Studija Bilja na pescari

5/27/2018 Studija Bilja na pescari

1/33

1

1. UVODNE NAPOMENE

Zahvaljujui geografskim, geolokim i geomorfolokim karakteristikama, kao i

prirodnim uslovima (klima, zemljite i dr.) u Srbiji raste veliki broj razliitih biljnih vrsta.

Konstatovano je preko 3500 taksona vaskularne flore (u rangu vrste i podvrste). Broj vrsta

lekovitog i aromatinog bilja je nemogue precizirati, ali u zavisnosti od naina sagledavanja

pojma "lekovitost", taj broj se opet u zavisnosti od autora kree od 300 do ak 700. Prema

nekim pokazateljima u iroj upotrebi je oko 250-300 vrsta, od kojih najvei deo raste

spontano u prirodi, dok je izvestan broj uveden u kulturu i gaji se radi korienja.Znaaj terenskog istraivanja divljeg lekovitog bilja je viestruk. Pre svega, utvrdjuju

se areali bogati komercijalno interesantnim vrstama lekovitog bilja, a naroito oni koji su

pogodni za racionalnu eksploataciju. Pored toga istraivanja su bitna i radi sagledavanja

drugih znaajnih aspekta za ovu vrstu delatnosti /demografski, geografski, ekoloki.../.

Drugim reima sagledava se resurs, gde se pod pojmom resurs podrazumeva mogua

koliina biljnih droga koja se moe sakupiti (apsolutni potencijal), ili realna koliina za

eksploataciju (realni potencijal iznos promilni ili procentualni u odnosu na apsolutni

potencijal).

Korienje i sakupljanje samoniklog bilja je jedan od naina jaanja privredne

delatnosti i podizanja ivotnog standarda, naroito u slabije razvijenim krajevima (optinama).

Saznanje o potencijalu odredjene oblasti (u smislu prisustva komercijalno interesantnih biljnih

vrsta), prua mogunost za organizovano i kontrolisano delovanje na terenu.

Prilikom istraivanja prirodnih nalazita uzimaju se uzorci biljaka sa raznih stanita, da

bi se u njima odredila koliina lekovitih materija i na osnovulaboratorijskih ispitivanja utvrdili

areali koji daju kvalitetnije droge, to je naroito vano prilikom korienja bilja za izradu

fitopreparata. Prirodna nalazita, koja daju kvalitetne droge, mogu se koristiti za njihovo dalje

razmnoavanje, ili u izvesnim sluajevima ak i kultivisanje. Naravno da tu dolaze u obzir one

vrste biljaka koje imaju stalnu potranju.

Istraivanja imaju za cilj, da pored ekonomskih momenata koji mogu proistei iz

realizacije programa, prue nova saznanja o flori ispitivanog podruja. Kartiranje (u

farmakognozijskom smislu) endemskih, retkih, ugroenih i drugih vrsta od posebnog interesa,

su bitan segment ekolokog i naunog pogleda na floru podruja.


2/33

2

2. OPTE ODLIKE ISPITIVANOG PODRUJA

Optina Alibunar

Optina Alibunar se nalazi u Vojvodini i zauzima jugoistoni deo Banata. Geografski poloaj

odreen je koordinatama: 2045-2110 istone geografske duine, 3950- 4015 severne

geografske irine. Osno-

vna karakteristika je njen

periferni poloaj u odnosu

na teritoriju Vojvodine.

Prostor ine znaajni

prirodni elementi kao to

su: Alibunarsko-Vraka

ravan, Ilandanski rit, SZ

Deliblatske Peare i deonica kanala DTD.Teritorija optine Alibunar obuhvata povrinu od

601 km. Nepravilnog je oblika i izduena je od SZ ka JI. Dua osa ima duinu od 30km a

kraa 20km. Najvia taka dostie 168m nadmorske visine, dok je najnia taka na 76m

nadmorske visine. Na teritoriji optine Alibunar formirano je deset naselja od kojih je Alibunar

sredite optine. U njima ivi stanonitvo heterogenog etnikog sastava.

Delib latski p esak

Podruje Deliblatskog peska prostire se

na krajnjem jugoistonom rubu

Panonske nizije, na granici prema

Karpatima na istoku i ograncima

Homoljskih planina na jugoistoku.

Poloaj Deliblatskog peska je vaan

inilac, koji utie na formiranje klime, jerse na ovom prostoru prepliu uticaji

stepske umereno-kontinentalne klime

Panonskog basena sa jedne i klime

junih ogranaka Karpata, sa druge

strane. Uticaj visine platoa Deliblatskog

peska, koji se uzdie iznad banatske

ravnice u proseku za oko 60 m, nijenaroito velik, ali se ipak moe primetiti u temperaturnim odnosima, ali i neki drugim

karakteristikama podruja.


3/33

3

Geomorfoloke karakteristike

O morfogenezi eolskog reljefa Banatske peare postoje razliita miljenja. Ono to je

sigurno, glavni morfoloki agensi bile su: karpatske reke koje su dale izvesnu koliinu

peskovitog materijala, zatim reka Dunav i koava - dominantan vetar JI-SZ pravca, koji je

razvejavao peskoviti reni nanosi vrio njegovu akumulaciju (dine). Kao dokaz za ovu tvrdnju

su dine, postavljene popreno napravac duvanja koave. Akumulacija peska vrena je za

vreme mlae rike glacijacije, posle iezavanja jezera. U prolom veku ovek je imao

presudan znaaj za budunost Deliblatske peare. Poumljavanjem i kultivisanjem povrina

ivi pesak je stabilizovan i umrtvljen, a peara je dobila novi izgled. Peara je zatalasana,

pokrivena mnogobrojnim fosilnim dinama izmeu kojih su meudinske depresije. Banatska

peara deli se na nisku i visoku. Dine su kupaste, trouglaste i poprenog pravca, to

peari daje karakteristinu zanimljivost i reljefnu sloenost. Na nekim mestima izmeu

temena dine i dna udubljenja javljaju se razlike do 40m.

Temperaturni podaci

Na podruju Deliblatskog peska i ire okoline najhladniji mesec je januar (oko -1oC), a

najtopliji juli (oko +22oC), dok prosena godinja temperatura iznosi oko +11 oC. Na celom

ispitivanom podruju jesen je neto toplija nego prolee (za oko 0,6 do 0,7 oC), dok se ova

razlika smanjuje idui ka jugu, da bi na podruju Velike Gradike prolee bilo toplije od

jeseni. Najhladniji i najtopliji deo Deliblatskog peska je u centralnoj oblasti (oblast Flamunda

- uara). Ujedno tu su zabeleeni i minimumi i maksimumi temperatura(-30oC +40oC)

Osunanost

Podaci osunanosti se kreu u vrednosti od oko 2150 asova godinje.

Padavine

Raspodela padavina u toku prosene godine je jedna od najvanijih karakteristika

klime nekog podruja. Reim padavina na Deliblatskom pesku ima odlike kontinentalnog

srednjeevropskog tipa sa sledeim karakteristikama:

- prosena godinja koliina padavina iznosi oko 660 mm,

- prosena godinja koliina padavina u vegetacionom periodu iznosi oko 375 mm,

- najvea prosena godinja koliina padavina je u delu uara-Flamunda-Dubovac,

- najvie padavina junu (eventualno u maju),

- sekundarni maksimum padavina u novembru,

- najmanje padavina u februarau (eventualno u martu),

- sekundarni minimum padavina u septembru,

- prolee ima neto vie padavina od jeseni,


4/33

4

Relativna vlaga vazduha

Prosene relativne vrednosti vlage vazduha na Deliblatskom pesku se kreu od 71% -

81%. Neto vea vlanost je zabeleena u zapadnim delovima (78% - 81%), u odnosu na

istone delove (71% - 74%).

Klasifikacija klime

Optina se nalazi u zoni srednjeevropske klime, sa izrazito kontinentalnim

karakteristikama koje pojaavaju vazdune struje iz Vlake nizije, preko erdapske klisu re i

otvorenost prema Karpatima.

Podruje Deliblatskog peska ima umereno-kontinentalnu klimu sa naglaenim

stepskim sobinama, odnosno ima subhumidnu klimu koja se kree od subhumidne klime

suvljeg tipa do subhumidne klime vlanijeg tipa. Dodatna specifinost je izloenost velikom

uticaju vetrova - koave i severca.


5/33

5

3. PREDMET ISTRAIVANJA, PRINCIPI I POSTUPCI

Predmet istraivanja su lekovite i aromatine biljne vrste, ili vrste koje su predmet

interesa prehrambene, farmaceutske, kozmetike, ili neke druge srodne privredne grane.

Drugim reima poseban akcenat je stavljan na komercijalne i potencijalno komercijalne biljne

vrste. Bogatstvo ovih vrsta u pogledu njihovog broja i zastupljenosti na nalazitima

predstavlja potencijalni izvor privreivanja lokalnog stanovnitva. Ovim elaboratom

ukazujemo na mogunost angaovanja i na odredjeni nain definiemo finansijsku

opravdanost ulaganja u novu privrednu delatnost na ovom podruju (uz uslove strunog rada

i dobre organizacije). Elaboratom pre svega utvrdjujemo sledee:

Pre svega, pronalaze se areali gde se nalaze najvie traene vrste lek ovitog bilja, a

naroito areali koji obiluju koliinama i vrstama koje dolaze u obzir za eksploataciju.

Korienje i sakupljanje ovih vrsta lekovitog bilja jedan je od naina jaanja narodne privrede

i podizanja ivotnog standarda, naroito u pasivnim krajevima.

Vri se edukacija sakupljaa lekovitog bilja, posebno kroz sledee: izlau se principi

kojih se treba pridravati tokom sakupljnja samonikolog lekovitog bilja i umskih plodova,

definiu pojmovi koji se susreu u ovoj oblasti, (farmakognozija, biljne droge, kvalitet

sirovina), ukazuje na naine i postupke sakupljanja, vreme sakupljanja po biljnim vrstama i

organima (kalendar branja), na suenje i pakovanje, daju osnovni podaci o parametrima

kvaliteta, direktive i postupci kojima se treba rukovoditi u cilju zadovoljena organske tj. bio-

proizvodnje i dr. Tokom edukacije je monografski obradjeno preko 50 biljnih droga koje su

predmet sakupljanja, koje su pristune na istraivanom terenu, a komercijalno se smatraju

interesantnim. Pored toga obradjuju se i one biljne vrste koje se iz nekog razloga ne smeju

sakupljati i na koje se posebno skree panja (otrovne, retke, zatiene, sline oficinalnim i

dr.). Tokom terenskog rada, izvrena je obuka sakupljaa naterenu, a svrha je upoznavanje

to veeg brojabiljaka na terenu.

Prilikom istraivanja prirodnih nalazita uzimaju se uzorci biljaka sa raznih nalazita istanita, da bi se kasnije u njima odredila koliina lekovitih materija i na osnovu

laboratorijskih ispitivanja utvrdili areali koji daju kvalitetnije droge, a to je naroito vano

prilikom korienja bilja za preradu.

Sakupljanje i upotreba lekovitog bilja ima korene u dalekoj prolosti, a umee

raspoznavanja razliitih vrsta se tradicionalno prenosilo sa kolena na koleno. Razvojem

urbanog naina ivota i masovnim preseljenjem ljudi u gradove, ovo umee je donekle

potisnuto. Stoga smatramo izuzetno znaajnim blagovremeno pruanje informacija vezanihza principe i pravila koja treba potovati pri sakupljanju, kao i sve vrste treninga koji nas ue

identifikaciji lekovitog bilja i njegovoj nameni. Prilikom terenskog rada istraivai daju


6/33

6

sakupljaima bilja potrebna uputstva za pravilno branje, suenje, pakovanje i uvanje bilja,

ime se doprinosi postizanju boljeg kvaliteta proizvedene droge u sluaju onih vrsta koje se

ve koriste i eksploatiu.

Principi dobre sakupljake prakse - Pravi la pri s akupl janju

U toku sakupljanja sirovine u potpunosti se moraju potovati smernice o higijeni

prehrambenih proizvoda i osoblja. Potrebno je kontinuirano vriti obuku osoblja o higijenskim

pravilima i odgovornostima. Mora biti osigurana zdrava i ista radna atmosfera osoblja

ukljuenog u sakupljanje i preradu. Osoblje se mora zatititi od kontakta s otrovnim ili

potencijalno alergenim biljnim materijalom kroz noenje adekvatne zatitne odjee. Osobe

koje pate od prenosivih zaraznih bolesti ili koje imaju otvorene rane moraju se odstraniti iz

oblasti u kojima mogu doi u kontakt s biljnim materijalom. Osoblje treba da prodje kroz

obuku pre nego to pone da obavlja zadatke koji zahtevaju znanje iz te oblasti. Sakupljaimoraju imati dovoljan nivo znanja o biljnim vrstama koje treba da sakupljaju. To ukljuuje:

identifikaciju, karakteristike i zahteve stanita kao to su senovitost, vlanost, vrsta zemljita,

itd. Sakupljai moraju biti u stanju da razlikuju vrste koje se sakupljaju od botaniki srodnih

i/ili morfoloki slinih vrsta kako bi se izbegao rizik po javno zdravlje i kako bi se izbeglo

ugroavanje drugih biljaka. Sakupljai treba da imaju dovoljan nivo znanja o odgovarajuem

vremenu za berbu, te o tehnikama berbe za pojedine biljke kako bi se dobio materijal

najboljeg mogueg kvaliteta. Ako nemaju dovoljan nivo znanja neophodno bi trebalo da seizvri edukacija. Takodje, moraju biti upueni u sva pitanja koja su od vanosti za zatitu

okoline i ouvanje biljnih vrsta, a to podrazumeva i informacije o regulativama koje su vezane

za zatiene vrste.

Da bi se obezbedilo racionalno sakupljanje lekovitog bilja iz prirode, pored ljudskog

faktora potrebno je obezbediti i sledee:

- Potrebno je odrediti nadzornike (u okviru firme) koji e identifikovati i verifikovati sakupljeni

biljni materijal i koji e nadgledati rad sakupljaa.- Sakupljanje se mora vriti u skladu s postojeim propisima o zatiti i odrivom

iskoritavanju biljnih vrsta.

- Sakupljanje razliitih vrsta bilja ne sme negativno uticati ili otetiti okolinu u kojoj se vri

sakupljanje. Optimalni uslovi za regeneraciju biljne vrste koja se ubire moraju biti osigurani.

- Biljne vrste koje su navedene u listi ugroenih vrsta ne smeju se sakupljati osim ako

ovlatena institucija ne da odobrenje za to.

- Sakupljanje e se vriti samo u nezagadjenim oblastima ili na minimalnoj dozvoljenoj

razdaljini od izvora potencijalnog zagadjenja (putevi, industrija, naselja).

- Pojedine biljne vrste se mogu ubirati samo onda kada imaju najbolji kvalitet za predvidjenu


7/33

7

namenu. Prema tome, svaki sakuplja treba da eka odobrenje firme pre nego to otpone

sezonu sakupljanja.

- Moe se sakupljati samo ona koliina i onaj deo biljke koji je ugovoren - nita vie.

- Oteeni biljni materijal mora se ili iskljuiti iz biljne sirovine koja se dostavlja na trite ili

etiketirati za alternativne namene.

- Biljne vrste se moraju ubirati pod najboljim uslovima, uz izbegavanje vlanog zemljita,

rose, kie ili izuzetno visoke vlanosti vazduha.

- Alati za berbu moraju se istiti i pripremati u periodu izmedju dve berbe kako bi se izbeglo

zagadjenje biljnog materijala.

- Ubrani biljni materijal ne bi trebao dolaziti u direktan kontakt sa zemljitem. Potrebno ga je

odmah sakupiti i transportovati u suvim i istim uslovima.

- U toku berbe nijedna druga biljna vrsta koja raste u oblasti na kojoj se vri sakupljanje ne

sme se meati sa sakupljenim biljnim materijalom.

- Sva ambalaa koja se koristi u toku berbe mora biti ista i oslobodjena zagadjenja od

(biljnog) materijala koji je u njoj bio dran pre toga.

- U sluaju da sakupljai za sakupljanje koriste vree, firma je duna podeliti nove vree.

- Mehanika oteenja i sabijanje sakupljenog sveeg biljnog mate rijala, koje bi rezultiralo

nepoeljnim promenama kvaliteta, mora se izbegavati. U vezi s tim mora se paziti da se

vree ne prepune niti da se stavljaju jedna na drugu.

- Svee ubran biljni materijal mora se dostaviti to je pre mogue u objekat za preradu k akobi se spreilo nepoeljno zagrevanje biljnog materijala (upaljen materijal brzo pocrni), ili

se neposredno po okonanju sakupljanja, raspostire radi suenja.

- Ubrani biljni materijal mora se zatititi od svih tetoina, mieva/glodara, insekata i

domaih ivotinja.

- U sluaju sakupljanja korenja ili lukovica 80% biljne populacije treba ostaviti netaknutom.

- Pri sakupljanju listova 70% listova biljke treba biti ostavljeno.

- Pri sakupljanju cvetova 30% cvetova svake biljke i 30% biljne populacije treba ostavitinetaknuto.

- Ako se sakuplja seme 30% treba ostaviti za regeneraciju.

- U toku berbe smeju se sakupljati samo odrasle biljke.

- Metode berbe koje su zabranjene ukljuuju udaranje biljaka tapovima, kidanje i upanje

biljaka, seenje grana...

Tretman nakon sakupljanja podrazumeva sledee:

- Primarni tretman ukljuuje pranje, rezanje pre suenja i suenje.

- Pri dolasku u objekat za preradu sakupljeni biljni materijal mora biti hitno istovaren i


8/33

8

otpakovan. Materijal ne bi trebao biti izloen direktnim sunevim zracima, osim ako za to

ne postoji konkretna potreba. Sirovina mora biti zatiena od dodatne vlage ili kie.

- U sluaju suenja na otvorenom prostoru, biljna sirovina se mora rairiti u tankom sloju.

Kako bi se osiguralo cirkulisanje vazduha, okviri za suenje moraju se postaviti dovoljno

daleko iznad zemlje.

- Suenje na samoj zemlji ili suenje pri kojem je materijal izloen direktnim sunevim

zracima treba izbegavati.

- Biljni materijal je neophodno pregledati kako bi se eliminisali nepoeljni materijali i strana

tela.

- Kako bi se zatitio proizvod i kako bi se smanjio rizik od napada tetoina savetuje se da

se pakovanje izvri to je mogue pre.

- Proizvode pakovati u iste i suve, u najboljem sluaju nove vree, kese ili sanduke.

Izbegavati plastinu ambalau.

- Etiketa mora biti jasna, trajno zalepljena.

- Informacija na etiketi mora biti potpuna i treba da sadri: Naziv proizvoda, bruto i neto

teinu, vreme sakupljanja, naziv sakupljaa, eventualne napomene.

- Ambalaa koja se moe ponovo koristiti treba biti dobro oiena i potpuno osuena pre

ponovnog korienja. Ne sme se dopustiti da ponovno korienje vrea predstavlja izvor

zagadjenja.

- Pakovani materijal skladititi na istom i suvom mestu, oslobodjenom od tetoina odpesticida, nedostupnom stoci ili domaim ivotinjama. Mora se garantovati da korienje

materijala za pakovanje nee dovesti do zagadjenja biljnog materijala, posebno u sluaju

vlaknastih vrea.

- Pakovani sueni biljni materijal skladititi u suvim, dobro provetrenim prostorijama, u

kojima su dnevne varijacije temperature ograniene i u kojima je osigurano dobro

provetravanje.

- Objekti za skladitenje i transport moraju biti oslobodjeni pesticida i drugih otrovnihmaterijala.

Otrovno b i l je

U sluaju potrebe za sakupljanjem otrovnog bilja potrebna je dodatna opreznost u radu.

- Ne sme se sakupljati vie vrsta u isto vreme.

- Deca i trudnice, ne smeju raditi sa otrovnim biljem.

- U toku rada ne sme se jesti, puiti i sl, a usta treba zatititi gazom.

- Po zavrenom poslu, treba se presvui i oprati.

- Otrovno bilje se sui i lageruje odvojeno od ostalog. Ni u jednom trenutku, otrovno bilje


9/33

9

ne sme biti u istoj prostoriji sa drugim.

- Na svakom pakovanju trebna oznaitivrstu droge i mrtvaku glavu I znakOTROV.

- Za sluaj trovanja potrebno je imati prirunu apoteku.

Bil jn i o rgani (droga)

Prirodne lekovite sirovine ili droge po poreklu mogu biti biljne (vegetabilne), ivotinjske

(animalne) i mineralne. Biljne lekovite sirovine (biljne droge), su osueni biljni organi (cvet,

list, herba, koren, seme, plod itd.) u uem smislu rei. U irem smislu rei predstavljaju jo i

proizvode koji se kao takvi javljaju u biljkama (masna ulja, etarska ulja, smole itd.).

Pri sakupljanju lekovitog bilja, tj. biljnih droga, pored ostalog navedenog izuzetno je

znaajno vreme branja odreene vrste, kao i koji se deo bere. Stoga navodimo opte

propise, kojih se treba pridravati pri branju pojedinih biljnih delova.

Flos (cvet) Bere se tokom cvetanja. Najbolje u samom poetku cvetanja, jer je tada

najbogatiji aktivnim sastojcima. Precvetale i uvele cvetove ne treba brati, jer nemaju

vrednost. Branje se vri runo pri emu pazimo da cvetne drke budu to krae. Suenje

moe biti prirodno i vetako (u suarama). Prirodno suenje se obavlja u tankom sloju, na

suvom mestu i na promaji. Suenje se vri u hladovini, a samo manji broj cvetova se moe

suiti direktno na suncu i to ne sve vreme. Temperatura suenja ne sme prei 35 -40oC.

Treba izbegavati nepotrebno pipanje materijala koji se sui. S vremena na vreme potrebno je

prevrtati materijal da bi se proces ubrzao. Vreme suenja varira od 3-6 dana. Osueni cvetovi

se pakuju u kartonske kutije, bez nabijanja. Treba izbegavati velike slamarice, jer u njima

dolazi do mehanikog oteenja (usitnjavanja), a samim tim se smanjuje kvalitet.

Lagerovanje je obavezno na suvom i tamnom mestu.

Folium (list) Najpogodnije vreme za branje lista je poetak cvetanja. Treba izbegavati

branje lista kod veoma mladih biljaka, jer su tada listovi puni vode, a siromani aktivnim

materijama. Takoe listovi se ne beru kod biljaka u cvetu, mada postoje i izuzeci od ovog

pravila. Za suenje vae isti uslovi kao kod cveta. Vreme suenja zavisno od vrste i uslova

suenja iznosi do osam dana. Pakovati se moe u kutije i slamarice, najlonske vree treba

izbegavati.

Herba (nadzemni deo biljke u cvetu) Pod nazivom herba se obino tolerie 25 -30cm

vrnih delova biljke u cvetu. Kao i kod cveta, berba se vri na poetku cvetanja. U

sluajevima rasprostranjenosti na veim povrinama moe se i kositi. Za suenje i

lagerovanje vae isti uslovi kao za prethodne droge.

Cortex (kora) Skida se sa mladih grana i stabala u rano prolee pre cvetanja. Kora

koja je stara i ispucala nije za upotrebu. Kora se zaseca noem i guli. Ukoliko nije skinuta u

prolee moe se skidati i u kasnu jesen. Nakon skidanja, radi lakeg suenja i lagerovanja,


10/33

10

koru seemo u uzdune trake 2-3cm iroke i 10-30cm duge. Za razliku od prethodno

navedenih biljnih organa, suenje kore se moe izvoditi i na suncu, to znai da temperatura

suenja moe biti via, tj. do 60oC.

Fructus (plod) Vreme ubiranja ploda varira, tako da se u nekim sluajevima bere zreo

plod, a kod nekih vrsta poluzreo (nedozreo). Jedna od podela plodova je na mesnate i suve

plodove. Za veinu mesnatih vai da se beru zreli, a veina suvih se bere pre sazrevanja.

Plodovi se mogu suiti na suncu. Naroitu panju treba obratiti na suenje mesnatih plodova

(ipak) da ne bi dolo do kvarenja i propadanja droge.

Semen (seme) Bere se potpuno zrelo. Posle suenja treba naroito obratiti panju na

uvanje semena. Treba ga pakovati u obloene vree ili kutije, jer je veina semenja (isto

vai i za veinu plodova) zbog obino visokog sadraja masnog ulja privlana hran a za

glodare.

Radix, rhizoma, tuber (koren, rizom, krtola) Koren, rizom i krtola su podzemni organi

biljaka. Kod viegodinjih biljaka kopaju se u rano prolee i kasnu jesen, a kod jednogodinjih

u vreme cvetanja (mada postoje izuzeci). Zavisno od vremena branja i hemijski sastav se

menja, tako da kod jedne iste vrste koren ubran u prolee i koren ubran u jesen mogu biti

bitno razliitog sastava, a samim tim i kvaliteta. Posle vaenja koren (ili rizom) se oiste od

ostataka zemlje, uklone se natruli delovi i dobro se operu. Kod nekih vrsta je potrebno izvriti

guljenje korena. Korenje se moe suiti na suncu, s tim to je radi breg suenja potrebno

prethodno rasei koren (rizom) na uzdune trake. Treba naglasiti da je nakon vaenja korenapotrebno odsei korenovu glavu i vratiti je u zemlju da bi se iz nje razvila nova biljka.

Gubitak suenjem

Za sakupljae na terenu je odnos suenja (odnos sirova/suva), veoma vaan

momenat, pogotovu kod sakupljanja komercijalnih koliina. Treba znati da je farmakopejskim

i drugim propisima sadraj vlage u drogi limitiran za svaku biljnu vrstu. Ta vrednost se

uglavnom kree od 10%13%, redje 15%.U sledeoj tabeli dajemo prikaz odnosa sirove prema suvoj biljci, tj. gubitak pri

suenju odredjenog biljnog organa, pri emu treba imati u vidu da su vrednosti date u tebeli

prosene, da veoma mnogo zavise od perioda branja, stanita, starosti biljke, koliina

padavina tokom godine i mnogo drugog. Vrednosti su date radi orijentacije i procene koliko

je za 1kg suve droge potrebno sirove.


11/33

11

Naziv drogeOdnos

(sirova : suva)

Frangulae cortex (kora kruine) 4 : 1

Quercus cortex (kora hrasta) 3.5 : 1

Salicis cortex (kora vrbe) 3.5 : 1

Chamomillae flos (cvet kamilice) 5 : 1

Crataegi flos (cvet gloga) 5 : 1

Farfarae flos (cvet podbela) 5 : 1

Malvae flos (cvet crnog sleza) 5 : 1

Primulae flos (cvet jagorevine) 5.5 : 1

Sambuci flos (cvet zove) 6 : 1

Tiliae flos (cvet lipe) 4 : 1

Verbasci flos (cvet divizme) 6 : 1

Althaeae folium (list belog sleza) 4 : 1

Bardanae folium (list ika) 4 : 1

Belladonnae folium (list velebilja) 6 : 1

Betulae folium (list breze) 4.5 : 1

Farfarae folium (list podbela) 4.5 : 1

Fragariae folium (list jagode) 5 : 1

Melissae folium (list matinjaka) 5 : 1

Myrtilli folium (list borovnice) 4.5 : 1

Mori nigri folium (list crnog duda) 4 : 1

Plantaginis folium (list bokvice) 5 : 1

Pulmonariae folium (list plunjaka) 4 : 1

Rubi fruticosi folium (list kupine) 4.5 : 1

Taraxaci folium (list maslaka) 4.5 : 1

Urticae folium (list koprive) 5 : 1

Uvae ursi folium (list medvetke) 3 : 1

Cynosbati fructus (plod ipka) 3 : 1

Juniperi fructus (plod kleke) 2,2 : 1

Myrtilli fructus (plod borovnice) 6 : 1

Sambuci fructus (plod zove) 5 : 1

Absinthii herba (nadz.deo pelena) 4.5 : 1Basilici herba (nadz.deo bosiljka) 4.5 : 1

Bursae pastoris herba (nadz.deo rusomae) 4 : 1


12/33

12

Naziv drogeOdnos

(sirova : suva)

Centaurii herba (nadz.deo kiice) 3.5 : 1

Chamaedrys herba (nadz.deo podubice) 4 : 1

Equiseti herba (nadz.deo rastavia) 4.5 : 1

Euphrasiae herba (nadz.deo vidove trave) 4.5 : 1

Herniariae herba (nadz.deo sitnice) 3.5 : 1

Hyperici herba (nadz.deo kantariona) 3 : 1

Marrubii herba (nadz.deo oajnice) 4 : 1

Millefolii herba (nadz.deo hajduice) 4 : 1

Origani herba (nadz.deo vranilovke) 4.5 : 1

Polygoni avicularis herba (nadz.deo troskota) 5 : 1

Serpylli herba (nadz.deo majkine duice) 3.5 : 1

Saturejae montanae herba (nadz.d. vreska) 4 : 1

Solidaginis herba (nadz.deo zlatnice) 4 : 1

Teucrii montani herba (nadz.deo ive trave) 4 : 1

Violae herba (nadz.deo ljubiice) 7.5 : 1

Althaeae radix (koren belog sleza) 4 : 1

Belladonnae radix (koren velebilja) 3 : 1

Cichorii radix (koren vodopije) 4 : 1

Gentianae radix (koren lincure) 3.5 : 1

Inulae radix (koren omana) 4 : 1

Ononidis radix (koren zecjeg trna) 3 : 1

Saponariae radix (koren sapunjace) 3 : 1

Symphyti radix (koren gaveza) 4 : 1

Taraxaci radix (koren maslacka) 4.5 : 1

Urticae radix (koren koprive) 3 : 1

Calami rhizoma (rizom idjirota) 5 : 1

Tormentillae rhizoma (koren trave od srdobolje) 2.5 : 1

Crataegi summitates (cvet i list gloga) 5 : 1


13/33

13

Kalendar branja bi l ja po m esecima

Za obezbedjenje kvalitetne sirovine neophodno je poznavanje optimalnog vremena

(meseca) za sakupljanje pojedinih biljnih vrsta odnosno droga. I u ovom sluaju, zavisno od

geografskog poloaja, klimatskih faktora, terena, da li je godina suna ili ne, zavisno od

mikrostanita, ekspozicije i dr. optimalno vreme se od navedenog moe pomeriti i za mesec

dana. Dati podaci se odnose na prosena stanita za navedene biljke.

FEBRUAR: imela.

MART: idjirot, pirevina, slez (koren), islandski liaj, cvet jagorevine (dr.pol.), hrast, kruina,

gavez, maslaak (dr.pol.), imela.

APRIL: idjirot (pr.pol.), pirevina, koren ika, medvedje grodje, rusomaa, islandski liaj,

lincura, cvet jagorevine, hrast, kruina, vrba, gavez, maslaak (pr.pol.), podbel (cvet),

kopriva, list borovnice (dr.pol.), imela.

MAJ: ranjenik, koren ika (dr.pol.), list ika, medvedje grodje, rusomaa, islandski liaj,

cvet gloga, gorka detelina, bokvica, troskot, petoprsta, cvet jagorevine (pr.pol.), plunjak,

vrba, alfija (dr.pol.), cvet zove (dr.pol.), majkina duica (dr.pol.), lipa, podbel (list), kopriva.

JUNI: hajduica, ranjenik, slez (cvet), list ika, arnika, breza, rusomaa, islandski liaj,

rastavi, sitnica (dr.pol.), kantarion (dr.pol.), orah, crni slez, oajnica, kokotac (dr.pol.), gorka

detelina, bokvica, troskot, plunjak, ruzmarin, alfija, cvet zove (pr.pol.), iva, podubica,

majkina duica, list podbela, kopriva, list borovnice, estoslavica.JULI: hajduica, slez (cvet), list ika, arnika, pelen, breza (pr.pol.), rusomaa, kiica,

islandski liaj, rastavi, sitnica, kantarion, orah (pr.pol.), lavanda, crni slez, oajnica,

kokotac, bokvica, troskot, plunjak, ruzmarin, alfija, ubar, iva, podubica, majkina duica,

list podbela, plod borovnice, divizma, estoslavica.

AVGUST: hajduica, list sleza (dr.pol.), list ika, pelen, rusomaa, kiica, islandski liaj,

rastavi, sitnica, kantarion, kleka (dr.pol), lavanda, crni slez, oajnica, kokotac, bokvica,

troskot, ruzmarin (dr.pol.), ubar, iva, podubica, majkina duica, plod borovnice, divizma.SEPTEMBAR: pirevina (dr.pol.), list sleza, medvedje grodje, pelen (pr.pol.), islandski liaj,

vodopija, plod gloga (dr.pol.), rastavi, lincura (dr.pol.), sitnica (pr.pol.), kleka, oajnica

(pr.pol.), bokvica, troskot, ipak (dr.pol.), ruzmarin, plod zove, koren maslaka, majkina

duica (pr.pol.), plod borovnice, divizma.

OKTOBAR: idjirot, pirevina, slez (koren), medvedje grodje, islandski liaj, vodopija, plod

gloga (dr.pol.), rastavi, lincura, oman, kleka,zeji trn, troskot (pr.pol.), trnjina, hrast, gavez,

koren maslaka (pr.pol.), imela.

NOVEMBAR: idjirot, slez (koren), medvedje grodje, vodopija, oman, kleka, zeji trn,

petoprsta, trnjina (pr.pol.), hrast, gavez, imela.


14/33

14

4. ORGANIZACIJA SAKUPLJAKE DELATNOSTI

Za uspeno bavljenje sakupljakom delatnou, pored ostalog, gore navedenog,

neophodno i od presudnog znaaja je stalno edukovanje stanovnitva, stalna komunikacija

sa sakupljaima, stalni monitoring tj. posmatranje i sagledavanje situacije na terenu, koja se

iz godine u godinu menja. Potrebno je "oslukivati trite", pratiti, komercijalne zahteve i

tokove, biti upuen u mreu nauno-strunih, komercijalnih i drugih relevantnih injenica

bitnih za delatnost. Posedovanje validnih informacija, koje su aktuelne, pravovremene i

iskrene, prenete do svih uesnika u lancu aktivnosti obeavaju ozbiljno prisustvo u brani. Da

bi se to postiglo preporuuje se formiranje tzv. edukativnih centara pri veim naseljima,

odnosno pri centrima koji bi na sebe preuzeli ulogu organizatora odnosno centralnog

uesnika u ovoj delatnosti. Formiranje udruenja sakupljaa, ili neki slian vid

"samoorganizovanja " je dobrodoao i na odredjeni nain veoma poeljan radi jaanja

delatnosti u zaetku. Vremenom ovakav nain komunikacije medju svima zaintersovanim za

delatnost (bez obzira na stepen obrazovanja ili konkretnu ulogu u poslu), poprima formu

institucije, bilo da je to kompanija, organizacija ili neto tree. Znaaj je jo vei kada se

posmatra iz ugla koliina, postignute cene, kvaliteta i konano "brenda", koji treba da

postigne proizvod sa ovog podneblja.

Radi razjanjenja samog pojma edukacioni centar, definisaemo ga kao mesto, gde

se pojedinac moe obuiti o razliitim segmentima ove delatnosti, gde kao zna ajnije

navodimo: rasprostranjenost biljaka na terenu, vreme sakupljanja, deo koji se sakuplja, nain

sakupljanja, suenje, lagerovanje. Aktivnosti ove vrste se sprovode kroz linu komunikaciju,

ali i organizovane vidove edukacije razliitih profila strunjaka. Postojanje i dobro

funkcionisanje ovakvih centara je znaajno i radi blagovremenog informisanja pojedinca

sakupljaa, ali moda jo vie radi omoguavanja racionalnog, ekoloki odrivog i strateki

definisanog opredeljenja i pristupa ovoj delatnosti.


15/33

15

5. REZULTATI ISTRAIVANJA

Cilj terenskih istraivanja je bio da se sagledavanje lekovite i aromatine flore i

uzimanje uzoraka za analize izvri u optimalnom vegetacionom periodu za ispitivani biljni

materijal. Stoga su terenska istraivanja na Deliblatskom pesku i okolini obavljena u vie

navrata i to poev od 15. aprila 2009. godine do 20. oktobra 2009.godine.

Pored izlazaka tokom 2009. godine (u periodu trajanja ovog projekta), oblast

Deliblatskog peska, je bila predmet terenskog istraivanja i ranijih godina. Popisi biljnih vrsta,

odredjeni analitiki radovi i postojanje drugih podataka vezano za lekovitu i aromatinu floru

Deliblatskog peska i okoline su korieni i bili dobrodoli za konano farmakognozijsko

sagledavanje flore ovog podruja.

Popis biljnih vrsta na irem podruju optine Alibunar:

Achillea millefolium, hajduka trava

Acorus calamus, idjirot

Adonis vernalis,gorocvet

Agrimonia eupatoria,ranjenik

Agropyrum repens, pirevina

Alliaria petiolata, luac

Allysum montanum,turica

Althaea officinalis,beli slez

Anchusa barrelieri,mali korov

Aquilegia sp.,kandilka

Arctium lappa,iak

Aristolochia clematitis,vuja jabuka

Artemisia absinthium, beli pelen

Artemisia vulgaris, crni pelen

Arum maculatum, kozlac

Asclepias syriaca, cigansko perje

Asparagus tenuifolius, vilina metla

Aster panonicus, zlonik

Astragalus onobrychis, kozinac

Ballota nigra, modri tetrljan

Berberis vulgaris, utika

Betula verrucosa, breza

Bryonia alba, bljut

Calamintha officinalis, gorska metvica

Campanula multiflora, mnogocvetni

zvoni

Campanula sibirica, sunovrati zvoni

Cannabis sativa, konoplja

Capsela bursa pastoris, hou-neu

Centaurea arenaria, pearski razliak

Centaurium pulchellum, kiica

Cepalanthera rubra, crvena zavrata

Chelidonium majus, rusa

Cichorium intybus,cikorija

Colchicum arenarium, pearski mrazovac

Conium maculatum,kukuta

Convallaria majalis, djurdjevak

Corispermum nitidum,steninica

Cornus sanguinea, svib

Corydalis solida, mladja

Crataegus monogyna, beli glog

Crocus variegatus, areni kaun

Cynodon dactilon,zubaa

Datura stramonium, tatula

Dictamnus albus, jasenak

Digitalis lanata, pustikara


16/33

16

Echinops sp., glavo

Equisetum arvense, rastavi

Euphorbia sp.,mleika

Evonymus europaeus,kurika

Filipendula hexapetala, suruica

Fragaria vesca, jagoda

Fraxinus excelsior,

Fritillaria degeniana, Degenova kockavica

Fumana vulgaris, deveternik

Fumaria officinalis, dimnjaa

Gagea pratensis, livadski troluac

Galanthus nivalis, visibaba

Gallium verum, ivanjsko cvee

Genista tinctoria, utilovka

Gentiana pneumonanthe, mala sveica

Geranium robertianum, iva trava

Gleditchia triacantha, glediija

Gypsophila paniculata, bela sapunjaa

Hedera helix, brljan

Helleborine palustris, kaludarka

Helleborus odorus, kukurek

Humulus lupulus,hmelj

Hyosciamus niger, bunika

Hypericum perforatum, kantarion

Iris pumila, sitna perunika

Iris sibirica, perumika

Iris variegata, uta perunika

Juglans regia, orah

Juniperus communis, kleka

Juniperus virginiana, virginijska kleka

Leonurus cardiaca, srdaica

Leucojum vernum, dremovac

Ligustrum vulgare, kalina

Lonicera xylosteum, pasje grodje

Lycopus europaeus, gagamija

Malva silvestris, crni slez

Marrubium peregrinum, totrljan

Matricaria chamomilla, kamilica

Melilotus officinalis, draljika

Mentha aquatica, divlja nana

Mentha longifolia,konjski bosiljak

Minuartia glomerata,mijakinjica

Morus nigra, crni dud

Onosma arenarium, sranica

Orchis sp., kaun

Origanum vulgare, vranilovka

Orlaya grandiflora, stidak

Ornithogalum umbellatum,ptije mleko

Paeonia officinalis,banatski bour

Paeonia tenuifolia, bour uskolisni

Papaver rhoeas, bulka

Peucedanum arenarium, pearska

siljevina

Physalis alkekengi,ljoskavac

Pimpinella saxifraga, bedrinac,

Pinus nigra, crni bor

Pinus silvestris, beli bor

Plantago lanceolata, muka bokvica

Plantago major, enska bokvica

Polygonatum latifolium, pokosnica

Polygonatum multiflorum, pokosnica

Polygonum arenarium,dvorniina

Polygonum aviculare,troskot

Polygonum hydropiper,paprac

Populus alba, bela topola

Populus nigra, crna topola

Populus tremula,jasika, trepetljika

Potentilla anserina, stea

Potentilla arenaria, pearska stea

Primula officinalis,jagorevina


17/33

17

Prunella vulgaris, crnjevac

Prunus spinosa, trnjina

Prunus tenella, stepski badem

Pulmonaria officinalis, plunjak

Pulsatilla vulgaris, krupna sasa

Quercus robur, hrast lunjak

Quercus sessiliflora, hrast kitnjak

Rhamnus cathartica, pasdren

Rhus cottinus, ruj

Ribes aureum, ribizla zlatna

Rindera umbellata, rindera

Robinia pseudoacacia, bagrem

Rosa canina, divlja rua, ipak

Rubus fruticosus, kupina

Rubus idaeus, malina

Ruta graveolens,ruta

Sambucus ebulus, apta

Sambucus nigra, zova

Sanguisorba minor, dinjica

Saponaria officinalis, sapunjaa

Senecio vulgatis, ablja trava

Solanum dulcamara, razvodnik

Spiranthus aestivalis, zasuak

Stipa pennata, kovilje

Symphytum officinale, gavez

Tanacetum vulgare, povrati

Taraxacum officinale, maslaak

Thalictrum lucidum,uta oobajka

Thesium elegans,komandra

Thymus serpyllum, majkina duica

Tilia cordata, sitnolisna pozna lipa,

Tilia platyphyllos, crna lipa

Urtica dioica,kopriva

Veratrum album, emerika

Verbascum sp., divizma

Verbena officinalis,vrbena

Veronica chamaedrys,estoslavica

Viburnum lantana, udika

Viburnum opulus,kalina

Vinca herbacea, zimzelen plaviasti

Vinca minor, zimzelen

Vincetoxicum huteri, divlja papriica

Viola kitaibeliana,stepska ljubiica

Viola pontica, pontska ljubiica

Viola silvestris, umska ljubiica

Viola tricolor,dan i no

Zatita prirodnih retkosti

Smatra se da flora Deliblatske peare broji oko 900 vrsta, a znaajno je prisustvo

brojnih rariteta, relikata i endema, kao sto su: Paniev pelen, banatski bour, stepski bour,

stepski badem, panonski kozinac, gorocvet, kovilje, Kitaibelova ljubiica i preko 10 retkih

vrsta orhideja. Za ovo podruje karakteristine su bujne populacije kleke, jedinog samoniklog

etinara Panonske nizije.

U vreme formiranja biljnog pokrivaa(i kasnije) na irem prostoru Deliblatskog peska

postojali su brojni refugijumi vegetacije, to je uslovilo odranje ekoloki razlii tih biljnih vrsta.

Sama pearaje, zbog upravo svojih mnogobrojnih klimatsko-geografskih specifinosti, kao i

niza drugih okolnosti, postala stanite velikog broja retkih, ugroenih i samim tim zatienih

biljnih vrsta. Prisutan je znatan broj endemskih i reliktnih vrsta, mnoge vrste su prirodne


18/33

18

retkosti i prema tome se treba odnositi sa potovanjem, posebno u smisli odranja

biodiverziteta. Shodno tome sve zakonske odredbe, direktive i preporuke koje se tiu

ouvanja biodiverziteta, moraju se potovati i prenositi svim uesnicima u programu. Stoga je

neophodno pratiti zakonsku regulativu u oblasti zatite prirodnih resursa i pridravati se

propisa i pravila koje propisuju Ministarstvo ivotne sredine (ekologije ili zatite prirodne

sredine) i/ili sektori koji se odnose na zatitu prirode i zatitu prirodnih retkosti. Stoga iz

spiska izdvajamao endemine, retke i ugroene biljne vrste Deliblatske peare, koje ne bi

smele biti predmet eksploatacije:

Adonis vernalis,gorocvet

Allysum montanum,turica

Anchusa barrelieri,mali korov

Asparagus tenuifolius, vilina metla

Aster panonicus, zlonik

Astragalus onobrychis, kozinac


Betula verrucosa, breza

Campanula multiflora, mnogocvetni

zvoni

Campanula sibirica, sunovrati zvoni

Centaurea arenria, pearski razliak

Centaurium pulchellum, kiica

Cepalanthera rubra, crvena zavrata

Colchicum arenarium, pearski mrazovac

Convallaria majalis, djurdjevak

Corispermum nitidum,steninica

Crocus variegatus, areni kaun


Digitalis lanata, pustikara

Fritillaria degeniana, Degenova kockavica

Fumana vulgaris, deveternik

Gagea pratensis, livadski troluac

Galanthus nivalis, visibaba


Gypsophila paniculata, bela sapunjaa

Helleborine palustris, kaludarka


Iris variegata, uta perunika

Lonicera xylosteum, pasje grodje

Minuartia glomerata,mijakinjica

Onosma arenarium, sranica

Paeonia officinalis,banatski bour


Peucedanum arenarium, pearska

siljevina

Polygonatum latifolium, pokosnica

Polygonum arenarium,dvorniina

Potentilla arenaria, pearska stea


Pulsatilla vulgaris, krupna sasa


Rindera umbellata, rindera

Ruta graveolens,ruta

Spiranthus aestivalis, zasuak

Stipa pennata, kovilj

Thalictrum lucidum,uta oobajka

Thesium elegans,komandra


Viola kitaibeliana,stepska ljubiica

Viola pontica, pontska ljubiica


19/33

19

Adonis vernalis, gorocvet



20/33

20

Convallaria majalis,djurdjevak Galanthus nivalis, visibaba



21/33

21

Digitalis lanata, pustikara Iris variegata, uta perunika



22/33

22


Gypsophila paniculata, bela sapunjaa Paeonia officinalis,banatski bour


23/33

23




24/33

24

Ruta graveolens,ruta Pulsatilla vulgaris, krupna sasa



25/33

25


Vinca herbacea, zimzelen plaviasti i Paeonia tenuifolia,bour uskolisni


26/33

26

Stipa pennata, kovilj

Rindera umbellata, rindera Thalictrum lucidum,uta oobajka


27/33

27

6. PROCENA RESURSA

U cilju sagledavanja rasprostranjenosti tj. zastupljenosti lekovitog i aromatinog bilja

na nekoj lokaciji, odnosno u cilju procene resursa, koriste se postupci i metode procene

bogatstva stanite za odredjenu biljnu vrstu. Uobiajeno je da:

ocena 1 - slabo zastupljeno, nije za eksploataciju

ocena 2 - delimino zastupljeno, eksploatacija nije opravdana

ocena 3 - dobro za stupljeno, eksploatacija dozvoljena uz ogranienja

ocena 4 - veoma dobra zastupljenost, opravdana eksploatacija

ocena 5 - izuzetno bogato stanite / vrsta preovladava kao monokultura

U zavisnosti od ocene zastupljenosti (rasprostranjenosti), mogu se sagledati i pribline

koliine biljnog materijala, koje se mogu sakupiti sa navedene lokacije (sektora)*. Pri takvojproceni uvek se vodi rauna o principima dobre sakupljakni prakse koji su gore navedeni.

* sektor = definisani prostor na kome sakuplja tokom dana vri ubiranje bilja (npr 2 -5 km2).

Ocena rasprostranjenosti moe dati priblinukoliinu biljnog materijala kojase moe

sakupiti na navedenom prostoru, a po nekoj gruboj raunici ima sledee vrednosti.

ocena 2 300 - 500 kg suve mase po sezoni / po sektoru

ocena 3 500 - 1000 kg suve mase po sezoni / po sektoru

ocena 4 1000 - 2000 kg suve mase po sezoni / po sektoruocena 5 >2000 kg suve mase po sezoni / po sektoru

Takodje, treba naglasiti da koliina zavisi od biljnog organa koji se sakuplja, kao i od

stepena sasuenja sirovine. Po naem iskustvu za kalkulaciju se moe uzeti sledea koliina

(kg) po organima:

Ocena Cvet

(flos)

List

(folium)

Trava

(herba)

Kora

(cortex)

Plod

(fructus)

Seme

(semen)

Koren

(radix)

Krtola

(tuber)

2 300 400 500 300 300 300 450 400

3 500 700 1000 700 500 500 900 800

4 1000 1300 2000 1300 1300 1300 1700 1500

5 2000 2200 3000 2200 2000 2000 2600 2500

Naglaavamo, totreba imati u vidu, da su date prosene vrednosti, koje variraju od

cveta do cveta, ili od korena do korena, tj. za svaku biljnu vrstu i organ su razliite. U tabeli

su date vrednosti koje su uzete za izvodjenje rauna, i trebaju se korigovatigde god je to

potrebno i svrsishodno.


28/33

28

7. MOGUNOST EKSPLOATACIJE

Nakon sagledavanja spiska prisutnih vrsta i okvirne procene bogatstva stanita,

mogue je proceniti mogunost sakupljanja pojedinih biljnih vrsta na istraivanom terenu.

U daljoj analizi preporuiemo sakupljanje samo onih biljnih vrsta koje su pokazale da

su dobro zastupljene (ocena >3).To su:

Biljna vrsta zastupljenost

Achillea millefolium, hajduka trava 3

Acorus calamus, idjirot 3

Agropyrum repens, pirevina 3

Althaea officinalis,beli slez 3

Arctium lappa,iak 3

Crataegus monogyna, beli glog 5

Geranium robertianum, iva trava 3

Hedera helix, brljan 3

Hypericum perforatum, kantarion 3

Juniperus communis, kleka 4

Leonurus cardiaca, srdaica 3

Melilotus officinalis, draljika 3

Morus nigra, crni dud 3

Polygonum aviculare,troskot 3

Potentilla anserina, stea 3

Primula officinalis,jagorevina 2-3

Prunus spinosa, trnjina 4

Robinia pseudoacacia, bagrem 5

Rosa canina, divlja rua, ipak 4

Salix alba, bela vrba 3

Sambucus nigra, zova 4

Symphytum officinale, gavez 3

Taraxacum officinale, maslaak 3

Teucrium chamaedrys, podubica 3

Thymus serpyllum, majkina duica 3

Urtica dioica,kopriva 3

Verbena officinalis,vrbena 2-3

Viola tricolor,dan i no 3


29/33

29

Uvaavajuiprincipe dobre sakupljake prakse i procene stanja populacije na terenu,

u sledeoj tabeli dajemo procenu koliina (kg) biljnih droga koje se mogu sakupiti sa

celokupne istraivane teritorije. Podvlaimo da je procena bazirana na svim principima

odrivog razvoja, to znai da navedene koliine nee ugroziti ukupno stanje populacije i da

sakupljanjem navedenih koliina stanje resursa nee biti umanjeno u sledeim godinama.

NAZIV DROGE Koliina kg/suve

Millefolii herba 1000

Calami rhizoma 300

Graminis rhizoma 3000

Althaeae folium 2000

Althaeae conc. radix 1000

Bardanae folium 1000

Bardanae radix 1000

Crataegi summitas 50000

Crataegi fructus 20000

Geranii robert. herba 500

Hederae folium 4000

Hyperici herba 5000

Juniperi fructus 30000

Leonuri herba 2000

Meliloti herba 2000

Mori nigri folium 3000

Polygoni avic. herba 3000

Primulae flos 500Primulae radix 500

Pseudoacaciae flos 10000

Cynosbati fructus 10000

Salicis cortex 3000

Sambuci flos sine st 3000

Sambuci flos cum st 3000

Symphyti radix 5000

Taraxaci folium 500

Taraxaci radix 1000

Chamedrii herba 1000Serpylli herba 2000

Urticae folium 2000

Urticae radix 2000

Verbenae herba 500

Violae tric. herba 500


30/33

30

8. EKONOMSKA EVALUACIJA ISTRAIVANJA

U tabeli dajemo minimalne cene otkupa osuenih biljnih sirovina (droga). Date cene su

prosek otkupa u Srbiji za zadnjih par godina. Date cene su podlone promenama. Svake

godine (obino poetkom godine, ili poetkom kampanje odredjene biljne droge) otkupljivai

izlaze sa novim cenama, a nije neuobiajeno da se one menjaju i tokom kampanje.

Cene osuenih biljnih droga

LATINSKI NAZIV DOMAI NAZIV NAZIV DROGE CENA(din/kg suve)

Achillea millefolium Hajduica Millefolii herba 90Acorus calamus Idjirot Calami rhizoma 550

Agrimonia eupatoria Petrovac Agrimoniae herba 80Agropyrum repens Pirevina Graminis rhizoma 90

Althaea officinalis Beli slez Althaeae folium 70

Althaea officinalis Beli slez Althaeae conc. radix 450Arctium lappa iak Bardanae folium 90Arctium lappa iak Bardanae radix 180Asclepias syriaca Cigansko perje Asclepias herba 70

Betula sp. Breza Betulae folium 90

Calendula officinalis Neven Calendulae flos 360

Capsella bursa pastoris Hou neu Bursae past. herba 80Centaurium umbellatum Kiica Centaurii herba 140

Chelidonium majus Rusa Chelidonii herba 150Cichorium intybus Vodopija Cichorii herba 70

Cichorium intybus Vodopija Cichorii radix 140

Crataegus sp. Glog Crataegi summitas 100

Crataegus sp. Glog Crataegi fructus 90

Cydonia oblonga Dunja Cydoniae folium 100

Equisetum arvnese Rastavi Equiseti herba 90Euphrasia sp. Vidova trava Euphrasiae herba 350

Filipendula ulmaria Medunika Ulmariae flos 260

Fumaria officinalis Dimnjaa Fumariae herba 120Geranium robertianum Zdravac crveni Geranii robert. herba 200

Glechoma hederacea Dobriica Glechomae herba 110Hedera helix Brljan Hederae folium 150Hypericum perforatum Kantarion Hyperici herba 90

Inula helenium Oman Inulae radix 150

Juglans regia Orah Juglandis folium 90

Juniperus communis Kleka Juniperi fructus 80Lamium album Bela mrtva kopriva Lamii albi herba 140

Leonurus cardiaca Srdaica Leonuri herba 80Lycopus europaeus Vuja noga Lycopi herba 140Melilotus officinalis draljika Meliloti herba 90Morus nigra Crni dud Mori nigri folium 90

Ononis spinosa Zeji trn Ononidis radix 180Origanum vulgare Vranilova trava Origani herba 90

Plantago lanceolata Bokvica (muka) Plantaginis lan. folium 120Plantago major Bokvica (enska) Plantaginis maj. folium 100


31/33

31

LATINSKI NAZIV DOMAI NAZIV NAZIV DROGE CENA(din/kg suve)

Polygonum aviculare Troskot Polygoni avic. herba 70

Primula officinalis Jagorevina Primulae flos 400Primula officinalis Jagorevina Primulae radix 300Quercus sp. Hrast Quercus cortex 100

Robinia pseudoacacia Bagrem Pseudoacaciae flos 140

Rosa canina Divlja rua Cynosbati fructus 130Rubus fruticosus Kupina Rubi fruticosi folium 100

Rubus idaeus Malina Rubi idaei folium 100Sambucus nigra Zova reetana Sambuci flos sine st 430Sambucus nigra Zova sa peteljkom Sambuci flos cum st 320

Sambucus nigra Zova Sambuci fructus 100

Saponaria officinalis Sapunjaa Saponariae radix 210Symphytum officinale Gavez Symphyti radix 150

Taraxacum officinale Maslaak Taraxaci folium 100Taraxacum officinale Maslaak Taraxaci radix 230Teucrium chamaedrys Podubica Chamaedryos herba 100

Thymus serpyllum Majkina duica Serpylli herba 120Tussilago farfara Podbel Farfarae folium 180

Urtica dioica Kopriva Urticae folium 90

Urtica dioica Kopriva Urticae radix 100Verbascum sp. Divizma Verbasci flos 400

Verbena officinalis Vrbena Verbenae herba 150

Veronica officinalis estoslavica Veronicae herba 110Viola tricoloris Dan i no Violae tric. herba 120Viscum album Bela imela Visci albi herba 100


32/33

32

Mogua dobit od sakupljanja lekovitog bilja, prema datim cenama i koliinama

U sledeoj tabeli dajemo prikaz mogue dobiti, ukoliko bi se celokupna koliina

lekovitog bilja, koja je procenjena da se moe sakupiti (bez rizika po stanje biodiverziteta,

znai po pravilima dobre sakupljake prakse) i ukoliko bi se ostvarila predvidjena cena.

Za razmatranje naravno treba uzeti fakat da se u prvim godinama rada moe oekivati

10 - 20 % realizacije.

LATINSKI NAZIV DOMA I NAZIV NAZIV DROGE Cenadin/kg

Koliinakg/suve

Ukupno

din

Achillea millefolium Hajduica Millefolii herba 90 1000 90000Acorus calamus Idjirot Calami rhizoma 550 300 165000

Agropyrum repens Pirevina Graminis rhizoma 90 3000 270000

Althaea officinalis Beli slez Althaeae folium 70 2000 140000

Althaea officinalis Beli slez Althaeae conc. radix 450 1000 450000

Arctium lappa iak Bardanae folium 90 1000 90000Arctium lappa iak Bardanae radix 180 1000 180000Crataegus sp. Glog Crataegi summitas 100 50000 5000000

Crataegus sp. Glog Crataegi fructus 90 20000 1800000

Geranium robertianum Zdravac crveni Geranii robert. herba 200 500 100000

Hedera helix Brljan Hederae folium 150 4000 600000Hypericum perforatum Kantarion Hyperici herba 90 5000 450000

Juniperus communis Kleka Juniperi fructus 80 30000 2400000

Leonurus cardiaca Srdaica Leonuri herba 80 2000 160000Melilotus officinalis draljika Meliloti herba 90 2000 180000Morus nigra Crni dud Mori nigri folium 90 3000 270000

Polygonum aviculare Troskot Polygoni avic. herba 70 3000 210000Primula officinalis Jagorevina Primulae flos 400 500 200000Primula officinalis Jagorevina Primulae radix 300 500 150000Robinia pseudoacacia Bagrem Pseudoacaciae flos 140 10000 1400000

Rosa canina Divlja rua Cynosbati fructus 130 10000 1300000Salix alba Vrba Salicis cortex 150 3000 450000

Sambucus nigra Zova reetana Sambuci flos sine st 430 3000 1290000Sambucus nigra Zova sa peteljkom Sambuci flos cum st 320 3000 960000

Symphytum officinale Gavez Symphyti radix 150 5000 750000

Taraxacum officinale Maslaak Taraxaci folium 100 500 50000Taraxacum officinale Maslaak Taraxaci radix 230 1000 230000Teucrium chamaedrys Iva Chamedrii herba 100 1000 100000

Thymus serpyllum Majikina duica Serpylli herba 120 2000 240000Urtica dioica Kopriva Urticae folium 90 2000 180000

Urtica dioica Kopriva Urticae radix 100 2000 200000

Verbena officinalis Vrbena Verbenae herba 150 500 75000

Viola tricoloris Dan i no Violae tric. herba 120 500 60000

U k u p n o 20190000


33/33

33

9. ZAKLJUAK

Jedan od glavnih ciljeva istraivanja je bio da se dobije relevantna slika o mogunosti

eksploatacije samoniklog lekovitog bilja na istraivanom prostoru. Ispunjenje ovog zadatog

cilja uslovljeno je pozitivnim odgovorima na neka pitanja koja su prioritetna i o kojima se

treba dodatno pozabaviti. Da nabrojimo najbitnija:

1. Da li postoji dovoljno koliina biljnih sirovina za eksploataciju i koje su?

2. Da li postoji potranja za tim sirovinama?

3. Da li postoji neophodna radna snaga (sakupljai)?

4. Da li postoje infrastrukturni uslovi (magacini, suare, putevi, komunikacija...)?

5. Da li postoje struni kadrovi?

6. Da li postoji podrka lokalne vlasti (samouprave)?

Organizator aktivnosti vezanih sa sakupljanje lekovitog bilja, na osnovu ovog

elaborata, zatim na osnovu ostvarenih kontakata na tritu i na osnovu procene svih ostalih

navedenih prioriteta mora proceniti ukupnu spremnost i reenost da se krene u ovaj posao.

Na kraju bi preporuili, da s obzirom na postojanje odredjene sirovinske baze, kao i

postojanja potranje za istom, poetak aktivnosti vezanih za sakupljanje bude postepen, da

se krene sa sigurnim koliinama i vrstama, i da se do perioda kada se stanje na tritu

lekovitog bilja ne sagleda u pravoj i punoj meri ne hrli, da se sa jedne strane ne obeava i sa

druge ne oekuje previe.

Documents

Studija Bilja na pescari