STRES U ORGANIZACIJI

Univerzitet u Beogradu Fakultet Organizacionih Nauka

Stres u organizacijiSeminarski rad iz predmeta: Menadment Ljudskih Resursa Profesor: Slobodan amilovidStudent: Ivana Lisica 016/05 Januar 2007.

Stres u organizaciji

Januar 2007.

SADRAJ1. UVOD 2. DEFINISANJE STRESA 2.1. ta je stres? 2.2. Stresori i simptomi stresa 2.3. Kategorije stresa 2.4. Reagovanje na stres Stresne reakcije 3. STRES NA POSLU 3.1. Kako stres utie na posao? 3.2. Izvori stresa na poslu 3.3. Burn out sindrom 3.4. Nedostatak vremena ili energije? 3.5. Stresni poslovi 3.6. Novac = sreda? 3.7. Da li je posao jedini krivac za stres? 4. INDIVIDUALNE RAZLIKE 4.1. Stres i geni 4.2. Radoholizam 5. STRES I ZDRAVLJE 5.1. Uticaj stresa na zdravlje 5.2. Nezadovoljstvo poslom 6. MENADMENT STRESA 6.1. Opte preporuke 6.2. Organizacije u borbi protiv stresa 6.2.1. Kick Boss 6.2.2. Team Building 6.2.3. Ericson 6.2.4. U zdravom telu puniji depovi 6.2.5. Neuspeli pokuaj 6.2.6. Studenti pod stresom 6.2.7. Ti si moje srce 7. ZAKLJUAK 7.1. Stresna Srbija - zakljuak 8. LITERATURA 3 5 6 7 9 10 12 13 14 15 16 17 18 19 21 22 23 26 27 28 29 30 31 32 32 33 33 34 34 34 35 36

2

MENADMENT LJUDSKIH RESURSA

1.UVOD

Tokom protekle tri decenije se u svim sektorima posla i vlade razvilo verovanje da stres na radnom mestu ima neeljene posledice na zdravlje i sigurnost individua, kao i na zdravlje njihovih organizacija. Ovo verovanje je predstavljeno javnosti i medijima i ubrzo je poelo da raste interesovanje za stres i pronalaenje naina za njegovo suzbijanje. Skrenuta je panja naunim ogranizacijama i profesionalcima, koji su ovaj rastudi i sveprisutni problem ozbiljno shvatili i pristupili njegovom reavanju.

S T R E S

U

O R G A N I Z A C I J I


Januar 2007.

Ne kae se sluajno da sve ima svoju cenu, pa tako i moderno doba, koje inae donosi mnoge blagodeti napredne civilizacije, ima i svoju "tamnu stranu medalje". ovek se trudi da prati savremeni trend razvoja, ali kako se taj tempo pojaava, sve vie je izloen razliitim psiholokim udarima. Profiti, brze realizacije poslova, brze reakcije i kratki poslovni procesi oznake su kapitalistikog drutva danas, koje ostavlja malo mesta za emocije. Celokupan tempo ivota je danas ubrzan. Latinska izreka festina lente, (pouri polako), postaje glavna deviza biznismena irom sveta. Na svaku promenu u poslu ekspresno se reaguje. Brz ritam se ceni, a sporost se doivljava kao lenjost. U SAD i prozapadno orijentisanim kulturama pridaje se velika vanost tanosti i pridravanju unapred odreenog rasporeda. Dananji ovek je sve manje fiziki aktivan, zahvaljujudi zahuktalom razvoju nauke i tehnike, koje omogudavaju da se njegovo kretanje svede na najmanju mogudu meru. Zarobljen urbanim, ubrzanim nainom ivota, optereden stresovima i velikim psihofizikim naprezanjima na poslu, on se po okonanju radnog vremena oseda veoma umorno slomljeno, potiteno, depresivno, bezvoljno i apatino. Postavlja se pitanje gde to vodi i emu slue steena materijalna dobra, ako je toliko iscrpljen da ne moe u njima da uiva. ta moderni ovek treba da uini da bi lake podneo svakodnevne obaveze? Termin stres postao je neizostavan deo komunikacije. Gotovo na svakom koraku, a posebno u poslovnom okruenju, moemo uti stalne razgovore o stresu zbog posla ili gubitka posla, prevelikih obaveza i opteredenja, nedostatka vremena, porodinih problema i ostalih brojnih spoljnih, za nas stresnih situacija. Nije ni udo to je tako kad su svuda oko nas takozvani stresori, odnosno podraaji koji negativno deluju na organizam i psihu. Kada nam vie ne uspeva da upravljamo stresom i ublaimo ga, telesni odbrambeni mehanizmi slabe i postajemo podloni bolestima. Procenjuje se da je vie od 75% bolesti prozrokovano ba stresom. Sedam od deset ljudi smatra svoj ivot stresnim, a ulaskom u novi milenijum izgleda da se ivotni tempo jo vie ubrzava. Sve vedi broj ljudi loije spava, budi se uznemiren, dolazi na posao umoran, uzrujava se na poslu, vrada se kudi iznerviran prometom. Za razliku od naih predaka, iji je stres bio pre svega telesne prirode, stres 21. veka je uglavnom mentalni i emocionalni. Ved krajem dvadesetog veka, radni stres je proglaen za bolest 21-og veka od strane SZO i UNESCO-a. Predvia se da de u bududnosti napetost i pritisak stres na radnom mestu biti glavni uzroci dezorganizacije radnih timova.

4


2.DEFINISANJE STRESA

Iako de gotovo svatko redi da je stres vrlo lako definisati, to ipak nije tako. U literaturi se u poslednjih stotinu godina moe pronadi velik broj razliitih definicija stresa. Naalost, rasprostranjeno je miljenje da, sa naune take gledita, ne postoji mnogo saglasnosti oko definicije stresa. Neki ak pogreno zakljuuju da je stres nemerljiv i nemogude definisati. Meutim, problem postavljanja definicije stresa lei u tome to stres ine skupine razliitih iskustava, ivotnih puteva, reakcija i ishoda, uzrokovanih irokim rasponom razliitih dogaaja ili okolnosti.

S T R E S

U



Januar 2007.

2.1. TA JE STRES?Uobiajeno je shvatanje pojma stres kao neeg to nas ivcira ili zabrinjava - bolest, svaa, nasilje, problemi na poslu, polaganje ispita.... Meutim nae telo shvata pojam stresa mnogo ire. Stres je sve ono to od nas zahteva prilagoavanje, svaka promena u naim ivotnim okolnostima, povoljne ili nepovoljne prirode. Ved i samo zamiljanje (misao) ili predosjedanje promene (emocija) stvaraju stres. Stres je i telesni napor poput dugog hodanja, noenja tekih predmeta, nagle promene temperature ili obilnog obroka. Stres je neizbean deo ivota svakog oveka. To je izrazito sloen proces interakcije izmeu odreene osobe i njenog ivota. Predstavlja nain na koji mentalno, fiziki i emocionalno reagujemo na razliita stanja, promene i zahteve u naem ivotu. Danas postoji jedna, najede prihvadena definicija stresa koja kae da je stres stanje ili osedaj u kojem se nalazi odreena osoba kada smatra da zahtevi u njenom ivotu premauju lina i drutvena sredstva koja ta osoba ima na raspolaganju. Ljudi ne osedaju stres kada imaju dovoljno vremena, iskustva i sredstava da se nose s nekom situacijom. Suprotno tome, ljudi osedaju vede koliine stresa kada smatraju da ne mogu ispuniti zahteve koji su postavljeni pred njih. Shodno tome, ZAKON STRESA objanjava da Stres predstavlja razliku izmeu Nevolje i Priljagodljivosti bilo koje vrste. Iskazano kao jednaina, to bi izgledalo ovako:Stres = Nevolje - Priljagodljivost S=N-P

Stres (od engl. stress) doslovce znai udarac. Okolnosti koje izazivaju stres, odnosno stresni dogaaji, nazivaju se i stresorima (udarai). Oni se definiu kao dogaaji koje osoba procjenjuje kao ugroavajude ili opasne za neto to je njoj vano, odnosno kao dogaaje za koje smatra da mogu izmeniti tok njenog ivota. Stresor se takoe moe posmatrati i kao zahtev kojem osoba ne moe da udovolji. Pojam stresa u uem smislu oznaava reakciju organizma na delovanje eksternog stresora. Brz tempo ivota, meuljudski odnosi, dugotrajno obrazovanje, poslovna kompeticija, borba za mod, drutveni status ili golu egzistenciju, kontinuirani su izvor stresnih dogaaja. Kad se nagomila stres, ovek se moe osedati hronino umorno ili iscrpljeno, moe patiti od nesanice ili prevelike potrebe za snom, moe izgubiti apetit, seksualnu elju i sposobnost uivanja u ivotu. Moe ga zahvatiti depresija, ankcioznost, napadi plaa i panike, opsednutost, fobija..

6


Januar 2007.

2.2. STRESORI I SIMPTOMI STRESA Lista najedih stresora u svakodnevnom ivotu ljudi danas obuhvata sledede: 1) Jaka svetlost 2) Buka 3) Kljuni ivotni dogaaji 4) Obaveze: nepladeni rauni, nedostatak novca 5) Rad/uenje: rokovi za predaju projekata, ispiti 6) Lini odnosi: konflikti, prevare, maltretiranja 7) Nain ivota: nezdrava ishrana, puenje, opijanje, nedostatak sna 8) Fobije 9) Godine Dr. Jovan Marid, direktor Instituta za psihijatriju Klinikog centra Srbije, za stres kae: Stres je fizioloka i psiholoka reakcija oveka na spoljne situacije koje remete njegovu ravnoteu. Stresne situacije, takozvani stresori koji su deo nae svakodnevnice, povreuju linost, ine oveka napetim i nervoznim, to izaziva brojne telesne i psihike promene kod pojedinca koji je izloen toj situaciji. Najstresnije situacije su smrt deteta, smrt bliske osobe, gubitak posla, ljubavi i novca, teka bolest u porodici, razvod, kriminalna osuda i zatvaranje. Kada smo pod stresom, organizam je izloen nekoj vrsti agresije. Kod stresnih situacija u organizmu se lue hormoni stresa kao to su adrenalin i noradrenalin, koji utiu na porast edera i masnode u krvi, ubrzavaju rad srca i podstiu tonus miida. Prema reima profesora Marida, efekti stresa su veoma raznovrsni i individualni. Kada su u pitanju telesne promene, stres moe da izazove povien krvni pritisak, suenje usta, glavobolje, holesterol, ir na elucu, povieni eder, suenje krvnih sudova, odnosno anginu pektoris, potom infarkt itd. "Psihike reakcije koje prate stresnu situaciju su nesanica, depresija, anksioznost, agresija, uznemirenost, frustracija, nisko samovrednovanje, pa sve do bolesti zavisnosti, odnosno pokuaja da se alkoholom, drogom, tabletama ili puenjem sredi ta emotivna situacija. Stres moe dovesti do nesposobnosti donoenja dobrih odluka, slabe koncentracije, preosetljivosti na kritiku, otuenja od saradnika, nezadovoljstva poslom, emocionalne iscrpljenosti, odustajanja od ciljeva, mentalnih blokova...", kae doktor Marid. Dakle, zakljuujemo da simptomi stresa mogu biti fizike ili mentalne prirode. Meu najede fizike znakove stresa spadaju: glavobolja; ubrzan rad srca; ukoeni vrat i ramena, bolovi u leima; ubrzano disanje, znojenje; bolovi u elucu, munina, dijareja

7


Januar 2007.

Osim fizikih znakova, mogude je primetiti i mnoge psiholoke, mentalne znakove stresa, koji se odraavaju na nain razmiljanja, ponaanje ili raspoloenje, a samim tim i na radni uinak: laka iritacija i netolerancija i zbog nebitnih, malih razloga; frustracija, gubljenje ivaca i vikanje na druge osobe bez nekog posebnog razloga; sumnja u svoje mogudnosti; nervoza i iscrpljenost; slaba koncentracija i usredsreivanje na zadatke; prevelika zabrinutost oko nebitnih stvari; zamiljanje negativnih, zabrinjavajudih ili zastraujudih scena. Kada govorimo o stresu na poslu, tj. njegovim izvorima i simptomima, moemo se posluiti Kuperovim model dinamike stresa pri radu. Prednosti ovog modela su te to se fokusira na prirodu stresa, kao i na posledice koje ostavlja kako na individuu, tako i na samu organizaciju.Izvori stresa

Simptomi stresa

Bolesti

Znaaj posla Uloga u organizaciji Meuljudski odnosi Razvoj karijere Organizaciona klima Rad kod kude INDIVIDUA

Individualni simptomi 1. povien krvni pritisak 2. depresija 3. opijanje 4. bolovi u grudima 5. nerviranje

1) bolesti srca 2) mentalne bolesti

Organizacioni simptomi 1. povedan absentizam 2. fluktuacija 3. konflikti 4. loa kontrola kvaliteta

1) trajkovi 2) teke nezgode 3) apatija

8


Januar 2007.

2.3. KATEGORIJE STRESAStres je unutranje, subjektivno, odnosno intrapsihiko stanje koje predstavlja reakciju na stresor, odnosno stresni dogaaj. Stres se definie kao stanje mobilisanosti psihofizikih podsistema organizma. Postoje dve kategorije stanja stresa, a to su stanje akutnog stresa i stanje hroninog stresa. Stanje akutnog stresa: za ovo stanje je karakteristian doivljaj emocionalne patnje. Osoba je svesna svoje nervoze, uzenmirenosti, tuge, potitenosti, besa prema sebi i drugima, preterane upotrebe alkohola, cigareta ili kafe, slabe koncentracije, razdraenosti, zaboravnosti, opsednutosti istim mislima, kao i zabrinutosti za svoje psihiko stanje. Sve se to negativno odraava na kvalitet ivota, odnose sa ljudima i na san, te dovodi do intenziviranja stanja stresa jer - sve su to novi stresori. Ako se osoba na vreme ne oslobodi stanja akutnog stresa, onda se ono razvija u stanje hrononog stresa. Stanje hroninog stresa: za ovo stanje je karakteristino odsustvo doivljaja emocionalne patnje, i to je sutinska razlika izmeu stanja akutnog stresa i stanja hroninog stresa. Ovo stanje nastaje tako to osoba vremenom razvija toleranciju na manifestacije akutnog stresa i navikava se na njih, ignoriudi ih ili negirajudi. Poto taj proces odvlai energiju linosti, osoba se u sve vedoj meri emocionalno distancira od drugih ljudi, izbegava intimne socijalne kontakte i intimne seksualne odnose, te sve tee pronalazi zadovoljstvo u svakodnevnim aktivnostima u sadanjosti, fokusirajudi se na ciljeve u bududnosti. Tipino razmiljanje osobe u stanju hroninog stresa je: Dok zavrim jo ovo... Osoba u stanju hroninog stresa prepoznaje se pre svega po tome to kompulzivno radi; kompulzivno znai prisilno: osoba stalno mora biti aktivna, oko neega zauzeta i ne moe se opustiti - eventualno uz upotrebu alkohola, droga, samoinicijativno koridenje tableta za smirenje ili kroz mehaniki seks, ali vremenom razvija toleranciju i na sve ovo. Pored kompulzivnog rada, koji je najizraenija i upadljiva manifestacija stanja hroninog stresa, prisutni su umor, hronini nedostatak vremena, manjak motivacije, cinizam, negativizam, iritabilnost i preterana kritinost prema drugima, impulsivno ponaanje, nesanica, kompulzivno bavljenje problemima sa posla izvan radnog vremena, dui oporavak od bolesti - ak i od bezazlenih kao to je prehlada. Takvo stanje konano dovodi do fizikog kolapsa (intenzivan bol, premor, malaksalost, nesvest, pseudoepileptiki napadi itd.). Ukratko, u stanju akutnog stresa osoba doivljava patnju, i to u prvom redu emocionalne prirode, a kod razvijenog stanja hroninog stresa osoba se navikava na manifestacije stanja stresa i ne opaa ih kao problem, ali razvija brojne somatske simptome. Manifestacije stanja stresa i dalje zvone na sva zvona USPORI! ODMORI! OPUSTI SE!, ali poto osoba u stanju hroninog stresa vie nema doivljaj line patnje i ignorie napetost, s vremenom dolazi do opte fizike iscrpljenosti, a na kraju i do kolapsa organizma.

9


Januar 2007.

2.4. REAGOVANJE NA STRES STRESNE REAKCIJEPostoje tri oblika mehanizama reakcije na stres: 1) kratkorona, tzv. bori se, ili bei (od engl. fight-or-flight) reakcija, 2) dugorona reakcija, zvana opti adaptacijski sindrom, 3) nain na koji razmiljamo i interpretiramo situacije u kojima se nalazimo. 1) Kratkorona, fight-or-flight reakcija javlja se kad smo suoeni s nekom neposrednom pretnjom ili stresnom situacijom, poput izbegavanja saobradajne nesrede ili svae s prijateljem ili kolegom. Organizam u tim trenucima odgovara na pretnju izluivanjem hemikalija i hormona koji telo stavljaju u stanje uzbune i spremno za akciju. Spomenuti hormoni, na primer, omogudavaju nam da bre trimo ili da pruimo snaniji otpor. Povedavaju brzinu rada srca, pojaavaju znojenje, preusmeravaju krv s povrine koe i tako smanjuju gubitak krvi u sluaju povrede. Sve to znaajno poboljava nau mogudnost preivljavanja po ivot opasnih stresnih situacija. Telo ostaje u takvom stanju sve dok mozak ne poalje signal da je spomenuta situacija prola, ime se prekida proizvodnja hemikalija koje su uzrokovale fiziku reakciju. Potrebno je pola sata do sat vremena kako bi hemikalije napustile organizam. Ova vrsta reakcije moe uzrokovati probleme kada se telo ne oporavi od stresne situacije. Iz jo nepoznatih razloga, moe se dogoditi da mozak ne poalje signal da je opasnost prola ili se pak moete tokom jednog dana nadi u toliko stresnih situacija da ste svo vreme u stanju stresa. Iako ovakva mobilizacija unutar naeg organizma pomae preivljavanju, ona moe imati i negativne posledice. Bududi da smo u tom stanju uzbueni, razdraljivi, osedamo uznemirenost, to smanjuje nau mogudnost produktivnog rada s drugim ljudima. Svakako, rad s drugim ljudima ne predstavlja po ivot opasnu situaciju. Meutim, poslednja istraivanja su pokazala da se upravo ovakva, adrenalinska reakcija javlja ak i u sluajevima kad se suoavamo s neim neoekivanim. 2) Dugotrajna reakcija ili opti adaptacijski sindrom, za razliku od kratkorone reakcije, javlja se kao odgovor na dugotrajno izlaganje uzrocima stresa. Istraivanja su pokazala da, suoeni sa stresom, ljudi reaguju u tri faze: alarmna faza - prilikom koje se javlja reakcija na izvor stresa; faza otpora- prilikom koje se otpor prema izvoru stresa povedava to se vie telo nosi sa stresom i adaptira na njega; faza iscrpljenja- koja nastupa nakon to se iscrpi otpor i pone znatno slabiti. Dobar primer ovakve reakcije na stres su ljudi koji se bave kupoprodajom na velikim berzama, poput Wall Streeta. Njihov svakodnevni ivot je izrazito stresan. Nakon inicijalne alarmne reakcije i oka, oni naue kako da se adaptiraju na svakodnevni stres koji izaziva donoenje vanih finansijskih odluka ili pak dobitak ili gubitak velikih novanih iznosa. Na

10


Januar 2007.

kraju, velik broj njih dolazi u fazu iscrpljenja, koja uzrokuje da oni jednostavno "izgore" (burn out) na takvom poslu. 3) Nain na koji razmiljamo i percipiramo svijet oko sebe, predstavlja tredi mehanizam reakcije na stres. Koliko de se neko osedati stresno uveliko zavisi od njihovog linog miljenja o tome koliko tete im moe uiniti pojedina situacija, kao i koliko su oni sami sposobni odgovoriti zahtevima odreene situacije. Ukoliko osoba nema uticaja na situaciju u kojoj se nalazi, onda ona moda moe ili poboljati nain na koji vidi tu situaciju i kako se zbog toga oseda. Neto poput fraze: sladak limun - samo je sada potrebno samog sebe u to ubediti. Ovaj pristup je moda manje privlaan bududi da se stres ponovno vrada, jer njegov pravi uzrok nije uklonjen (limun ostaje kiseo iako mi tvrdimo suprotno). No, promena naina razmiljanja i dalje predstavlja koristan nain noenja sa stresom.

11


3.STRES NA POSLU

Priroda naeg duha i tela jeste pokret i kretanje u prostoru. Na vedini radnih mesta se pokret svede na metar kvadratni i nekoliko minimalistikih pomaka, koji se jo pritom uestalo ponavljaju, a onda se to jo pomnoi sa est radnih dana, od kojih svaki drugi ostajemo prekovremeno. S vremenom zadovoljstvo dramatino opada, a stres na radnom mestu postaje sve vedi.

S T R E S

U



Januar 2007.

3.1. KAKO STRES UTIE NA POSAO?Postavlja se pitanje: Zato je stres, prevashodno jedan psiholoki i medicinski problem, toliko bitan za jednu organizaciju? Odgovor lei u slededem: Uprkos ustaljenom miljenju da je proizvod klju uspeha najvedeg broja kompanija, istina je da njihov opstanak i profit zavise pre svega od kvaliteta i motivacije ljudskih potencijala (esto se pominje i termin kapital) oni ine glavnu kariku u proizvodnom lancu. Ljudski potencijal je jedan od najsnanijih resursa u preduzedu. To je vrlo irok raspon ljudi i njihovih karakteristika; tu spadaju svi zaposleni u preduzedu od rukovodilaca svih nivoa do radnika u proizvodnji. I dok je nekad prvenstveno roba imala trinu vrednost, umreeno globalno svetsko trie dananjice lansiralo je svoj najnoviji proizvod oveka. Dakle, ovek je taj koji utie na uspeh, odnosno neuspeh jedne organizacije. Samim tim, i njegovi problemi postaju problemi organizacije u kojoj on radi. Zdrav radnik - zdrava kompanija postaje moto savremenog poslovanja. Jednostavno reeno: Stres - kota. Pod stresom se moe raditi godinu do dve, ali dugorono gledano, zaposleni strada i njegov stres se vrada dravi kao troak. Prekomerna opteredenja psiholokog sistema odraavaju se na koliinu uinka, kvalitet obavljenog posla, tok procesa, broj greaka, povedanje broja povreda i sl. Kao posledica takve situacije, javljaju se povedana fluktuacija, odsutnost s posla, kao i povedana stopa bolovanja. Prema istraivanju Evropske agencije za sigurnost na radu i zatitu zdravlja, stres je prisutan na radnom mestu kod gotovo svakog tredeg radnika Evropske unije. Prema prikupljenim podacima, u EU stresom na poslu je obuhvadeno 28% ili 41,2 miliona radnika, a od toga vie ena od mukaraca. U Americi koja u svemu prednjai, pa tako i u broju zaposlenih koji svoj posao oznaavaju stresnim ili vrlo stresnim, ta cifra iznosi 40%. Prosean broj izgubljenih radnih dana po jednom radniku EU u toku godine iznosi 4. Pomnoeno sa ukupnim brojem radnika, dobijamo cifru od 600 miliona izgubljenih radnih dana!!! Finansijski izraeno, to predstavlja gubitak od najmanje 20 milijardi eura. Ni situacija u Velikoj Britaniji nije nita bolja. Godinje se izgubi 200 milionaradnih dana, tj. proseno 8,5 dana po radniku. Ovaj gubitak predstavlja 3,7% radnog vremena i minus od 15,5 milijardi eura (647 eura po radniku). U Americi broj izgubljenih radnih dana godinje iznosi oko 550 miliona. Prema rezultatima istraivanja 50-60% svih izgubljenih radnih dana posledica je stresa na radnom mestu, a on je istovremeno "krivac" i za 5 miliona nesreda na poslu. Uzroci stresa na radnom mestu su strah od gubitka posla, premorenost, kratki rokovi, nedostatak podrke rukovodioca, monotonija, promenjiv i neujednaen program rada i noenje posla kudi, konstantna promena i dnevna varijabilnost, razvoj karijere, potreba stalnog potvrivanja, negativna konkurencija, ubrzano napredovanje, kao i neki od nepovoljnih radnih uslova kao to su bioloki, radioaktivni ili hemijski uticaji.

13


Januar 2007.

3.2. IZVORI STRESA NA POSLUKada je u pitanju stres na radnom mestu, on je esto prisutan, a njegovi izvori mogu biti najrazliitiji. Poev od onih beznaajnih poput problema s kancelarijskom opremom ili estim prekidima u radu, do onih velikih koji mogu dovesti do izliva besa na poslu, nezadovoljstva i smanjenja produktivnosti. Stres na poslu stvara pretpostavke za modani i srani udar, unitava mentalno zdravlje i skraduje ivot. Jo pre deset godina je Svetska zdravstvena organizacija (WHO) proglasila stres na radnom mestu svetskom epidemijom, a otada se stres na poslu jo vie povedao zbog produbljene globalne krize i nezaposlenosti. Najznaajnije izvore stresa na radnom mestu moemo podeliti u est kategorija: Izvor stresa Kontrola Sposobnost Nejasnoda Komunikacija Podrka Znaaj Objanjenje osobe koje na svojim radnim mestima imaju vrlo malo kontrole i uticaja se vrlo esto nalaze pod stresom. zabrinutost zbog kvaliteta obavljanja posla, osedaj sigurnosti radnog mesta, nesigurnost predstavlja velik izvor stresa za mnoge ljude. do stresa moe dovesti i nejasna slika o vaim zadacima na poslu, kao i to kakvi su organizacioni ciljevi vaeg odelenja. napetost na poslu proizilazi iz loe komunikacije meu saradnicima, to dovodi do stresa. osedaj manjka podrke od strane saradnika moe oteati obavljanje zadataka i na taj nain prouzrokovati stres. ukoliko posao koji obavljate smatrate beznaajnim i niste ponosni na njega, to vam takoe moe uzrokovati stres.

Jedan od najedih uzroka stresa na radnom mestu, ipak predstavljaju meuljudski odnosi. Stres zbog loih meuljudskih odnosa opisuje i pojam mobbing, koji oznaava psihoteror na radnom mestu koji zaposleni sprovode prema svojim kolegama. U osnovi mobbing-a je najede sukob iz nekog razloga, a nakon njega poinju spletke, podmetanja, poniavanje i izolacija. U strahu za radno mesto "krivac" moe razviti burn out sindrom i hronine zdravstvene potekode, a izlaz moe traiti u naputanju posla, pa ak i samoubistvu. Naime, prema najnovijim istraivanjima, zbog stresa na poslu se u EU dogodi 48.000 izvrenih i skoro pola miliona pokuanih samoubistava. Osim navedenih kategorija, postoje i mnogi drugi uzroci stresa, kao to je diskriminacija na poslu, rad u tekim, nesigurnim uslovma, konstantna dostupnost nadreenom tokom celog dana zbog razvoja tehnologije i mobilnih telefona itd.

14


Januar 2007.

3.3. BURN OUT SINDROMFatalna re fleksibilnost postala je glavna odrednica sektora rada koja je povedala poslovne mogudnosti ali i oekivanja, pa je utakmica za vedom produktivnodu i profitom postala ekstremno napeta. To je uzrokovalo brojne bolesti u savremenoj menaderskoj praksi. Tako je u medicinsku klasifikaciju svrstano jo jedno, novo, oboljenje modernog poslovnog oveka, poznato pod imenom burnout ili sindrom profesionalnog sagorevanja. On oznaava stanje potpune emocionalne iscrpljenosti zbog preteranog, a uzaludnog zalaganja na poslu. Posebno je zabrinjavajud podatak da se simptomi ovog sindroma (emocionalna iscrpljenost, depersonalizacija i smanjenje svesti o linim dostignudima) danas mogu prepoznati kod sve vedeg broja ljudi. Burn out ili Sagorevanje na poslu slino je sindromu hroninog umora, ali pritom se menja i stav prema poslu, to za umor nije karakteristino. Kompleksan fenomen profesionalnog sagorevanja oduvek je bio intuitivno poznat radnim ljudima, a sve ede je i tema naunih istraivanja. Znaajan procenat zaposlenog sveta se tokom svoje karijere suoi sa psiholokim problemima ovog tipa. I pored toga to su uzroci godinama prisutni, simptomi najede nisu spolja lako uoljivi. Crveno svetlo pali se tek kod pojave fizike i emotivne iscrpljenosti, zavisnikog ponaanja, odnosno prekomernog konzumiranja alkohola, cigareta, lekova... Iako rukovodstvo velikih kompanija smatra da je ovo iskljuivo lini problem radnika, statistiki podaci otkrivaju neto drugo. est najedih pritubi, dobijenih od zaposlenih koji su uestvovali u obimnoj, dugogodinjoj studiji Istina o sagorevanju autora Kristine Maslak i Majkla Litera, glase: Posao me pojede ivog Poludedu! Niko da ti kae hvala! Ovde svako gleda samo sebe Ovo nije fer! Zavridu u paklu zbog vas tj. previe posla, kratki rokovi, ogranieni kapaciteti i resursi... iza ega stoji haotino radno okruenje i nejasna pravila koja uvode zaposlene u konfuziju. odnosno nedovoljno pladeni radnici ije se zasluge i trud ne uzimaju dovoljno u obzir. tj. izmeu zaposlenih je prisutna tenzija, nepoverenje, nepotovanje, otuenost... odnosno uvek iste ljude mimoilazi pohvala, ali ne i kritika nadreenih. tanije, zahtevi posla i line vrednosti radnika se ne podudaraju, zbog ega zaposleni osedaju krivicu, nelagodnost i otpor prema svojim radnim obavezama.

Sve navedene tekode radnika dovedene su u vezu sa prezasidenjem poslom i gubitkom volje za daljim angaovanjem. Zbog toga se smatraju sigurnim pokazateljima, pa ak i uzrocima nastupajudeg pada radne efikasnosti i zadovoljstva.

15


Januar 2007.

3.4. NEDOSTAK VREMENA ILI ENERGIJE?U Srbiji osnovni izazivai stresa kod poslovnih ljudi je cajtnot, odnosno vremenski pritisak. Savremeni biznis ima rokove, penale i brojne pritiske da se posao obavi u odreenom vremenskom roku, a oskudica vremena je stalno prisutna. To je veliki problem za ljude, a pogotovo za Srbe, jer oni imaju vremensku neodgovornost, odnosno vremenski su neprecizni, a danas se sve meri na sekunde, pa tako i poslovne obaveze. Vremenski pritisak je vrlo stresogen. Dakle, vedina zaposlenih ljudi smatra kako im esto nedostaje dovoljno vremena za vedi uinak i bolju poslovnu produktivnost, ali ta teorija nije u potpunosti tana. Zato to je visoka pozitivna energija, a ne vreme, osnovno sredstvo za postizanje visokog uinka. Ako malo bolje razmislimo, dolazimo do sutine da je broj sati u jednom danu odreen i ogranien, ali da kvalitet i koliina energije sa kojom moemo raspolagati nije. Moemo zakljuiti da je upravo energija najdragoceniji prirodni resurs kojim raspolaemo. Ona je taj nepoznati faktor koji omogudava da se potencijal, odreeni talenat i vetine pokrenu. Energija je bazini faktor poslovnog uspeha. Pravilna upotreba energije i njena kontrola mogu obezbediti visok nivo realizacije postavljenih ciljeva. Shodno tome moemo zakljuiti sledede: klju za postizanje vrhunskih rezultata se nalazi u to efikasnijoj preraspodeli energije u svim dimenzijama, a ne i iscrpljivanju samog sebe u beskonano dugim procesima rada. Slededa bitna stvar koju radnici moraju znati kada je energija u pitanju, jeste da se energetski kapacitet smanjuje na dva naina njegovom preteranom upotrebom i njegovom nedovoljnom upotrebom, to ukazuje na injenicu da se mora napraviti adekvatan balans izmeu preteranog troenja i netroenja energije. Dakle, suvie dugo zadravanje na jednoj strani krajnosti ini ekstremno tetno ponaanje po na energetski kapacitet, po nau poslovnu sposobnost i na kraju, po na ivot. Redovnim vebanjem duha i tela moemo u znatnoj meri da pojaamo na energetski kapacitet, da prilino usporimo nae fiziko i mentalno starenje, da do samog kraja naeg ivota jaamo nae emocionalne i duhovne sposobnosti. Uzmimo samo kao primer Albert Ajntajna, jednog od najvedih naunika svih vremena. On je uivao u jedrenju i dugim etnjama po Minhenu, a nauci se vradao samo onda kada nije bilo povoljnog vetra za jedrenje. Zanimljivo je i to da neki savremeni strunjaci smatraju da gotovo svaki oblik stresa (koji je negativan po stanje naeg duha i tela) ima potencijal da uveda nae energetske rezerve, ali samo pod jednim uslovom ako je propraden oporavkom koji je ekvivalentan koliini doivljenog stresa. Ovde moemo dodati svima nama dobro poznati izreku Fridriha Niea koja glasi Ono to nas ne ubije uinide nas jaim.

16


Januar 2007.

3.5. STRESNI POSLOVIKada govorimo o stresu na poslu, moramo da uzmemo u obzir i sledede: Da li postoji zadovoljstvo u poslu kojim se bavimo? Naime, stres je minimalan ako se bavite poslom koji volite, a veliki ako je sluaj obrnut. U poslovnom svetu je uvena izreka: If you do the job you love, youll never work a day in you life. Meutim, malo je ljudi koji imaju zadovoljstvo posle dobro obavljenog posla. Smatra se da je to jedno od vrhunskih ljudskih zadovoljstava. Naalost, danas je opte poznato da mali broj ljudi uiva na poslu i voli posao kojim se bavi. Veoma stresogene situacije se javljaju na radnom mestu koje je preopteredeno poslom, kao to su stresni i poslovi efova koji nose odgovornost za druge. U radnoj organizaciji je esta stresogena situacija ako ste primorani da saraujete sa osobom koju biste najradije izbegavali. U organizacione stresove spadaju i karijeristike ambicije, tanije uslovi za napredovanje, mogudi otkaz, kao i birokratska struktura organizacije, stil menadmenta, neadekvatna selekcija, lo raspored ljudi, jednom reju opta psiholokomoralna klima u preduzedu. Privatni biznis je veoma stresogen i u njega mogu da se upuste samo oni ljudi koji imaju veru u sebe, viziju, vrstinu, odlunost, predanost, koji znaju da podnesu pritisak konkurencije i odgovornosti za zaposlene i spremni su da rizikuju. U najstresogenije profesije spadaju poslovi hirurga, pilota, menadera, novinara, profesora, sportskog trenera itd. Oni koji se bave ovim profesijama svakodnevno moraju da se dokazuju i preispituju, to moe da bude znaajan izvor stresa. Vrlo su stresogene i profesije gde su ljudi naterani da budu ljubazni. Tu spadaju sva radna mesta koja rade sa strankama. Raskorak izmeu potrebe posla koja diktira da budete ljubazni i vaeg intimnog psihikog stanja je vrlo stresogen za pojedinca. Ta maska koju neki nose, stresogena je jer se gubi kontakt sa autentinim emocijama. Vi biste, na primer, nekoj muteriji najradije agresivno odbrusili, a ne smete. Izuzetno stresne su i opasne profesije, poput rudara, ekstremnih sportista, ljudi koji rade na velikim visinama rizikujudi svakodnevno svoj ivot. Evo jo jednog slikovitog primera. Ako uzmemo proseni ivotni vek slikara, i uporedimo ga sa prosenim ivotnim vekom jednog top menadera, primetidemo razliku od dobrih 20 godina! Prisetimo se nekih poznatijih menadera 20. veka: Fridrih Tejlor je iveo 59 godina, njegov dugogodinji saradnik Henri Gant 58, Max Veber 56, a Frenk Gilbret svega 55 godina. S druge strane imamo Pabla Pikasa, koji je umro u svojoj 92. godini ivota, zatim Salvador Dalija koji je doiveo 85, Klod Monea sa 86 itd. Zabrinjavajude, zar ne? Ovi zapanjujudi podaci samo potvruju predpostavku da su neke profesije podlonije stresu od drugih. Menadment je svakako jedna od njih. Ostaje nam samo da se nadamo da demo otkriti tajnu uvenog Pitera Drukera, jednog od najpoznatijih teoretiara menadmenta, koji je umro prirodnom smrdu pre 4 godine, u svojoj 96. godini ivota. ak je i u svojim osamdesetim godinama radio kao kolumnista za Wall street journal, a u devedesetim godinama je nastavio da se bavi pruanjem konsalting usluga poslovnim kompanijama i neprofitnim organizacijama.

17


Januar 2007.

3.6. NOVAC = SREA?Filip Birgier, dosad najmlai izvrni direktor jedne od 500 najuspenijih kompanija sa liste magazina Fortune, prvi je u svetu biznisa progovorio o iroko rasprostranjenoj suicidalnoj depresiji meu top menaderima. Po njegovom miljenju, ak etvrtina menadera na najviim poloajima u kompanijama, u jednom trenutku tokom svoje karijere, suoava se sa ovim tekim klinikim poremedajem. Njegova javna ispovest baca novo svetlo na percepciju poslovnog upravljanja, kao poslednjeg utoita za poricanje ljudske ranjivosti. Posle skoro dve decenije vrtoglavog uspeha u naftnoj industriji, umesto zadovoljstva, osedao sam jedino iscrpljenost i mrzovolju. Sada vidim da je sve to bila posledica dugogodinjeg poricanja patnje. Odavno sam nauio da ignoriem bol, kako svoj tako i tui. ini mi se da me je upravo to spreavalo da budem emotivno ukljuen i saosedam sa svetom oko sebe. Na prvi pogled top menaderi izgledaju kao osobe koje su jako zadovoljne u ivotu. Uspeni su, obrazovani, imaju dovoljno novca... Meutim, isti oni lini kvaliteti koji pokredu najuspenije menadere, ujedno predstavljaju njihove najmranije aspekte linosti. Tenja ka izgraivanju identiteta na neprestanom poslovnom uspehu dovodi do toga da se ak i najmanje odstupanje od uzlazne linije ini nepodnoljivim. Presudan faktor kod pojave depresivnosti je sklonost ka prihvatanju krivice za sve ono to u okolini krene naopako, bez mnogo procenjivanja i uzimanja u obzir objektivnih okolnosti. Postoje dva tipa uspenih menadera. U prvu grupu spadaju oni iji je poslovni uspeh rezultat agresivne istrajnosti i fokusiranosti na ciljeve, a u drugu grupu oni iji je napredak i uspeh podstaknut strahom od neuspeha. Motivacija inspirisana strahom i negativnim predvianjima neizbeno generie nelagodu i stres. Sa namerom da pobegnu od ove hronine uznemirenosti, visoko odgovorni menaderi se pretvaraju u opsesivne perfekcioniste u svom poslu. Zabrinuti menaderi pod stresom postaju neto nalik ljudskim mainama, koji u retkim trenucima mira i relaksacije, umesto zadovoljstva, osedaju krivicu zbog svoje oputenosti. Biti na samom vrhu u psiholokom smislu zaista podrazumeva snaan doivljaj izolovanosti, ali i ogromne odgovornosti u isto vreme. Poistovedujudi sebe sa svojom profesionalnom ulogom, top menaderi esto zaboravljaju da, vie od svega, ljude vezuje meusobno deljenje strahova, razoarenja, emotivnih povreda, elja, snova Dobitna taktika je zato veoma prosta. Obradanjem vie panje na druge ljude (porodicu, prijatelje, saradnike) mogude je izadi iz zaaranog kruga depresivnosti i opsesivne posvedenosti poslu. Meutim, konstantna orjentisanost ka akciji i postignudu spreava ih da u problematinim ivotnim (a naroito poslovnim) situacijama zatrae ili oekuju podrku i pomod. U osnovi ove sklonosti lako je uoiti narcisoidnu tendenciju: okrenutost ka sebi, uz preuveliavanje sopstvenih modi. Kompetetivno vaspitani i uvek spremni da se razmedu iskljuivo svojim postignudima, blokiraju naalost svoje kapacitete za intimnost i ograniavaju lini identitet i vrednosti na izvetaj sa tednog rauna i procenjenu vrednost svog materijalnog kapitala.

18


Januar 2007.

3.7. DA LI JE POSAO JEDINI KRIVAC ZA STRES?Postoje podaci koji ukazuju na to da je posao samo jedna od mnogih mogudih oblasti ili aspekata ivota koja dovodi do pojave stresa i loeg zdravlja. Naime, smatra se da su pojedini ivotni dogaaji koji zahtevaju promene ili adaptaciju u kratkom vremenskom preriodu, takoe povezani sa pojavom stresa i mogu proizvesti iroki spektar poremedaja u organizmu. Uzevi to u obzir, u toku proteklih godina se dosta radilo na identifikaciji i rangiranju takvih stresnih ivotnih dogaaja po njihovom relativnom znaaju i uticaju na ivot ljudi. Kao rezultat jednog od takvih istraivanja, nastala je PERI Skala ivotnih Dogaaja. Lista od 102 ivotna dogaaja je konstruisana na osnovu ranijih istraivanja koja su izvrena u Njujorku. Ovi dogaaji su klasifikovani u 11 ivotnih podruja: kola i studije posao ljubav i brak podizanje dece porodica mesto stanovanja kriminal i pravne nevolje finansije socijalne aktivnosti zdravlje razno Od ukupno 102 dogaaja kod kojih je ispitivan njihov uticaj na pojavu stresa, ak 21 dogaaj se odnosio na posao! Njihov relativan znaaj, kao i znaaj nekih drugih dogaaja koji nisu vezani za posao se moe videti na slededem grafiku:1200 Relativan uticaj dogaaja na pojavu stresa 1000800 600 400 200 0

Stresni ivotni dogaaji

19


Januar 2007.

Ovi podaci nam pokazuju da poslovno orjentisani ivotni dogaaji ne samo da nisu beznaajni, ved spadaju meu one koji imaju najvedi uticaj na na ivot. Ovaj zakljuak potvruje i studija izvrena meu zaposlenim stanovnitvom Velike Britanije: ak 67% ispitanika je navelo posao kao glavni izvor stresa. A kada govorimo o promenama na poslu i njihovom uticaju na pojavu stresa, svakako moramo spomenuti jednu koja je posebno interesanta sa nae podneblje. Naravno, re je o tranziciji. U vreme reorganizacija i privatizacija, profesionalno zasidenje i sagorevanje postaje ozbiljan problem zaposlenih na svim nivoima u kompaniji. Tokom ekonomske tranzicije zaposleni rade pod pojaanim stresom. esto se pritom osedaju nesigurno, neshvadeno i podcenjeno. Cena ovog nezadovoljstva je visoka, ne samo za radnika, ved i za itavu organizaciju. Zaposleni koji u svom poslu ne nalazi nimalo zadovoljstva, proporcionalno tome u svoj rad ulae minimum raspoloivih kapaciteta i sposobnosti. Tema ovog rada o stresu u organizaciji moe dovesti do zakljuka da posao tj. rad ima samo negativne efekte na zdravlje - ali to nije sluaj. Nauno je dokazano da, pod nekim uslovima, rad moe imati prednosti kada je zdravlje u pitanju. Naime, on esto utie na psiholoko blagostanje i fiziko zdravlje. Uzevi to u obzir, nije ni iznenaujud podatak da su nezaposlenost i odlazak u penziju esti razlozi povedanog rizika od psiholokih problema, kao i kardiovaskularnih bolesti. Istovremeno, specifine karakteristike posla mogu ak i poboljati nae zdravlje. Studije su pokazale da visok utroak energije, jedna od karakteristika posla, zaista moe smanjiti rizik od sranih napada. Dakle, stres ne mora uvek imati negativan uticaj. Male koliine stresa mogu prodi neprimedeno, dok blago poviene koliine stresa mogu ak i pozitivno uticati na neku osobu, te je podstaknuti na kreativnost i produktivnost. Takva koliina stresa esto je pozitivna u poslovnim okruenjima i prema nekim ispitivanjima izaziva vedu motivaciju zaposlenih.

20


4.

INDIVIDUALNE RAZLIKEKako de jedna osoba doiveti stres na poslu delom zavisi od njene sposobnosti da izae na kraj sa obavezama i drugim nelagodnostima koje joj taj posao namede. Razliite traume svakako mogu slomiti duh svojih rtava, ali injenica je da su neki ljudi ranjiviji od drugih. Postavlja se pitanje: Da li je stres prouzrokovan prirodom nas samih, ili prirodnim okruenjem oko nas?

S T R E S

U



Januar 2007.

4.1. STRES I GENITakozvani burn out sindrom, koji je ranije spomenut, je otkriven sasvim sluajno, pre tridesetak godina u Americi. Kardiolozi Friedman i Rosenman delili su ekaonicu sa kolegom oftalmologom i primetili da su stolice ispred njihove ordinacije vie otedene i pohabane nego one ispred vrata njihovog kolege. Zato bi njihovi pacijenti vie rukama stiskali i guvali rubove stolice nego oni koji su doli na pregled vida, zapitali su se. Utvrdili su da kod njih dolazi relativno veliki broj ljudi koji su na rukovodedim funkcijama, koji su nestrpljivi i nemaju ivaca ni vremena ekati. Nastavljajudi opservacije i istraivanje u tom pravcu, Friedman i Roseman su podelili ljude u dva tipa: tip A, i tip B. Tip A je potpuno predan poslu, uvek se strahovito uri, radije de sam uradi neto nego saekati da njegovi saradnici to urade, agresivan je, nestrpljiv, sklon depresiji, iri nervozu oko sebe, sklon je neprijateljskom raspoloenju. U najkradem vremenskom periodu eli obaviti to vie posla. Dva kardiologa su ovaj tip nazvali "trkaki konj". Tip B ili "kornjaa" manje je takmiarski raspoloen, manje posveden poslu i manje uurban. Ree se sukobljava sa kolegama, ima uravnoteeniji i oputeniji pristup ivotu. Samopouzdaniji je, i sposoban je uporno i istrajno raditi, sa sistematskim pristupom i ujednaenim tempom. S njim je prijatnije raditi jer se nema osedaj da vreme stee oko vrata. Za razliku od tipa A koji uvijek misli da de zakasniti, tip B se ne uzbuuje. Jednako je uspean kao tip A iako je smireniji, oputeniji, ne vie i ne uzrujava se i sve to radi ini se da radi kao od ale. Ta dva tipa razlikuju se po svom odnosu i regovanju na stres. Tip B najede nede oboleti od menaderske bolesti dok je tip A idealna meta koju stres napada sa svih strana. Ova razlika izmeu ljudi, tanije razlika u njihovom ponaanju je najvedim delom genetski predodreena. Naime, geni najvie utiu na ranjivost ljudi: na to kako mozak i telo reaguju na pojedine stresore iz okoline, kao i na njihovu sposobnost da se vrate u normalu posle izlaganja stresnoj situaciji. Ovu tezu potvruju i dugogodinja istraivanja strunjaka sa amerikog Dravnog instituta za starenje, koje je predvodio molekularni biolog Dean Hammer. Njegova istraivanja su pokazala da su dobro i loe raspoloenje oblici modanih aktivnosti, te da se svako raa sa odreenim ''koeficijentom srede''. Na svet dolazimo sa genetski zadatim raspoloenjem, na koje ivotne okolnosti samo donekle utiu jer se, nakon odreenog vremena, vradamo na vrednost koju su nam geni predodredili. A sa raspoloenjem je presudno povezana otpornost na stres, koja je takoe dominantno genetski zadata. Osobe manje otporne na stres, lue vie stresnih hormona koji, u kritinim modanim strukturama unitavaju modane stanice, posebno u hipotalamusu.

22


Januar 2007.

4.2. RADOHOLIZAMIz gore navedenog zakljuujemo da razliiti tipovi ljudi razliito reaguju na izazove koje im posao svakodnevno namede, a samim tim i drugaije doivljavaju stres. Sve ovo je sasvim normalno i opte prihvadeno u savremenom poslovnom svetu - nije novost da se ljudi meusobno razlikuju, pa ni ovo saznanje nije posebno izneneujude niti zabrinjavajude. Meutim, izuzetno je vano razlikovati vrednog i predanog od jednog Radoholiara. Prema definiciji radoholiar (eng. workoholic) je uspean poslovni ovek (menader, direktor) koji radi 60 do 70 sati nedeljno, penje se visoko u organizaciji, ima veliku platu dok mu brak propada a zdravlje slabi, i koji ivi samo za svoj posao. Prosto, osoba koja pati od jednog oblika zavisnog ponaanja. Sam pojam Radoholizam se objanjava kao opsesivno-kompulzivno oboljenje koje nastaje usled prekomernog predavanja radu i nedovoljnog oporavka. Kao posledica radoholizma nastaje smanjena produktivnost, hronian umor, a na due vremenske staze dovodi i do smrti. Radoholizam je najzastupljeniji u Japanu i javlja se pod nazivom karoi. Karoi u Japanu odnese oko deset hiljada ivota godinje. Uzroci koji dovode do ove bolesti su: izuzetno dugako radno vreme, nodni rad, rad bez godinjeg odmora i pauze, jako teak fiziki rad i kontinuirano stresan posao. Karoi kod nas u svom izvornom obliku jo nije prisutan zbog dobro poznate strategije koju koriste vedina nezadovoljnih radnika, a koja glasi: Ne moe ti mene toliko malo da plati koliko mogu ja malo da radim. Meutim, ta vremena polako prolaze i jedno je sigurno i Srbija de uskoro dobiti rtve Karoija. U poreenju sa prosenim vremenskim zahtevima posla tokom sedamdesetih godina, na primer, zaposleni u razvijenim zapadnim ekonomijama danas godinje rade skoro 200 sati due. Priblino, ceo mesec vie. Iako pojedina radna okruenja nagrauju prekomernu, ak mueniku posvedenost poslu, to ne moe pretvoriti nekoga preko nodi u radoholiara ili perfekcionistu. Neko je, prosto, takav. Postavlja se pitanje: Kako ga prepoznati? Kada je potrebno napraviti razliku izmeu vrednog radnika i radnika opsednutog svojim poslom, menaderi za ljudske resurse slue se jednim veoma prostim kriterijumom. Naime, osnovna razlika izmeu vrednog radnika i radoholiara krije se u tome t o vredan radnik, ozbiljno posveden svom poslu, provodi radne sate radujudi se predstojedem vikendu ili godinjem odmoru. Radoholiar s druge strane, provodi vreme tokom vikenda ili godinjeg odmora neprestano razmiljajudi o predstojedim radnim obavezama. Ukoliko se malo paljivije analizira ovaj fenomen lako je uoiti da je tokom radnih sati najefikasniji radnik upravo onaj zaposleni koji sa radodu iekuje kraj radnog dana ili nedelje, voen snanim motivom da svoje slobodno vreme zatiti od poslovnih obaveza.

23


Januar 2007.

Radoholiari se mogu podeliti u tri osnovna tipa: Tipovi radoholiara Sve il nita tip Njihove karakteristine osobine On se ili iscrpljuje poslom motivisan sopstvenim nerealnim oekivanjima i tenjom ka perfekciji ili se povlai i odlae poetak posla iz straha da nede uspeti da dostigne nivo savrenstva u izvedbi. Veoma je zabrinut u vezi posla i okrivljuje sebe za sve to krene naopako. On nema problem da zapone posao, ali zato ne ume da se zaustave, niti predahne dok radi. Ne ume da kae ne, postavi prioritete, ili podeli dunosti sa kolegama. Zbog toga to svoj posao obavlja munjevitom brzinom, veoma je sklon grekama zbog nemara. Opsednutost detaljima posla gotovo da ga paralie. Zbog toga to se teko odvaja od zapoetog posla, radije de sam izmiljati dodatne obaveze nego da proglasi svoj projekat zavrenim. Sebi uporno ponavlja da niko drugi ne bi mogao tako uspeno, niti na tako dobar nain da obavi posao kao to to moe on sam.

-

Neobuzdani tip

-

Nepoverljivi tip

-

Ono to radoholiara tako strastveno privlai poslu je mogudnost da kroz rad pobegne od svojih bolnih emocija. Brojna istraivanja pokazuju da je ovaj ivotni stil u tesnoj vezi kako sa crtama linosti poput rigidnosti i perfekcionizma, tako i sa neumedem i nesposobnodu da se bude intiman sa svojom najbliom okolinom. Perfekcija kao motiv ili merilo uspeha podjednako je tetna za kompaniju kao i za njene zaposlene. Ova iluzija, podrana eljom da se ostavi dobar utisak, esto se brka sa stvarnom efikasnodu. Stvarni progres, organizacioni kao i lini, zasniva se na realnoj proceni i izboru izmeu ostvarivih i neostvarivih ciljeva. Unutar kompanija koje svoje dugorone strategije zasnivaju na nedostinim ciljevima, najvie trpe zaposleni, pogotovo oni kod kojih je prisutna prisilna tenja za savrenstvom. Posledice nerealno postavljenih oekivanja ogledaju se u sve loijim rezultatima i stalnom nezadovoljstvu postignutim uspehom. Za razliku od doivljaja stvarnog uspeha koji povoljno utie na fiziku otpornost organizma, perfekcionistika ambicija podstie nastanak fizikih tegoba. Stres koji zaposleni sami sebi indukuju dovodi do pojave brojnih zdravstvenih problema, izmeu ostalog glavobolje, bola u grudima, depresije, pa ak i impotencije. S obzirom da samopot ovanje zasnivaju na strogoj kritikoj proceni profesionalnog uinka, oni su esto suvie okupirani beznaajnim detaljima i provode vie vremena misledi o poslu nego to je to potrebno. Ovakva radna taktika ne samo da umanjuje produktivnost, ved izaziva i distanciranost u odnosima sa kolegama. Opsesivni radoholiari generalno se kvalifikuju kao loi timski igrai. Oni de rado dopustiti da se krizna situacija razvije kako bi dobili priliku da iz nje izau kao heroji. Pokuaj kontrolisanja drugih ljudi, manipulisanje informacijama... samo su neke od taktika kojima se radoholiar koristi.

24


Januar 2007.

Ipak, najveda opasnost od perfekcionizma lei u pokuaju prikrivanja poinjenih greaka kako bi se sauvao imid nepogreivog. Iz tog razloga, suprotno oekivanom, zapoljavanje perfekcioniste na visoko odgovornim ili rizinim poslovima ak je i kontraproduktivno. Radoholiari i menaderi imaju talenta, sjajne ideje, veliko znanje i iskustvo, neiscrpnu energiju, mogu da urade ono to drugi ne mogu, imaju poslovne kontakte, samouvereni su, elokventni, ukratko uspeni po svim parametrima. Meutim, ove osobine, na kojima im mnogi zavide, mogu postati teko breme i dovesti do sindroma pregorevanja i mnogih drugih neeljenih posledica. Kako po individuu, tako i po samu organizaciju. I sama pomisao na neurohirurga, pilota, politiara ili upravnika nuklearne elektrane nespremnog da vidi i prepozna svoju greku, uliva strah u kosti. Zatakavanje greaka u ovim sluajevima moe proizvesti katastrofe ogromnih razmera. Ba iz tog razloga, velike kompanije u kojima dominira klima perfekcionizma veoma su podlone ekonomskim slomovima. Naime, u savremenom poslovanju bitno je zapamtiti sledede: Nesavrenost nije toliko negativna u biznisu, ali je perfekcija uvek pod sumnjom. Radoholizam je danas sve vie rasprostranjen. Prema najnovijem istraivanju amerike kompanije Harris Interactive, ak 33 odsto zaposlenih Amerikanaca ne iskoristi godinji odmor u potpunosti. U proseku, zaposleni Amerikanac tako izgubi etiri dana godinjeg odmora. Inae, ove godine de prosena duina godinjeg odmora u SAD biti dve nedelje, u Velikoj Britaniji etiri, a u Francuskoj ak 39 dana. Rezultate pomenutog istraivanja potvruje i prologodinja studija amerikog Instituta za porodicu i posao (Family and Work Institute FWI), koja je pokazala da 36 odsto amerikih radnika nije planiralo da iskoristi sve dane godinjeg odmora. Interesantno je da je ak 37 odsto njih reklo da nikada nisu odjednom uzeli vie od sedam slobodnih dana.

25


5.STRES I ZDRAVLJE

Brojna savremena istraivanja su dovela do zakljuka da poslovni rokovi i veliki pritisak deluju kao potstrek infarkta i mnogih drugih tekih, pa ak i smrtonosnih oboljenja. Takoe je dokazano da je broj zaposlenih koji su doiveli srani udar najvedi ponedeljkom , to ukazuje na stresne faktore koji doprinose sranom udaru, mada je teko odrediti koja vrsta stresa deluje na razliite ljude u razliitim siuacijama. Pokazalo se da je stres na poslu veoma realna pretnja zdravlju pa se treba pridravati politike Samo polako i bez uzbudenja.

S T R E S

U



Januar 2007.

5.1. UTICAJ STRESA NA ZDRAVLJEUtvreno je da je meu mladim efovima mnogo onih koji imaju povien krvni pritisak, a meu starijim holesterol, dok i jedni i drugi imaju visok procenat zavisnosti od nikotina, alkohola i tableta. Takoe, strunjaci procenjuju da bi stres vrlo lako mogao da bude glavni krivac za viak kilograma i to posebno kod top menadera ljudi koji na poslu imaju visoke odgovornosti, ali ne i tui nadzor nad onim to rade. Naime, psihiki i emotivni stres utiu na stvaranje steroida kortizola koji usporava metabolizam, te tako i dolazi do nagomilavanja masnode u organizmu. Stres je bolest 21. veka i ne treba je olako shvatiti. Zbog stresa u svetu umiru milioni ljudi. Samo u Americi milion ljudi godinje umre od kardiovaskularnih bolesti. Naravno da svi oni nisu menaderi, ali nain ivota kojim ivi vedina Amerikanaca je zabrinavajudi. Japance najvie ugroavaju modani udari. Na naim prostorima menaderske bolesti nisu tako este kao u SAD, Japanu ili Zapadnoj Evropi ali se zna da pogaaju ljude oko 40. godine i to ede mukarce. Kod mukaraca su napadnuti srce i krvni sudovi, dok ene zapadaju u depresivna i ankciozna stanja. Hronini stres na poslu i razvod braka mogu biti smrtonosna kombinacija za mukarce. Da stres na poslu moe da uzrokuje srana oboljenja i dijabetes, pokazala je i studija Univerzitetskog koleda u Londonu. Prouavajudi preko 10.000 britanskih dravnih slubenika tokom etrnaest godina, istraivai su otrkili vezu izmedju stresa na radnom mestu i takozvanog metabolikog sindroma. Metaboliki sindrom ini grupa faktora, kao to su gojaznost, visok krvni pritisak i visok holesterol, koji povedavaju rizik od sranih bolesti i dijabetesa tipa II. Kad se izuzmu svi drugi faktori, poput manjka fizike aktivnosti, puenja i drutvenog statusa, istraivai su zakljuili da su oni koji su izloeni hroninom stresu na poslu dva puta skloniji metabolikom sindromu od onih iji posao nije stresan. Ispostavilo se i da su ene izloene stresu na poslu podlonije metabolikom sindromu od mukaraca. Britanski istraivai smatraju da je mogude da produena izloenost stresu na radnom mestu utie na nervni sistem i smanjuje boloku prilagodljivost, to moe da poremeti fizioloku ravnoteu organizma. Jo jedan revolucionarni podatak do koga je dola ova studija glasi: eliminisanje daljinskog upravljaa ili mobilnog telefona bi ak dva puta umanjilo rizik od dijabetesa! Kada govorimo o stresu, zanimljivi su podaci dobijen slededim istraivanjem: Na univerzitetima u Njujorku i Pitsburgu sprovedeno je sedmogodinje istraivanje na 12.366 pacijenata. Od 10.904 mukaraca koji su na poetku istraivanja bili u braku, manja je verovatnoda bila da de umreti oni koji su ostali u braku nego oni koji su razvedeni. Od onih koji su se tokom ovog ispitivanja razveli, 1.332 su umrli iz razliitih razloga, a 663 od kardiovaskularnih bolesti. Najgore su bili pogoeni razvedeni ispitanici koji su radili pod uslovima stresa. Zakljuak je da ostanak u braku u srednjim godinama titi mukarce u suoavanju s negativnim iskustvima na poslu.

27


Januar 2007.

5.2. NEZADOVOLJSTVO POSLOMStudija Gallup Organization je dokazala da stepen do koga su radnici angaovani na poslu ima dramatian uticaj na njihovo fiziko zdravlje i psihiko stanje. U kategoriji "angaovani radnici" (radnici koji rade sa stradu, imaju nove ideje vezani su za firmu i pomau da ona napreduje) jasna vedina od 62 odsto oseda da njihov posao pozitivno utie na njihovo fiziko zdravlje. Broj opada na 39 odsto meu "neangaovanim radnicima" (radnici koji nisu preterano zainteresovani za posao i gledaju stalno na sat, otaljavaju posao) i na samo 22 odsto meu "aktivno neangaovanim" (radnici koji se stalni ale, nita ne rade i potkopavaju rad ostalih zaposlenih). Jo je alarmantnija injenica da vedina "aktivno neangaovanih" radnika - 54 odsto, kau da misle da njihov rad ima negativan uticaj na njihovo fiziko zdravlje. Isto to tvrde 30 odsto"neangaovanih " i samo 12 odsto "angaovanih radnika". Galup navodi da njegov "Indeks angaovanja zaposlenih" pokazuje da 43 odsto zaposlenih oseda da njihov posao utie pozitivno na njihovo fiziko zdravlje, 29 kae da utie negativno, dok 27 odsto tvrdi da uopte ne utie. Analiza podataka za kategorije poslova koje su, verovatno, fiziki zahtevnije, poput radnika u oblasti usluga svih vrsta, kvalifikovanih trgovaca, polukvalifikovanih i fizikih radnika, ukazuje na malu razliku. Naime, 43 odsto takvih radnika kae da njihovi poslovi utiu na njihovo fiziko zdravlje pozitivno, kao to je to tvrdilo i onih 43 odsto za koje je verovatnije da imaju kancelarijski posao. Da njihovom zdravlju kodi fiziki posao kojim se bave, smatra 31 odsto anketiranih. Takoe i 28 odsto onih koji rade poslove manje fiziki zahtevne kau isto. Brojke su malo povoljnije kada se radi o psihikom zdravlju. Sve u svemu, 52 odsto radnika kae da njihov poslovni ivot pozitivno utie na njihovo psihiko stanje, 21 veruje da je efekat negativan, i 27 odsto kae da nema uticaja. No, razlike u nivoima angaavanja su jo dramatinije. Tako 78 odsto "angaovanih radnika" oseda da njihov rad doprinosi pozitivno psiholokom stanju. Neto ispod polovine (48 odsto) "neangaovanih radnika" i malenih 15 odsto "aktivno neangaovanih" tvrde isto. Nasuprot tome, neto preko polovine (51 odsto) od "aktivno neangaovanih" radnika oseda da njihov rad ima negativan uticaj na njihovo psihiko zdravlje, u poreenju sa 20 odsto "neangaovanih" i samo est odsto "zaposlenih radnika". Postavlja se, meutim, pitanje: Kako moe angaovanje na radnom mestu imati bilo kakve veze sa zdravljem? "Kao prvo, kao to de vam svaki iskusni istraiva redi, uzajamna veza ne obuhvata sluajnost", kae Stiv Krebtri, autor lanka "Ako ste angaovani nede vam trebati lekar". "U ovom sluaju, moe biti da su oni koji kau da njihov posao pozitivno utie na njihovo zdravlje jednostavno vedi optimisti i otuda je verovatnije da su angaovaniji u svom radu". Ali, Krebtri dodaje da za rukovodioce i unajmljene profesionalce, to ne menja nita na stvari. "'Angaovani radnici' verovatno de vie nego ostali smatrati zdravim posao koji obavljaju".

28


6.MENADMENT STRESA

Sve vedi broj ljudi u savremenom svetu, zbog neznanja i ignorisanja signala stresa, trpe psihofizike tegobe dug vremenski period, otedujudi odreene neuroloke funkcije ili organe u telu. Stres menadment obuhvata uenje i sticanje vetina prepoznavanja stanja stresa i upravljanja sopstvenim ivotom uprkos stresorima sa kojim se neprekidno susredemo, kroz kontrolisanje i smanjivanje njihovog uticaja. Nauene vetine pruaju osobi mogudnost da efikasno izae na kraj sa tekim situacijama s ciljem da se oseda bolje i povrati osedaj kontrole u svoj ivot.

S T R E S

U



Januar 2007.

6.1. OPTE PREPORUKEStres menadment ili upravljanje stresom obuhavata tehnike koje nam pomau da uspeno savladamo stres, kako na radnom mestu, tako i u svakodnevnom ivotu. Za jednu uspenu karijeru kontrola stresa je kljuna stvar. Neke studije su pokazale da za uspeh nisu vane samo osobine kao to su samodisciplina, sposobnost i sistematski rad. Jednako je vana sposobnost kontrolisanja negativnih osedaja kao to su strah i napetost. Stres se ne moe izbedi jer niko ne moe iveti pod staklenim zvonom, ne saraujudi sa drugima i ivedi samo po svojim eljama. Poslovni ljudi i svi koji su izloeni razornom delovanju stresa morali bi da upoznaju sopstveni nain reagovanja na stres da bi u svoj repertoar ponaanja mogli da ukljue ponaanja delotvornija od onih koja su ih dovela u stanje stresa. Najvedi problem poslovnih ljudi je da shvate da su se preforsirali, da trebaju da stanu na loptu, da im njihov organizam daje znak da neto ne rade kako valja. Zatim sledi jo vedi problem terapija, jer izleiti se, u stvari znai promeniti nain ivota. Ko na vreme ne moe ili ne eli da shvati da mu je zbog stresa ivot ugroen i da mora da menja posao, na kraju plati cenu. Jedan od vanih delova stres manadmenta, odnosno noenja sa stresom, su tzv. strategije. Mnoge od tih strategija mogu se vrlo lako nauiti i nisu potrebna neka dodatna objanjenja. Vano je napomenuti da ne postoji najbolja strategija, niti je jedna vanija od drugih. Prosto ljudi sami moraju pronadi onu koja najbolje deluje u njihovoj situaciji. Klju uspenog ivota sa stresom je redovna upotreba slededih strategija:

fizika aktivnost - fizike aktivnosti mogu uveliko smanjiti stres i intenzitet reakcija na stres. Posebno su korisne aerobne vebe, poput hodanja, tranja, plivanja ili vonje biciklom. Istezanje je korisno kod napetosti miida. Aerobne vebe podiu i nivo odreenih hemikalija u mozgu koje poboljavaju raspoloenje i ine nas zadovoljnijima samim sobom. Redovna fizika aktivnost vrlo je korisna strategija noenja sa stresom; pisanje - sve je vie istraivanja koja pokazuju kako pisanje o stresnim situacijama i okolnostima moe pomodi otputanju stresa i poboljanju bolesti i stanja na koja utie stres. Preporuuje se oko 10-15 minuta pisanja dnevno, a na papir moete preneti vae vienje stresnih situacija i vaa osedanja; razgovor o vaim oseanjima - izraavanjem i deljenjem svojih razmiljanja sa lanovima porodice ili prijateljima modi dete bolje razumeti svoja osedanja; smeh i pla - predstavljaju prirodne naine noenja sa stresom i otputanja napetosti; oboje predstavljaju deo procesa zaceljivanja rana; uestvovanje u aktivnostima u kojima uivate - organizovane aktivnosti pomau otputanju napetosti, a mogu ukljuivati neki hobi, fiziku aktivnosti ili umetnost. Briga i igra s kudnim ljubimcima takoe mogu pomodi.

30


Januar 2007.

Mnogi pokuavaju posledice stresa ublaiti na neprikladan ili ak tetan nain. Nikotin, alkohol, kofein, eder, sredstva za smirenje kao i opijati, su najeda sredstva kojima pokuavamo smanjiti stres koji osedamo. Ta sredstva koja nas postiu na akciju ili stimulansi, deluju tako da podstiu luenje neurotransmitera serotonina, noradrenalina i dopamina, ali time uzrokuju stalne velike uspone i padove energije i raspoloenja. Organizam se s vremenom na njih privikava, tako da treba povedavati dozu stimulansa za postizanje istog uinka. Mnogi svakodnevno uzimaju velike koliine kafe, cigareta, alkohola, okolade ili svega zajedno. Ove stvar ne samo da ne smanjuju stres, ved stvaraju zavisnost razbijajudi prirodne antistresne mehanizme. Umesto uzimanja stimulansa i sredstava za smirenje, savremeni ovek bi trebao da nauiti metode za izbegavanje stresa i smanjivanje njegovih tetnih uinaka. Neke od njih moemo sprovoditi sami, kao to je smanjenje obima dnevnih obaveza (radnih, porodinih, kolskih, drutvenih), uvoenje pravilne prehrane s mnogo vitamina i minerala, izbegavanje stimulansa i sedativa, uredan ritam spavanja i budnosti, redovna fizika aktivnost uz tehnike oputanja i meditacije. U intervjuu za eMagazin, na pitanje kako da se suoimo sa stresom na poslu i pobedimo ga, profesor Marid savetuje da je najpre potrebno odvojiti za sebe dnevnu pauzu i relaksaciju tokom posla, dobro isplanirati vreme, imati zdrave ivotne navike... Na vikend treba da gledamo kao na dragocenost i da ga maksimalno iskoristimo za sport, porodicu, prijatelje, relaksaciju, meditaciju. Veoma je poeljno i izgraditi odbrambene ego mehanizme. Smatram da je bitno voleti svoj posao, uspostaviti harmonine interopersonalne odnose unutar radne organizacije, razviti vetinu reavanja konflikata i posedovati ventile. Ako na poslu ne ide, treba da potraimo ventili u ljubavi, porodici, hobijima, sportu, rekreaciji. Takoe je poeljno da postavimo svoje prioritete. ak je prihvatljiva i filozofija da je posao nuno zlo neophodno da preivimo, a da pravi ivot poinje nakon radnog vremena, naglaava dr. Jovan Marid. Stres na radnom mestu se takoe moe smanjiti ili eliminisati nekim tehnikama ili mogudnostima. Preporuljivo je da se barem jednom godinje, a ako je mogude i vie puta, sastanete s poslodavcem, efom ili direktorom i porazgovarate o vaem obavljanju posla. Razjasnite pitanja poput onih to se od vas oekuje na radnom mestu, koji su planovi vae firme i gde ste vi u tim planovima, kako moete poboljati svoj rad, koje su vam prednosti i mane, postoji li mogudnost za napredovanje itd. Naime, dokazano je da radnici koji sa svojim kolegama i supervizorima otvoreno diskutuju o loim radnim uslovima i doivljenom nezadovoljstvu manje su podloni stresu, frustraciji i sagorevanju od onih koji po tom pitanju ostaju pasivni. Meutim, ponekad je jedini nain reavanja stresa na radnom mestu promena posla. Ukoliko se osoba nalazi na zaista stresnom mestu i nijedan od gore navedenih saveta joj ne moe pomodi, onda je moda vreme za razmiljanje o promeni radnog mesta. No, pre davanja otkaza neophodno je dobro razmisliti o svemu bududi da i gubitak radnog mesta i nezaposlenost takoe sa sobom nose stres. Treba odluiti ta donosi manje stresa: nezaposlenost ili nezadovoljstvo na sadanjem radnom mestu?

31


Januar 2007.

6.2. ORGANIZACIJE U BORBI PROTIV STRESASavremene organizacije su sada ved uveliko svesne da stres predstavlja problem koji zahvata velik broj radnika i naruava njihovo zdravlje, a samim tim i negativno utie na uspeh i profit te organizacije. Da bi se mogude prepreke uspeno otklonile nije dovoljno tretirati pojedinane pritube i probleme zaposlenih. Sistem mora da stvori vreme, mesto i da obezbedi nain da se nezadovoljstva izraze, pre nego to doe do eskalacije. Ba kao to je dizajn kancelarijske opreme, stolica, telefona, tastatura...vremenom prilagoen uslovima rada i spreavanju povreda zaposlenih, isto tako je danas veoma lako izmeniti neke socijalne i psiholoke aspekte posla, kako bi se spreilo sagorevanje osoblja. Rukovodstvo koje zanemaruje ljudsku stranu posla, odnosno ne prepoznaje ili ignorie neke od ovih, sveprisutnih, psiholokih opteredenja radnika aktivno sauestvuje u miniranju produktivnosti svoje kompanije. Sredom, mudri rukovodioci danas sve ede posebno obuavaju i angauju strunjake za kadrove, menadere za ljudski kapital, koji intenzivno rade sa ljudima, da bi na vreme prepoznali globalne znake profesionalnog sagorevanja u svojoj organizaciji. Pridravajudi se izreke: Bolje spreiti nego leiti organizacije pribegavaju raznim metodama za prevenciju i suzbijanje stresa. Neke od tih metoda su standardne, po preporuci lekara, poput poboljanja radnih uslova, a neke su krajnje neuobiajene. No, jedino to je bitno jeste rezultat. Ma koliko udne te metode bile, ako na kraju dobijete zadovoljnog radnika, onda vam se trud svakako isplatio.

6.2.1. KICK BOSS U tekstu je ved spomenuto da jedan od najsnanijih stresogenih faktora u firmama predstavljaju problematini meuljudski odnosi zaposlenih kao i odnosi sa efom tj. - loa atmosfera u kolektivu. Iz tog razloga, psiholozi na razne naine pokuavaju da smire tenzije meu zaposlenima. U tu svrhu, u nekoliko velikih amerikih korporacija postavljene su velike bokserske vrede sa utisnutim slikama efova. ija slika najpre izbledi, taj je dobio najvie udaraca, to znai da je najmanje omiljen meu zaposlenima. Zvui aavo, ali...

6.2.2. TEAM BUILDING Jo jedna od zanimljivih metoda kojoj u poslednje vreme organizacije sve vie pribegavaju jeste Team Building (prev. izgraivanje timova). Team Building je skup edukativno-rekreativnih aktivnosti ija je svrha razvoj poeljnih karakteristika pojedinca ili tima, smanjivanje akumuliranog stresa, poboljanje komunikacije izmeu zaposlenih pod stresom, upravljanje konfliktnim situacijama, jaanje timskog duha i samopouzdanja, preuzimanje rizika i odgovornosti, planiranje i upravljanje promenama, donoenje odluka,

32


Januar 2007.

kreativno reavanje problema... Neke od aktivnosti koje Team Building obuhvata su Paint Ball, splavarenje, sputanje niz konopac, orjentiring, kanu safari itd. Neko bi mogao da kae da je sve to neozbiljnost i gubljenje vremena koje bi moglo efektno da se iskoristi u kancelarijama, meutim sutinski se radi o prouavanju meuljudskih odnosa u neobinom okruenju, otklanjanju ved nagomilanog stresa i spreavanju pojave novog. Dakle, osnovno to dobija firma koja primenjuje Team Buidling jeste kvalitet najvrednijeg kapitala svakog preduzeda - ljudskog kapitala.

6.2.3. ERICSON Za potrebe reavanja problema stresa u korporaciji Ericson je usvojena politika za smanjenje stresa, uz projekciju jasnih ciljeva i odgovornosti, dobre mogudnosti pronalaenja ravnotee izmeu rada i privatnog ivota, ugodnu radnu okolinu, i visoki stepen zdravlja zaposlenih. Takav pristup smanjuje izostanke s posla i gubitke, a prua vede zadovoljstvo, poverenje i samopouzdanje. U Ericsonu deluje Workplace Health Unit - jedinica koja koordinira aktivnosti u vezi smanjenja stresa na individualnom i organizacijskom planu. Health Service vodi brigu o pojedincima koji pate od stresa. Management Counsulting deluje na organizacionom planu tj. u dogovoru sa menaderom jedinice u kojoj nastaju problemi, nastoji pronadi reenja, koja su specifina za pojedine radne sredine.

6.2.4. U ZDRAVOM TELU PUNIJI DEPOVI Duh i telo ine neraskidivu celinu. Nije dovoljno samo uiti, baviti se biznisom i praviti pare, a pri tom zapostavljati drugi deo nae linosti telo, njegov razvoj i potrebe. Prema okvirnim proraunima, trokovi amerikih kompanija namenjenih pokrivanju trokova leenja i bolovanja zaposlenih, iznose u proseku oko 7,7 milijardi dolara godinje. Stoga sve vedi broj kompanija, opteredenih trokovima leenja radnika, pokredu trend internih preventivnih fitnes programa. Cilj ovakvih programa je pruanje podrke zaposlenima u odvikavanju od puenja, kao i odravanju normalne telesne teine i fizike kondicije. etiri puta godinje zaposleni bivaju novano motivisani da provere svoju telesnu teinu. Oni radnici koji ouvaju istu telesnu teinu tokom cele godine, kao nagradu dobijaju nekoliko slobodnih dana ili novani podsticaj. Ukoliko je fitnes program u okviru kompanije mudro osmiljen, opta korist ubrzo postaje vidljiva kroz finansijsku analizu stanja firme. To dokazuju i rezultati ak dvadeset dve finansijske studije u firmama koje su preduzimale afirmativne akcije za ouvanje i unapreenje zdravlja svojih zaposlenih. Kod ovih kompanije, stepen povradaja investicije u fiziku kondiciju zaposlenih, iznosio je neverovatnih 300 odsto. Kao nuspojava sprovedenih akcija, u okviru istih kompanija bilo je smanjeno odsustvovanje sa posla (absentizam), ali i prezentizam (kada se radnici pojavljuju uredno na svom radom mestu ali su zbog oslabljene fizike kondicije u nemogudnosti da efikasno obavljaju posao).

33


Januar 2007.

6.2.5. NEUSPELI POKUAJ U nekim zemljama Evrope strunjaci su, svesni simptoma sagorevanja na radnom mestu, izraunali ta je ovekov radni minimum, a ta maksimum: da se radna sedmica svede na 35 sati, da se pet dana radi, a dva odmara. Krajem prolog veka, Francuska je zakonskim, a Nemaka ugovornim putem isprojektovala ovakav sistem rada. Nakon nekoliko godina zemlje dembelije su se suoile sa paklenom konkurencijom sa dalekog istoka, gde radno vreme ne znai nita, gde radnici nemaju predstavu o bruto i neto plati, gde se do skora gladovalo, a danas ivi bogovski sa 150 do 200 dolara meseno. Koliina radnih sati po stanovniku je poela da se povedava na Islandu, Novom Zelandu, u Kanadi... a raunica OECD pokazuje da je SAD od 1970. do 2002. najvie povedala radno vreme za 20 odsto. Tako se stiglo do reforme koja de radno vreme uiniti fleksibilnim. Sada Nemaka ved uveliko dobrom saradnjom sindikata i poslodavaca produuje radnu sedmicu, a Italija, koja je tokom leviarske vlade najavljivala da de tokom 2005. godine predi na 35 satnu radnu sedmicu, vie ni ne pamti da se tako neim zanosila.

6.2.6. STUDENTI POD STRESOM Meutim, pored posla i obrazovne institucije mogu predstavljati izvor stresa. Stoga nije neuobiajeno to i neki fakulteti (naalost, samo inostrani) pribegavaju metodama za prevenciju i suzbijanje stresa. Poslednjih godina se na Amerikim koledima sprovodi praksa menjanja konzervativnih naziva predmeta kako bi oni zvuali zanimljivije studentima. Svim predmetima koji su sadrali re Teorija u naslovima, ta re je izbaena. Zvui krajnje prosto, ali ova metoda se pokazala kao izuzetno efikasna. Studentima su predmeti zvuali modernije te su bili vie motivisanji za uenje. Stoga im je sam proces uenja delovao manje naporno i stresno.

6.2.7. TI SI MOJE SRCE Jedna od malobrojnih akcija namenjena suzbijanju stresa koja je sprovedena u Beogradu nosi naziv Ti si moje srce i deo je projekta Podrka razvoju javnog zdravlja u Srbiji" kojim rukovodi Evropska agencija za rekonstrukciju, a finansira ga EU. Cilj ove kampanje je skretanje paenje javnosti na glavne faktore rizika koji su uzronici oboljenja srca i krvnih sudova - puenje, stres, fizika neaktivnost i gojaznost.

34


7.ZAKLJUAKStres je svuda oko nas. Strunjaci ga definiu kao negativno psiholoko stanje koje utie na radne performanse zaposlenih, kao i na zdravlje same organizacije. Rukovodstvo koje zanemaruje ljudsku stranu posla, odnosno ne prepoznaje ili ignorie neke od sveprisutnih, psiholokih opteredenja radnika aktivno sauestvuje u miniranju produktivnosti svoje kompanije. Sredom, mudri rukovodioci danas angauju strunjake za kadrove i menadere za ljudski kapital, koji intenzivno rade sa ljudima, da bi na vreme prepoznali globalne znake profesionalnog sagorevanja u svojoj organizaciji.

S T R E S

U



Januar 2007.

7.1. STRESNA SRBIJA - ZAKLJUAKU Srbiji ovom problemu nije poklonjeno dovoljno panje. Kod nas tek predstoji detaljno usklaivanje Zakona o zatiti na radu sa bazinim smernicama EU i insistiranje na vedem senzibilitetu za probleme delovanja stresa na radnom mestu. Isto tako, pitanje zlostavljanja na radnom mestu ili mobbinga jeste neto o emu se u svetu ved poslednjih decenija jako puno govori, dok kod nas ovom problemu nije posvedeno dovoljno panje. U procesu tranzicije koji nas vodi na trasu koja sledi evropske smernice, u narednom periodu morademo mnogo vie panje posvetiti tim do sada zanemarivanim problemima. Sindrom sagorevanja na poslu morade da se reava multidisciplinarno, ukljuujudi zajednike aktivnosti specijalista medicine rada, psihijatara, psihologe rada i klinike psihologe. Do tada, poto ak i uveni Jack Welch u svojoj novoj knjizi Kako pobeivati priznaje da nije kompetentan za pitanje ivotnog balansa u sve brem i nemilosrdnijem globalnom biznisu, ostaje da zakljuimo da je stres deo posla. Ali kad se tenzija pretvori u prezasidenost, vreme je da se zakoi i spase sopstvena psiha, potovanjem one stare devize: Pet dana radi, dva odmara.

36


8.LITERATURA I IZVORIwww.ekonomist.com www.emagazin.com www.wikipedia.com Menadment Ljudskih Resursa - Slobodan Damilovid Human Resource Menagement - Derek Torrington Working on stress - European Agency for Safety and Health at Work Work related stress - European Agency for Safety and Health at Work The measurement of experienced burnout - Christina Maslach Rizici stresa na radnom mestu - dr. Davor Moravek

S T R E S

U


Documents

STRES U ORGANIZACIJI