Teorija i Politika Bilansa - 2. Vezbe

TEORIJA I POLITIKA BILANSA2. VEŽBE

POJAM BILANSA I NJEGOVA SADRŽINA

Poreklo pojma

Reč bilans vodi poreklo od spoja latinskih reči bilanx – libra (vaga sa dva tasa).

Upotreba ove reči u poslovnom svetu i u području knjigovodstva je povezana sa italijanskom rečju bilancio – bilans.


Formalno obeležje

Otkrivanje porekla reči bilans ukazuje istovremeno na njegovo formalno obeležje, koje se izražava u sledećem:1) Bilans uvek ima dve strane, što ga

karakteriše kao dvostrani pregled2) Obe strane bilansa su formalno, tj. računski

jednake veličine, što označava ravnotežu obeju strana


Forme bilansa

Forma T konta

Na levoj strani se nalaze pozicije aktive, a na desnoj strani pozicije pasive.

Međusobno sučeljavanje dve strane. Češće se koristi u teorijskoj analizi.



Forme bilansa

Forma liste (štafelna forma)

Prvo se navode pozicije aktive pa ispod njih pozicije pasive.

Često se primenjuje u praksi.



Sadržina bilansa

Imovina po obliku – aktiva

Imovina po izvorima (vlasništvu) – pasiva

Ne postoji direktna veza između pojedinačnih pozicija aktive i pasive.

Postoji samo jednakost na nivou celine.


Principi za utvrđivanje redosleda bilansnih pozicija

1. Princip likvidnosti (rastuće ili opadajuće) se odnosi na pozicije aktive.

2. Princip dospelosti (rastuće ili opadajuće) se odnosi na pozicije pasive.



Da li je likvidnost sredstava isto što i likvidnost preduzeća?

Nije. Likvidnost sredstava predstavlja stepen

njihove unovčivosti (sposobnost konverzije u gotovinu)

Likvidnost preduzeća predstavlja njegovu sposobnost da izmiruje dospele obaveze (pre svega se misli na kratkoročne obaveze).



1. Princip likvidnosti - aktiva- Princip rastuće likvidnosti: od najmanje likvidnih do najlikvidnijih pozicija aktive (prvo navodimo pozicije stalnih sredstava pa posle njih pozicije obrtnih sredstava)- Princip opadajuće likvidnosti: od najlikvidnijih do najmanje likvidnih pozicija aktive (prvo navodimo pozicije obrtnih sredstava pa posle njih pozicije stalnih sredstava)

POJAM BILANSA I NJEGOVA SADRŽINA Principi za utvrđivanje redosleda

bilansnih pozicija2. Princip dospelosti - pasiva

- Princip rastuće dospelosti: od pozicija koje najkasnije dospevaju ka pozicijama koje najranije dospevaju (prvo navodimo pozicije sopstvenog kapitala pa zatim pozicije dugoročnih obaveza i na kraju pozicije kratkoročnih obaveza)- Princip opadajuće dospelosti: od pozicija koje najranije dospevaju ka pozicijama koje najkasnije dospevaju (prvo navodimo pozicije kratkoročnih obaveza pa pozicije dugoročnih obaveza i na kraju pozicije sopstvenog kapitala)



Ukoliko imamo princip rastuće likvidnosti u aktivi – imaćemo princip rastuće dospelosti u pasivi.

Ukoliko imamo princip opadajuće likvidnosti u aktivi – imaćemo princip opadajuće dospelosti u pasivi

PRIMERI ZA VEŽBANJE

1. Sastaviti bilans stanja u formi konta poštujući princip rastuće likvidnosti odnosno rastuće dospelosti: potraživanja 10.000, zalihe gotovih proizvoda 20.000, rezerve 10.000, dobavljači 20.000, HOV koje se drže do roka dospeća 30.000, kratkoročne finansijske obaveze 5.000, zalihe materijala 15.000, dugoročne obaveze i rezervisanja 50.000, tekući račun 5.000, nekretnine 40.000, akcijski kapital 35.000.


2. Sastaviti bilans stanja u formi liste poštujući princip opadajuće likvidnosti: kratkoročne HOV 15.000, neraspoređeni dobitak 7.000, blagajna 5.000, dati avansi za zalihe 12.000, udeli u osnovnom kapitalu 25.000, potraživanja 8.000, biološka sredstva (osnovno stado) 30.000, ostale dugoročne obaveze 32.000, obaveze po osnovu poreza na dobitak 6.000.

POJAM BILANSA I NJEGOVA SADRŽINA Razdvajanje pojmova imovine od aktive i

kapitala od pasive

Imovina i aktiva kao i kapital i pasiva su pojmovi vezani za bilans stanja ( izveštaj o finansijskom položaju).

Svojstva bilansa stanja:- prikazuje stanje na određeni dan- usmeren je na prošlost (ex post posmatranje)- predstavlja sučeljavanje imovine (upotreba

kapitala) na strani aktive i kapitala (izvori sredstava) na strani pasive u određenom vremenskom trenutku.


Razdvajanje pojmova imovine od aktive i kapitala od pasive

Da bismo mogli da izršimo razdvajanje pomenutih kategorija neophodno je da definišemo sledeće pojmove:

1. Bruto imovina2. Neto (čista) imovina3. Bilansna imovina (bilansni kapital)4. Vrednost preduzeća kao celine



1.Bruto imovina- ukupna vrednost svih imovinskih delova iskazanih na levoj strani bilansa- može da bude jednaka zbiru aktive ili manja od zbira aktive

BRUTO IMOVINA ≤ ZBIR AKTIVE



1. Bruto imovina Kada je bruto imovina manja od zbira aktive? Kada postoje:

- pozicije koje se nalaze u aktivi, a koje predstavljaju korekciju kapitala (pasive) – gubitak- pozicije koje se nalaze u pasivi, a koje predstavljaju korekciju imovine (aktive) – ispravke vrednosti osnovnih sredstava



Bruto imovina manja od zbira aktive – kada postoji gubitak- kod inokosnih preduzeća i društava lica ne postoji posebna pozicija gubitka (u celini se odbija od sopstvenog kapitala)- kod društava kapitala postoji obaveza iskazivanja pozicije gubitka odvojeno od sopstvenog kapitala



Bruto imovina manja od zbira aktive – kada postoji gubitak

- ranije se gubitak u celini unosio u aktivu bilansa stanja i zbog toga je zbir aktive bio veći od bruto imovine- danas se samo u slučaju kada je gubitak veći od sopstvenog kapitala (prezaduženo preduzeće) deo gubitka unosi u aktivu



Bruto imovina manja od zbira aktive – ispravka vrednosti osnovnih sredstava- indirektno otpisivanje osnovnih sredstava- nekada se ova pozicija unosila na stranu pasive (amortizacioni fond) što je dovodilo do toga da zbir aktive bude veći od bruto imovine- danas se ova pozicija unosi na stranu aktive kao odbitna stavka u okviru osnovnih sredstava (nabavna vrednost – IVOS = sadašnja vrednost)



BRUTO IMOVINA = ZBIR AKTIVE – GUBITAK – KOREKTIVNE POZICIJE AKTIVE U PASIVI (IVOS)

Danas

Nekada

BRUTO IMOVINA = ZBIR AKTIVE – GUBITAK IZNAD VISINE SOPSTVENOG KAPITALA



2.Neto (čista) imovina

NETO (ČISTA) IMOVINA= BRUTO IMOVINA – OBAVEZE PREDUZEĆA (POZAJMELJENI KAPITAL)



2. Neto (čista) imovina- jednaka je sopstvenom kapitalu - ne postoje posebna pravila za vrednovanje sopstvenog kapitala, - ona su određena pravilima za vrednovanje bruto imovine i obaveza, jer se on dobija kao njihova razlika

POJAM BILANSA I NJEGOVA SADRŽINA Razdvajanje pojmova imovine od aktive i

kapitala od pasive

3.Bilansna imovina (bilansni kapital)

Podrazumevaju u bilansu iskazane vrednosti (knjigovodstvene vrednosti) imovine i kapitala

Po svojoj visini bilansna imovina odgovara bruto imovini

Po svojoj visini bilansni kapital odgovara zbiru pozajmljenog i sopstvenog kapitala

Razlikuje se od vrednosti preduzeća kao celine



4.Vrednost preduzeća kao celine

- obično se utvrđuje kao razlika između fer vrednosti imovine i fer vrednosti obaveza- na taj način se dobija fer vrednost sopstvenog kapitala- moguće je koristiti i prinosni metod prilikom utvrđivanja vrednosti preduzeća kao celine



Poređenje vrednosti bilansne imovine i vrednosti preduzeća kao celine

-ukoliko je vrednost preduzeća kao celine veća od vrednosti bilansne imovine (bilansnog kapitala) postoje latentne rezerve- ukoliko je vrednost preduzeća kao celine manja od vrednosti bilansne imovine (bilansnog kapitala) postoje skriveni gubici


Sastaviti bilans stanja u formi konta -potraživanja 10.000, zalihe gotovih proizvoda 20.000, rezerve 10.000, dobavljači 20.000, HOV koje se drže do roka dospeća 30.000, kratkoročne finansijske obaveze 5.000, zalihe materijala 15.000, dugoročne obaveze i rezervisanja 50.000, tekući račun 5.000, nekretnine 40.000, akcijski kapital 35.000, ispravka vrednosti nekretnina 10.000, ispravka vrednosti potraživanja 2.000, gubitak 12.000. Fer vrednost neto imovine 50.000.

Utvrditi:a) Vrednost bruto imovineb) Vrednost bilansne imovine (kapitala)c) Vrednost neto (čiste) imovined) Vrednost preduzeća kao celine

Documents

Teorija i Politika Bilansa - 2. Vezbe