Poglavlje 1

Trite

Ekonomska teorija ne snabdeva drutvoutvrenim zakljucima koji bi bili neposrednoprimenljivi u ekonomskoj politici. Ona je pre metoda nego dokrina, jedno orue uma, tehnika razmiljanja koja pomae onome koji je ima da doe do pravilnih zakljuaka.

--- John Maynard Keynes

Ekonomsko modeliranjeta je ime uslovljeno u ekonomskom sistemu?

Koje su varijable odreene van modela (egzogeno) a koje treba da budu odreene samim modelom (endogeno)?

Koliko detaljno bi model trabalo

da predstavlja odreeni ekonomskifenomen?

Model trita stanovaNa koji nain je odreena cena zakupa?Pretpostavimo:

stanovi su identini po svemu, sem po udaljenosti od centracena zakupa udaljenih stanova je egzogena i poznatapostoji veliki broj zakupaca i vlasnika stanova

Model trita stanovaKo e unajmiti stanove blizu centra?Po kojoj ceni?Da li e alokacija stanova biti poeljna u bilo kom smislu?

Kako da konstruiemo jedan smislen model pomou koga moemo da odgovorimo na ova pitanja?

Pretpostavke kod ekonomskogmodeliranjaDva osnovna postulata:

Racionalan izbor: Svaki pojedinac tei najboljem izboru izmeu alternativa koje su mu dostupne.Ravnotea: Trina cena se prilagoava sve dok se traena koliina ne izjednai sa ponuenom.

Modeliranje tranje za stanovimaTranja: Pretpostavimo da je najvie to je bilo koji pojedinac spreman da plati za stan u centru 500$ meseno. Tada

p = $500 QD = 1.Pretpostavimo da cena mora da padne na 490$ pre nego to druga osoba unajmi stan. Tada

p = $490 QD = 2.

Modeliranje tranje za stanovimato je nia cena zakupa p, vea je tranja za stanovima u centru

p QD .

Crte na kome je predstavljena traena koliina nasuprot cene jeste trina kriva tranje za stanovima u centru.

Trina kriva tranje za stanovimapQD

Modeliranje ponude stanovaPonuda: Potrebno je vremena da se izgradi jo stanova u centru pa je u ovom sluaju kratkog roka koliina raspoloivih stanova fiksna (i jednaka, na primer, 100).

Trina kriva ponude stanovapQS100

Konkurentna trina ravnoteaniska cena zakupa traena koliina stanova u centru premauje raspoloivu koliinu cena e porasti

visoka cena zakupa traena koliina je manja od raspoloive koliine cena e se smanjiti

Konkurentska trina ravnoteaTraena koliina = raspoloiva koliina cena niti raste niti opada

dakle, trite je u stanju konkurentske ravnotee.

Konkurentna trina ravnoteapQD,QS100

Konkurentska trina ravnoteapQD,QSpe100

Konkurentska trina ravnoteapQD,QSpe100Pojedinci koji su spremni da platepe za stanove u centru dobijaju stanove u centru.

Konkurentska trina ravnoteapQD,QSpe100Pojedinci koji su spremni da platepe za stanove u centru dobijaju stanove u centru.Pojedinci koji nisu spremni da plate pe za stanove u centru dobijaju stanove koji su udaljeniod centra.

Konkurentska trina ravnoteaP: Ko unajmljuje stanove u centru?O: Oni koji su spremni najvie da plate.P: Ko unajmljuje udaljene stanove?O: Oni koji su spremni najmanje da plate.

Dakle, konkurentska trina alokacija odvija se prema spremnosti da se plati.

Komparativna statikata je egzogeno u modelu?

cena unajmljivanja udaljenih stanovakoliina stanova u centrudohoci potencijalnih zakupaca.

ta se deava ako se ove egzogene varijable promene?

Komparativna statikaPretpostavimo da je porasla cena udaljenih stanova.tranja za stanovima u centru raste (pomeranje krive tranje udesno), dovodeido vie cene zakupa stanova u centru.

Trina ravnoteapQD,QSpe100

Trina ravnoteapQD,QSpe100porast tranje

Trina ravnoteapQD,QSpe100vea tranja dovodi do vie cene;koliina stanova na tritu ostajenepromenjena

Komparativna statikaPretpostavimo da je broj stanova u centru vei.Ponuda je vea, dakle

cena stanova u centru je nia.

Trina ravnoteapQD,QSpe100

Trina ravnoteapQD,QS100vea ponudape

Trina ravnoteapQD,QSpe100Vea ponuda izaziva padtrine cene i dovodi do porasta ravnotene koliine.

Komparativna statikaPretpostavimo da dohodak potencijalnih zakupaca raste, poveavajui njihovu spremnost da plate za zakup stanova u centru.Tranja raste (pomeranje nagore), dovodei dovee cene stanova u centru.

Trina ravnoteapQD,QSpe100

Trina ravnoteapQD,QSpe100Vii dohoci dovode do vee spremnosti za plaanje

Trina ravnoteapQD,QSpe100Vii dohoci dovode do vee spremnosti za plaanje,vie trine cene, ali koliina stanova ostaje nepromenjena.

Analiza poreske politikeVlada oporezuje vlasnike stanova.ta se deava sa

cenombrojem izdatih stanova u centru?

Da li se deo poreza prevaljuje na zakupce?

Analiza poreske politikeTrina ponuda je nepromenjena.Trina tranja je nepromenjena.Dakle, konkurentska trina ravnotea ostaje nepromenjena posle uvoenja poreza .Cena i koliina stanova u centru koji se izdaju ostaju nepromenjene.Vlasnici stanova plaaju ceo iznos poreza.

Nesavreno konkurentna tritaMeu brojnim mogunostima su i:

vlasnik stana je monopolistavlasnik stana je savreno diskriminiui monopolistakonkurentsko trite koje podlee kontroli rente

Vlasnik stana je monopolistaKada vlasnik stana odredi cenu p on izdaje D(p) stanova.Prihod = pD(p).Prihod je nizak ukoliko je p 0Prihod je nizak ukoliko je p tako visoka da je D(p) 0.Neka srednja vrednost p maksimizira prihod

Trina ravnotea u sluaju monopolapQDniskacenaniska cena, velika traena koliina, mali prihod

Trina ravnotea u sluaju monopolapQDvisokacenavisoka cena, mala traena koliina, mali prihod

Trina ravnotea u sluaju monopolapQDumerenacenaumerena cena, umerena traena koliina, vei prihod

Trina ravnotea u sluaju monopolapQD,QSumerenacenaumerena cena, umerena traena koliina, vei prihod

monopolista ne izdaje sveraspoloive stanove100

Trina ravnotea u sluaju monopolapQD,QSumerenacenaumerena cena, umerena traena koliina, vei prihod

monopolista ne izdaje sveraspoloive stanove100slobodni stanovi u centru

Trina ravnotea u sluaju savreno diskriminiueg monopolaZamislite da monoplista zna spremnost za plaanje svakog pojedinca.Neka naplati $500 pojedincu sa najveom spremnou da plati,neka naplati $490 drugom po redu, itd...

pQD,QS100p1 =$5001

pQD,QS100p1 =$500p2 =$49012

pQD,QS100p1 =$500p2 =$49012p3 =$4753

pQD,QS100p1 =$500p2 =$49012p3 =$4753

pQD,QS100p1 =$500p2 =$49012p3 =$4753pediskriminiui monopol naplaujekonkurentsku trinu cenu samo poslednjem kupcu, a prisvaja rentena preostalom delu konkurentskiodreenog broja stanova

Kontrola zakupnineVlada odreuje maksimalno dozvoljenu cenu, pmax < pe, koja je jednaka konkurentskoj ceni.

Trina ravnotea pQD,QSpe100

pQD,QSpe100pmax

pQD,QSpe100pmaxviak tranje

pQD,QSpe100pmaxviak tranje100 stanova u centru vie nijealocirano prema spremnosti zaplaanje pojedinaca (lutrija, redovi,prvo velike porodice?)

Koji trini ishodi su poeljni?ta je bolje?

Kontrola zakupnineSavrena konkurencijaMonopolDiskriminiui monopol

(???????)

Efikasnost u Paretovom smisluVilfredo Pareto; 1848-1923.

Paretov ishod ne dozvoljava proerdano blagostanje;

tj., jedini nain da se povea blagostanje jedne osobe jeste da se smanji blagostanje neke druge osobe.

Efikasnost u Paretovom smisluIvan ima stan; arko nema.Ivan vrednuje svoj stan $200 meseno; arko je spreman da plati $400 meseno.Ivan moe da izda stan arku za $300 meseno.Obojica dobijaju, dakle za Ivana je Pareto neefikasno stanje da ne izdaje stan.

Efikasnost u Paretovom smisluPareto neefikasan ishod znai da postoje nerealizovane obostrane koristi od razmene.

Svaki trini ishod kojim su ostvarene sve mogue koristi od razmene mora biti efikasan u Paretovom smislu.

Efikasnost u Paretovom smisluKonkurentska ravnotea:

svi zakupci stanova u centru vrednuju ih po trinoj ceni pe ili viepreostali zakupci vrednuju stanove u centru manje od pedakle, nema mesta za obostrano korisnu razmenudakle, ishod je efikasan u Paretovom smislu

Efikasnost u Paretovom smisluDiskriminiui monopol:

raspodela stanova je ista kao i ona pomou savreno konkurentskog trita

dakle, ishod u sluaju diskriminiueg monopola je takoe efikasan u Paretovom smislu.

Efikasnost u Paretovom smisluMonopol:

ne izdaju se svi raspoloivi stanovidakle, zakupac udaljenog stana mogao bi biti premeten u stan u centru i imati vee blagostanje bez smanjivanja blagostanja bilo kog drugog pojedinca.dakle, monopolski ishod je neefikasan u Paretovom smislu.

Efikasnost u Paretovom smisluKontrola zakupnine:

neki od stanova u centru dodeljeni su zakupcima koji ih vrednuju ispod peneki zakupci koji vrednuju stanove u centru iznad pe ne dobijaju stanove u centruishod je neefikasan u Paretovom smislu.

Tea pitanjaSa protokom vremena da li e

ponuda stanova u centru porasti?kontrola zakupnine smanjiti ponudu stanova?monopol ponuditi vei broj stanova od konkurentskog trita stanova?