a naroito onih koji su u osnovi sportski, a tiu se treninga i takmienja. Meutim, da bi pravilno postavili organizacijske ciljeve i da bi ih realizovali, sportski menaderi moraju da znaju ta je to predvianje, planiranje, organizovanje, razvijanje ljudskih resursa, rukovoenje i kontrola sportsko-poslovnih aktivnosti.

Menadmentom treba da ovladaju profesionalci u sportu, jer tee je da njime upravljaju pravnici i ekonomisti, bez teorijskih sportskih znanja, edukovani jedino u oblasti opteg menadmenta. Najprikladnija je varijanta da strunjaci iz oblasti sporta sa menadmentskim znanjima upravljaju procesima u sportskim organizacijama. Prihvatljiva je i varijanta da to

budu strunjaci drugih struka, ali sa dobrim znanjima teorijskih principa sporta. Meutim svi nedostaci jednog menadera mogu se nadomestiti menadment timovima.

Menaderi pokreu akcije i ljude u pravcu ostvarivanja postavljenih ciljeva. Oni su vizionari i stratezi, ali i praktini operativci. To nisu naunici, iako primenjuju nauna dostignua u svom radu, ve ljudi od akcije. Meutim, bilo bi apolutno pogreno rei da je menaderski rad iskljuivo praktian on mora da bude oslonjen na teorijska saznanja. esto, posle uvida u delokrug i menaderske sposobnosti, mnogi se zapitaju: ko su ti ljudi zapravo?

Meutim, potrebno je iskristalisati pojam sportskog menadera i pojam menadera u sportu, jer su to sutinski dva razliita pojma, odnosno dve kategorije menadera. Na prvi pogled ini se da su prvi orijentisani ka sportskim ciljevima, a drugi ka ciljevima koji pomau ostvarenju osnovnog sportskog cilja.

Menaderi komuniciraju sa zaposlenima i drugima, odnosno nemenaderskim osobljem, ali i sa menaderima niih nivoa. Njihov komunikacijski odnos moe biti formalan i neformalan. U formalnom komuniciranju menadere titi autoritet porodice koji zauzimaju u hijerarhiji menadment tima. Meutim, efikasnost u poslu menaderi ne mogu postii samo formalnim komuniciranjem, ve i neformalnim. U sportu je vano i neformalno komuniciranje. Sport je u svojoj prirodi i sutini manje hijerarhijski postavljen, a vie tei uspostavljanju kvalitetnih meuljudskih odnosa, tako to razvija drugarstvo, prijateljstvo i zajednitvo, u kojima neformalna komuniciranja igraju veoma vanu ulogu. Hijerarhija menadera nije opredeljujua za primenu formalnih i neformalnih metoda komuniciranja, jer su menaderi u sportu gotovo uvek u istovremenoj poziciji nadreenih i podreenih jer glavni menader ima iznad sebe instituciju koja ga je postavila. Glavni ili tako zvani top menaderi barem jednom godinje komuniciraju sa viima od sebe vlasnicima, akcionarima ili osnivaima i to obino prilikom analize dostignutih ciljeva. Sa druge strane, rad sa ljudima kao vana karakteristika sporta, upuuje na kombinovanje formalnih i neformalnih metoda komuniciranja izmeu lanova sportske organizacije.


27

Menadera odlikuje formalni autoritet koji proizilazi iz njegovog poloaja u organizaciji. U njegovim rukama su ODLUKA, REENJE i ISHOD. Vaniji je, meutim sutinski autoritet koji menader poseduje. Takvom autoritetu se vie veruje i od njega esto zavisi laka sinhronizovanost procesa i funkcija u samoj organizaciji. Funkcije menadera obuhvataju raznovrsne aktivnosti kojima se obezbeuje odravanje pozicije i razvoj organizacije. Menaderi planiraju, organizuju ostvarenje planova, vode kadrovsku politiku, rukovode ljudskim resursima i kontroliu ostvarenje ciljeva. Menader je u poziciji da donosi odluke ali istovremeno je odgovoran i za druge zaposlene.

Postoji najmanje pet koncepata koji opredeljuju posao menadera i koji ih u isto vreme odvajaju od drugih zaposlenih :

- Uloge koje imaju i zadaci koje izvravaju razlikuju se od onih koje obavljaju drugi. - Menaderi svoj posao obavljaju ostvarujui funkcije menadmenta: planiranje,

organizovanje, rukovoenje, kadrovsku politiku i kontrolu. - Menaderi imaju tri glavne uloge meuljudske, informacione i rukovodee (oni

odluuju), kao i tri osnovne vetine : konceptualne, menaderske i tehnike. - Efikasnost menadera je merljiva rezultatima koje ostvare za organizaciju,

upotrebljavajui povoljnost resursa. - Efikasni menaderi mogu da naprave razliku izmeu situacija i da primene metode

koje odgovaraju dominantnim faktorima odreene situacije.

6.4. MENADMENT NIVOI U PROFESIONALNOM SPORTU

Pogreno je miljenje da u sportu postoje iskljuivo sportski menaderi. Tako irok i neprecizan pojam menadera koji rade u profesionalnom sportu treba preciznije definisati, jer svi menaderi ne moraju po definiciji da budu i sportski menaderi. Ipak u veini sportskih organizacija, samo mali broj ljudi, ponekad samo jedan ovek, obavlja menaderske poslove u okviru sportske funkcije treninga i takmienja. Imajui u vidu prethodne konstatacije, moglo bi se postaviti pitanje da li pojam sportski menader moe da se primeni na sve menadere koji funkcioniu u jednoj sporstkoj organizaciji, pa i na one kojima sportska funkcija nije najblia, kao to su menaderi finansija, marketinga, objekata, administracije i dr. Zbog toga je potrebno demistifikovati pojam sportskog menadera, iako bi se mnogi sloili da on objektivno i ne postoji! Ipak injenica je da i sportski menaderi koji su orijentisani iskljuivo ka sportskim ciljevima, ali i drugi menaderi koji rade u sportu predstavljaju ukupni menadment sportske organizacije. Razliiti su im jedino zadaci i nivoi na kojima se nalaze u organizaciji.

Upravo nivoi na kojima oni deluju pokazuju da su pojmovi sportski menader i menader u sportu, vetake tvorevine. Ako bi se transformisali zakljuci proizali iz optih principa teorije sporta i teorije menadmenta, moglo bi se rei da je termin blii sportskoj realnosti menader u sportu, ne samo zbog jezike ispravnosti, ve i zbog sutine menaderskog delovanja u strukturi sportske organizacije. Meutim, budui da i jedni i drugi podjednako rade na ostvarivanju jedinstvenih organizacijskih ciljeva, opredeliemo se za izraz sportski menader , iako emo u zavisnosti od reeninih konstrukcija upotrebljavati i drugi termin menaderi u sportu.

Sportska organizacija najpre ima razuenu strukturu koja odgovara uglavnom onim funkcijama koje u njoj postoje. Otuda postoji realna potreba da se strukturno gledano, sve


28

funkcije pokriju i radno i upravljaki, odnosno menadmentski. To je primarni faktor koji opredeljuje razliitost nivoa menaderskog delovanja u sportskoj organizaciji. Sutina menaderskog posla, koja je demistifikovana odreenjem prema pogrenim a uobiajenim poistoveivanjem menadera sa biznisom, ini taj drugi korpus faktora koji odreuje nivoe menadera u sportu.

Razbijanjem iluzija da je menaderstvo u sportu vezano za kupoprodaju sportista, odnosno za nekakav sportski biznis ili marketing, moda je uinjeno najvie da se afirmie osmiljeno upravljanje sportskim i drugim procesima i funkcijama u sportu, kao najire shvatanje menadmenta u njemu. Time se podela menaderskog rada u sportskoj organizaciji, sa apekta pozicije i nivoa, stavlja u kontekst razliitosti njihove odgovornosti, autoriteta, uloga, znanja i sposobnosti.

Klasina podela menadera na: top (najvii nivo), funkcionalne (srednji nivo) i operativne menadere (najnii nivo), u sportu je terminoloki ista ali sutinski mora biti modifikovana iz vie razloga. S obzirom na neke specifinosti samoga sporta, menaderi najnieg nivoa imaju u pojedinim fazama, naroito u sportskom procesu, ingerencije vrhunskih menadera, odnosno oni mogu da imaju pravo da donose konane odluke, koje ponekad mogu da budu i strategijskog znaaja za celokupnu sportsku organizaciju.

Sportski strunjaci - treneri u sportu, ustvari, menaderi odgovarajueg nivoa, jesu ljudi koji u organizaciji upravljaju procesima specifinog karaktera, ponekad i najvieg, a koji pre svega odraavaju svrhu postojanja sporta i sportske organizacije (obavljaju misiju). Otuda u sportu nivo menaderskog delovanja nije nekreativan posao koji se podrazumeva kod korelacije tog nivoa sa ulogama, poslovima pa i znanjima i sposobnostima menadera. Korelacija nivoa i drugih znaajnih elemenata, karakteristinih za menadere u profesionalnom sportu bitno je drugaija nego kod drugih profitnih organizacija.

Podela menaderskih nivoa u organizacijama izvan sporta je u korelaciji sa drugim elementima znaajnim za menadersku strukturu i kree se u sledeem pravcu:

- Najvii nivo menadera obavlja uloge koje su vezane za planiranje, kadrovsku politiku i kontrolu, a poseduju najvia konceptualna znanja.

- Srednji nivo menadera mora najvie da se bavi organizovanjem i rukovoenjem, a mora da poseduje i najvie tehnikih i drugih znanja kojima se uspostavljaju kvalitetni meuljudski odnosi.

- Najnii nivo menadera opredeljen je na operativno izvravanje planova, rukovoenje, delom na organizovanje i kontrolu, a najvie mora da ima tehnikih i znanja potrebnih za uspostavljanje meuljudskih odnosa.

Meutim, stvarnost se ne poklapa sa klasinoim podelom, kao to postoji razlika izmedju jedne i druge sporske organizacije. Imajui u vidu sve ove razloge i sportske specifinosti, moe se predloiti podela nivoa menaderskog delovanja na: 1) vrhunski nivo, 2) funkcionalni nivo i 3) operativni nivo.


29

6.4.1. TOP MENADERI

Osnovna uloga top menadera u sportu jeste da usklauju rad, procese i funkcije na nivou cele organizacije. On sagledava sve procese u sportskoj i poslovnoj funkciji, u jedinstvenom

sistemu organizacije, analizira ih i donosi odgovarajue odluke. Donoenje odluka je najvii dostignuti kreativni in top menadera. On na direktan nain uestvuje u planiranju celokupne organizacije, razvoju ljudskih resursa, kontroli dostignutih ciljeva. Podjednako uestvuje u organizovanju organizacijskih resursa a posebno u stvaranju strukturnih pretpostavki

neophodnih za dostizanje ciljeva. Bavi se ciljevima, ali i strategijama za ostvarivanje ciljeva.

Menaderi najvieg nivoa su meutim, okrenuti spoljnom a manje unutranjem okruenju sporta i sportske organizacije. Iz spoljnog okruenja crpi neophodne informacije znaajne pre svega za sportsku delatnost jer mora da ima predstavu o svim kretanjima u sportu, da zna sve

o pretnjama i ansama koje dolaze iz okruenja, kao i o kompetitivnim prednostima i slabostima sportske konkurencije. Sistemom i komunikacijskim kanalima sve informacije,

prema posebnom redu i ciljevima, prenosi na svoju sportsku organizaciju.

Top menader je medijum masovne komunikacije, u sredini kruga koji se talasa. Meutim, u sportu postoje razliite funkcije, koje pomau razvoju osnovne - sportske funkcije. Zato vrhunskim menaderima nije lako da jednim pogledom predvide, organizuju i vode sve poslove, bez obzira na to koliko su sposobni. Problem koji stoji pred menaderima najvieg nivoa, da obuhvate raznorodne poslove, moe se reiti dvojako:

- uspostavljanjem dvojne hijerarhije ili - formiranjem menadment tima.

Top menader na oba naina organizuje delovanje sportskih organizacija. On moe da bude sportski ovek, opredeljen za struku u sportu, okrenut ka trenerima i sportistima. Njegove sposobnosti i znanja su izrazito sportska. U takvim okolnostima on deli najvie ingerencije sa menaderom koji je vie okrenut ka unutranjoj organizaciji, biznisu i finansijama. Taj drugi bez obzira na to to pripada top menaderima, ipak ostaje ovek ije su ingerencije ograniene jednom osobom onim drugim iz menaderskog tandema.

Na pimer, poznat je sluaj britanskih menadera u sportu. Njihova neprikosnovenost odnosi se na sve oblasti rada u klubu, ukljuujui administraciju, biznis (marketing), finansije, a naroito sportski pogon trenere, tim, sportiste Njegove ingerencije idu dotle da selektira tim, odreuje taktiku igre, postavlja trenera, odreuje osnovne trenane sisteme, ali i odluuje o finansijama ili o administrativnim poslovima. Ipak, postoji polje rada gde je takav menader izuzetno dobar, kao to postoje oblasti u kojima ima slabiji rejting. Takve praznine top menaderi na Ostrvu popunjavaju pomonicima koje samo u izuzetnim sluajevima postavljaju u rang top menadera. U ovakvim sluajevima se ne postavlja pitanje stareinstva - stariji je onaj ko ima integralnu odgovornost, a prvi je uvek onaj koji je okrenut sportu.

Svakako, postoje i suprotni primeri, gde je top menader poslovno opredeljen ka biznisu, finansijama, okruenju, dok je za oblast struke angaovan direktor za sport. Dvojna hijerarhija je opredelila i podelu posla, deobu odgovornosti posebnim akcentom na jednog

koji nosi integralnu odgovornost.

Obe varijante mogu biti uspene, to uostalom sportski rezultati i stabilnost sportskih organizacija sa dvojnom hijerarhijom i pokazuju. Posao sportskog direktora kao top

menadera je specifian. Da bi ga obavio on mora posedovati sve kreativne, upravljake,


30

tehnike i sposobnosti vezane za oblast menadmenta, ukljuujui i sposobnost uspostavljanja meuljudskih odnosa. U isto vreme on je planer, koji organizuje sportsko - tehniki rad i vodi sportiste i trenere, kao i sportske ekipe. On brine o konceptu daljeg razvoja sportske funkcije,

razvoju sportske igre (u ekipnim sportovima), razvoju i kratkoronom i dugoronom planiranju selekcije sportista i dr. Meutim, brine i o operativnim zadacima kao to su zadaci treninga i takmienja i organizuje ih.

Top menader je sportki direktor i neposredni rukovodilac i kontrolor. Nadreen je menaderima nieg nivoa- trenerima, koji opet mogu da imaju razliite pozicije. Zavisno od toga koju ulogu ima u dvojnoj hijerarhiji (prvi ili drugi) sportski direktor moe biti ponekad i podreen generalnom direktoru.

S kraja 20. i poetkom 21. veka, predsednici klubova ili predsednici upravnih odbora direktora (upravni organi) sve ee dobijaju pozicije i nivoe top menadera sa egzekutivnim ingerencijama oni vode poslove, upravljaju ak i sportskom funkcijom.

6.4.2. FUNKCIONALNI MENADERI

Kako je sve vea decentralizacija pojedinih funkcija i poslova u sportskim organizacijama, ponegde i do diversifikacije, funkcionalni menadment, koji u sportu predstavlja srednji nivo menaderske pozicije, dobija novi kvalitet mogunost da odluuje i samostalnije vodi posao za koji je zaduen.

Posao funkcionalnog menadera je segmentiran prema odreenim oblastima ili funkcijama sportske organizacije. Oni pokrivaju upravljanje procesima, poslovima i organizacionim

strukturama, odnosno samo jednim delom sportske organizacije, na primer marketingom,

finansijama, objektima, administracijom, raunovodstvom i sl. Sve je vie takvih poslova u sportkim organizacijama bilo kog nivoa, od nierazrednih do vrhunskih. Gotovo da ne postoji ozbiljnija sportska organizacija koja nema bar tri profesionalca, koji rukovode pojedinim

segmentima, a to su generalni direktor, direktor marketinga, direktor finansija itd.

Funkcionalni menaderi razvili su se naroito u poslednjoj i pretposlednjoj deceniji 20. veka. inilo se jednog momenta u razvoju organizacija i menadmenta da e nestati sa menadmentske scene. Strunjaci su 60-ih godina prolog veka predvideli njihovu demisiju, smatrajui ih delom zastarelog koncepta.

Rast koji je usledio posle negativnih predvianja moe se objasniti pre svega sve veom razuenosti organizacione strukture (decentralizacija departmentalizacija), delegiranjem autoriteta, osamostaljivanjem menaderskog odluivanja na svim nivoima, kao i mnotvom poslova koji se u organizacijama obavljaju sve ee i sve ozbiljnije.

Sport je u poziciji da odgovornije i kompleksnije reava organizacionu strukturu, koja je odraz uvoenja posebnih delatnosti, neophodnih da bi se ostvario osnovni sportski cilj. Funkcionalni menaderi e u budunosti dobijati sve ozbiljniju ulogu u sportskim organizacijama, upravo iz navedenih razloga. Razvoj sporta, ostvarivanje sportskih ciljeva, ne

moe se zamisliti bez ozbiljnog upravljanja u pojedinim funkcijama sportske organizacije, koje u sadejstvu ine potporu sportu, a odnose se na marketing, finansije, objekte, administraciju...


31

Funkcionalni menaderi dobijaju sve vei znaaj, jer je decentralizacija svetski trend, pa tako oni koji

Documents

sportski menadzment