TEHNOLOGIJA BETONA SEMINARSKI

7/23/2019 TEHNOLOGIJA BETONA SEMINARSKI

http://slidepdf.com/reader/full/tehnologija-betona-seminarski 1/9

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA TEHNOLOGIJA BETONA

TEMA:

ODREĐIVANJE SADRŽAJA VAZDUHA U SVEŽEM BETONU

insko-

Arhitektons

ki Fakultet

Niš

Profesor : Zoran Grdić

Student:Petar MiljkovićFG-545




1 UVOD

Od kada je uvlačenje vazduha u eton !rvi !ut otkriveno" sredino# tridesetih $odina !ro%lo$ veka"

kon&e!t aerirano$ etona !ostao je !ravilo" a ne izuzetak za eton u hladni# kli#atski# !odručji#a' (vlačenje je otkriveno sasvi# slučajno" kada je u !roizvodnji &e#enta kori%ćenintenzifikator #levenja da i se !oolj%ala finoća #liva' )e#ijski uvučen vazduh u eton

una!redio je ot!ornost etona na dejstvo #raza" a aditivi aeranti !okazali su se u du*e# !erioduveo#a us!e%ni# u una!re+ivanju ot!ornosti etona na za#rzavanje i od#rzavanje" kako nje$oveunutra%nje strukture" tako i nje$ove !ovr%ine' ,!ak" ovaj us!eh nije do%ao ez os!oravanja" a idana%nji !roizvo+ači etona se ore skontrolo# količine vazduha u etonu i #no$i# faktori# kojiutiču na vazduh u etonu' Za &elovito razu#evanje slo*enosti uvlačenja vazduha u eton i za !ri#enu u !raksi" !otreno je u !ot!unosti shvatiti nje$ov #ehaniza#'

Za#rzavanje i od#rzavanje indukuje &iklične !ro#ene u za!re#ini etona" koje izazivajunje$ovo &e!anje" lju%tenje i !u&anje' (vučeni vazduh #o*e una!rediti trajnost etona' je$ovnajveći do!rinos jeste u !ovećanju za%tite !rotiv za#rzavanja i od#rzavanja u!risustvu soli za

od#rzavanje' .azduh u etonu !ostoji u #no$o različitih for#i: !ore u a$re$atu" ka!ilarne !roe"uvučeni vazdu%ni #ehuri" zaroljeni vazduh , !ukotine u unutra%njoj strukturi' Pore u a$re$atuveo#a su sitne i !ostoje u svako# a$re$atu' /e !ore ne utiču na trajnost etona' 0a!ilarne !ore !redstavljaju !rostore koji nisu is!unjeni čvrsti# ko#!onenta#a hidratisane &e#entne !aste' (dosta hidratisano# &e#entu s niski# 12& odnoso#" ka!ilarne !ore su veličine od 3 do 5 n#kada su u !itanju veći 12& odnosi u rani# starosti#a ka!ilarne !ore #o$u iti veličine od 6 do 57#' Mehurići uvučeno$ vazduha od '5 do 3 ## u !rečniku #o$u se!roizvesti u etonudodavanje# #ale količine aditiva aeranata' /i sferični #ehurovi se doro ras!ore+uju uhidratisanoj &e#entnoj !asti" !ovećavajući ot!ornost na za#rzavanje i od#rzavanje' 8a i seosi$urala adekvatna ot!ornost na za#rzavanje i od#rzavanje" faktor raz#aka ne i trealo da

!relazi vrednost od '9 4;' Faktor raz#aka !ora definisan je kao srednja vrednost #aksi#alno$raz#aka od hidratisane !aste do ivi&e !ore' <to je #anji faktor raz#aka !ora" to je eton trajniji'.eći #ehurovi zaroljeno$ vazduha" veličine od 3 do 4 ##" #o$u se for#irati za vre#e u$radnje izijanja etona' Mikro!rsline i !rsline #o$u nastati u etonu od o!terećivanja etona ili odsku!ljanja !riliko# su%enja'

Profesor: Zoran GrdićStudent: Petar Miljković FG-545

2




Postoji vi%e standardnih #etoda za odre+ivanjekoličine uvučeno$ vazduha u sve*e# iočvrslo# etonu'Gravi#ertijska =>S/M-?36@A" volu#etrijska =>S/M?3B6Ai #etoda !ute# !ritiska =>S/M-?963A #o$u sekoristiti za odre+ivanje srednje količine vazduha u sve-*e# etonu'

,!ak" sve tri #etode ne #o$u na# oezediti infor#a&ije o veličini i distriu&iji !ora'Mikrosko!ske analize se #o$u koristiti za #erenje di#enzija s!e&ifične!ovr%ine" faktora raz#akai odnosa vazduh2!asta u očvrslo# etonu'

UTICAJ MRAZA I SOLI NA BETON

Cedan od zasi$urno najra%irenijih #ehaniza#a de$rada&ije svojstva etona je razaranjeuvetovano ledo#' 8o o%te&enja #o*e do&i čak i !osle sa#onekoliko s#rzavanja i od#rzavanjaukoliko odredjenje #ere zastite etona nisu !reduzete 'Pro#atrajući eton na #ikrosko!skojrazini" vidi#o da je to sastav koji se sastoji od Dčvrsto$E dela i sustava ka!ilarnih kanalića koji su#e+usono !ovezani ili su !ak sa#ostalni'

Zo$ svoje veličine" ka!ilare o#o$ućavaju da se voda iz okoline u!ije u eton" te nakon !ro&esazale+ivanja i %irenja volu#ena vode" !ovećava na!one okolo ka!ilare" koji kad !re#a%e vlačnučvrstoću izazivaju !ukotine" te se !ro&es de$arda&ije etona urzava' Sa# !ro&es se dodatnokatalizira i !ri#jeno# soli za od#rzavanje'


3




ULOGA AERANTA

>eranti su su!stan&e koje i#aju s!osonost da !ovećaju sadr*aj vazduha u etonu toko##e%anja i#aju s!osonost da !ovećavaju količinu vazduha u sve*u etonsku #asu' 0oli&inavazduha izra*ava se !ro&entualno u odnosu na za!re#inu etona '

Pre#a na%e# !ravilniku za eton i ar#irani eton oavezno je aeriranje etona koji suizlo*eni dejstvu #raza " kako i jednovre#eno# dejstvu #raza i soli za od#rzavanje ' Sadr*ajuvučeno$ vazduha trea da se nalazi u odre+eni# $rani&a#a koje zavise od nazivne vrednosti

najveće$ zrna u a$re$atu " kako je to !rikazano u taeli

ajve&a frak&ija a$re$ata u etonu

##;

Sadr*aj uvu&eno$ vazduha u odnosu naza!re#inu etona

;

69 - 6 9 do 6

3 - 69 6 do 5

@ - 3 5 do B

4 - @ B do 3

0ada se aranti dodaju u eton toko# #e%anja oni for#iraju #ilione #ehurića vazduha

!re&nika "5 do 3"95 ## koji su #anje vi%e ravno#erno ras!ore+eni u #asi etona' Prakti&noaeranti su su!stan&e koje u #asi sve*e$ etona stvaraju stailnu !enu '8a i se to ostvarilo aerantisadr*e !ovr%inski aktivne a$ense koji se kon&etri%u u $rani&noj zoni dodira #ehurića vode ivazduha " s#anjujući !ovr%inski na!on tako da #ehuri&i vazduha #o$u ostati stailni'


4




Osi# od sa#e količine aditiva " za!re#ina uvičeno$ vazduha će zavisiti i od vrste #iksera "du*ine trajanja #e%anja kao i od koli&ine etona koji se #esa ' ( !očetku #e%anja za!re#inauvučeno$ $asa raste da i se !osle s#anjivala sa !rodu*etko# #e%anja'

8ovanje# aeranta #enja se struktura !ora u etonu' ?e#entna !asta i eton uvek sadr*eodre+en !ro&enat ka!ilarnih !ora kroz koje se odvija trans!ort vode' Mehuri&i vazduha nastali

dodavanje# aeranta i#aju takav o!se$ !rečnika da nisu !ore ka!ilarno$ ti!a' Oni u stvari !rese&aju ka!ilarne !ore či#e značajno s#anjuju #o$ućnost trasn!orta vode kroz eton ido!rinose većoj vodone!ro!ustlivosti etona' /ako+e" #ehurići vazduha !o!ut rezervoarao#o$ućuju nes#etano !ovećanje za!re#ine vode na te#!eraturi is!od stene!i ?elzijusa usledče$a dolazi do !ojave hidrauličko$ !ritiska vode na zidove !ora" či#e je eton za%tićen od dejstvanaiz#enično$ s#rzavanja i od#rzavanja' 8odavanje# aeranta u etonu !oolj%ava se i nje$ova !ostojanost !re#a jednovre#eno# delovanju #raza i soli za od#rzavanje" kao i na he#ijskua$resiju' ( !očetku" aeranti #o$u !ovoljno uti&ati i na koezisten&iju etona a #o$u do!rineti is#anjenju ot!u%tanja vode i sve*e etonske #ase' Sve navedeno va*i !od uslovo# da je količinaaeranta koja će se dodati etonu !rethodno !a*ljivo !roučena'

S dru$e strane" aeranti !ovećavaju uku!nu !oroznost etona i ti#e s#anjuju nje$ovuza!re#insku #asu i to ukoliko vi%e ukoliko je !ro&enat njihovo$ dodavanja veći' Ovo za !osledi&ui#a odre+eno s#anjenje čvrstoće !ri !ritisku etona koje se često ne #o*e zane#ariti' Zato se u !raksi aeranti veo#a često koriste u ko#ina&iji sa aditivi#a iz $ru!e !lastifikatora isu!er!lastifikatora' 8odavanje !lastifikatora i su!er!lastifikatora će s#anjiti !otrenu količinu


5




vode za s!ravljanje etona i !ovećati nje$ovu čvrstoću či#e će se ko#!enzovati ne$ativno dejstvoaeranata !o !itanju čvrstoće' ( konačno#" doiće se eton zahtevnih čvrstoća koji je ot!oran na#raz" kao i na #raz i soli" sa odre+eni# ste!eno# vodone!ro!ustljivosti' ,#ajući u vidu zahteve

koji se !ostavljaju etonu izlozeni# uslovi#a s!olja%nje sredine jednovre#eno# !ri#eno#aeranta i su!er!lastifikatora je ne sa#o veo#a česta" ne$o i neo!hodna'

ačin da se orani#o od ovih uti&aja je izrada etona ko#!aktne strukture =$dje ćeveličina #ikro!ora iti #anja 3-B##" %to one#o$ućava s#rzavanje vodeA'

8ru$i način je da !rekine#o sastav ka!ilara u etonu =uz !o#oć vazdusnih #ikro!oraAodnosno izrado# aeriranih etona'

>erant o#o$ućava da #jehurići zraka #anji od 6 7#" koji se uvlače !riliko# !ro&esa

#e%anja etona" ostanu stailini u svje*oj etonskoj #e%avini i očvrsnulo# etonu' /i #ehurićivazduha i#aju dvojaku funk&iju !rekidaju sastav ka!ilara" odnosno one#o$ućuju !rodor vodeka!ilarni# dizanje# u eton" te deluju kao rasteretna ko#ora =ukoliko se nalaze dovoljne lizuo#o$ućavaju !renos !ritiska" nastale zale+ivanje#" iz jedne vazdusne ko#ore u dru$uA'

SADRŽAJ VAZDUHA U SVEŽEM BETONU

Postoje !uno načina za is!itivanje količine uačeno$ vazduha u sve*e# etonu ali ovde će

iti o!isan sa#o jedan od njih'

Metoda #erenja sadr*aja vazduha u sve*e# etonu se azira na #erenju !ro#eneza!re#ine sve*e$ etona izlo*eno# odere+eno# !ritisku' Pro#ena za!re#ine nastaje usledko#!resije vazduha !risutno$ u sve*e# etonu sto se se izračunava u !ro&enti#a za!re#ine'

( &ilindričnu !osudu !orozi#era se u$radi #asa sve*e$ etona sredstvo# !rikladni#nje$ovoj konzisten&iji' Preko !osude se !ostavi !oklo!a& tako da se ostvari her#etički s!oj 'Poklo!a& je sa unutra%nje strane iz$ra+en u oliku !litke kalote koja se !reko od$ovarajućih ventilais!uni vodo#'Preko vode se !u#!o# ostvari !ritisak tako da kazaljke na #ano#etru !ostavi na

nuli' Pritisak !reko vode koja je nesti%ljiva deluje na eton !ri &e#u se !risutni vazduh u nje#uko#!resuje ' Posle ot!ustanja od$ovarajuće$ ventila na #ano#etru se #o*e očitati !ro&entualansadr*aj vazduhau etonu' Sadrzaj uvučeno$ vazduha #ora iti u $rani&a#a koje su date u taeli$ore'


6




PROJEKTOVANJE

0od !rojektovanja itno je !redvidjeti koje su to etonske !ovr%ine koje i #o$le itidirektno izlo*ene uti&aju s#rzavanja =sa ili ez soli za od#rzavanjeA' (koliko se zahtijeva !ri#jena aeranta" #ora se voditi računa o nje$ovoj stailnosti kroz !ro&es #e%anja" trans!orta iu$radnje =!oseno viriranjaA kao i o ko#!atiilnosti aeranta s dru$i# aditivi#a u etonu'Svakako je korisna infor#a&ija !odatak o faktoru raz#aka #ikro!ora" koji na# slu*i kaoinfor#a&ija o kvaliteti iz#e%anosti aeranta u etonu' >li to na# nije dovoljan dokaz ot!ornosti etona na #raz =#raz i solA" te i !re !roizvodnje trealo doiti dokaz o ot!ornost na is!itivanjerazorno# #etodo#' /rea voditi računa o činjeni&i da su aeranti !ovr%inski aktivne stvari"odnosno da !ovečavanje# količine sitnih česti&a u eton trea !ro!or&ionalno !ovećavati i dozuaeranta' /ako+e trea voditi računa o činjeni&i da vazduh u etonu sni*ava čvrstoću =3 vazduha

sni*ava 5- čvstoće etonaA'

PROIZVODNJA I UGRADNJA


7




0od !roizvodnje trea voditi računa o načinu doziranja aditiva" s oziro# na činjeni&u da sevećina dana%njih aeranata dozira u !ro#ili#a' /ako+e i !ro&es #e%anja treao iti !rodu*en" !o$otovo ako se uz aerant dozira jo% neki aditiv' 0od u$radnje aeriranih etona !osenu !ozornost

terea !osvetiti viriranju" odnosno !ro&es viriranja se #ora s!rovoditi sve dok izlaze veliki#jehuri =ovdje je viriranje du*e 9 do 9"5 !uta od klasičnih etonaA' (koliko se iz!rojektujekvalitetna #e%avina !rodu*eno viriranje neće iza&iti D!o*eljniE vazduh =#jehuriće #anje od 67#A' Pre!oručljivo je svakako !roveriti količinu vazduha na !roizvodno# !o$onu i na #estuu$radnje =kod nekih ko#ina&ija aeranta i su!er!lastifikatora !ri#ećeno je !ovečavanje količinevazduha u etonu kroz !re#e%avanje etona !riliko# trans!ortaA'

>erant tako+e i olak%ava u$radnju etona" %to je ila i njehova ori$inalna !ri#jena =ovdje#jehurići zraka i$raju ulo$u ku$lastih le*ajeva u sve*oj etonskoj #e%aviniA'

PRIMENA

>erirani etoni se !ri#enjuju najče%će kod ojekta nisko$radnje =kolovozne !loče" nosači"ste!enista" !ortalne tunelske olo$e" vien&i" ivičnja&i"'''A ali i kod svih dru$ih ojekata $de !ostoji#o$ućnost s#rzavanja neza%tićene etonske !ovr%ine' /ako+er !re!oručljiva je !ri#jena kod etona kod kojih ne !ostoji dovoljna količina sitnih česti&a za kvalitetnu oradivnst" kao i kodojekata $dje trea izvoditi !ovr%inu u na$iu =uz s#anjenu konzisten&iju i#a#o kvalitetnuoradivostA'





Hiteratura:

/ehnolo$ija Ietona J Zoran Grdić

htt!:22111'etoni'hr2

htt!:22111'$radi#o'hr2

htt!:22zastitaisi$urnost'&o#'hr2

O?K> (/,?>C> 0OH,L,K .>Z8()> > L.S/ON( IK/O> 0H>S,L,MP,S/(POM , K(OS0,M MK>M>- 8ra$an IOCO.,N" 8ra$an ,0OH,N" 0senijaC>0O.,N" Hjiljana HOL>


!

http://www.betoni.hr/

http://www.gradimo.hr/

http://zastitaisigurnost.com.hr/

http://www.gradimo.hr/

http://zastitaisigurnost.com.hr/

http://www.betoni.hr/

Documents

TEHNOLOGIJA BETONA SEMINARSKI