• komandni mehanizam (1, 2, 3)• izvor energije (1, 4)• prenosni mehanizam (5, 9)• izvršni elementi - kočni mehanizam,

kočnice (6, 7)

Struktura sistema za ko čenjeStruktura sistema za ko čenje

1

Struktura sistema za ko čenje• komandni mehanizam

• nožni• ručni• automatski

• izvor energije• vozač• vozač uz pojačanje spoljašnjim izvorom energije• spoljašnji izvor energije

• prenosni mehanizam • hidrauli čki - M1 i N1• pneumatički

2

• pneumatički• mehanički• hidropneumatički• električni

• izvršni elementi - kočni mehanizam• disk kočnice• doboš kočnice• električni• hidrodinamički

• mesto dejstva• točkovi vozila• transmisija

Hidrauli čki prenosni mehanizam

3

Komandni mehanizam Prenosni mehanizam Kočni mehanizam

1 - pedala kočnice 2 - glavni kočni cilindar3 - rezervoar za ulje4, 5 - cevovod

6 - prednje disk kočnice7 - zadnje doboš kočnice

Hidrauli čki dvokružni prenosni mehanizam

Dvokružni sistem podeljen na kočne krugove prednje osovine i zadnje osovine: koristi se na svim vozilima (II dvokružni sistem)

4

1. krug 2. krug

Hidrauli čki dvokružni prenosni mehanizam

Dvokružni sistem podeljen na dijagonalne kočne krugove: koristi se na nekim putničkim automobilima, (X dvokružni sistem)

5

1. krug 2. krug

Hidrauli čki prenosni mehanizam

6

primer: pojednostavljeni dvokružni sistem bez servo-pojačanja i ograničavanja sile kočenja

Glavni ko čni cilindar

7

Raspodela sila po osovinama vozila pri ko čenju

Sistem za kočenje mora da obezbedi pravilnu raspodelu kočnih sila • razlike u konstrukciji kočnica na pojedinim osovinama (disk,

doboš, prečnici radnih površina)• razlike statičkih opterećenja po osovinama• promena opterećenja osovina punog i praznog vozila, • dinamičke promene vertikalnih opterećenja osovina pri kočenju• promena osovinskih opterećenja na nagibu

8

Pravilna raspodela sila je potrebna da bi se pri kočenju iskoristilo prijanjanje svakog točka na podlogu, ali i sprečilo blokiranje točkova

Raspodela sila po osovinama vozila pri ko čenju

Sa povećanjem usporenja vozila, zadnja osovina se rasterećuje i mogućnost ostvarenja kočnih sila na zadnjoj osovini se umanjuje, dok se na prednjoj osovini povećava.

9

0

2000

4000

6000

8000

10000

12000

0 0.2 0.4 0.6 0.8 1 1.2

F(N

)

z(-)

FKP

FKZ

GP

GZ

GP, GZ - opterećenje prednje odnosno zadnje osovine pri usporenju z = a / g

FKP, FKZ - idealne kočne sile prednje odnosno zadnje osovine za usporenje z

Uticaj raspodele ko čnih sila na upravljivost i stabilnost vozila

Prema ECE13 zahteva se da prvi blokiraju prednji točkovi [izvor: J.Todorović, Kočenje m.v.]

Blokiranje prednjih točkova ⇒ gubitak upravljivosti

(povoljnija reakcija sa stanovišta netreniranog vozača)

Blokiranje zadnjih točkova ⇒ gubitak stabilnostiBlokiranje zadnjih točkova ⇒ gubitak stabilnosti

Uticaj blokiranja to čkova na upravljivost

Vođenje vozila po zadatoj putanji → BOČNA REAKCIJA NA TOČKU

Blokiranje točka ⇒ NEMOGUĆNOST REALIZACIJE BOČNE SILE

Blokiranje prednjih

Blokiranje zadnjih točkova ⇒ GUBITAK STABILNOSTI

K

2

Rvm⋅

Blokiranje prednjih točkova ⇒ GUBITAK UPRAVLJIVOSTI

STABILNOSTI

Povoljnija situacija za netreniranog vozača!

SPREG

Obezbeđenje bočne reakcije na obe osovine ⇒ UPRAVLJIVO I STABILNO VOZILO

Hidrauli čki prenosni mehanizam sa servopoja čanjem

1 - klipnjača2 - opruga3 - komora sa potpritiskom i veza sa vakuum-pumpom4 - membrana5 - kućište ventila

12

5 - kućište ventila6 - regulacioni klip7 - dvostruki ventil8 - telo klipa9 - filter za vazduh10 - potisna šipka11 - sedište ventila12 - radna komora

Pneumati čki prenosni mehanizam

Primenjuje se u teškim vozilima (preko 7,5 t najveće dozvoljene mase), gde je sistem izveden kao sistem sa punim servo dejstvom. Energija za aktiviranje kočnica se dobija iz posebnog izvora, vozač samo upravlja sistemom preko pedale kočnice. Energija se obezbeđuje kompresorom za vazduh pogonjenim motorom SUS.

13

Osnovne komponente1 - kompresor2 - regulator pritiska3 - kočni ventil (komandni)4 - komanda parkirne

kočnice5 - zaštitni ventil6 - rezervoari za vazduh7 - ventil za drenažu

14

8 - regulator sile kočenja u zavisnosti od opterećenja zadnje osovine

9 - kočni cilindri prednjih točkova

10 - kočni cilindri zadnjih točkova sa opružnim akumulatorima (tristop cilindri)

11 - klipnjače kočnih cilindara

Primer instalacije teretnog vozila (sa ABS) - pojednostavljeno

15

1. kompresor

2. regulator pritiska

3. sušač

4. četvorokružni zaštitni ventil

5. do 8 rezervoari za vazduh

9. komanda motorne kočnice

10.manometri

9. nepovratni ventil

10.kočni cilindar

11.kočni ventil

12.ventil parkirne kočnice

13.prikolični kočni ventil

14. regulator sile kočenja zadnje osovine

Primer instalacije teretnog vozila (sa ABS)

16

10.manometri

11.spojnička glava za napajanje prikolice (crveno)

12.spojnička glava za kočenje prikolice (žuto)

osovine

15.kombinovani kočni cilindar (tristop)

16. rele-ventil

24.ABS-priključak prikolice

39. i 40 solenoid ventili ABS-a

41.elektronska kontrolna jedinica ABS

Disk ko čnice teretnih vozilaDisk ko čnice teretnih vozila

17

disk kočnica

Disk ko čnice teretnih vozilaDisk ko čnice teretnih vozilamembranski kočni cilindar

čeljust sa kočnim pločicama

prirubnica točka

18

mehaničko aktiviranje disk kočnice za pneumatičke prenosne mehanizme

disk

Membranski kočni cilindar

1

2

3 46

5

1. kućište2. membrana3. priključak za vazduh

za doboš kočnicu

3

1

19

3 4 3. priključak za vazduh (koristi se jedan)

4. povratna opruga5. zaštitna manžetna6. klipnjača

za disk kočnicu

1

2

4

5

6

Membranski kočni cilindar

membranski kočni cilindar

čeljust sa kočnim pločicama

vazduh pod pritiskom

20

diskAktivirano radno kočenje

tristop kočni cilindar bez vazduha -aktivirano parkirno kočenje

4

3

1. kućište2. membrana radnog

cilindra3. povratna opruga4. klipnjača5. membrana opružnog

akumulatora6. opruga7. potisni element

opružnog

8

21

1

26

akumulatora8. prelivni vod9. navojno vreteno za

mehaničko ručno deaktiviranje parkirne kočnice

11. dovod vazduha za radno kočenje

12. dovod vazduha za otkočivanje parkirne kočnice

5

9 7

tristop kočni cilindar -deaktivirano parkirno kočenje, pritisak u komori opružnog akumulatora (vod 12)

22

tristop kočni cilindar -radno kočenje, pritisak u radnoj komori i u komori opružnog akumulatora

23

Kočni sistem za dugotrajno usporavanje

Dopunske kočnice - usporači su uređaji koji služe za dugotrajno usporavanje vozila, npr. na nizbrdicama.Usporači nisu predviđeni da omoguće kočenje vozila do zaustavljanja, već samo za njihovo usporavanje.

24

-motorska kočnica-retarder (hidrodinamički usporač i elektrodinamički usporač)

Struktura sistema za ko čenje• komandni mehanizam

• nožni• ručni• automatski

• izvor energije• vozač• vozač uz pojačanje spoljašnjim izvorom energije• spoljašnji izvor energije

• prenosni mehanizam • hidraulički• pneumatički

25

• pneumatički• hidropneumatički• elektri čni - elektropneumati čki

• izvršni elementi - kočni mehanizam• disk kočnice• doboš kočnice• elektri čni• hidrodinami čki• motor SUS

• mesto dejstva kočnog momenta• točkovi vozila• transmisija

Motorna ko čnica:- povećava otpore kada je motor u režimu kočenja motorom- kočni moment motora je u funkciji broja obrtaja, a kočni

moment na pogonskim točkovima je u funkciji stepena prenosa menjača

1. mehanizam za aktiviranje zasuna u izduvu (pneumatički cilindar)

2. zasun3. bajpas

26

3. bajpas4. izduvni kanal5. usis6. klip

1. mehanizam za aktiviranje motorske kočnice (pneumatički cilindar)

2. zasun

Motorna ko čnica:- povećava otpore kada je motor u režimu kočenja motorom- kočni moment motora je u funkciji broja obrtaja, a kočni

moment na pogonskim točkovima je u funkciji stepena prenosa menjača

27

2. zasun3. izduv4. dekompresioni ventil

(dopunski izduvni ventil)5. usis6. klip

Retarder:- Hidrodinamički i elektrodinamički usporači se ugrađuju u transmisionu

liniju na izlazu iz menjača, u okviru zglobnog prenosnika između menjača i pogonske osovine ili u produžetku međuvratila menjačkog prenosnika.

28

Poređenje intardera i motorske kočnice

kočni moment na pogonskim točkovima, Nm

29brzina vozila, km/h

Noseće konstrukcije vozila i karoserije vozila

Zadaci noseće konstrukcije vozila su:• objedinjavanje svih komponenti u jednu funkcionalnu celinu – vozilo,• prijem opterećenja koje nastaju u korišćenju vozila.

Noseće konstrukcije vozila se dele u tri grupe, u zavisnosti od integrisanosti karoserije i nosećeg sistema:

• noseći ili osnovni ram – šasija, kod teretnih vozila i terenskih putničkih vozila,vozila,

• samonoseća karoserija, kod putničkih automobila i lakih teretnih vozila na platformama putničkih automobila,

• prostorne rešetkaste konstrukcije, kod autobusa.

Noseći ram - šasijaNoseći ram

U konstrukcijama sa posebnim nosećim ramom, moguće je izvesti različite verzije nadgradnji i karoserija za isti donji postroj na jednostavniji način.

U poređenju sa samonosećim karoserijama koje se koriste u putničkim automobilima, • projektovanje i izrada su jednostavniji, • karoserija/nadgradnja je manje izložena opterećenjima kojima

je izloženo vozilo

Na noseći ram se pričvršćuju svi ostali elementi vozila: karoserija, motor i transmisija, sistem za oslanjanje i drugo

je izloženo vozilo • vozilo je robusnije, ali je i teže.

Noseći ram - šasijaNoseći ram

Profil može biti promenjive veličine po dužini šasije (na N2 i N3) ili jednak, dok krakovi mogu biti pravi ili zakrivljeni u horizontalnoj ili vertikalnoj ravni, da bi se dobio prostor za hod sistema za oslanjanje, zakretanje upravljačkih točkova, smeštaj motora i sl.

Poprečni presek profila nosećeg rama: čelični U-profil na većim kamionima (N2 i N3), a kod vrste N1 mogu biti i zatvoreni.

Samonose će karoserije

Kod samonosećih karoserija, noseća struktura vozila je integrisana sa karoserijom - prostorom za smeštaj putnika, motorskim prostorom i prtljažnim/teretnim prostorom.

Zadaci samonoseće karoserije, su pored objedinjavanja komponenti vozila i prijema opterećenja i:

•obezbeđivanje ergonomičnog prostora za smeštaj putnika, •obezbeđivanje ergonomičnog prostora za smeštaj putnika,

•zadovoljenje estetskih zahteva,

•aerodinamičnost,

•mehanička, zvučna i toplotna zaštita prostora za putnike,

•smanjenje mogućnosti povreda pešaka pri sudaru.

Dodatni zahtevi su mala masa, tehnologičnost, niska cena izrade, reciklabilnost, zadovoljavajući vek trajanja...

Samonose će karoserije

Školjka karoserije: Body-in-White

Donji deo rama samonoseće karoserije sastoji se od sklopa prednjih krakova 1 i zadnjeg nosećeg dela 2, spojenih uzdužnim profilima 3L i 3R

Platforma samonoseće karoserije

Kompletiranje školjke karoserije nad platformom

Pogled odozdo na platformu samonoseće karoserije

Samonose će karoserije

noseća struktura lakog teretnog/putničkog vozila (tzv. kombi vozilo)

Samonose će karoserije

Polušasija

Samonose će karoserijePolušasija

Samonose će karoserije

Noseća struktura autobusa

Karoserija autobusaNoseća struktura autobusa

Karoserija autobusaNoseća struktura autobusa

Karoserije i unutrašnja oprema autobusa treba da zadovolje uslove postavljene regulativama ECE R 36 - Konstrukcija autobusa sa više od 22 sedišta, R 52 - Konstrukcija autobusa malog kapaciteta (do 22 sedišta), R 66 - Čvrstoća konstrukcije autobusa sa više od 22 sedišta, R 107 - Dvospratni autobusi u pogledu opšte konstrukcije

46