Ekoloki aspekti primene pesicida

Pesticidi ine deo svih tehnolokih postupaka sa razlikama vezanim za njihovu toksinost, perzistentnost i karencuSumporna era do 1882 god (period 1000 pre n. E.)Period bakraI generacija pravih herbicida-Sinteza industrinjska proizvodnja sintetikih pesticida na bazi tekih metala (Hg, Pb, As, Cu,-proizvodi anorganske hemije)II generacija pravih herbicida- sinteza organskih supstanci tj organsko-sintetiki herb. I prvi put se u prirodi pojavljuju stane supstanceIII generacija biopesticidi koriste genetsku manipulaciju moo

Hemijski rizik kontaminacija korienjem pesticida

U svetu njihova primena raste stopom od 2 6 %U 1971. god u prometu je 162 aktivne materije odnosno 553 preparata, a 1991. god 273 aktivne materije odnosno 797 preparataVeoam su toksini za ljude, ivotinje i biljkeDo trovanja ljudi pesticidima moe doi u toku proizvodnje, prometa i primene kroz kozu, usta i disajnim putem, a nakupljaju se u masnim tkivima, jetri i bubrezimaDo trovanja ivotinja-konzumirajui biljke tretiraneBiljke su kontaminirane direktnom aplikacijomLista pesticida dozvoljenih za upotrebu utvruje se svake ili nakon nekoliko god.

Pesticidi u ekosistemu podleu kruenju i razgradnji:

Isparavanje, ispiranje, hemijska inaktivacija u zemljitu, mikrobioloka razgradnja, adsorpicija i dekompozicija od biljke, i adsorpcija na koloidima gline.

U zemljitu se proces adsorpcije odigrava izmedju negativnih estica zemljita i pozitivno naelektrisanih jona herbicidaTako se due vreme zadravaju u zemljitu (ostaci DDT posle 40. god naeni u zemljitu)

Herbicidi prema postojanosti (perzistentnosti) se dele:Slabe odavaju aktivnost do 30 dana Srednje od 30 60 danaPerzistentne od 6 meseci do godinu danaVeoma perzistentne koji se zadravaju posle dve godinePerzistentnost pesticida- dug ivotni vek

Rezistentnost ciljne grupe na pesticideRezidui (ostatci) u hraniKontrola na ostatke pesticida manje od 0,1% u ukupnoj kol.hrane na trzistu

Da li ste znali: da su pesticidi prisutni u kii i snegu dospevaju isparavanjem i taloenjemTermin pesticid i biocid slubeno zamenjen terminom sredstva za zatitu biljaDa neki pesticidi osteuju ozonski omotaDa su na Novom Zelandu pesticidi odgovorni za oboljenje 8% poljopr.Da se u Zapadnoj Evropi u proseku god. prskalo 4-5 puta/ha (itarice 5-6, povre 8 puta, a voe 12-18 puta)

Da li ste znali:Da se u praksi ne prska samo jednom vrstom herbicida, nego koktelom pa kako izraunati karencu?Da registruju vei pogoni i vei broj herbicida Da se herbicidi koji su zbranjeni u EU i SAD izvoze u nerazvijene zemlje (75% koji se koriste )Da veliki broj pesticida izaziva otenja pri rodjenju i mutaciju genaDa WHO god. Registruj 30 mil trovanja pesticidima od ega 100 000 zavri smruda se u SAD od 1945. god upotreba pesticida poveala za 3300%, a da su se problemi u zatiti poveali za 20%Da je registrovano oko 504 vrste tetoina i 70 vrsta moo uzronika bolesti koji su se adaptirali i postali otporniDa prskanjem iz aviona samo 1% dostie do ciljne grupeDa bi smanjena upotreba pesticida za 50% uzrokovalo porast cena za samo 1%

ta koristiti umesto pesticida?

Bio-zatita, bez upotrebe hemije U ekolokoj (organskoj) poljoprivredi zabranjeni su svi sintetiki peticidi . Koriste se uglavnom biljni preperati i to najee kao preventivna sredstva, (ekstrakti: koprive, crnog i belog luka, rastavia, paprike, kamilice, rabarbare, pelina ruzmarina) kao i otporni genotipovi.Preventiva je najbolja mera u borbi protiv tetoina i bolesti Koriste se alelopatska dejstva drugih biljaka, njihove izluevine teraju tetoine od useva Zabranjena upotreba GMO kao pesticidnih organizama

Suzbijanje bolesti, tetoina i korova je najvei problem sa kojim se sree organska poljoprivreda jer je zabranjena upotreba hemijskih sredstava.

Cela zatita se zasniva na principu bolje spreiti nego leiti. Akcenat je na preventativnim merama, na izbor pravilnog naina proizvodnje i potovanju higijenskih principa

Higijenske mere:Primena zdravog semena i sadnog materijala, higijena zemljita, higijena vode za navodnjavanje, sakupljanje i unitavanje zaraenih delova biljaka i ienje orua i alataDirektne mere borbe mogu biti bioloke, fizike i hemijskeBioloke mere su specifian vid borbe protiv bolesti i tetoina koje kao osnovno sredstvo koriste ive organizme (viruse, bakterije, gljive...) koje unosimo u zemljite ili pospeujemo njihov razvoj u zemljitu

Bioloki insekticidi i korisni predatori (nematode, bubamare...)

MERE ZATITE BILJA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI

Postavljanje mamaka za insekteSakupljanje insekata

Hemijske mere sa svrhom odbijanja ili spreavanja pravilnog razvoja tetoina odnosno umanjenja njihove reprodukcijske snage. Koriste se:Ekoloki preparati (biljni ekstrakti neotrovnih i zainskih ili ekstrakti otrovnih biljaka)Feromoni za primamljivanje i zbunjivanje

Sredstva koja su dozvoljena u organskoj proizvodnji :

Botaniki pesticidiSapuniPreparati na mineralnoj baziUljaPropolisRazno (feromoni, bakterijski i virusni preparati, mehanike metode, prah glina,voda u kojoj su namakani insekti, kore drvea i td)

Botaniki pesticidi1. dobijeni ekstrakcijom neotrovnog, vecinom lekovitog i zacinskog bilja (kopriva, luk, kamilica, ruzmarin, pelin i dr) Nisu toksini i mogu se primenjivati u svim fazama razvoja biljaka, a nakon tretiranja biljke se mogu odmah konzumiratiTretiranjem ovog ekstrakta otean je napad patogena i deava se da ojaa otpornost i mehanizam unutar biljke ime se aktivira sposobnost vlastite odbrane biljkePreparat od ekstrakta divljeg bilja i kroisti se u zasadu jagoda protiv napada sive plesni i trulezi, za oivljavanje reznica

Prskanjem ajem od pelina (3 kg osusenog pelina +10 l vode stoji pola sata pa doda 90 l vode) protiv mrkvine muve, i kao sredstvo u kontroli gljivinih obolenja i u vocarstvu ima primenuajevi od raznog drvenastog bilja u borbi protiv glodara2, ekstrakcija otrovnih biljaka (duvan, buha, vrata,). Mogu da se spremaju na gazdinstvu ili industrijskiNeki mogu biti otrovni pa nakon preskanja treba sacekati 10-20 dana sa konzumacijom

SapuniKao insekticidi sapuni mogu biti K ili Na, sapuni na bazi biljnih ili industrijskih masnih kiselinaDelotvorni su u suzbijanju lisne vasi 1% kopncentracijeInsekticidni sapuni su inkopatibilni nije ih moguce mesati sa preparatima na bazi S

Preparati na minarlnoj baziTo su bakarne i sumporne soli (max 3 kg/ha godinje) u svrhu spreavnja akumulacije u zemlj.Vodeno staklo Na2SiO3 pri suzbijanju biljnih bolesti (0.5-1%, a kod krompira i konc. 2-3%)KMnO4 dezinfekcija semena (1% u vodi ima fungicidno dejstvo i moe da se koristi protiv krastavosti jabuka)Soda bikarbona (NaHCO3 kao fungicid u kon 1%

Ulja ivotinjska -odnosna ribljaNemaju pesticidno vec repelentno delovanje. Mazu se debla vocaka radi zastite od glodaraUkoliko im se dodaju ekstrakovana aromatina biljna ulja (suncokret, kukuruza, repice, ruzmarina, lavande, mente) pokazuju pesticidno (insekticidno) delovanje.

PropolisIma antibakterijsko i antifungicidno delovanje i koristi se kao insekticid (mnogi italijanski i nemaki ekovoari i vinogradari ga koriste)

VoceBolest ili parazitupotrebaAgrumi

Maslina

BreskvaVinova lozaPlesan plodovaStitaste vasi

Maslinova muva

Stitaste vasi

KovravostSiva plesanPre ili odmah nakon berbePremazati napadnute grane

Unistavanjem jaja muve

Premazati grane propolisnim uljemPojavom simptomaPojavom simptoma

Preparati na bazi propolisa koriste se kao:Vodeni rastvoriAlkoholni rastvoriHidro-alkoholni rastvoriVodeno-alkoholni rastvor smean s kolidnim sumporomPropolisno uljeZa zatitu veine kultura najee se upotrebljava meavina vodeno-alkoholnog rastvora uz dodatak belanca i sojinog lecitina 0.125-0.2% sa koloidnim S 0.25-0.3%. Tretiranje se sprovodi svakih 10 dana u vreme zalaska sunca kao fungicidno i insekticidno sredstavo

RaznoPepeo insekata I ostalih zivotinja pre aplikacije preporuka je da se pepo pomea sa peskom. Vee je dejstvo u sprecavanju pojave korova ili parazitaVoda u kojoj su potapani insektiVoda ukojoj je nekoliko dana natapana samlevena kora nekih drveca (hrast, orah, jabuka i dr). Ovde je vanije uzeti koru na kojoj se nalaze razni liajevi i sl, jer se radi o antagonizmu sa moo izazivaima bolesti

Homeopatski rastvori pepeo korova, insekata, alkoholne i druge ekstrate zarazenih biljaka, moguce je razrediti tkz. Homeopatskim postupkom *prave se razredjenja R7 i R8 najbolja),Biljni tonici Koprivin, ekstrat lia smedjih algi. Deluju pre svega kao stimulatori jaanja biljke , a ne kao pesticidiFeromoni sloene organske nosioce hemijskih poruka za primamljivanje i zbunjivanje

Bakterijski i virusni preparati-u borbi protiv insekata zasnivaju se na osetljivosti insekta na produkte metabolizma npr. mz. Bacillus thuringiensis protiv kukuruzne sovice, jabukovog moljca, kupusnog leptira i komarca itd. *Primena: tretiranje biljaka sporama, kristalima u vreme pojave larve.Nakon ulaska u digestivni trakt izazivaju paralizu larve to spreava dalju ishranu i dolazi do uginuaMisljenja za primenu preparata na bazi virusa su podeljena

Za primenu ovih sredstava potrebno je znati:Pravi trenutak za tretiranjeOdredjenu fenofazu razvoja biljke (kada nije osetljiva na tretman, a parzit u razvoju kada jeste)Prema pragu stetnosti, a ne prema kalendaruUz odgovarajuu mehanizaciju i pod odredjenim klimatskim uslovima

Korovi su sve nepoeljne biljke na obradivim povrinama i drEkonomska vanost korova (kotaju 10% etvenih prinosa=Osobine korova (velika mo reprodukcije, velika otpornost, prilagodljivi, periodinost klijanjaPodela korova prema duini ivota, prema visini biljke,prema mestu nastajanja,Prema stanitutete od korova 35% od ukupnih teta u polj.Umanjuju prinos, kvalitet zrna, sniavaju tem zemlj, oteavaju obradu, uzrokuju poleganje useva neki su paraziti a neki poluparaziti

Raphanus raphanistrumConvolvulus arvenseAgrostema githagoPapaver rhoeasDigitalis purpureaSorghum halepenseCentaurea cyanusLinaria vulgarisStellaria mediaAmaranthus retroflexusDatura stramonium

Uspeno suzbijanje korova je jedan od najvanijih problema od koga zavisi uspeh proizvodnje u organskoj poljoprivredi.

Seme korova moe da zadri klijavost bez obzira na mnogobrojne procese u zemljitu i nekoliko desetina godina.

Iako se ne koriste herbicidi u borbi protiv korova korove je u organskoj poljoprivredi mogue dobro suzbijati kao i u konvencionalnoj

Kao u kontroli bolesti i stetoina tako i u kontroli korova ne treba se oslanjati samo na jednu metodu ve na kombinaciju njekoliko metoda

Danas se smatra da e budunost istraivanja i novih strategija u borbi protiv korova biti zasnovana na jasnijem odreenju tri glavna inioca borbe protiv korova: Prevenciji ( smanjenju zakorovljenosti primenom brojnih preventivnih mera;Direktnim merama borbe;Vremenu odluke o primeni mera borbe uvoenjem informacionih tehnologija usmerenih na borbu protiv korova.

1. Preventivne mere borbe protiv korovaSu vaan inilac u efikasnoj borbi protiv korova posmatrano na dui period. U cilju integrisanja raznih mera i postupaka suzbijanja korova, neophodno je preventivnim postupcima pokloniti odgovarajuu panju

One moraju onemoguiti obnavljanje rezervi semena i drugih reproduktivnih organa korova i njihovo irenje u poljoprivrednom prostoru.

Dakle za zatitu njivske povri od zakorovljenosti spadaju sve mere kojima se spreava dolazak semena korova na njivu

1. Sistematizacija i odravanje poljoprivrednog proizvodnog prostoraPod ovim treba ozbiljno shavtiti sve mere koje se odnose na privoenje kulturi izvoenjem hidromeliorativnih i mera popravki zemljita, odravanje infrastrukture kao i odravanjem nezakorovljenih ruralna stanita i nepoljoprivredne povrine2. pravilan tretman etvenih ostataka i nuz-proizvoda primarne poljoprivredne proizvodnje. Ovo podrazumeva naroitu brigi oko negovanja stajnjaka i drugih organskih ubriva, njihove pravilne primene3.dosledno potovanje i unapreenje zakonskih propisa u proizvodnji, doradi i prometu semenskog materijala. Za ostvarenje ovog cilja vrlo su bitni:Aprobacioni propisiStandardi o kvalitetu semena i sadnog materijalaRazvoj odgovarajuih slubi karantinske prognozneSetva istog doraenog materijala

4. Spreavanje irenja korova putem vetra, vode, ivotinja i ljudskim aktivnostima na dui ili krai vremenski period

5. Domainski odnos i savesno gazdovanje prirodnim resursima, objektima i mainama

Pored navedenih u ovu grupu spadaju mere koje ukljuuju neke spektar koji se odnosena: upravljanje glavnim usevom protiv korova. Ovo znai rad na pojaanoj kompeticiji glavnog useva razliitim merama, primena plodoreda, meuuseva, zdruivanje useva, alelopatija I bolje poznavanje prevencije

MehanikeHemijskeFizikeBioloke

Mehaniko suzbijanje korova je staro koliko i sama obrada. Obradom se poveava efikasnost u suzbijanju korova zahvaljujui zaoravanju semena korova i smanjenje regenerativne sposobnosti viegodinjih korova.Kod nas se tei redukciji postojeih konvenc. sistema i adaptaciji novih sistema obrade za pojedine useve.Redukcioni sistemi imaju prednost koja se ogleda u boljoj kontroli erozije, konzervaciji vlage zemlj., utedi energije i radne snage. Problemi slaba kontrola viegodinjih korova, problemi u zatiti od bolesti i tetoina

Osnovna obradaPredsetvena obradaMeuredno kultiviranjeOkopavanje

Drljae-eljevi se sastoji iz niza tankih opruga (pera)Razliit poloaj oprugaOsim za suzbijanje korova koriste se i za razbijanje pokorice i za pokrivanje semena pri omanoj setviKultivatori (etkasti) i rotirajue motikeU krompiru prvo suzbijanje odmah nakon setve mreastim drljaama, sledea nekoliko dana pre izbijanja cime (manja dubina) i na kraju zagrtanje krompira plugovima zagrtaima

Predsetvenom obradom utice se na broj i masu korovaUticaj pojedninh naina predsetvene obrade utice na broj jedinki Posle setve a pre nicanja pojava korova je najmasovnija u slucaju intezivne predsetven pripreme. Tako je pri 2 tanjiranja setvospremaa povean ukupan broj korova prema 1 tanjiranju za 53,42%, a primenom tanjiranja, drljanja i valjanja za 63,55%U organskoj polj posebno je vazno obradjivanje kultivatorima sa ciljem negovanja useva ne samo u okopavniskom nego i usevima guste setve

Rotary hoe

Mehaniki robot

Izvodi se ostatcima lisca, kosidbe, tresetom, kamenjem . Postoje: hranljiva (poluzgoreli kompost, polutrulo loe i pokoena kopriva) i zastitna

Zastitna se koristi u suzbijanju korova i gubitka vlage iz zemlj.Za ovu svrhu najbolje je upotrebljavati materijal koji nije bogat hranivima, a dobro pokriva i prijanja uz tlo (slama, seno, papir, plastika)Naroita stetna je zastirka od piljevine. Bogata je celulozom i ligninom, koje za Svoju razgradnju trae veliko prisustvo N.

Maliranje u proizvodnji jagodePostavljanje mal folija

Upotreba mala od biljnih ostataka

Maliranje-nastiranje

Koristi: stvaranje humusa i mrviaste struktureNaroito je pogodna za laka zemljitaNaroito je preporuljivo za gajenje jagoda, malina i drugih grmolikih kultura kupine, ribizle maliranje ili zastiranje je prava blagodat

Plinska boca 95 100 stepeniTretiranje pre (usevi koji sporije niu) i posle nicanja (bujniji usevi)Plamenicima se prolazi uzdu redovaMehaniko suzbijanje korova je u prednosti nad termikimTermiko suzbijanje plamenicima u jednokratnom ili ponovljenom unitavanju korova ili njihovih reproduktivnih organa,

Korovi se unite za manje od 0,1 sec, razarajui elije i istovremenom koagulaciju belanevinaRazlikuje se primena pre ili posle nicanja kulturaPre nicanja kulture prikladan je kod sporonicajucih kultura: mrkva, perun, cvekle, . Primenjuje se dan ili dva pre izbijanja klice iz zemlj. Plamenicima se prolazi izmedju redovaKada biljke niknu mogu da se tretiraju redovi ne u svakoj fazi razvoja (kukuruz, luk, krompir, kupusnjace, jabuke, kruske, maline i neko lukovicasto cvece)

Ipak vecinu korova najbolje je spaljivati kada imaju razvijene kotiledonske listice 1-2 para listica.Manji efekat ove metode je kod visegodisnjih korova, tet tretman treba ponoviti i usmeriti na biljku korova.Najmanje stete po zivi svet u zemlj je kadaa se ide brzinom 10 km/h

Zakorovljen usev

Suzbijanje korova plamenicima

Runi plameni kultivatori za suzbijanje korova

Suzbijanje korova infracrvenim zracima

Bioloke mere borbe protiv korovaPovecana kompetitivna sposobnost gajenog useva u odnosu na korovPodrazumeva medjusoban odnos korova i useva u kome se nalaze odredjuje se poslednji momenat kada se moraju preduzeti odredjene mere za njihovo suzbijanje. Ne prelaziti prag tolerancije(kod krompira 10% manji prinos pri 25 rizoma pirevine na m2, a ekonomski prag 0.04 ili 2 izdanka na m2.2.2. Koriscenje alelopatije-Prirodan fenomen. Inhibicija je zasnovana na fitotoksicnom delovanju odredjenih supstanci koje biljke aktivno emituju preko eksudata (korena, volatizacije i ispiranja ili putem dekompozicije org.mate.

3. Biodiverzitet podrazumeva vee ukljucivanje veeg broja i vrsta u rotaciji, sto dovodi do promene nacina obrade zem,

Uspostavljanje cvetnih pojasevaCvetni zatitni pojasevi predstavljaju trake irine 1-2 m sa meanim jednogodinjim i viegodinjim aromatinim I drugim korisnim biljkama ili samoniklim vrstama. One se seju oko polja ili u kulturi na svakih 50-100 m, jer je to uglavnom radijus kretanja predatora.Pojas u cvetu privlai insekte, a oni ptice, stoga je najbolje odabrati meavinu biljaka koje cvetaju u razliito vreme. Tako e pojas uvek biti u cvatu. Ovim se poveava biodiverzitet agrofitocenoza i redukcija slobodnih povrina koje popunjavaju korovske biljke.Biljke koje se najee koriste su: kamilica, neven, miroija, kadifica; dvogodinje maslaak, deteline, lukovi, i lekovito bilje

Diverzifikacija agroekosistemaPlodored-diverzifikacija agroekosistema u vremenuZdrueni usevi (polikulture)-diverzifikacija agroekosistema u prostoruumarsko-poljoprivredni sistemi (agroforestry)Integrisani farmski sistemi sa ivotinjama

Sistemi biljne proizvodnjePlodored gajenje pokrovnih usevaKonsocijacije (zdruivanje useva)

Bioloke mere borbe protiv korovaU potrazi za novim strategijama suzbijanja korova I iznalaenja selektivnih i racionalnih herbicida radi se na ekstrakciji aktivnih materija iz prirodnih, organskih jed. Njegov period raspadanja je mnogo krai nego sistetikih. Npr kumarin, esta materija kod trava. Razni toksini izolovani i patentiranPored ovih u poslednje vreme primenjuju se i biotehnoloke koje su zasnovane na korienju produkata matabolizma moo za dobijanje bioherbicida

U potrazi za novim strategijama suzbijanja korova uveliko se radi na ekstrakciji a.m. Iz biljaka te oni deluju alalopatski. Efekat se moe ograniiti na jednu vrstu ak na sam varijetet.

Suzbijanje bolesti i tetoinaNeosporno najtei problem u organskoj poljoprivrediSetva u optimalnim rokovim Radi spreavanja pojave gljivinih oboljenja koristi se SiO svake dve nedelje 4l/ha Bioloka zatita efikasna je ako se vri pospeivanje razvojaKorisnih organizama ili se vri njihovo korisno unoenje u zemljite1. Pr: Gljiva Rizoctonija solani (napada krtole krompira), biva napadnuta od gljive Trichoderma koja se moe umnoiti unoenjem zeleninog ubriva

2. Pr: Penica je dobar predusev za pasulj jer moo koji razlau strnjiku imobiliu azot te doalzi do pojave azotne depresije u zemljitu, to umanjuje razvoj gljiva roda FusariumU biolokoj kontroli koriste se razni preparati na bazi virusa i bakterija, ali se mogu koristiti i drugi korisni organizmi (bubamare, uholae, rginje, paraazitne osice)

Sadri obino dugoronije strategije, taktike odluke za sezonu i operativnu odluku na samom polju (kratkoronu).Detaljne informacije o biolokim procesima su glavne za odluivanje gde, kada i kako treba voditi borbu protiv korova

Za uvoenje sistema borbe zasnovanih na trokomponentnoj strategiji neophodno je mnotvo kvalitetnih informacija vezanih za interakciju usev-korov.Takve informacije dobijaemo u budunosti koristei prednosti GPS sistema koji omoguava uzimanje velikog broja uzoraka i kompjutersku obradu dobijenih podatakaNa osnovu toga moe se odrediti tana koliina semena i drugih ulaganja za dobijanje optimalnih prinosa sa min negativnim uticajema na ivotnu sredinuRazvoj efiksanog informacionog sistema unapredilo bi tehnologiju gajenja i integralne zatite od korova kao i stalni monitoring promena korovske vegetacije

**********