Fantastic fishing magazin from fantastic fisherman and journalist Mr. Jovanov.
250 DIN 5 EUR 8 KM
250 DEN 950 SIT CG 4 EUR
SADR@AJ
U OVOM BROJU:RE^ UREDNIKA: []EPAN I GAVRILO DUBINKA: FEEDER FORE
I FAZONI PLOVAK: BO@E PRAVDE! [ARANU SE UVEK GOVORILO VI [ARAN: KAD
LALO[I MARKIRAJU [ARAN: BOILE ZA GOTOVANE MAMCI: ZUJI, A NE BODE
VODENI PUTOKAZ: PECAJ I SLIKAJ DOSIJE SMU\: BOJA JORGOVANA UMETNOST
RIBOLOVA POD LUPOM: [ETA^ PO DNU EXIST 2508 I NOVI TWIN POWER MG
SUPER TEST: BANAX POSLE 5 GODINA EFTTEX 2006: POGLED IZ ]O[KA
PREDSTAVLJAMO: SEDAM GRBA(VIH) [TUKA: POTRAGA ZA VELIKOM (III) [TA
I[TE TR@I[TE: [ARAN I G. LOOMIS PRETPLATA I IMPRESUM 5 6 12 20 24
32 36 38 40 50 52 56 62 65 67 68 72 74
Ribolova~ki TROFEJ
3
RE^ UREDNIKA
N
e znam {ta da uvodim ovog puta, a nekako mi je bez veze da
politiziram sada, kada smo napokon postali ono {to smo, jedino,
uvek i bili - Srbija! A postali smo zato {to su nam to omogu}ili -
Crnogorci?! Istina, meni (ih) je malo `ao, jer sam nekako navikao
da na svakom koraku sre}em [}epane [}eki}e... Ovako je bolje, jer u
[paniju sam u{ao sa paso{em SR Jugoslavije, a vizu sam dobio daju}i
podatke o sebi ko da pi{em memoare - po papirima sam bio iz SiCG -
a iz [panije sam se vratio u Srbiju bez i?! I bolje je tako - brak
iz koristoljublja izaziva mr`nju a ne ljubav supru`nika. Siguran
sam da ove delije nemaju ni{ta protiv {to vi{e nisu ni Jugosi, ni
Srbo-gorci. Ne, nisu to Zvezdine delije, ali zvezde jesu! I to
velike - oni su klupski svetski prvaci u ribolovu njima je prvima,
zvani~no, ne nekom me|unarodnom takmi~enju, svirano Bo`e pravde! E,
sad mo`emo i u E.U. Iako, ba{ ne{to nisam preterano zagrejan da me
i po [paniji vozaju Bugari?! Jer, kad
sam pro{le godine bio tamo, u kampu su radili [panci i Nemci;
ove godine u istom kampu - [panci i Poljaci?! A, {ofer Poljak (ko
Poljak) usviro se ko letva pa nije ujutru do{ao da nas vozi u
Barcelonu na aerodrom! Istina, gazda kampa (Nemac!) sada ima jo{
vi{e, jer Poljaci rade za manje. A kako rade - videli ste.
Zamislite kakva }e usluga biti ako idu}e godine tamo budu radili
Bugari?! Jer, oni }e jo{ za manje... E, to zdravo NE-VO-LEM! Bolje
je da svako (za)radi u sopstvenoj zemlji. Jer, {ta fali Rumunima
koji rade u Rumuniji? Ni{ta, rade... Rade - za par stotina eura!
[ta rade Srbi? Ni{ta - ali pecaju u toj istoj Rumuniji. Za 7 dana
pecanja potro{e ~etiri rumunske plate. I ko je onda zreliji za
ulazak u E.U.? Istina, nas ko~e oni iz Haga ali mi nismo krivi -
zdravo se oteeeeglooo to su|enje, jer nema sudija - sve oti{le u
Nema~ku, da sude na S.P. u fudbalu. Zar je onda ~udno {to je
deljenje pravde i u fudbalu bilo ko na tribunalu. A onog pustilo?!
Tako je to kad je sudija - sudac. (Ali ako je sudija - sudac, {ta
je onda kurir?)
Me|utim, kod nas se i sudijama sudi! Po~elo je, po~elo... Idemo
dalje! Eto, ja opet o politiki, umesto o pecanju. Ali {ta da vam
pri~am - pred vama je jedan od najboljih brojeva do sada -
pro~itajte SVE tekstove! ^ak i ako ste zadrti {arand`ija -
pro~itajte o belom konju; ako ste zadrti varali~ar, ili plovkaro{,
pro~itajte kako su to Lalo{i markirali... Obavezno treba ~itati i
Kanjuhove tekstove - ~ak i ako ne pecate plovkom, ili dubinkom. A
svi pro~itajte o {aranu na VI Mi{ike Buza{a, svi, bez obzira {to
ste varali~ar ili plovkaro{! To mi je, oduvek, bio cilj: da svaki
tekst bude op{iran i stru~an - ali i pitak i duhovit - pa
ilustrovan vrhunskim fotografijama ko fotka s naslovne Oliviera
Portrata! I eto, uspelo se nekako - smeo bih da ovaj broj po{aljem
na svetsko takmi~enje najboljih ~asopisa. Jer: Totalni kvalitet
najvi{i je oblik patriotizma! A ovde Exit, mladi u`ivaju. I ja bih
da sam mla|i, ali mi smeta nesnosna buka Franca Ferdinanda. Sada
jo{ bolje razumem Gavrila... Dragan Jovanov
[]EPAN I GAVRILO
Ribolova~ki TROFEJ
5
DUBINKA
N
a na{im vodama svakim danom sve je vi{e ribolovaca koji koriste
savremene {tapove za pecanje. Prvobitnu rezervisanost, pa ~ak
ignorantski odnos prema novitetima, prema tanu{nim {tapovima koji
}e se i na kederu slomiti, zamenila je prvo znati`elja, a zatim i
`elja da se proba taj novi stil pecanja. Ove tri faze verovatno
nisu, kada je re~ o rekreativnom ribolovu, nikakva posebnost na{ih
ribolovaca, jer su rekreativci svih meridijana, generalno (bez
uvrede, molim!), znatno konzervativniji od svojih kolega takmi~ara.
Na{a je specifi~nost to da se period od prve pa do tre}e faze
poprili~no rastegao, ali to su pre svega diktirali uslovi na
tr`i{tu. Kada su sasvim solidni me~, bolonjeze, teleme~ i feeder
{tapovi, postali i cenom dostupni iole {tedljivijem pecaro{u,
po~elo je njihovo masovnije kori{}enje i na na{im vodama. Zna~ajnu
ulogu u tome odigrali su bez sumnje ribolova~ki ~asopisi i emisije
posve}ene tom hobiju, sportu, strasti, populari{u}i novitete i
na~ine njihovog kori{}enja. I tekst koji sledi jeste doprinos tome,
pisan s neskrivenom `eljom da promovi{e jednu od tehnika za
vrhunsko pecaro{ko u`ivanje za pecanje feeder {tapovima. U tom
cilju prenosimo neka od iskustava ribolovaca koji se, uslovno, mogu
smatrati rodona~elnicima pecanja savremenim dubinkama, iskustva
pecaro{a iz zemlje u kojoj je pecanje na dubinku na takmi~enju
ravnopravno sa lovom ribe na plovak, ukratko: prenosimo savete
engleskih ribolovaca. SISTEMI Mada je kod nas i danas
najpopularnija hranilica tipa spirale sa ili bez ote`anja, sve se
~e{}e, u najbolje snabdevenim prodavnicama, nude i savremene
hranilice razli~itih vrsta i tipova, me|u kojima su
najzastupljenije one koje mo`emo svrstati u kavezni tip, tj. koje
su otvorene sa obe strane. Takve hranilice Englezi nazivaju open
cage (otvoreni kavez), {to, u stvari, i jesu. Za na{eg prose~nog
ribolovca takve hranilice su jo{ skupe, ali bar su na{i ljubitelji
ribolova snala`ljivi i ve{tih ruku, a i u nekim od pro{lih brojeva
Trofeja smo prikazali kako takve hranilice mo`ete izraditi
sami.
FEEDER FORE I FAZONI
A H, T E S I T N I C E !
Ribolova~ki TROFEJ
7
DUBINKA
DUBINKA
du`e na dnu. Po pravilu, zarad daljih zaba~aja i izbegavanja
mr{enja, udica sa mamcem se zabada u takvu hranu kojom je
oblepljena hranilica kako tokom leta kroz vazduh predvez ne bi
mlatarao. Kod pecanja metodom metodom hrana se te{ko skida sa
hranilice, sitna riba je ne}e rasturiti dok se ne dogega
zlatoljuski brka, i to je ono {to pribli`ava taj na~in pecanja
uobi~ajenoj tehnici pecanja na hranilicu kod nas. Ono {to su
Englezi svojevremeno progla{avali revolucijom u pecanju {arana, na
komercijalnim ribnjacima pre svega, kod nas je gotovo jedini poznat
na~in pecanja hranilicom! S tom razlikom da se tako kod nas pecala
sva riba. E pa ako su Englezi mogli ne{to, uslovno re~eno, da nau~e
od nas, mo`emo i mi pone{to od njih, pre svega kako da se
kori{}enjem savremenog pribora efikasnije lovi bela riba. Upravo za
to se koriste sistemi sa hranilicama u koje se stavlja rastresita
hrana ili `ivi crvi}i. MONTA@E Takve hranilice se po pravilu
montiraju na paternoster na~in {to se mo`e najbolje videti i
nau~iti iz prilo`enih ilustracija. Mada na prvi pogled ne izgleda
tako, najjednostavniji je sistem sa tri om~e - koji ima dva
modaliteta. Kod oba je karabinjer, na koji }e se stavljati i po
`elji menjati tip i veli~ina hranilice, zarobljen u gornjoj om~i
(najbli`oj vrhu {tapa), zatim slede jo{
Tu i tamo mogu se primetiti i modeli nalik velikoj ~auri ili
kinder jajetu koji su izbu{eni. Re~ je o modelima u koje se
stavljaju `ivi crvi}i. I tako, polako ulazimo u pri~u koja sugeri{e
da je savremeno pecanje dubinkom ne{to vi{e od na~ina kojim smo
pecali do ju~e. I pecanje na feeder {tapove ima svoje varijante kao
{to je pecanje krupne ribe, pre svega {arana, odnos-
no pecanje sitne bele ribe. Hranilice koje naj~e{}e koriste na{i
ribolovci spirale - po Englezima spadaju u modele namenjene pecanju
metod tehnikom. Upro{}eno govore}i, su{tina tog na~ina pecanja
jeste da se na hranilice stavlja kompaktna lepljiva masa hrane sa
relativno krupnim ~esticama hrane, ili kuvanim zrnevljem, koje
ostaje na hranilici i kada ona odstoji po-
dve prazne om~e, koje predstavljaju ukru}ivanje osnovnog najlona
ko prevencija od mr{enja, a onda dolazimo do razlike: u jednom
slu~aju se sistem zavr{ava najmanjom om~om koja slu`i za klasi~no
montiranje, po pravilu, tanjeg predveza na ~ijem je kraju, tako|e,
vezana om~a, a u drugom slu~aju je na kraju sistema ostavljena
najve}a om~a ~iji se jedan krak odseca neposredno uz ~vor i tako se
dobija vr{ni deo debljine osnovnog najlona, na ~iji se kraj -
direktno - ve`e udica. Postoje i drugi sistemi, ali ovo su osnovni
koji }e zadovoljiti u najve}em broju slu~ajeva. Treba ista}i da se
kao osnovni koriste relativno tanki najloni, po pravilu debljine do
0,20 mm! Ovo je jedan od najbitnijih preduslova za efikasnost
pomenutih sistema tehnike pecanja feeder {tapovima uop{te.
Podrazumeva se da takvi monofili (a mogu se koristiti i specijalne
ultra tanke tonu}e pletenice!) budu vrhunskog kvaliteta. Zna~i da
na njima ne treba {tedeti i treba ih kupovati na proverenim
mestima, {to je slu~aj i sa materijalom za predvez, za {ta su se
fluorokarboni poznatijih proizvo|a~a pokazali kao najkvalitetnija
re{enje. Nije svejedno ni kako }e biti vezana udica na takvom
predvezu! Mnogi ribolovci ignori{u ~injenicu da je jako bitno kako
}e biti okrenut ~vor na udici - spolja ili iznutra. Neverovatno je
koliko je to va`no, pogotovo kada se koriste sitne udice!
Umesto da ovde razvijamo teoriju o tome savetujemo vam da se u
to sami uverite vezuju}i udicu na oba pomenuta na~ina (vidi crte`
iznad!) i da uporedite koja }e du`e, a bez ka~enja, kliziti po
va{em dlanu! Na{a proba sa udicama br. 10 nije pokazala nikakvu
razliku u efikasnosti ka~enja, ali koristili smo udice s plo~icom!
U svakom slu~aju nije zgorega ispo{tovati savet da: pravilno vezana
udica zna~i da }e se riba sama upecati, poku{avaju}i da ispljune
mamac, ~im ne{to posumnja! Umesto da ~esto krivite svoje reflekse
{to su vam kontre neproduktivne, proverite i kako ste vezali udicu!
HRANA Za pecanje sitne bele ribe koriste se hranilice u koje se
stavlja relativno rastresita hrana, jer je poenta tog na~ina
pecanja da je ono istovremeno i prihranjivanje! Pravilno
pripremljena hrana za takve hranilice je rastresita, pri stisku se
lako formira u lopte, a kad se jo{ ja~e pritisne prhko se raspada.
Prakti~no, to su osobine dobro ume{ane klasi~ne takmi~arske hrane,
{to podrazumeva da se kod pripreme mora postepeno umereno kvasiti i
po mogu}nosti posle toga prosejati kroz krupno sito, mada mogu}e je
uz malo prakse posti}i sasvim solidan efekat i bez toga. Kako bi se
sastojci hrane {to bolje sjedinili i po~eli da {ire za ribe
neodoljive mirise, hranu treba umesiti oko pola sata pre
pecanja.
8
Ribolova~ki TROFEJ
DUBINKA
DUBINKAnajvi{e rastresite hrane koja neodoljivo privla~i belu
ribu. Za postizanje takve preciznosti neophodno je (pre prvog
zaba~aja - kojim zapo~inje hranjenje!), uo~iti na suprotnoj obali
orijentir koji }e nam biti marker za pravac. Da bi zabacivali uvek
na istu daljinu valja se poslu`iti drugim trikom, odnosno pomagalom
koje se nalazi na {pulni. To je takozvani line-clip (lajn klip -
vidi sliku gore, levo!). Kad prvi put zabacimo na `eljenu daljinu,
najlon treba zaka~iti za tu plasti~nu bradavicu, a ukoliko je nema
na {pulni, treba je skinuti i od dole, preko preostalog najlona,
staviti po{iroki komad ise~en od gume za bicikl na primer, pa se
{pulna vrati. Ipak, line-clip je znatno pouzdanije pomagalo, mada
treba voditi ra~una da se svaki slede}i zaba~aj izvede pribli`no
istom snagom ko i prethodni, a pogotovo ne sme da bude mnogo ja~i -
kako se ne bi o{tetila plasti~na zaka~aljka. Mnogi ribolovci zaziru
od ovakvog na~ina fiksiranja najlona (daljine zaba~aja) u strahu da
}e imati problema ako im udari kapitalac! Ako se peca na ne{to
ve}oj daljini, 30-40 m, nema opasnosti od toga jer posle kontre
nikada na toj udaljenosti beg ne}e biti toliko silovit da ne}ete
imati dosta vremena da jednostavnim pokretom ka`iprsta oslobodite
najlon iz line-clipa, a naj~e{}e za time ne}e ni biti potrebe.
Mogu}e je, za svaki slu~aj, primeniti i druga~iju sigurnosnu meru:
zabaciti malo dalje od mesta na kom }e se pecati, pa zaka~iti
najlon za line-clip i lagano namotati 2-3 metra najlona. Kada se
slede}i put zabacuje treba ponoviti ovaj postupak hranilica }e uvek
biti na pribli`no istom mestu, a na ma{inici }e ostajati po
nekoliko metara najlona kao zalog sigurnosti ako se ala nameri.
Radi smanjenja opasnosti da }e se takvim na~inom hrana rasejavati
po {irem prostoru, a i da se hranilica ne bi provla~la kroz jato
riba koje je leglo na hranu, iskusni ribolovci, takmi~ari pre
svega, pose`u za drugim trikom. Zabaciv{i snagom koja je potrebna
da izleti sistem na celu du`inu odre|enu line-clipom, otprilike 2
sekunde pre nego {to sistem dospe do svoje krajnje granice, naglo
{tap prevuku preko ramena. Usled te reakcije najlon se zategne a
hranilica se zaustavi u vazduhu i pljusne ba{ na mestu gde treba i
da potone. Kada se {tap vrati u prednji polo`aj u kom se stavlja na
dr`a~, treba samo lagano namotati vi{ak najlona koji se usled
cimanja pojavio - to je upravo ona prethodno opisana koli~ina
najlona koja se preko line-clipa namotava za slu~aj neuobi~ajeno
krupnog ulova. Preciznost koja je potrebna da bi se od pecanja
feederom izvukao maksimum podrazumeva da se zabacuje preko glave, u
pravcu orijentira na suprotnoj obali, kao mu{ica ni{ana (sl. skroz
levo, dole). Ako se izuzmu ovogodi{nji problemi sa neuobi~ajeno
dugotrajnim visokim vodostajem, sre}a na{ih ribolovaca, pogotovo u
Vojvodini, je da na mnogim vodama i danas mogu uloviti sasvim
pristojne koli~ine ribe i s relativno skromnim priborom. Nekima od
njih }e se verovatno ovi saveti u~initi kao preterivanje i
nepotrebno komplikovanje u osnovi jednostavne tehnike pecanja. I
dobro je da je tako, sre}a na{a da jo{ ne tra`imo ribu kao iglu u
plastu sena, mada nije da ne kukamo! Mirko Kanjuh
Pravilno pripremljena hrana na prvi pogled deluje kao da je
polusuva. Poenta je u tome da se takva smesa stavlja u hranilicu
sabijaju}i je ali ne preterano. Prava mera je da ne ispada tokom
zabacivanja. Kad hranilica padne na dno, polusuva smesa upija vodu,
usled ~ega bubri i postaje rastresita. Kada posle minut-dva cimnemo
hranilicu, iz nje }e se kod pravilno pripremljene hrane, prosuti
ceo sadr`aj i to na veoma malom prostoru, pribli`no tu gde je
hranilica i pala na dno. U tome je su{tina: da se prilikom va|enja
hranilice iz vode i ponovnih zaba~aja hrana ne rasipa unaokolo, ne
seje po dnu u duga~kom tragu po pravcu po kojem privla~imo
hranilicu kada sistem vadimo iz vode. Dakle, hrana mora biti na {to
manjoj povr{ini da bi se iznad nje koncentrisalo jato riba.
HRANILICE Da bi efekat kva{enja i bubrenja hrane bio {to bolji
treba koristiti hranilice u kojima je hrana {to vi{e izlo`ena vodi,
dakle one koje su izra|ene od tanke `i~ane, ili plasti~ne, mre`e.
Pecaro{ka seansa zapravo i po~inje hranjenjem uz pomo} te vrste
hranilica. Naj~e{}e se u tu svrhu koriste malo ve}i modeli, a sa
sistema se skida predvez s udicom da ne do|e do ne`eljenog ka~enja
o neku prepreku na dnu. Hranilice se zabacuju vi{e puta na `eljeno
mesto, sa~eka se izvesno vreme da hrana nabubri i po~ne da kipi iz
njih, a zatim se naglo kontrira pri ~emu se hranilica
naglo pomera ostavljaju}i svoju sadr`inu na mestu na kom je
malopre stajala. Posle nekoliko zaba~aja u svrhu hranjenja, sistem
se koriguje - skida se velika hranilica i stavlja manja, tj. radna,
i stavlja predvez sa udicom. Pecanje mo`e da po~ne... Ako se
koriste zatvorene hranilice sa otvorima, koje se koriste za
serviranje `ivih crvi}a (slika iznad), treba povesti ra~una i o
sitnici koja se zove temperatura vode! Ako se peca u hladno doba
godine, takve hranilice mogu biti vi{e {tetne nego korisne, mada
tada riba i te kako voli da se zasladi mesnim obrokom. Radi se o
tome da je ponekad voda toliko hladna da se crvi}i u hranilici
prosto uko~e, pa ne migolje napolje ~ime je ubijena poenta
kori{}enja zatvorenih hranilica. Uz to, kad izvla~imo sistem
povla~enjem pune hranilice, strujanjem vode kroz otvore ispire se
njen sadr`aj (crvi) po relativnom dugom tragu i tako se riba
ra{trkava. Taj tip hranilica treba koristiti u najtoplije doba
godine, a crvi}e mo`emo koristiti i tako {to ih ubacimo u sme{u
feeder hrane, koju }e migoljenjem jo{ bolje rastresti kada
hranilica dospe u vodu. Kad je re~ o veli~ini hranilica pravilo je
da se koriste leti ve}e, a zimi manje, {to je u skladu sa
intenzitetom metabolizma lovine. UKR[TANJE KOORDINATA Ovakav na~in
prihranjivanja i pecanja podrazumeva veliku preciznost, kako bi
sistem uvek pao na mesto gde ima
KAD ZAIGRA ^IGRA - SRBIJA SVETSKI PRVAK U RIBOLOVU!
BO@E PRAVDE!
PLOVAKibolova~ki tereni oko Osijeka nadaleko su poznati
ribolovcima sa prostora ex Jugoslavije po ribljem bogatstvu, kakvo
uostalom i prili~i ekolo{kom reviru Kopa~kog rita. Zato nije
iznena|enje da je upravo taj grad na Dravi od nedavno dobio jednu
od najboljih takmi~arskih pista za lov ribe udicom na plovak. Na
njoj se radilo nekoliko godina i prote`e se u du`inu oko 2,5 km a
izgra|ena je na toku Stare Drave kod Bilja, oko 3 km udaljena od
Osijeka. Ta voda je branama odvojena od Kopa~kog rita, tako da se
na takmi~arskom delu mo`e regulisati priliv vode, ali se tako|e
mo`e regulisati i dotok ribe. To je staja}a voda u kojoj obitava
vi{e vrsta riba, od kojih su najbrojnije keder, babu{ka, cobla
(kesega), deverika, ima u manjoj koli~ini i ameri~kog somi}a i
{arana. Na tom delu su se i ranije odr`avala takmi~enja ali tek
nedavno je nova pista zasijala u pravom svetlu, na ovogodi{njem
klupskom prvenstvu sveta u lovu ribe udicom na plovak, koje je
odr`ano od 4. do 12. juna. Po ocenama predstavnika FIPS-a na toj
pisti }e se u budu}nosti odr`avati brojna takmi~enja najvi{eg
ranga, svetska i evropska prvenstva, ba{ kao {to je to bilo 26.
izdanje Svetskog kupa (prakti~no Kup {ampiona), koji je okupio 26
ekipa - pobednika
PLOVAKKru{eva~ku ekipu su sa~injavali: Dragan Radovi}, Vladimir
Danilovi}, Goran Babi}, Dragan \or|evi}, Goran Novakovi} i najmla|i
Predrag Vesligaj. Oni su Srbiji doneli prvu titulu svetskog
{ampiona! Uz podr{ku prate}eg tima zadu`enog za neophodnu
logistiku, pomenuti takmi~ari obreli su se na pisti kraj Osijeka 8
dana pre po~etka takmi~enja, ~ini se (kada je re~ o uobi~ajenoj
praksi na{ih ekipa), po prvi put toliko koliko je bilo potrebno za
dobro upoznavanje vode i pripremu najbolje taktike za zvani~no
takmi~enje. Uo~i polaska za Osijek smatralo se da bi plasman ^igre
me|u prvih 5 ekipa bio izvanredan uspeh i to je postavljeno kao
cilj. Iskustvo ekipe davalo je mesta optimizmu, nadama da bi se
mogla osvojiti i jedna od medalja, mada je konkurencija bila zaista
izuzetno jaka. Kao ilustraciju visokog rejtinga ovogodi{njeg
Svetskog klupskog prvenstva pomenimo podatak da je Ma|arsku
predstavljala nadaleko poznata ekipa Maver, u ~ijem sastavu su bila
~ak 4 svetska prvaka (osvojili su III mesto), ili italijanska ekipa
longobardi Milo na ~elu sa Milom (osvojili II mesto)... PRVI MA^I]I
Prvi trening nije pokazao bog zna {ta. Lovio se sitan keder, u
koli~ini od 22,5kg za 2 sata, koliko su trajali treninzi. Bilo je
to vreme mresta ribljih vrsta koje su najbrojnije u ogra|enom delu
Stare Drave, tako da se sem kedera gotovo ni{ta drugo nije ni
pecalo. Drugim re~ima: prvi trening nije signalizovao {ta i kako
dalje. Pravi full treninzi su usledili od ponedeljka 5. juna pa do
petka, dan uo~i zvani~nog po~etka prvenstva. U ponedeljak smo
obi{li sve sektore da bi stekli potpuniju sliku {ta se gde de{ava i
samo smo kod jednog na{eg takmi~ara imali krupniju ribu. Ostali
takmi~ari su na treningu i dalje dobijali samo sitnog kedera i
stoga nismo bili zadovoljni. Drugog dana je situacija bila bolja, u
tom smislu da se ekipa ujedna~ila po koli~ini ulova, mada je keder
i dalje bio daleko najbrojniji u ~uvarci. U tom periodu se malo i
lutalo u odabiru najprimerenije tehnike ribolova. Svaki takmi~ar je
navijao za tehniku kojom je najbolje ovladao, smatraju}i da }e
upravo ona doneti najvi{e uspeha. Kako bi se razre{ile dileme te
vrste, trening koji je odr`an u sredu 7. juna bio je prilika da
svaki takmi~ar peca tehnikom po svom izboru, pa da se rezultati
su~ele. Ali ni to nije donelo bitnijeg pomaka u re{avanju enigme
koja tehnika i taktika su najefikasniji? Dan kasnije se na
treninzima pre podne uve`bavalo pecanje krupnije ribe, a posle
podne lov kedera. Bilo je to vra}anje na taktiku koja se
razra|ivala od prvog dana. Ekipa se sve vi{e ujedna~avala kad je
re~ o koli~ini ulovljene ribe i postajalo je jasnije kako pecati na
takmi~enju. U petak je odr`an prvi zvani~ni trening na kom su
takmi~ari pecali na na~in koji je dogovoren i za samo takmi~enje:
prvih 40-45 minuta loviti kedere, dok se mesta prihranjena za
krupnu ribu ne smire posle buke od obilnog hranjenja, pa tek zatim
izlaziti na krupniju ribu. To je uobi~ajena taktika za mnoge vode.
U prvom satu se, u proseku, moglo uloviti oko 150 kedera {to nam je
davalo izvesnu sigurnost
R
svojih nacionalnih liga. U~estvovale su mnoge poznate ekipe iz
Italije, Engleske, Francuske, Ma|arske i drugih zemalja koje su se
do sada u vi{e navrata okitile najsjajnijim evropskim i svetskim
odli~jima. Ipak, za mnoge od njih pomenuta voda bila je velika
nepoznanica. Me|u takvim ekipama bila je i ^igra iz Kru{evca, na{
ovogodi{nji predstavnik na najzna~ajnijem svetskom klupskom
takmi~enju. Bio je to i prvi me|unarodni nastup jedne ekipe kao
predstavnika Srbije, jer su takmi~ari iz Crne Gore nastupili
odvojeno (na{e kom{ije Crnogorci su osvojili 23. mesto, bolje su
plasirani od Irske, Slova~ke i Latvije - op. ur.).
Oni su pokazali kako se reprezentuje dr`ava Srbija
Sve~ana parada u lepom Osijeku
Hrvati su bili odli~ni organizatori, a Osije~ani izvanredni
doma}ini
Ribolova~ki TROFEJ 15
PLOVAKuo~i izlaska na krupniju ribu, u konkretnom slu~aju na
babu{ke. Po isteku tog perioda prelazilo se na {tek, jer je na toj
du`ini i hranjeno. Svaki takmi~ar je morao sam da proceni da li da
se posle izvesnog vremena vrati na pecanje kedera ili da ispo{tuje
krupnu ribu tako {to }e, u slu~aju da {tek ne da o~ekivane
rezultate, poku{ati da bolonjezom peca jo{ dalje. Pra}enje {ta rade
drugi ribolovci bilo je od izuzetne va`nosti! U slu~aju da se
ribolovac odlu~io za bolonjeze, morao je dodatno dohranjivati na
toj daljini tokom pecanja. Naime, takmi~ari ^igre nisu unapred
hranili (na samom po~etku) i liniju pecanja na daljini bolonjeza
kako ne bi sami sebi sekli ribu. Pribegavanje hranjenju i na toj
daljini zavisilo je isklju~ivo od razvoja situacije i uspeha koji
bi u toj vrsti pecanja imali konkurenti. BARENI CRVI]I Maksimalno
se vodilo ra~una da hrana bude koncentrisana na jedno mesto, pa se
praktikovalo hranjenje kupicama na vrhu {teka, a ko vrlo efikasno
pokazalo se kori{}enje seckanih glista raznih vrsta sa dosta
zemlje. Dodatak osnovnoj hrani za krupniju ribu bili su uginuli
crvi, popareni vrelom vodom, kako svojim migoljenjem ne bi
rastresali kugle hrane po{to padnu na dno. Glavni mamac bila je
glista, jer je glavna lovina bila babu{ka. Pecalo se i na
kombinaciju dva-tri crva i gliste, ili dve tri larve i gliste.
Kori{}eni su plovci od 0,5 do 2 g, mada se pecalo na staja}oj vodi.
Prvog dana takmi~enja `ivot u~esnicima je zagor~avala jaka ki{a,
koja je padala bez prestanka, pa ~ak i tokom merenja ulova. Bio je
to nastavak neda}a s vremenom iz prethodnog dana, kada je na
treningu duvao na momente jak vetar koji je naplatio pecaro{ku
taksu i od Kru{evljanja slomiv{i im jedan skupoceni {tek {tap! Da
je re~ o odabiru dobre taktike pokazao je poslednji zvani~an
trening kada su se mogli uporediti rezultati na{ih i konkurentskih
takmi~ara. Tada se videlo da Kru{evljani dr`e korak sa favoritima.
A24, B13, C19, D3 i E8. Tako je glasio raspored na{ih takmi~ara po
sektorima prvog takmi~arskog dana. Po oceni stru~nog {taba nije to
bilo bog zna kako obe}avaju}e, ali moglo je i gore. Bilo je tu
pozicija na kojima su neki od takmi~ara ^igre ve} pecali
PLOVAK
Ribolova~ki TROFEJ 17
PLOVAKprethodnih dana, {to je bilo povoljno. Jedino {to nije
i{lo u prilog takmi~arima bila je ve} pomenuta ki{a. Na{i takmi~ari
su se dobro nosili sa naj`e{}om konkurencijom tokom prvih sat, sat
i po, u pecanju sitne ribe. Najve}ih problema bilo je na mestu A24,
gde je pecao Vesligaj, a takmi~ari koji su bili pored njega
iskoristili su prednost njihove pozicije love}i sve vi{e krupne
ribe kako se takmi~enje bli`ilo kraju. Ipak, Predrag se na kraju
prvog dana plasirao oko sredine tabele, a u ukupnom plasmanu ^igra
je delila pozicije od 5. do 8. mesta. PRVA I DRUGA RUNDA Posle
prvog kruga najuspe{niji su bili Poljaci, ali to nije bilo
iznena|enje za poznavaoce me|unarodnog takmi~arskog ribolova, jer
su ~esto Poljacima na prethodnim takmi~enjima visoki plasmani
izmakli za dlaku, naj~e{}e zbog nekog peha, mada je bilo evidentno
da se radi o vrlo dobrim ribolovcima. Portugal je prijatno
iznenadio osvajanjem drugog mesta, dok su glavni favoriti Englezi
bili tre}eplasirani. Sledili su predstavnici Ma|arske i Italije.
Najneprijatnije iznena|enje bio je plasman Francuza na 16. mestu.
Za bolji plasman ^igre bilo je neophodno malo vi{e sre}e slede}eg
dana i fajterska borba da se {to efikasnije peca keder, i u odnosu
na prvi dan
PLOVAKNastup Gorana Radovi}a, popularnog Gice, za ^igru nije od
strane svih toplo primljen. Ni{ta novo za nas, mada je takva praksa
u svetu uobi~ajena, jer broje se samo pobede i samo one otvaraju
vrata vi{eg vrednovanja takmi~arskog ribolova. Utoliko je uspeh
^igre, najve}i uspeh na{eg klupskog takmi~arskog ribolova, zna~ajan
i kao inaugurisanje nove prakse, koja bi trebala da postane pravilo
u interesu ja~anja ugleda takmi~arskog sporta Srbije. Valjda }e i
~injenica da je (zahvaljuju}i upravo takvom sastavu ^igre), uspeh
Kru{evljana u{ao u istoriju kao povod za prvo zvani~no izvo|enje
himne i dizanje na jarbol zastave dr`ave Srbije na nekom
internacionalnom takmi~enju, biti dovoljna da i neizbe`ne Neverne
Tome kona~no spuste loptu! Zato smo tako i naslovili ovu reporta`u.
(Ina~e, i na{e {arand`ije su prvi, ali za SiCG, osvojili zlatnu
medalju, ali je himna bila pogre{na, a o zastavi i grbu da i ne
govorimo, pa je ta dr`ava tako neslavno i zavr{ila.) Trofej U
nedelju Kru{evljani su imali izvanrednih 27,5 sektorskih plasmana,
{to je jedan od najboljih rezultata na svetskim prvenstvima uop{te!
POBEDA JE NA[A! Sa velikim uzbu|enjem se o~ekivalo objavljivanje
ukupnih rezultata, a pre nego {to su na{i postali svesni da su
postali svetski prvaci, do{le su ~estitke od Ma|ara i Italijana, od
ekipa sa daleko boljom logisti~kom podr{kom, ~iji su ra~unari
radili br`e od zvani~nih. Kona~no se jedna na{a ekipa okitila
titulom svetskog prvaka! Skor: 69,5 poena, ili oko 45,82 kg ribe za
dva dana pecanja. Razvejale su se sve strepnje da li }e o kona~nom
plasmanu odlu~ivati desetak grama za koliko su na{i takmi~ari
zakinuti prilikom merenja. Vrata koja su pre dve godine otvorile
{arand`ije osvajanjem titule svetskih {ampiona u Portugalu, sad su
jo{ {ire otvorena. Potvrda toga je i ~injenica da je lov ribe
udicom na plovak uvr{ten u tre}u kategoriju sportova, a uspeh ^igre
je samo overio ispravnosti te odluke. Taj uspeh je i potvrda
ispravnosti opredeljenja da se na{a, iz pro{le godine, najuspe{nija
ekipa za svetsko prvenstvo poja~a izuzetno dobrim takmi~arom sa
strane - Gicom. Dragan Bo{kovi} (predsednik Saveza sportskih
ribolovaca Srbije)
ranije iza|e na krupnu ribu. Procena ekipe bila je da bi to bilo
dovoljno da se i u kona~nom plasmanu obezbedi vrlo visoko mesto. U
nedelju je izvu~ena, ispostavilo se kasnije, ~arobna formula
uspeha: A1, B21, C6, D12, G6. Dobijena su dva vrlo dobra mesta: A1
i G6! S obzirom na iskustvo iz prvog dana ~igre su znale da su
nadomak ostvarenja `elja gajenih uo~i polaska na 26. Svetsko ekipno
prvenstvo! Ipak ~a{u meda jo{ niko ne popi... I na po~etku drugog
takmi~arskog dana bilo je izvesnih problema. Nova takmi~arska staza
nije bila idealno sre|ena, poostajalo je na odre|enim pozicijama
dosta potopljenog granja pa
je bilo i kidanja sistema dok takmi~ari nisu prona{li staze po
kojima se mogu bezbedno izvla~iti sistemi. I pored nekoliko pehova
te vrste, Goran Radovi} je vrlo brzo u{ao u ritam koji je mnogo
obe}avao. U njegovom sektoru se na po~etku vrlo dobro pecao keder i
Goran nije relativno dugo izlazio na krupniju ribu. Za jedan sat
ulovio je 220 dragocenih ribica - pedesetak vi{e od legende
svetskog takmi~arskog ribolova Mila Kolomba, koji je pecao i istom
sektoru! U drugom sektoru nije zaostajao ni Goranov glavni
konkurent sa doma}ih takmi~enja, a sad klupski kolega Vladimir
Danilovi}. On je bio najubedljiviji pobednik sektora,
drugoplasiranog (u sektoru)
doma}eg takmi~ara Dra`ena [tajduhara ostavio je za sobom sa
razlikom od oko 2 kg! I kod Predraga Vesligaja je drugog dana
takmi~enja bila sasvim druga pri~a. On je me|u prvima od na{ih
pre{ao na krupnu ribu jer su tako diktirali uslovi u njegovom
sektoru. Lovila se babu{ka od 50 do 200g i poneka cobla. Tek tu i
tamo bi se na udici zakoprcalo i po koje {aran~e, ali svega
nekoliko komada na celoj stazi, a bilo je i ne{to i ameri~kih
somi}a. Ulovi od preko 4 kg garantovali su solidan plasman. Goran,
Vlada i Predrag su maksimalno iskoristili svoje vrlo dobre pozicije
u sektorima i osvojili su dva prva i jedno drugo mesto, ali je bio
veo-
ma zna~ajan i veliki trud druge dvojice takmi~ara, Gorana Babi}a
i Gorana Novakovi}a. Oni su su se trudili da se, uprkos znatno
lo{ijim pozicijama u svojim sektorima i te{kim uslovima za pecanje,
odr`e u sredini, da ne devalviraju rezultat kolega. Najve}a pa`nja
kru{eva~kog tima za logisti~ku podr{ku bila je usmerena upravo na
ova dva takmi~ara. Dok se Novakovi} kako-tako dr`ao prate}i ritam
ulova najbli`ih konkurenata, Babi} je muku mu~io s istim. Kod njega
krupna riba nikako da krene. Ipak, odli~an ulov kedera u prvom satu
takmi~enja bio je dovoljan i jednom i drugom takmi~aru da osvoje
11, odnosno 12 mesto.
U Kru{evcu gradu...
18 Ribolova~ki TROFEJ
Ribolova~ki TROFEJ 19
[ARANad se u perifernim ribolova~kim krugovima povede pri~a o
vrstama {arana nabrajanju nema kraja. Opisivanje vrsta {arana
neodoljivo podse}a na davnovremena kongresna izlaganja, kad su svi
govorili isto, ali su se nadmetali ko }e detaljnije i dosadnije. Za
razliku od ribolova~kih istinozboraca kojima se privi|aju vrste,
stru~njaci govore samo o oblicima! I jedni i drugi sla`u se da je
{aran samo jedan i nedeljiv, ali zato su tu detalji, oko kojih
~ovek mo`e lepo da se posva|a. Bilo akademski, bilo prostonarodno.
Izgleda kao da su problemi u vezi sa {aranom po~eli pre nego {to je
doti~ni uop{te nastao. KOPA^I ISTINE Neki nau~nici tvrde da je
{aran nastao jo{ u tercijeru i bio je rasprostranjem u svim vodama
Evro-Azije, ali se za vreme ledenog doba jedinstven `ivotni prostor
izdelio na isto~ni i zapadni deo. Po drugoj teoriji, {aran poti~e
iz Srednje Azije odakle je prirodnim putem migrirao do Kine - na
istoku, i do hidrosistema Dunava - na zapadu. Ista teorija,
oslanjaju}i se na nedostatak fosilnih nalaza, isklju~uje
prisustvo
[ARANPoznata je i podela na ~etiri varijeteta, a to su tipicus,
gibbosus, oblongus i hungaricus. Ali, ima jo{... Kirpi~njikov je na
osnovu broja granatih `bica u le|nom peraju, broju branhiospina
(~e{ljevi na unutra{njoj strani {kr`nih lukova) i broju krlju{ti na
bo~noj liniji uveo petostruku podelu. To su evropsko-transkavkaski,
srednjeazijski, dalekoisto~ni, severnovijetnamski i indonezijski.
PRI^A SA KINESKE STRANE Za nas je bitan samo evropsko-transkavkaski
(C. c. carpio), jer od njega je nastao na{ {aran. I ne samo na{!
Tim oblikom poribljene su i vode Afrike, Severne i Ju`ne Amerike,
Australije i Okeanije. I, suprotno verovanjima i naglabanjima o
kineskom poreklu, od njega su nastali svi poznati ribnja~ki
varijeteti. I sve je to, naravno, krenulo od nas! Postojala je
pri~a o kineskom poreklu ribnja~kog {arana, gde je bio uzgajan pre
dve hiljade godina. Do nas je, pripovedalo se, stigao preko Kipra,
otud mu u imenu Cyprinus. Pri~a sa kineske strane pala je u vodu ne
tako davno. Sa velikom sigurno{}u je utvr|eno da je kro}enje {arana
zapo~elo tu negde oko nas, isto kada i u Kini. Rimljani su prvi put
sreli {arana kada su njihove legije stigle u Panoniju i do{le do
Dunava. Bogatstvo ukusa mesa {arana, lako}a izlova usled izobilja
ribe, kao i njena otpornost koja je omogu}ila transport ~ak i pri
onovremenim uslovima saobra}aja, trasirala joj je put kao
svojevrsnoj poslastici do Ve~nog grada. Rimski patriciji po
vokaciji `deronje polakomili su se na nove zalogaje i, kako bi im
uvek bio uz lonac, dr`ali su {arane u bazenima. U po~etku to je
bilo samo lagerovanje, ~uvanje i prihranjivanje ribe, ali ne i
uzgoj. Ipak, to su koreni pripitomljavanja divljaka. Taj proces je
nekoliko vekova kasnije dobio veliko ubrzanje, kad je hri{}anstvo
nagazilo gas. Vera je zapovedala ukupno vi{e od sto posnih dana
tokom godine. Kako je dobar deo tih dana spadao u period godine kad
zbog vremenskih uslova izlov ribe nije bio mogu}, pokazala se
potreba za ribom koja je pri ruci u svakoj prilici. MONASI U SLU@BI
RAZMNO@AVANJA U blizini srednjovekovnih manastira oformljena su
jezera po uzoru na piscine. Ispo~etka gomilali su mnoge riblje
vrste, me|utim vremenom se pokazalo da usled velike
prilagodljivosti jedino {aran opstaje u njima. Kako se hri{}anstvo
{irilo, tako je i {aran krenuo za njim. Velika ekspanzija {arana
dogodila se u V i VI veku, a stotinjak godina kasnije uzgajao se u,
tada ve}, znatno ve}im ribnjacima. To vi{e nije bilo gomilanje i
~uvanje ribe nego uzgoj. Postoje indicije da su monasi jo{ u XIII
veku ovladali razmno`avanjem {arana, ali o tome ne postoje zapisi.
Tehnika, tehnologija i sve ostalo bila je najstro`ije ~uvana tajna
monaha, isto kao i proizvodnja sireva, penu{avog vina... U periodu
od XIV do XVI veka u manastirskim ribnjacima razmno`avanje {arana
usavr{eno je do te mere da se moglo pristupiti svesnom odabiranju.
Kao posledica dugotrajnog uzgoja i selekcije pojavile su se na
jedinkama fiksne mutacije u vidu manjkavosti krlju{ti. Od tih
primeraka nastali su polugoli{avi, goli{avi, }elavi, i svi ostali
{arani na razdeljak.
K
{arana u Evropi pre ledenog doba. Tako|e navodi da se {aran
kasno pojavio, jer za razliku od drugih vrsta u vreme pleistocena
nije migrirao u zemlje Skandinavije i na britansko ostrvlje, niti
se kao na primer {tuka preko Beringovog moreuza preselio u Severnu
Ameriku. Na osnovu tih ~injenica name}e se zaklju~ak da je na
Daleki Istok stigao mnogo kasnije. Predak dana{njeg {arana nastao
je krajem pleistocena na prostoru Kaspijskog mora, otud je migrirao
u slivno podru~je jezera Aral na istoku, i Crnog mora na zapadu. U
hidrosistemu Dunava pojavio se pre samo 8-10 hiljada godina.
Diskusija se nije ograni~ila na vreme nastanka i poreklo {arana,
nego se uveliko bavila i oblicima; po razli~itim osnovama {aran je
razli~ito raspar~avan. Na osnovu biometrijskih ispitivanja poznata
je podela na evropskog {arana divljaka, kojeg sa~injava populacija
hidrosistema Dunava (Cyprinus carpio carpio); isto~noazijskog (C.
c. haematopterus); i {arana iz jezera Aral i ostalih voda centralne
Azije, koji predstavljaju prelazni oblik dveju formi.
[ARANU SE UVEK GOVORILO VI
Priroda je {aranu podarila vi{e oblika, a ~ovek ga je dodatno
ubezobli~io. Zbog ekonomskosporstke popularnosti toliko je
naseljavan da je postao svetski do|o{ broj 1. Kada se mresti ~in
traje i po ~etiri sata! (Da li vam je neko ve} rekao umilnim
glasom: {arane jedan?) Kad je kilogramima optere}en, seksualno je
rastere}en. Nedeljiva riblja vrsta raspar~avana je ko nekada{nja
Jugoslavija...
[ARANNedugo zatim, tajna se izmigoljila monasima, pojavili su se
prvi zapisi a potom i opisi tehnike ribnja~kog uzgoja. Jo{ u
srednjem veku veliki broj ribnjaka nastao je u ^e{koj i Poljskoj.
Ribnjaci su u odnosu na dana{nje bili znatno dublji, riba je
izlovljavana jedanput na vi{e godina, a uzgoj jedne generacije
trajao je 4-5 godina. Zna~ajnu reformu u procesu pripitomljavanja
{arana izgradnja plitkih i zatravnjenih mrestili{ta, za{tita mla|i
uveo je Tama{ Dubi~ krajem XIX veka. Bila je to realizacija ideje
Ota Hermana (prvog Ma|ara inostranog ~lana Srpske akademije nauka).
Posle ~uvanja odraslih jedinki, zatim uzgoja, pa uvo|enja
mrestili{ta i brigom o mla|i, logi~an nastavak procesa bilo je
pozabaviti se rasplodnim materijalom pre no {to matice ne{to urade.
Uvedeno je hipofiziranje matica, kako bi se tempirao mrest, a
naredni korak bio je ukidanje lepljivosti ikre, da se ne bi lepila
jedna na drugu. U po~etku kori{}en je ekstrakt gove|ih testisa, i
uprkos efikasnosti postojao je problem - potra`nja za {aranskom
mla|i bila je velika, ali ponuda belih bubrega mala. Pronalazak
efikasnog sredstva, jednostavnog i jeftinog sme{a rastvora
kuhinjske soli i uree delo je Eleka Vojnarovi~a i njegove ekipe. Ko
rezultat dvomilenijumskog intenzivnog me{anja u unutra{nje poslove
{arana nastao je stvor koji kada ima s ~im, nema s kim; kada ima s
kim, nema gde; kada ima gde, nema gaja kada se ugoji, sumnja na
ranu i va`no mu je da se ne jedi. Nekada{nja Panonija, danas bi se
reklo Karpatska kotlina, sa sporovoznim vodama, oko kojih i vreme
kora~a odmereno, odakle su nervoza i `urba prognane u Honduras,
iznedrila je i svojevrstan na~in pecanja zlatno`utog, lalo{ki
nabildovanog lepotana. (Grudi lalo{ke = bre`uljak oko pupka, pa i
{ire...) Metoda je tropotezna kao i nega engleskog travnjaka.
Englez pripremi zemlju, poseje i - zaliva petsto godina! Lala
namam~i, zabaci, pa ~eka. I tako godinama... (Imre, na slici dole,
nije iz Banata, ali je iz ma|arske ravnice, a peca na boile - iako
li~i na lalo{e, zbog bre`uljka, ne ~eka na kukuruz - op. ur.)
Me|utim, isto kao {to smo mu selekcijom s naglaskom na trbu{astost
pokvarili meristiku, kao {to smo mu ispomerali a zatim oteli
stani{te i kolevku, tako smo mu i jelovnik, baziran na {aranskoj
makrobiotici, premestili u fast food dimenzije. [aran je jedna od
retkih riba koja se lovi na ono {to on ina~e ne jede. U
tradicionalnom {aranisanju na udicama je carovao kukuruz, razne
kuhinjske kreacije bazirane na mlevenim `itaricama, i poneka
glista. Bilo je ta-
[ARANko bez obzira na ~injenicu da {aran nije okopavao kuruze, u
kuhinju nije zalazio, a s a{ovom ga nismo vi|ali. Isto kao {to na
udicama-{arankama nismo videli zalogaje kao {to su Rotatoria,
Copepoda, Cladocera, Chironomidae, Oligochaeta... Stru~njaci koji
su pomno zavirivali lepom zlatnom u `eludac ({aran nema `eludac,
nego samo izdeljen crevni trakt!) ustanovili su da se u njemu
nalaze uglavnom nabrojani organizmi. U pojedinim periodima godine
njima se pridru`uje i {koljka Dreissena polymorpha (ona sitna i
gusto ra{irena po kamenju i panjevima, koja nam otima varalice),
vodeni pu`evi, ni`i rakovi, organski otpad... Semenje, kako vodenog
tako i priobalnog bilja, jede retko i u malim koli~inama. Grabljivu
sklonost ispoljava samo pod stare dane, i isklju~ivo kada je ponuda
ostale hrane oskudna. Ali je zato izrazito pomodarski tip, vrlo
lako i brzo se prilago|ava na nove ukuse i oblike zalogaja. Tokom
posmatranja u ribnjacima ustanovljeno je da se populacija {arana
razli~ito pona{a. Dok deo riba prvo uzima prirodnu hranu a zatim
krka ve{ta~ku, drugi deo se (za svaki slu~aj!) prvo napuni
ve{ta~kom a zatim kre}e u potragu za prirodnom. (Isto kao kad je
doktor prepisao Lali dijetalnu ishranu, a ovaj nije znao da li se
to jede pre ili posle ru~ka.) KUGLA KOJA PARE ZNA^I Tradicionalni
{arand`ija dolazio je u prodavnicu jednom godi{nje po sitnu opremu.
Kupio je desetak udica, kotur il dva najlona... i ni{ta vi{e. Jer
onomad je nasledio tri Germine od te~e, jednu dobio za ro|endan od
Sose, a sa dve ga ~astio prvi kom{ija... da ode na pecanje, i ne
bude kod ku}e, kada on do|e. Kukuruza za mamac uvek bilo, kao i
fri{ka leba za noklu. Tradicionalni {arand`ija bio je no}na mora
proizvo|a~a opreme, direktni krivac za lo{e poslovne rezultate
trgovaca na veliko i malo, jer nije kupovao ni malo. Oterao je u
propast vi{e firmi negoli velika ekonomska kriza. Preokret,
revolucija, (iliti: veliki prasak) na polju proizvodnje i prometa
opreme za {arand`ije po~eo je pronalaskom nutricionisti~ke
perverzije pod umetni~kim imenom bola. Boilie-edicija koja govori o
sastavu, pripremanju, lagerovanju, upotrebi... (kako za prihranu,
tako i za mam~enje), rezultatima ulova {arana pomo}u kuglice, danas
je mnogo obimnija od Novog zaveta. Pri~i o {aranskom Microsoft-u
treba dodati samo jednu verujemo su{tinsku re~enicu: Poenta je u
goloj udici pored trajne kuglice, sve ostalo je hemija, tehnika i
iskustvo. I, pomalo moda za povi{e para! [aranisanje u stilu nekad
bilo i in varijante imaju samo jednu dodirnu ta~ku: {arana. Na
mestima gde funkcioni{e klasi~na metoda nova nema pro|u, kao {to i
tradicionalisti ostaju bez ulova na novokomponovanim {aranskim
vodama. Ipak, najve}a razlika izme|u tradicionalnog i boila{kog
{aranisanja je u ~injenici da arhai~ari napeto, ne trep}u}i, zure u
Germine da bi udarili munjevitu kontru kada je {aran zakuca, dok
modernisti na pisak signalizatora po~inju da se, natenane, obuvaju
u {atoru. (I ko je sad tu vi{e Lala, stari ili novi - da l ovi {to
~ekadu, il ovi {to spavadu dok pecadu, moli}u fino op. ur.). Kada
bacim na vagu u`ivanciju prvih i ulove drugih, moram re}i: svi su
oni u pravu! Mi{ika Buza{
kada; i kada ima sve, ne zna kako. Ribnja~ki {aran postao je
pregojeni, denaturisani, truntavi gotovan zanemarljivih seksualnih
ambicija. Nije ni ~udo, stvori{e ga monasi. PITOMI OTERALI DIVLJE
Isto kao {to je rasparcelisan {aran divljak, tako i ribnja~kih
varijeteta ima vi{e. Osnovu ~ine ~etiri nasledne linije, i precizno
je opisano koliko, kakvih, krlju{ti treba da imaju da bi podpadele
pod cajlere, {piglere, lederere... Ali, detaljno opisivanje
osnovnih naslednih linija imalo bi smisla samo kada bi one i danas
postojale. Izvorne
forme su nestajale usled ukr{tavanja, a neke su izumirale zbog
preosetljivosti na pojedine bolesti. Nastajale su nebrojene
kombinacije ~etiri osnovne sorte, a nastali produkti dobijali su
imena od bezli~nih brojeva i slova, ko da su ih o~itali sa
registarske tablice automobila iz nesvrstane zemlje, koju je te{ko
prona}i na geografskoj karti. Zagubljen rodoslov pripitomljenog
brzorastu}eg debeljka, verujemo, nikom od {arand`ija nije izmamio
suze. Paralelno sa aktivnostima na usavr{avanju ribnja~kog uzgoja
trajao je i proces otimanja kolevke {aranima divljacima. E, ondak
je nekima sinulo da na prostorima nekada{nje Panonije van korita
reka ima previ{e vode, koja prekriva korisnu zemlju. Pristupilo se
odvodnjavanju, izgra|eno je na stotine crpnih stanica, podizani su
nasipi, prokopavani su kanali..., a na{ divljak je ostao bez
mrestili{ta! Tamo gde su ga svojevremeno lako sakupljali rimski
legionari, i tovili njime patricije, sada je te{ko udicom do}i do
njega. Jagma za koli~inama {arana i obradivim povr{inama dovela je
da umesto divljaka i oklagija{a imamo surogat, a umesto mrestili{ta
gr~evitu odbranu od poplava. LALA U DOMU LORDOVA [aran je izrazito
lalinska riba, zdravo vole mir, ti{inu, veliku koli~inu zalo-
Ribolova~ki TROFEJ 23
TAKMI^ENJA
TAKMI^ENJA
ISPOVEST [AMPIONA - ^ETIRI ^ETVRTINE PREZIDENT LIGE
MARKIRANJE NA LALINSKI NA^IN!Kako su Bana}ani zdravo jako bacali
a zdravo blizu pecali, upecali - i pobedili!
TAKMI^ENJAsoma. Malo mu je falilo do 20 kila (na slici levo).
Uostalom, kakvo je vreme bilo najbolje govore fotografije... Za
samo nedelju dana, opet smo se skupili. Nije bilo toliko hladno,
ali termometar je pokazivao da se voda ni{ta zna~ajno nije
ugrejala. Upecali smo jednu ribicu - dovoljno za peto mesto. 26.
maja opet je do{ao red na dubinu. U sektoru gde smo sedeli u prva
dva kola, upecan je samo jedan jedini {aran. Osokoljeni vode}om
pozicijom u prvenstvu i dobro raspolo`eni razradili smo taktiku.
Voljom `reba (ta~nije: nedolaskom jedne ekipe), pozicija nam je
bila krajnja. Napravili smo dva hranili{ta, jedno na maksimalnoj
daljini izba~aja rakete, a drugo na tridesetak metara od boksa.
Posle prve no}i desetak ekipa je imalo ribu. Mi ne. Prvi udarac oko
7 ujutro i popravak raspolo`enja. Riba u meri. Nakon pola sata
javila nam se i na bli`em spotu. ^udno. Svi su pecali ko koliko
mo`e dalje da zabaci. Izvadili smo marker, da ne otkrijemo polo`aj,
i kri{om nastavili i da hranimo i pecamo na blizu. Do kraja dana 31
udarac! Od toga 10 babu{ki, 11 {arana ispod mere, ali i 10 meri.
Najve}i 7 kg. Ponovo smo prvi, i u III kolu i u generalnom
plasmanu! ^etvrto kolo je bilo (za nas) opu{teno. Postojala je
jedino mogu}nost da nas stigne ekipa iz Mitrovice: ako oni pobede,
a mi ne upi{emo ni jedan bod. Nismo dozvolili iznena|enje i sa dva
{arana jedva u meri, osvojili pehar za tre}e mesto u poslednjem
kolu. Sti`e vru}a kafica!
TAKMI^ENJA
Lale su imali najve}eg!
Zimski uslovi - Mirki}i na vetru I kola
Carp Lider Team - spas je u kapi!
Juuu, koliki je?!
O
ve godine Carp Federacija je organizovala prvenstvo dr`ave na
prelepom jezeru Kudo{, poznatijem kao Pavlovci. Pecalo se u ~etiri
kola po 56 sati, a sama pista je bila podeljena u 4 sektora.
Prijavilo se 16 ekipa i nakon odlaganja prvog kola, zbog poznate
situacije sa visokim vodostajem, po~elo je... Da je neko sakupio
sve takmi~are sa zapadne strane jezera u I kolu, pomislio bi da
u~estvujemo u nekoj nordijskoj disciplini. Ceo april je bio hladan,
a ta tri dana je duvao nepodno{ljiv severac, uslovi su bili u`asni.
Ali, trebalo je upecati bar jednu ribu, po{to je i pre po~etka
svima bilo jasno da svaki upecan {aran u meri automatski zna~i
plasman. Du` obale na zapadnoj strani se prote`e korito potoka,
koji je nekada tuda tekao, pre akumuliranja vode u jezero. U
normalnim uslovima taj kanal va`i za idealnu lokaciju za pripremu
hranili{ta. Sada je me|utim temperatura vode u kanalu bila svega 9
stepeni, a da se jo{ neko, sem mene, popeo na uzvi{enje pored
jezera video bi jasno oivi~ene krajeve potoka. Oivi~ene mutnom
vodom, koja se danima slivala sa Fru{ke Gore! U takvim
(ne)uslovima, nahranili smo na dubini od oko dva i po metra, i
~ekali. ^ekali 50 sati i dobili, kasnije se pokazalo, najve}eg
{arana u toku lige (slika gore). Ve}u ribu je upecao je Boban iz
Carp Racing Team-a, ali
Cmok! - Blue Carp u zelenom
26 Ribolova~ki TROFEJ
TAKMI^ENJACelim tokom takmi~enja mogla su se ~uti podeljena
mi{ljenja i o jezeru i o sistemu pecanja po sektorima. Na{oj ekipi
jezero definitivno le`i. Beskrajne sate razglabanja telefonom,
kilometarske prepiske internetom i pitke sastanke po kafanama smo
pretvorili u uspeh. Neke stvari su nam se provla~ile kroz sve
~etvrtine. Uvek smo hranili peletama, me{avinom semenki i seckanim
boilama, ali samo prvi dan (kasnije samo boilama). Koristili smo
mek monofil, najmanjeg dozvoljenog pre~nika. Svesno smo menjali
netegljivost za jo{ koji metar dalje u izba~aju. Karte smo krili na
sve na~ine: Posle svake upecane ribe na blizu, zabacivali smo iz
petnih `ila - daleko, a posle privla~ili sistem pomo}u obele`enog
najlona na pravu daljinu. Kad je tre}i ~lan ekipe do{ao da nas
obi|e upitao nas je gde pecamo. Rekao sam mu: Jel vidi{ onaj marker
dalje? Vidim. - A jel vidi{ ovaj marker bli`e? - Vidim. - E pa ni
blizu ta dva ne pecamo. Najva`nije od svega je bilo dobro prou~iti
mesto, razraditi do detalja kuda ribu vaditi, dogovoriti sve
sitnice. Na takmi~enjima tipa: upecao sam 270 kila i bio 12.
izgubljena riba ne zna~i ni{ta. Ovde je zna~ilo mnogo! [tapovi su
nam stojali svaki za sebe na ubadaljkama, 2 meredova su bila u vodi
uvek, prostor iza {tapova skroz ~ist da omogu}i vitlanje mo}nim
motkama. Ako se ne raspa{e{ kad zabacuje{ ne valja. Ako slu~ajno
vodi{, par kesa kupovnih boila na koje u `ivotu nisi upecao ribu,
rasporedi na strate{kim mestima po boksu, da zabuni{ protivnika.
Neka ti je u d`epu uvek bar dvadesetak razli~itih boila, po
mogu}stvu {to {arenijih. Kada smesti{ ribu u meredov, a razdragani
snimatelj pohita da sa tobom podeli radost i ovekove~i {arana od
kile i po, ne daj se zavarati. Prospi te {arene boilice po
meredovu. ^ak i ako ima{ posla s vrhunski istreniranim kamermanom,
sa ~ulom mirisa kao poenter, ima}e{ dovoljno vremena da otka~i{
mamac sa dlake ako je ostao da visi sa ribe. Ako nije, nema veze.
Ne mo`e da {kodi. Posle progla{enja pobednika, ispostavilo se da
smo jedino mi imali u sva IV kola ulov. Mnogi su nas zadirkivali da
smo imali previ{e sre}e. Da, sre}e prati spremne...
Za TROFEJnu fotku mora se zagaziti u hladnu vodu!
\ole je Ribolovac
Kratak, al debo
Pti~ica! - ko }e bolje, Canon EOS 20D ili Nikon D200?
TAKMI^ENJA
[tuke razra|uju {aranske varijante - da l kratko il kabasto?
Bu|enje je bilo naporno...
Posle vode, mineralna!
Najzdravija je ka{ikom - dobar kuvar mora biti elegantno
popunjen
Mnogi su nam tako|e govorili da je to sve slu~ajno. Umesto
odgovora: Oti{ao Muja na sud {to je izbo kom{iju no`em. Kako se to
dogodilo? - pita ga sudija. Pa ja sam dr`ao no` a Haso se se
okliznuo i pao, slu~ajno, na njega. Pa zar 14 puta slu~ajno? I to
bi bilo to! Takmi~enja su kao i kocka: kad te karta ne}e, stisni -
da bi izgubio {to manje; kad te karta krene oderi ih! U ovom
slu~aju to zna~i: kad ima{ lo{e mesto, upi{i se bar s jednim da
ostvari{ plasman i osvoji{ bodove; kad dobije{ dobro mesto - oderi
ih... A mo`da je razlog uspeha i ovaj: Po ledenom vetru, u I kolu,
a i u II je bilo prohladno, mnoge ekipe su imale za atraktor samo
ladnu koka kolu?! Mi smo koristili ono gorko, tako|e i trka~ki tim
iz Sremske Mitrovice, a i ni carp team pod imenom [tuka nije
oskudevao - oni su imali i greja~e i rashla|iva~e. Mi smo bili
prvi, drugi je Carp Racing Team, [tuka tre}i! Zar to ne govori
dovoljno? (Detalje o plasmanima svih ekipa i drugo ve} ste saznali
sa: www.svetribolova.com) [arand`ijski ribolov skriva mnoge tajne,
a takmi~arski pogotovo - mora{ da prevari{ i ribu i konkurente,
mora{ da bude{ lukav, lukaviji od ostalih, jer svi imaju neke svoje
trikove. Zato ne veruj ni sopstvenim o~ima! Uostalom, zar mislite
da je u Vodi bila obi~na voda? Majki} Flexoprint Carp Team (Mi{a -
@iti{te, Dragan - Senta, Braca - Kikinda)
MAMCI (IV DEO)
[ARAN
BOILE ZA GOTOVANE
O
duvek je bila `elja svakog ribolovca da ima ~arobni mamac kojim
}e uvek, i mnogo vi{e od drugih, loviti ribu. I oduvek je me|u
ribolovcima, naro~ito me|u {arand`ijama, bilo onih koji su vi{e
nego drugi spremni na eksperimentisanje. Od vremena kada su
shvatili da je njihov protivnik pravi gurman u ribljem svetu, da mu
je va`an i miris i ukus, {arand`ijama je kuhinja postala prava
laboratorija (na veliko zadovljstvo njihovih supruga), gde su
tragali za {to ukusnijim mamcem, ali i za miomirisom koji }e
za~arati {arane. Mirisni i zasla|eni mamci postali su za{titni znak
{arand`ija. Osim kukuruza, hleba i glista, svaki {arand`ija je imao
svoju omiljenu smesu - valjak (noklu) koju je pravio na sli~an
na~in, ali je svako imao svoj tajni dodatak (cimet, vanilu, med i
sli~no) i bio uveren da mu ba{ to daje prednost u odnosu na ostale
kolege po {tapu. Ovaj ina~e odli~an mamac ipak ima bar dve mane:
prvo, kako je mekan te{ko je bilo zabaciti daleko a da se mamac ne
rasturi i drugo, mekani mamac nije mogao da dugo odoli sitnijoj
ribi koja bi ga brzo o~erupala pa bi na{eg {arana ~ekala gola udica
bez mamca. Ukusni i mekani valjak je bio sladak zalogaj i za
deveriku, babu{ku i ostale ne`eljene ribe. Ovi problemi prevazi|eni
su du`im kuvanjem i dodavanjem sastojaka koji daju mamcu ~vrstinu.
Posle kuvanja i su{enja dobijen je mamac koji je imao dovoljno
~vrstine da ne bude plen sitne ribe. Takav mamac dobio je ime od
engleskog to boil (kuvati). U bukvalnom prevodu mi bi takav mamac
zvali kuvanjak. U kom{iluku, ta~nije Bugarskoj, zovu ih proteinska
top~eta, ili prevedeno proteinske kuglice. I kod nas ima razli~itih
naziva: Bojla, boila, boili... Jo{ kad se takva re~ treba
upotrebiti u mno`ini ili u nekom pade`u nastaju jo{ ve}e zabune. Da
ne bih ba{ ja bistrio gramatiku (u mom zavi~aju koriste dva pade`a,
jedan za svaki dan i drugi za sve~ane prilike), osta}u pri onom
nazivu koji se svima u{ao u uvo BOILA. Sastojci od kojih se prave
boile su razli~iti, a s porastom popularnosti {aranskog ribolova u
pri~u o pravljenju ~arobnog mamca uklju~ile su se mnoge firme, tako
da je danas tr`i{te ma-
maca preplavljeno gotovim boilama u svim mogu}im (i nemogu}im)
varijantama ukusa, aroma, sastava. U pravljenju savr{enog mamca u
pomo} je pritekla i hemija, pa se u boile dodaju arome, stimulatori
apetita, zasla|iva~i, boje i ko zna {ta jo{ ne. [arand`ije,
naravno, ne prestaju sa eksperimentisanjem, pa osim gotovih boila
sada u dobro snabdevenoj ribolova~koj radnji mo`e{ kupiti i sve {to
je potrebno da boile napravi{ sam, kombinuju}i sa komponentama koje
se koriste u ljudskoj ishrani (kukuruzno, p{eni~no, sojino bra{no,
griz itd.) a mogu se kupiti u svakoj prodavnici u kom{iluku.
Zahvaljuju}i tom neograni~enom broju kombinacija i prilago|avanju
sastava mamca prirodnim potrebama {arana boila i JESTE postala
SAVR[EN MAMAC za {arana! NA PO^ETKU... Ali ~ak i danas kod mnogih
{arand`ija postoji sumnja u boile kao mamac, pa mo`ete zamisliti
kako je to bilo pre desetak godina. Prve boile koje sam kupio su
bile toliko tvrde da je bilo mu~no probu{ti ih i staviti na dlaku.
Znao sam samo da lepo miri{u (tutifruti) i da su slatke. Li~ile su
na one tvrde bombone koje su se mogle kupiti u nekada popularnim
semenkarama. O njihovom sastavu nisam imao pojma i priznajem da sam
gledao na njih kao na ~arobne kuglice, a vi{e su mi slu`ile za
pokazivanje pojedinim ko-
legama nego za pecanje. Ni na pecanju mi se nisu pokazale ba{
uspe{nim. Pro{la je cela godina dok nisam do{ao do teksta koji
detaljnije i stru~nije obja{njava upotrebu boila, potrebu da se kao
i ostalim mamcima riba predhodno hrani itd. Jedan prijatelj je
pro{ao jo{ gore. On je kupio 2 kg pop-up (plivaju}ih) i tim boilama
poku{ao da hrani. Znam da i dan danas {arand`ije koje `ele da sem
standardnih mamaca probaju i boile - gre{e, i kupuju samo kilo dva.
Evo {ta se meni dogodilo pre nekoliko godina na (mom) lepom
Vlasinskom jezeru: Bio mi je to prvi dan pecanja na predhodno
pripremljenom mestu. Jo{ dok sam montirao opremu video sam
radoznale poglede kom{ija koji su pecali pedesetak metara dalje od
mene. Pretpostavljao sam da su i oni tu prvi put, jer ih nisam
vi|ao predhodnih dana kada sam redovno dolazio da ribama na mom
spotu dam sledovanje u boilama. Iako je dozvoljena upotreba ~amaca
po{to pecam na daljini od oko 70 metara nema potrebe da razvla~im.
Posle zabacivanja, uzimam kobru da jo{ malo dosolim spot boilama.
Kom{ije tada vi{e ne mogu da se uzdr`e. Uskoro jedan od njih dolazi
do mene: -Zdravo bate, o}e li? -Dobar dan, evo sad sam zav{io sa
postavljanjem i hranjenjem pa }emo videti. -Videja sam kako frlja{
te kuglice, pa ~isto da ti ka`em da si ne gubi{ ov-
[ARANde vreme sas te zezancije.To je golema prevara. Moj ortak
je pro{lu godinu pecao na te bojle i upecao je samo jednog klena. A
mi smo gi razbili na kukuruz. Svaki vikend smo vatali, istin ne
mnogo golemi, porcija{i po tri~etri kila. -Pa sigurno ti ortak nije
dovoljno hranio boilama? -Lele, kako neje pa bacija je skoro celo
kilo! -Za vikend? -Ne be, za celo leto. Kako }e frlji celo kilo za
jedan vikend kad ga je platija dvaes marke. A prodavac ga izlagaja
da na to garant ima da gi rasturi jer to kupujev i oni {to se
takmi~iv u pecanje. Nisam `eleo da se upu{tam u ube|ivanje i
raspravu ve} kom{iju ponudih rakijom koju on na brzinu popi i vrati
se svojim ortacima uz jo{ jednu opasku: Stavi si kukuruz, ako o}e{
ne{to da uvati{. Mo`ete li da zamislite njihova lica kada sam u
narednih par sati imao dva solidna petokila{a? Bili su spremni da
plate koliko god tra`im za {aku boila. Umesto da im prodam potanko
sam im ispri~ao {ta i kako da urade. Tada je usledilo
prera~unavanje kolko ko{ta kilo bojle a kolko ko{ta kilo riba i
zaklju~ak: a be bate, pa to se i~ ne isplati! Znao sam da pred
njima ne bi trebalo da vratim {arane u vodu jer ina~e osim
dijagnoze da nisam normalan mogu da dobijem i batine... - Ponesite
minimum dve vrste, tj. boile od razli~itih mikseva i u razli~itim
aromama; - Probajte razli~ite veli~ine boila; - Obavezno probajte i
pop-up boile kao i kombinaciju obi~netonu}e i pop upplivaju}e
boile, tako {to }ete prvo na dlaku staviti klasi~nu a zatim
plivaju}u boilu (tj. tzv. sne{ko beli} prezentacija); -
Eksperimenti{ite s oblikom boila (kockica, pola boile i sl.); -
Probajte razne (spoljne) atraktore (umakaljke, sprejevi) i
povremeno kombinujte mirise. (Na primer, boilu sa mirisom {koljke
potopite u umakaljku sa mirisom jagode.); - Koombinujte razli~ite
boile kao jedan mamac; - Kombinujte boile sa drugim mamcima za
{arana (kukuruz...); - Boilu koju ste izvadli posle par sati iz
vode ne menjajte ve} no`i}em zgrebite mekanu koru i zabacite opet.
Ovo mi je ~esto donelo brzi ulov posle ponovnog zabacivanja; - Za
hranjenje koristite i boile koje su ise~ene na polovine ili
~etvrtine; - Nani`ite nekoliko boila na PVA konac i ve`ite za
udicu, ili stavite nekoliko celih i nekoliko iseckanih boila u PVA
kesu, ili mre`icu.
[ARAN
Eto, tako je bilo nekada. U dana{nje vreme su informacije mnogo
dostupnije, {to zahvaljuju}i {tampi ili internetu, {to zahvaljuju~i
tome {to sve vi{e {arand`ija ima dovoljno iskustva u pecanju
boilama. Sve je vi{e ribolova~kih radnji koje imaju vrlo pristojan
asortiman boila, a ~ak postoji i nekoliko specijalizovanih radnji
za {aranski ribolov gde }e vam prodavci preporu~iti mamce i dati
korisne savete. IZBOR Koli~ina boila koja vam je potrebana zavisi
od du`ine pecanja koje planirate, ali i od vode na kojoj }ete
pecati. Situacije su toliko razli~ite da je veo-
ma nezahvalno davati neki konretan savet ali bi kilogram boila
dnevno trebao da pokrije ve}inu situacija. Tako|e, od konkretne
situacije na vodi zavisi i odluka koju vrstu boila kupiti, u kojoj
veli~ini i aromi. Idemo redom: Obratite pa`nju od kojeg miksa su
izra|ene boile. Jeftine boile su od jeftinih i jednostavnih
mikseva, koji nisu hranljivi i koje samo lepo izgledaju i miri{u.
Mogu vam biti od koristi samo za kratkotrajne izlete na vodama gde
je prepuno {arana - na ribnjacima. Boile koje su proizvod
poznatijih firmi su napravljene od mnogo kvalitetnijih mikseva i,
osim atraktivnosti, poseduju i solidnu hranljivu vrednost. Tako|e,
mo`ete odabrati boile namenjene za toplu ili hladnu vodu, a sve u
zavisnosti koje sastojke sadr`e. Raspitajte se kojim boilama se
posti`u dobri rezultati na vodi koju }ete posetiti Da biste sve
kompletirali, uz klasi~ne uzmite i pop-up boile. Tako|e,
atraktivnost boila mo`ete prili~no pove}ati upotrebom odgovaraju}ih
umakaljki. Izbor arome je ve{ individualna stvar ali i tu postoje
odre|ene prednosti kada su neke arome u pitanju, a naro~ito na
nekim vodama. Prihranjivanjem od nekoliko dana kvalitetnim boilama
(u kombinaciji sa peletama i partiklima) mo`ete napraviti lepe
rezultate na bilo kojoj vodi gde ima {arana. I ovde kao i svuda
va`i pravilo koliko para toliko muzike. Evo jo{ nekoliko saveta
koji vam mogu pomo}i:
Gotove boile obi~no sadr`e konzervans tako da vam se ne}e
pokvariti. Ipak ih dr`ite u kutijama koje se dobro zatvaraju, ili
posebnim torbicama namenjenim ~uvanju boila. Za one koji nemaju
previ{e vremena za pravljenje sopstvenih, gotove boile su odli~an
izbor. Mnogi koji su po~eli sa izradom boila od mikseva su skoro
potpuno zapostavili pecanje na gotove boile i mislim da tu gre{e.
Poz-
najem nekoliko {arand`ija koji su sem boila koje sami prave u
svojim torbama uvek imali i nekoliko vrsti gotovih boila. Dodu{e,
svako ima neke svoje favorite, sve u zavisnosti na kojoj vodi i gde
peca. Nekoliko puta sam na komercijalnim vodama pecao svojim
proverenim boilama, ali u isto vreme i gotovim. Rezultat je skoro
izjedna~en. I kao {to boile koje sami pravite uvek mo`ete
prilagoditi konkretnoj situaciji tako treba pogoditi i pravu gotovu
boilu. Ali onda }ete, ipak, po`eleti da napravite i svoje boile,
jer... (o tome u slede}em broju). Braca Kova~evi}
34 Ribolova~ki TROFEJ
MAMCI
MAMCIRibolova~ka terminologija razliku izme|u vrsta re{ava
krompirolo{ki: mali su sitni, a veliki krupni. Takmi~ari vi{e i ne
pomi{ljaju da na takmi~enja po|u bez larvi, kako sitnih za
prihranu, tako i krupnih za na udicu. Paralelno s porastom
popularnosti larvi, rasla su i naga|anja u vezi sa poreklom krupnih
larvi. Jedni su pretpostavljali da su komadine veli~ine pola {ibice
identi~ni sitnima, ali da su narasli usled tretmana ~udotvornim
sredstvom, dok su drugi zastupali stav da je to larva podvrste (ili
druge vrste) komarca koja `ivi po obodu Karpatske kotline. Tu negde
oko nas, ali ne i kod nas. U {aranskim ribnjacima gde sastav i
koli~inu hrane prilago|avaju prirodnim hranidbenim resursima,
krajnje ozbiljno pristupaju pra}enju brojnosti larvi po jedinici
povr{ine. Njihova velika koncentracija omogu}ava zna~ajne u{tede,
jer nema potrebe da se u hranu dodaju skupi izvori proteina.
Neretko larve ~ine i vi{e od 70% mikrofaune odre|enog tipa jezera.
Ustanovljeno je da prisustvo hironomida u ishrani riba ima
vi{estruko dejstvo. njeno vodom. Uranja se na dubinu od 2 cm i
prekriva krpom. Iz mraka larve polako migriraju u ~istu vodu taj
proces traje satima, ponekad i dan-dva zatim se cede filtriraju
kroz najlon ~arapu. Dobro pre~i{}ene larve valja ~uvati mokre,
pokrivene lanenom krpom, ili upijaju}im papirom, naravno u
fri`ideru. Idealna temperatura iznosi +4 Celzijusovih stepeni. ^ak
i na taj na~in mogu se o~uvati najvi{e nedelju dana. Pre nego {to
se pristupa iskopavanju larvi, treba da se proceni vredi li uop{te
po~injati. Prema iskustvu sakuplja~a larvi, posao je vredan truda
ako se u {aci izva|enog mulja za probu nalazi najmanje dvadesetak
larvi. Tokom akvarijumskih eksperimenata ustanovljeno je da riba
({aran, srebrni kara{, linjak...) nikada nije toliko sita da bi
larvama rekla ne. Dok ostale zalogaje bez obzira da li su prirodni,
ku}no spravljeni ili industrijski riba uzima oprezno, ili nikako,
zarad larvi napu{ta skrovi{te. Kada je jatu riba davano malo larvi
do{lo je do besu~nog otimanja oko zalogaja i kompletna populacija
bila je aktivna sve dok je u akvarijumu bilo larvi. Za nabavku ovih
stvorenja vredi se pomu~iti ka`u oni koji su probali. I po{teno
priznaju: svinja koja se valja u kaljugi, u odnosu na larvokopa~a,
otmena je pojava. Mi{ika Buza{ (foto: Endre Buza{)
VELIKO ^UDO U MALOM PAKOVANJU
ZUJI, A NE BODEloodworm, ver de vase, hironomide... Da nam je
pre tridesetak godina neko nabrajao ta imena, verovatno bismo
povisili ton i pitali ga: kome mater?! U me|uvremenu pridru`ili smo
se sekti nadripsova~a, kumovali smo stvoru dre~avocrvene boje, i
nazvali ga krvni crv. Mada nije crv, veoma blizu istine je da je
kvrni. Dokazano je da respiratorni pigment, koji ispunjava telo tih
bi}a, sadr`i hemoglobin - sli~an onom u krvi ki~menjaka. Zanimljiva
sli~nost, imaju}i u vidu ~injenicu da su ki~menjaci mnogo
razvijeniji organizmi od krvnih crva, koji su u stvari larve
insekata. ^ega su to larve? Pojednostavljeno: tip zglavkara, red
dvokrilaca, porodica hironomida... tako nekako. Krajnje
pojednostavljeno: to su larve
B
komaraca koji ne ujedaju! U poku{aju bli`eg obja{njenje debelo
bismo zabrazdili u entomologiju, jer ti insekte Chironomidae i
Tendipedidae |uture ~ini nekih 10.000 vrsta - sto puta vi{e vrsta
nego {to ima ribljih, u na{em okru`enju. Usled velikog broja vrsta,
a naro~ito zbog ogromne prilagodljivosti familije, larve nalazimo
kako u hladnim vodama brzih planinskih potoka, tako i u smrdljivim
vodotocima zaga|enih kanalizacija. Prisutna je, naravno, i u svim
vodama izme|u ovih krajnosti. Mada se radi o hiljadama vrsta,
ribolova~ki `argon poznaje samo dva krvna crva malog i velikog.
Istog su oblika, ali mali raste najvi{e do 15 mm du`ine i 1 mm
debljine, dok veliki mo`e da bude du`ine 30 a debljine 3
milimetra.
Osim boje, koja prilikom ribolova nije zanemarljiva, i zna~ajnog
izvora visokokvalitetnih belan~evina, u larvama je i visok sadr`aj
mravlje kiseline. Ova supstanca u velikoj meri pospe{uje varenje i
zna~ajno pove}ava apetit riba. Toliko koristi od larvi onih zujavih
stvorova, koji se roje oko nas, sisaju nam krv, teraju da se
~e{kamo... I jeste, i nije. Neki od komaraca nam stvarno
zagor~avaju `ivot, ali komarac o ~ijoj larvi je re~ (Chironomus
plumosus) ne spada u njih. Sisaljka mu je kratka, zakr`ljala,
sasvim nepodesna ne samo za ujedanje, nego i za bilo kakvo uzimanje
hrane. Razvijene jedinke `ive kratko. Roje se iznad vode, velika
jata sastavljena su isklju~ivo od mu`jaka koji posebnim glasanjem
prizivaju `enke. U jato dospela `enka vrlo brzo nalazi partnera i
biva oplo|ena. Ubrzo, najvi{e tri sata nakon parenja, mu`jaci
umiru. @enke `ive ne{to du`e, ali najvi{e dva dana nakon polaganja
jaja. Iz jaja polo`enih u vodu larve se izle`u nakon 2,5 do 6 dana.
Hrane se uglavnom detritusom, razlagaju}im organskim materijama.
Larva se razvija u mulju i po vi{e meseci. U na{em klimatskom
pojasu obi~no su prisutne 2 do 4 generacije. Bogatih nalazi{ta
larvi nema ba{ mnogo. Uglavnom su to plitke, tople, zamuljene
baru{tine (bez riba i drugih potro{a~a), bogate organskim
materijama, i bez hemijskog otpada. Najvi{e larvi nalazi se u
bazenima na farmama gusaka i pataka, na pojili{tima rogate stoke -
u dobro na|ubrenoim vodama.
Sakupljanje larvi nije lagan posao, ali je zato veoma prljav.
Tehnika se zasniva na skidanju gornjeg sloja rastresitog i mekog
mulja, do najvi{e desetak centimetara dubine. Za ovu operaciju
najpodesnija je lopata-cediljka, napravljena od `i~ane mre`e s
okcima 1-2 mm. Zahva}eni talog propira se na povr{ini sve dok na
situ ne ostanu samo larve i organski otpad, i sve |uture trpa se u
kantu. Kako je ne`eljenog sme}a uvek mnogo vi{e nego larvi,
potrebno je dodatno pre~i{}avanje. Sakupljena me{avina prostire se
preko sita identi~nih okaca kao na lopati-cediljki, ravnomerno se
raspore|uje u sloj debljine 3-4 cm, a zatim se cela skalamerija
spu{ta u korito napu-
36 Ribolova~ki TROFEJ
VODENI PUTOKAZpavate u hotelu pla}a se 15 evra (ako ima mesta).
Dozvoljeno je pecati na 4 {tapa po osobi, monofilom i predvezom od
pletenice u du`ini 10 m. Obavezna je safe rig monta`a sistema, a
sme se razvla~iti 150 m od obale. U hotelu se svaki dan mo`ete
istu{irati, a po momcima koji vam donose hranu naru~iti cigarete,
pi}e, vodu... Ukoliko doputujete avionom bi}ete besplatno
transportovani od aerodroma do jezera, i nazad. Na mesto }e vas
~amcem ili d`ipom odvesti de`urni momci. Sarule{ti je poribljeno
krupnom {tukom, a susedno jezero somom! U tom manjem susednom
jezeru ima mnogo bandara i prili~no smu|a. Somovi su prose~ne
te`ine od 8 do 12 kilograma a ima nekoliko primeraka i preko 20!
Ali ako vi{e volite divljinu - delta Dunava! Sobe, kupatila, ~amci
i opet satelitska TV - da se napecate {aranadivljaka i {tuka iz
snova ali i da se odmorite na pravi na~in. Severni deo na delti je
kanal Kilija (granica sa Ukrajinom). Tamo od pre dve godine postoji
hotel (Periprava). Pecajte somove, {arane, smu|eve, {tuke,
ke~ige... CENE ZA EX-YU (PO OSOBI): 7 dana (od subote do subote)!
[aran - 500 evra. Smu| - 500 evra u dvokrevetnoj sobi, 600 evra u
jednokrevetnoj; Delta Dunava - 600 evra;
UHVATI - FOTOGRAFI[I - PUSTI!
VODENI PUTOKAZ
ema boljeg pecanja a za manje para nego {to je to na delti
Dunava ili na jezeru Sarule{ti (Raduta Lake) u Rumuniji! Odmorite
se i napecajte toliko da }e vam svi zavideti. I obavezno ponesite
foto aparat ili video kameru. Riba se vra}a, ali uspomene ostaju.
Ali ako `elite da igrate tenis - mo`e. Volite Formulu 1 - mo`e
N
(svaka soba ima satelitsku televiziju). Volite bilijar - mo`e -
na|ite partnera. Mo`ete da pecate smu|a: Sme{taj je u hotelu (tri
obroka), ~amac sa motorom ~eka vas na molu! Mo`ete da pecate
{arane: Dva obroka - doru~ak i ve~era - sti`u vam redovno kod va{eg
{atora, a ako nemate {ator - iznajmite. Svakom {arand`ijskom paru
sleduje i ~amac sa veslima i mala boca butana. Ukoliko `elite da
poslednju no} pres-
Za suprugu, devojku ili dete cena je upola manja - povedite ih,
u`iva}e! U cenu nije ura~unat prevoz! Najjednostavnije je
otputovati kolima. Za kola ne brinite, sve je ~uvano i bezbedno! Ni
za vizu nema problema, dobi}ete je za nekoliko dana, bez ~ekanja u
redu pred konzulatom! Viza ko{ta 40 eura.
Neophodna je rezervacija! Zato za sve {to vas interesuje
pozovite: Telefon/fax: 021 6322-868 E-mail: [email protected] Javite
se na vreme, da vam rezervi{emo mesto. Za pecanje i odmor na
Sarule{tiju, ili delti Dunava, vlada veliko interesovanje. Ovo je i
najbolji i najjeftiniji vrhunski ribolov u svetu! Te{ko da }ete
bilo gde u svetu - pa bi-
lo to i u Sibiru - mo}i da za tako malo para toliko upecate, a
da istovremeno ne mislite {ta }ete jesti i gde spavati, i da budete
totalno bezbedni i sigurni! ^itav objekat i jezero su toliko
obezbe|eni da ni sobu s foto-opremom ne morate zaklju~avati, u
~amcima stoje {tapovi i ma{inice danima i no}ima dok Vi u hotelu
degustirate. Ili igrate tenis, bilijar... besplatno!
Ribolova~ki TROFEJ 39
LETNJE ISKUSTVO - NIKAD KRAJA NOVIM SAZNANJIMA O DEKORIMA
BOJA JORGOVANA
DOSIJE: SMU\
DOSIJE: SMU\Bacim svog zimskog favorita bam! Opet... Opet bam! U
petnaestak hitaca desetak smu|eva! Ubrzo su na River 2 Sea (Bottom
Walker, model od 12 cm i 28 g), smu|evi {eta~u po dnu izbili `ive
o~i. Ali iako }orav on je i dalje lovio, lovio (slike gore), i {to
je naj~udnije, ~ak su ga i smu|arci duboko gutali bez mrljavljenja!
Zato sam i uspeo da ga maksimalno iskoristim - izbili su mu o~i,
ali mu nisu rep otkinuli, jer su ga uvek fest gutali, do guzice, a
nisu ~upkali rep. To mi je bio jedini River 2 Sea, a kod ku}e mi ih
je ostala hrpa u dekoru pearl koje ~uvam za oktobar i novembar.
Joooj, toliko sam se nervirao da sam re{io da ubudu}e nosim SVE sa
sobom. Jer, ko nosi ne prosi! (Detaljno na str. 52-55.) Zato su
Mario i Cipi zapucali ~ak do Bukure{ta, u potrazi za silikoncima
bele boje. Ja sam za ve}e dubine imao River 2 Sea, a za manje Storm
Jigging Shad u dekoru pearl (jednu glavu sa tri tela) veli~ine 10
cm, te`ine 20 g. To je bilo sve {to sam imao ~isto belo, tj. Kju
Kluks Klan belo. Crno/bele Orke su donekle mogle da pomognu, ali je
ipak tri dana smu| skoro isklju~ivo udarao na ~isto belo, a Joca
kao za inat nema takav dekor?! Znam {ta }e mi sad re}i, jer ga
teram da mi ih boji u crveno/`uto a sad izvoljevam belo, ali znam i
{ta }u mu na primedbu odgovoriti: ni{ta lak{e da se silikonac
izlije sedefast ili beo, bez ikakvih kolor aplikacija. ^ak mu ni
o~i ne trebaju!
aravno da smo svi znali staro pravilo hladna voda - hladne boje;
topla voda - tople boje, pa smo za ribolov sredinom juna poneli
najvi{e FT, GFR, Charteruse, kao i provokativne `uto/crvene dekore,
a ko je poneo i dovoljno zimskih boja - napecao se... Ki{a, ki{a,
ki{a... Prole}ne vode su uvek visoke, samim tim i hladne, bez
obzira {to je sredina juna. Jo{ kada se u obzir uzme i vetar koji
zna da po{teno rashladi tek malo zagrejani povr{inski sloj, jasno
je bilo da od kupanja ne}e biti ni{ta. Ali to je najbolji na~in da
se izmeri temperatura, pa je Mario, a za njim i Cipi, jednog
toplijeg dana hrabro zaplivao - bio je na{ sonar sa termometrom.
Brrr, ladna je ve} na dva metra dubine - govorio nam je.
N
Nije isto pecati u prole}e na nekoj maloj, plitkoj vodi, koja se
pre ugreje, i na dubokoj, velikoj vodi, ~ijoj masi nije mogu}e brzo
znatnije di}i temperaturu. Naro~ito ne ako je prole}e ki{no i
vetrovito, kao ove godine. Sunce upr`i, ali u toku no}i ki{a; sunce
pe~e, ali se ubrzo naobla~i, ili dune vetar... Za jedan dan se
promeni po tri godi{nja doba (snega nije bilo). Temperatura ali i
providnost vode su stoga striktno uslovljavale ne samo taktiku
pecanja, nego ponajvi{e boju varalice. A i smu| je ~esto menjao
lokaciju - u istom danu pre podne je tu, ali popodne ni od korova.
Jednog dana je tu, sutradan su tu - bandari! Jao onom ko bi bacio
ne{to crvenkasto ili oran`, bandari bi neverovatno agresivno
udarali...
Nekoliko dana je nemilice pr`ilo a mi smo refleksno po`urili za
toplim (vrelim!) dekorima. Ulova slabo. Gotovo neverovatno zvu~i
podatak da je najmanje (ne ra~unaju}i bandare) ulovljeno na
Stormove favorite, Jigging Shad u FT dekoru i Rippin Shad boje
GFR?! Bacali smo, bacali... pa postepeno prelazili na {mu}muraste
boje, jer je i vreme bilo {mu}murasto. Cipi je prvi s dre~avih
{edova pre{ao na Orkin {ed-tvister neupadljivih boja (na slici
dole) i po~eo solidno da lovi smu|eve. Povla~io je polako, kao kada
pecamo na reci, sa povremenim trzajem. I mi smo posegnuli za
Orkinim {ed-tvisterima, ali smo i dalje mislili da je razlog u
vibraciji a ne u boji, pa smo i dalje forsirali crveno/`uto ili
`uto/zeleno. Onda smo probali sa jo{
suptilnijim povla~enjem - Sirenama i dvorepim tvisterima - ali
opet nikakvo cinculiranje nije donosilo zna~ajnijih ulova jer jo{
nismo napipali pravu boju. ^ak je i Pako uporno poku{avao da RH
Sandrom montiranom na Dra{kovi} sistem (sa dve male trokrake)
zna~ajnije popravi skor. I popravio ga je ali bandarima (slika
levo, dole). Bandar je `estoko nasrtao na crveno ali ne i smu|.
Smu| je i dalje mrljavio... To mrljavio prihvatite uslovno, jer ono
{to je slabo za smu|em najbogatije jezero na svetu, za na{e vode je
neshvatljivo uspe{no pecanje, samo smo se mi malo razmazili -
`eleli smo po 50 komada dnevno, a to, naravno, nigde nije mogu}e.
Bar ne svakodnevno. U stvari, mogu}e je - ali u snovima. Ma{ta mo`e
sva{ta...
Na jednom mestu, Mario je bacio ~isto beli tvister - udarac!
Onda Cipi mle~no beli {ed - udarac! Ondak ja: na klasi~ni Orkin
crno/beli {ed smu|! E, tek tada smo se opasuljili... Koristio sam
taj {ed, ali trebalo mi je ne{to jo{ belije, belo, bez ikakvih
crvenih, `utih, crnih, zelenih detalja obi~no (najobi~nije) belo.
Ta~nije, ne mora ba{ mle~no belo, moglo je sedef belo, pearl belo,
i belo sa srebrnim {ljokicama. Belo, bez aplikacija, belo, nevino
belo, ko kad ono devoj~ice idu u crkvu na Prvu pri~est (izvinjavam
se, nisam ba{ redovan vernik, ako sam pogre{io u nazivu tog ~ina).
Sve u svemu, kopao sam po kutijama ne bih li prona{ao ne{to takvo.
Imao sam puno crno/belih silikonaca, ali samo dva silikonca KKK
bela...
42 Ribolova~ki TROFEJ
Ribolova~ki TROFEJ 43
DOSIJE: SMU\Pogledajte ove fotografije! Sve jedno koji je
silikonac, bitno je samo da je beo! Pecali smo na Mister Twister,
na Action Plastics {ed, na Stormovu glavinjaru Jigging Shad, na
glavinjaru River 2 Sea... Sve jedno koji silikonac - ako je beo! I
sad neka mi neko ka`e da boja nije bitna. Nije - ali po mraku, a mi
smo pecali po danu... Istina, bilo je ulova i na druga~ije dekore,
ali nekoliko dana napecao se onaj ko je forsirao belo! A
najzagonetnije je to {to je na belo udarao tri dana, tri sun~ana
dana?! Kad je bilo manje ili vi{e obla~no, ili vetrovito, beli
silikonci su se mogli zameniti i nekim drugim dekorima ali ko je i
po takvom vremenu forsirao belo nije pogre{io. Na ovim
dokument-fotosima se mo`e uo~iti ne{to zanimljivo. Kada se
pa`ljivije pogleda, vide}ete da je vrlo retko silikonac skroz u
ustima smu|a, pa ~ak i moj legendarni Storm Jigging Shad (za koga
je poznato da je skoro uvek do kraja zgutan!), osim River 2 Sea
koji bio klopan sas sve kop~om, ali mislim da je razlog tome moj
na~in prezentacije - namotam brzo 5 okreta, silikonac se digne,
onda pravim pauzu od ~ak 5-6 sekundi, da potone. I tu je caka - 28
g te`ak silikonac potone do dna a smu| ga skoro s dna kupi. Vrlo
retko na po~etku pauze, nego tek kada izbrojite do 6. Ko nije
strpljiv i po~ne namotavanje pre vremena, ili makne smu|u ispred
nosa silikonca, ili smu| uspe samo da ga uhvati za rep. Zna~i:
lovio sam striktno u propadanju! River 2 Sea je idealan za lov
striktno u propadanju, za pecanje pri ili na samom dnu. Uostalom,
zato se i zove tako kako se zove, a naro~ito je efikasan kada ga,
recimo, spu{tate sa baira, tj. sa nekog platoa, sa 3 metra dubine
svla~ite ga u dubinu od 5, 6... metara.
DOSIJE: SMU\
DOSIJE: SMU\Tada UVEK bude `estok udarac (iako je zgutan u
propadanju osetite!) i uvek je skroz u grlu smu|a. A to se odmah
oseti po struganju zuba po pletenici tada znam da je u grlu smu|u,
pa i ne moram da `urim sa izvla~enjem, nego imam vremena da
posegnem za svojim Nikonom. On je krivac i za dosta otka~enih
smu|eva, jer su Mario, Cipi i Pako imali razumevanja za moja
izvoljevanja prilikom fotografisanja, ali mi smo do{li da pecamo i
u`ivamo, a ne da se takmi~imo. Zato sam i uspeo da napunim dve
kartice od po 1GB ali sam stigao i da se napecam. Stringere nismo
punili, ribe smo odmah vra}ali, ali smo CF kartice napunili. Jednog
su smu|a Mario i Cipi o`ivljavali tako {to su, sa njim, ronili u
dubinu, gde je voda bila zdravo ladna. De{avalo se da smu| proguta
duboko, ko ovaj Cipijev Orku {ed-tvister ali smo uglavnom uspevali
da ih `ive i zdrave vratimo. Ipak, ve}ina je uzimala traljavo, za
vrh usta a ne skroz u grlo (slike dole). Ko da su ta~no znali kakve
mi fotke trebaju, jer kad smu| duboko proguta kako fotografisati da
se vidi i on i varalica? Jedini problem je {to su bili prili~no
nesta{ni, tako da sam morao ~esto da bri{em vodom isprskan objektiv
(jes da je moj Nikon DX 17-55 mm f:2.8 profi objektiv, ali mi se
nekoliko puta dogodilo da kapi vode pokvare odli~nu fotografiju
tako da sam ih napravio samo oko 400!). Ko nije bio te{ko }e
poverovati koliko su jezerski smu|evi borbeni! Kada je smu|
najbolje radio? Na dva sata pred kijamet! Pred grmljavinu, pred
nagli pad pritiska. To se desilo tri puta, a svaki put je smu|
radio onako, da bi, odjednom, u sat vremena pomahnitao, udarao je
na sve i sva{ta, a potom bi stao... Zatim bi se naglo naobla~ilo,
dunuo bi sna`an vetar, i ko ne bi na vreme krenuo ka hotelu (da
probamo jo{ po par zaba~aja), bio bi mokar ko mi{ storm bi sastavio
nebo i zemlju! Tu i jeste problem - lak{e bi bilo da radi PO
prestanku nevremena, a ne ovako PRE, jer bi tada znali kad da
krenemo - ovako ukapiramo za{to je ba{ tada radio tek kad
pokisnemo... U tim cugovima za pam}enje je pecanje iz snova!
Recimo, ba{ sam se na Stormove (koje sam iskritikavao u jednom od
prethodnih brojeva Trofeja - ja reko ja i poreko!), slatko napecao!
To su glavinjare InTense Swim Shad 10 cm 25 g - i tada (u tom cugu
pre oluje) bilo je svejedno koji dekor sam bacao: pink, oran` ili
zelenkast rep, tj. pink, oran` ili zelenkasta aplikacija na boku -
udarao je sumanuto na sve! To se vidi na fotografijama desno, ali
se vidi da opet (~ak ni tada?!) nije gutao do guza! Napadao jeste,
gutao nije zato je i otkinuo rep. I tada, u udarnom terminu, opet
se najboljim pokazao beli dekor!
DOSIJE: SMU\
46 Ribolova~ki TROFEJ
Ribolova~ki TROFEJ 47
DOSIJE: SMU\Na kraju, da se razumemo: najve}i smu|evi jesu
upecani na tvisterorepe ribe, na Orke {ed-tvistere (Cipi) i na
Delalande Sandre (Pako - na slici), ali je najvi{e smu|eva
ulovljeno na {edove i glavinjare (koje oblikom tako|e li~e na
shad-ribice). Zna~i: {ed-tvister i Sandra - ve}i; {edovi i
glavinjare vi{e! Pa sad, ko {ta voli nek izvoli. Ja volijem da
kontriram - ~e{}e, ali neko vi{e voli da kontrira - `e{}e... Bilo
je to osam nezaboravnih dana pecanja! I isto toliko dana
fotografisanja i testiranja, jer iskoristio sam priliku i da pecam
voblerima, metalnim varalicama... da fest istestiram i Alexe i neke
metalce Orke Dizajna, kao i par voblera kod nas malo manje
poznatih. Ali o tome u slede}im brojevima, ovo je prvenstveno pri~a
dekorima za lov smu|a. Mo`da malo podu`a, ali vrlo neobi~na, jer
lovili smo na belo sredinom meseca juna... Na povratku sa Raduta
Lake, sreo sam se sa Saletom iz Kladova. Ka`e: I na \erdapskom
jezeru se najbolje lovi belim silikoncima, poslednje dve nedelje.
Da znate da sam mu 100 % poverovao... Pored smu|eva, upecali smo i
nebrojeno bandara - i to vrlo krupnih, ali ne na belo. Tako|e, ko
je koristio sajlicu (ja je ne-vo-lem, jer kad d`igujem ho}u da
d`igujem smu|a!), upecao je poprili~no {tuka. (Moj drugar Japi iz
Sremske Mitrovice je jednog dana, na hot-spotu za {tuke, upecao
{tuke od 4; 6,5 i 8 kg, i jednu malu od 2,5 ali to je tema za neku
drugu pri~u). Ni one, tako|e, nisu udarale na ~isto belo... Znam da
}e vam ova pri~a zvu~ati malo neuverljivo, ali - marim ba{ - ko
nije probao neka ne sudi! Jer, da li je iko od nas, ikada, poku{ao
da ga peca po danu, leti, i to jo{ u podne - od 12 do 13 ~asova, po
vrelom suncu? Sigurno niko, ta~nije: retko ko. Mi ~ekamo ve~ernji
cug, da trka~i pri|u obali - k nama, umesto da mi pri|emo - k
njima. E da, za to je neophodno imati ~amac. (Zapamtite: leti je i
smu| vreo ko i sve ostalo! Radi jo{ kako, a zimi ko i sve ribe -
hladan, {tedi energiju.) I treba neka bogatija voda, da bi tek kad
vi{e (znatno vi{e!) upecamo mogli da izvu~emo validne dokaze i
steknemo neka nova, tako dragocena, saznanja. Stoga Pri~e sa jezera
~itajte kao {tivo o na~inu lova smu|a, pa ta saznanja primenite na
va{oj vodi. A za{to takav naslov? Pa zar niste nikad videli
jorgovan, beli jorgovan? te(k)st i foto: Dragan Jovanov
DOSIJE: SMU\VIC O BELOM KONJU Kupio ~ovek nov auto, pa iza{ao na
autoput da razra|uje motor. Vozi 70 na sat, kad... pretekne ga beli
konj?! ^ovek ne mo`e da poveruje, pa kud }e, {ta }e - doda gas.
Obi|e belog konja, ali za kratko - kroz par minuta opet ga pretekne
isti konj, iako je vozio 100 km/sat. Voza~ ja~e nagazi gas, vozi
140 na sat, ali ne vredi - beli konj ga opet pretekao... Sav
uspani~en, parkira ~ovek pred motelom i naru~i duplu ljutu, da se
napije od muke. Vajka se konobaru da je digao kredit, zadu`io se, a
izgleda kupio neko |ubre, jer konj ko od {ale preti~e njegov
automobil. ^ekaj - obrati mu se konobar - da nije taj konj bio beo?
Jeste - odgovori voza~. Nemoj da se sekira{ - te{i ga konobar - taj
konj nije normalan! (Ako neko ka`e da je sam upecao preko 100
smu|eva za jedan dan, a vi jedva dvadesetak, nemojte da se jedite -
majstor je vlasnik belog konja.)
RIVER 2 SEA - LIVE EYE BOTTOM WALKER SHAD 120
FATALNA PRIVLA^NOST52 Ribolova~ki TROFEJ
POD LUPOM
POD LUPOM
I
na prvi pogled se vidi da ovo nije klasi~an silikonac, nego
ne{to posebno, iako sli~nih tzv. glavinjara (u meko telo ulivena
udica sa olovom) danas ima bezbroj. River 2 Sea je ime brenda iz
Australije, firme osnovane 1998. god. Na www.river2sea.com se mo`e
pogledati kompletan asortiman, pa }emo zato mi ovde detaljnije samo
o {eta~u po dnu... Prvi put sam ga zabacio slu~ajno trebalo mi je
ne{to te`e za dubinu oko 8 metara, a on je te`ak 28 grama, i za tu
te`inu nije prevelik - optimalnih 12 cm je moja mera za smu|a.
(Postoje i veli~ine od 8 i 10 cm, od 10 i 18 g, ali to su za moje
potrebe mali silikonci.) Prvi hitac - udarac (u propadanju)! Pa
drugi - udarac! Tre}i - isto! ^ak i kada sam promenio mesto, i
bacio u pli}ak, - udarac! Tako sam jednog novembarskog dana
postavio jedan od najdra`ih rekorda - ne toliko po veli~ini niti
brojnosti ulova, nego po broju udaraca: u maksimum tridesetak
hitaca sam ulovio ovo sa slike (desno, gore), plus par ve}ih! Bilo
je to u novembru, sada mi se (u junu!) dogodilo sli~no... Silikonac
nije jeftin, ali to ne treba biti razlog da ga ne nabavite. (Ako je
teren na kome lovite grbav, postoji i model Bottom Walker-a kome iz
le|a raste pramen niti, ~iji zadatak je da za{tite udicu od ka~enja
za granje, ali za mene je ovaj klasi~ni bolji.) Udica je 5/0 3X
Strong VMC a dekora je 18. I to kakvih! Pogledajte na slici (gore,
levo) detalj dekora - ja bolje i preciznije izliven silikonac nisam
jo{ video. Ali, u ~emu je ta~no tajna njegove neverovatno velike
lovnosti? Ja mislim u rasporedu mase, balansu (balastu) i - obliku
repa. Masa mu nije (sli~no kao kod Orkinih {edova) u le|ima nego u
- stomaku! Zato je vrlo stabilan i prilikom br`eg povla~enja, a i
prilikom `e{}ih cimanja {tapom. Ne izvr}e se nikad, ali fino
vobluje telom, a rep je pri~a za sebe. Razlog je, verovatno, {to je
olovno ote`anje {iroko, a ne okruglo (kao standardna jig glava).
Uostalom, Orkin {ed radi najbolje ba{ na Orkinom stopalu, jer ni
ono nije okruglo. Samo {to se Orkin {ed montira na sanke, o ovde su
sanke ulivene u telo, tj. telo je izliveno okolo. I to je jedini
nedostatak Bottom Walkera - mekana masa tela apsorbuje ~ukanje o
dno. ^ak i kad je kamen te{ko
se identifikuje kontak s dnom, a da ne pominjem ako je dno
glinovito. Zato je potrebno gledati pa`ljivo strunu, ili u vrh
{tapa - kada se struna opusti, na dnu je. Ili u ustima smu|a...
Samo oprez! Ba{ dok se opu{ta, vi se ne opu{tajte - smu| udara u
propadanju. Moja tajna taktika br. 2 je u ovome: vodim ga
horizontalno polo`enim {tapom, ali ga privla~im rolom - par brzih
namotaja - pauza (duga~ka, da stigne da propadne do dna). Ako se ne
dogodi udarac, a ve} sam pri kraju strike zone, pre nego {to iza|em
iz zone napada pustim da skroz potone, i kada je legao na dno
ostavim da se par sekundi izle`ava, pa naglo cimnem {tapom. To je
~esto davalo rezultata. Oblik i masa su tako izbalansirani da u
slobodnom padu, propadanju ka dnu, rep uvek radi, ~ak i u
najmirnijoj vodi. Verovatno je i putanja propadanja idealna - ba{
onako kako smu| sa dna voli, jer mu ukoso prilazi zalogaj.
Uostalom, {ta ta~no smu| vidi u ovoj varalici ja ne znam; samo znam
da je voli maltene vi{e od prave ribice, jer sa Bottom Walker-om
sam lovio bolje nego kolege mrtvom ribicom namontiranom na sistem
Dra{kovi}. To je, verovatno, i jedan od razloga za{to je River 2
Sea Bottom Walker toliko popularan kod japanskih profesionalaca
(ribolovaca takmi~ara na turnirima), a tamo nagrade nisu male - ko
je lud da na varalicama {tedi? Isplati se za neku varalicu zavu}i
ruku i dublje u d`ep! te(k)st i foto: D. Jovanov
Za Bottom Walker-a od 28 grama idealno se pokazala struna
debljine 0,15 mm i {tap te`ine bacanja 30 grama
Ribolova~ki TROFEJ 55
FOTO PRI^A
FOTO PRI^A
DAIWA EXIST 2508 I NAJNOVIJI SHIMANO TWIN POWER 4000 MG
BISER U [K OLJCI
U
broju 76 predstavili smo na nevi|eno ruski Exist, sada smo i
provrteli... Sve {to smo rekli - ta~no je, samo je jo{ lep{a nego
{to smo mislili. Me|utim, mali modeli imaju jednu manu, naime,
po{to je sve podre|eno lako}i, osovina {pulne je (po meni) previ{e
tanka, i vi{e nego duplo tanja od Daiwe Infinity-Q 3000 (slika
gore, desno). Istina, model 2508 je namenjen za lak ribolov, ali
ipak... Verujem da je model 2500 taman, ali ne dr`ite me za re~ dok
i nju ne vidim u`ivo! Ipak, ako pitate da li bih je kupio, rekao
bih: naravno! Za{to? Pa zar ove fotografije ne govore vi{e nego
jasno - Daiwa Exist je savr{enstvo! Iskreno se nadam da }e oni
napraviti i
Ribolova~ki TROFEJ 57
FOTO PRI^ASli~no se prema EU ribolovcima odnosi i Shimano - ili
nas to evropski dileri Daiwe i Shimana {tede, tako {to uvoze samo
jeftinije modele? Jer, u Rusiji ima svega, kao u Japanu! A ni mi
(od nedavno) nismo luk i voda, i mi smo (napokon!) postali dr`ava,
mi smo sada SRBIJA (!) pa }emo zato da Vam predstavljamo najbolje,
ono ~ega nema ni u katalozima 2006. za EU. Recimo, najnoviji
Shimanov Twin Power, Mg 4000. Ne}emo detaljno, to }emo ostaviti za
test, nego samo da Vas ukratko informi{emo... Za EU uop{te nema TP
Mg, ~ak ni starog modela?! Za Japan (i Ruse) ima New Twin Power Mg!
U ~emu su razlike, ako ih ima? Novi Mg (veli~ina 4000) je te`ak
285, stari 320 grama; novi samo 8/1 le`aja, stari 10/1; ali novi
ko{ta 42000 jena, a stari 40 hiljada. Vidite da silni kuglageri ne
uti~u na cenu, nego ne{to drugo, mnogo va`nije... Novi Twin Power
Mg ima ku}i{te kao Stella FB, tj. u Japanu se ona zove Stella Mg i,
recimo, model 4000, tj. 4000FB (oznaka za EU) je te{ka 295 grama,
10 grama te`a od TP Mg 4000, a ima 12+1 le`aja. Prakti~no, jedina
je razlika u rotoru i broju le`aja, sve os-
FOTO PRI^Atalo isto. ^ak je i dizajn sli~an. Zna~i, novi TP Mg
je sli~niji Stelli FB nego svom bratu TP Mg iz 2005. godine. U
Japanu je i obi~ni model Twin Power tako konstruisan (onaj model
kog smo Vam ve} prikazali, koga u EU nema vidi fotografiju, on je
tre}i u redu). Novi TP Mg ima poklopac koji se nalazi sa leve
strane (metalni!), i koji se {rafi za ku}i{te (metalno!). Na telu
ima za{titne lajsne ko Stella FB, a lajsne su i na vilju{ci rotora.
Sada se pitate isplati li se kupovati Stellu 4000FB ako ko{ta
20.000 jena vi{e (62.000 jena u Japanu)? Mislim ne! Novi Shimanov
Twin Power 4000 Mg ima isti prenosni odnos (4,6:1) ko Stella
4000FB, isti kao Stari TP Mg iz 2005. godine, i sve tri ma{inice
imaju isti kapacitet! I naravno da SVI imaju Super Slow Oscillation
System, ~ak i obi~ni TP. Uostalom, vidite na sajtu:
www.shimano.co.jp (u 3D katalogu!) {ta su prave rasne japanske
ma{inice, a kataloge za sirotu EU koristite za nu`no zlo... Dragan
Jovanov
Preklopnik se {iroko otvara i ostaje zabravljen u tom polo`aju
Nepotrebno je i spominjati da ko~i apsolutno savr{eno, da diskovi
le`e na CRBB le`ajima, da je {pulna i aksijalno i radijalno
fiksirana (ko Shimanov Rigid Support Drag sistem), to jest, ni kod
minimalnih sila trenja (ko~nica tik dotegnuta) nema mrdanja {pulne.
Ru~ica se (normalno!) za{rafljuje direktno na pogonski zup~anik
iako je Exist ma{inica za laki ribolov. Razlog tome je {to je Daiwa
te`ila da onaj ko je kupi ima ma{inicu apsolutnu ne~ujnu, laku,
trajnu, pouzdanu, bez obzira {to ne}e njome pecati ale. Ba{ zbog
toga se i vrlo komplikovano otvara - nemate {ta Vi da virite u
unutra{njost - ako treba, ponosite je u specijalizovan servis,
vrhunsku spravicu treba da odr`avaju stru~njaci! I sklopka za
uklju~ivanje (isklju~ivanje) super-stopera je postavljena na
najbolju poziciju ispod rotora, tako da se ni slu~ajno ne mo`e
zaka~iti za ne{to i slomiti. E sad, da li bilo bolje da su Japanci
umesto luksuzn
![[XLS]fmism.univ-guelma.dzfmism.univ-guelma.dz/sites/default/files/le fond... · Web view1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1](https://img.pdfslide.tips/doc/110x75/5b9d17e509d3f2194e8d827e/xlsfmismuniv-fond-web-view1-1-1-1-1-1-1-1-1-1-1-1-1-1-1-1-1-1-1-1-1-1.jpg)
