УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТКОСОВСКА МИТРОВИЦА

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: Пословне финансијеТема: Тржиште капитала

Ментор:Проф. др Александар Доганџић

Студент:Златибор Божовић

Косовска Митровица, јун 2012

Садржај

Увод..................................................................................................................................21. Тржиште капитала.......................................................................................................22. Функционисање тржишта капитала...........................................................................33. Облици тржишта капитала.........................................................................................44. Берзе..............................................................................................................................55. Дугорочни финансијски инструменти.......................................................................66. Дугорочне обвезнице..................................................................................................67. Врсте обвезница...........................................................................................................7

7.1. Корпоративне обвезнице.....................................................................................77.2. Обвезнице локалних органа власти....................................................................87.3. Државне дугорочне обвезнице............................................................................97.4. Хипотекарне обвезнице.......................................................................................9

8. Акције...........................................................................................................................99. Врсте акција.................................................................................................................910. Обичне и преференцијалне акције.........................................................................1011. Куповина конвертибилних акција од вредности..................................................1112. Варанти.....................................................................................................................1113. Опције које се везују за акције...............................................................................1218. Дивиденда................................................................................................................1215. Теорије дивидендне политике................................................................................1316. Пласман емисије......................................................................................................1317. Берзанске манипулације.........................................................................................13Закључак.........................................................................................................................14Литература.....................................................................................................................16

1

УводФинансијско тржиште се дели на тржиште новца и тржиште капитала. На тржи-

шту новца тргује се новцем и краткорочним хартијама од вредности. На тржишту капи-тала одобравају се дугорочни кредити и тргује се дугорочним хартијама од вредности. Постоје институционална и неинституционална тржишта капитала. Најпознатије ин-ституционално тржиште капитала је берза, а најпознатије берзе су њујоршка, лондонска и токијска.

На берзама се јављају читаве колекције дугорочних хартија од вредности где се истичу акције и обвезнице. Тржиште капитала се дели на сегменте – примарно и секун-дарно тржиште капитала. Ако неко акционарско друштво емитује прво коло акција иде на примарно тржиште, а ако тргује хартијама од вредности које су емитоване раније он-да се појављује на секундарном тржишту капитала.

Новчана средства се стално пребацују са тржишта новца на тржиште капитала и обрнуто. Ако се оствари суфицит на тржишту новца онда се новац прелива на тржиште капитала и обрнуто.

На тржишту новца и тржишту капитала предузеће прибавља новчана средства за обезбеђење ликвидности и солвентности. На тржишту капитала предузеће прибавља финансијска средства која улаже у инвестиционе пројекте. На тржишту капитала пре-дузеће се може појавити директно, али у већини случајева се појављује преко посред-ника – инвестиционих банака, брокера или дилера.

На финансијском тржишту (тржишту новца и тржишту капитала) хартијама од вредности тргују и локална власт и држава. Локална власт за покриће ликвидности и остварење својих инфраструктурних и комуналних пројеката има гаранције од пореза и доприноса. Држава тргује хартијама од вредности ради покрића дефицита у буџету, по-крића инфлације и остварења инфраструктурних пројеката од националног значаја.

1. ТРЖИШТЕ КАПИТАЛАУ савременој литератури и пракси везаној за тржиште капитала може се срести

велики број разноврсних дефиниција. Најпознатија дефиниција је: „Тржиште капитала представља скуп односа понуде и потражње дугорочних и средњорочних финансијских средстава“. Често се среће и дефиниција по којој „тржиште капитала јесте место на ко-ме се сучељавају понуда и тражња за финансијским инструментима чији је рок доспећа дужи од годину дана“. Тржиште капитала представља део укупног финансијског тржи-шта заједно са тржиштем новца, девизним тржиштем и терминским тржиштем, односно тржиштем деривата. Најзначајнији сегмент укупног финансијског тржишта је управо тржиште капитала.

Тржиште капитала се састоји из банкарског и берзанског тржишта капитала. На банкарском делу тржишта капитала финансијске институције нуде дугорочне кредите уз накнаду у виду камате. Према томе, финансијске институције се јављају у улози

2

зајмодавца док се привредни и ванпривредни субјекти јављају у улози зајмопримца уз плаћање тржишно формиране каматне стопе на дугорочне кредите.

На берзанском делу тржишта капитала продају се и купују дугорочне хартије од вредности оличене у акцијама и обвезницама.

Финансијско тржиште поседује подсистеме у виду тржишта новца, тржишта капи-тала, девизног тржишта и тржишта деривата. Ради оптималног функционисања финан-сијског тржишта потребно је успоставити адекватне интеракцијске везе између подси-стема као целине. Један од најбитнијих подсистема финансијског тржишта недвосми-слено јесте тржиште капитала. Тржиште капитала као и тржиште новца могуће је по-делити на два основна елемента или подсистема и то на банкарски и берзански под-систем. На банкарском делу тржишта капитала финансијске институције нуде дугороч-не кредите заинтересованим лицима уз обрачун и наплату камате, односно цене капи-тала. Финансијске институције на банкарском делу тржишта капитала прикупљају слободна новчана средства односно штедње те их кроз дугорочне кредите пласирају субјектима који исказују дефицит и потребу за дугорочним изворима финансирања. Други део тржишта капитала односи се на берзански део где се сусрећу понуда и тражња за дугорочним хартијама од вредности оличеним у свим. врстама акција и об-везница. Преко берзе предузећима стоји на располагању могућност њиховог прибавља-ња кроз емисију акција или пак обвезница.

Уколико постоји интересовање за повећањем сопственог капитала менаџмент акци-онарског друштва донеће одлуку којом ће се дозволити емитовање акција. У случају да је менаџмент своју тежњу усмерио ка повећању дугорочних дугова односно из позај-мљених дугорочних извора определиће се за емитовање обвезница.

Подела финансијског тржишта на његова два примарна сегмента, тржиште новца и капитала, је имагинарна и веома је тешко направити јасну границу између њих и де-финисати место на коме почиње и престаје тржиште новца и где почиње односно пре-стаје тржиште капитала. У пракси су верификовани механизми који омогућавају прели-вања са тржишта новца на тржиште капитала и обрнуто. Дугорочна улагања се спрово-де у дужем временском периоду од годину дана те се и трансакције у вези са њима одвијају на тржишту капитала. Инвестициона улагања свакако представљају улагања која се реализују у дужем временском периоду те се и трансакције у вези са њима могу срести на тржишту капитала. Јасно је да се прецизна граница измећу тржишта новца и тржишта капитала не може јасно и у потпуности дефинисати.

Уколико се на тржишту капитала презентују понуда и потражња за капиталом као и његова купопродаја преко овлашћених финансијских институција, сматра се да се све трансакције спроводе и реализују на организованом односно институционализованом тржишту капитала. Субјекти који се могу срести на институционализованом тржишту капитала су централна банка, пословне и комерцијалне банке као и друге финансијске институције, берза и предузећа. Најзначајније институције на, тржишту капитала су свакако берзе хартија од вредности или берза ефеката на којима се на основу понуде и потражње за одређеним хартијама од вредности формира њихова тржишна вредност, а за обвезнице и камата као цена капитала. Када се трансакције у вези за купопродајом капитала као и дугорочних хартија од вредности спроводи директно без посредовања овлашћених финансијских институција ради се о неорганизованом односно неинститу-ционализованом тржишту капитала. Циркулација капитала се на неинституционализо-ваном тржишту капитала најчешће врши путем дугорочних хартија од вредности.

У зависности на ком се простору одвијају треба разликовати трансакције на наци-оналном и трансакције на међународном тржишту капитала.

2. ФУНКЦИОНИСАЊЕ ТРЖИШТА КАПИТАЛА

3

Тражњу за капиталом најчешће исказују предузећа ради финансирања изабраних инвестиционих активности. Један од основних циљева предузећа јесте максимизирање добитка, односно максимизирање приноса на капитал. Тако предузећа која исказују де-фицит за капиталом излазе на тржиште капитала формирајући тражњу, док ће субјекти који исказују суфицит на тржишту капитала формирати његову понуду

Институционализовано тржиште капитала у виду берзе представља место на коме се сучељавају понуда и потражње за капиталом у највећем свом обиму. Тржишна цена капитала у виду дугорочних кредита као и дугорочних хартија од вредности формира се на бази понуде и потражње на тржишту капитала. Веома мала тражња за акцијама је изазвала финансијске крахове појединих берзи и самим тим и националних привреда. У економији је познат пример краха Њујоршке берзе тридесетих година прошлог века, ко-ји је изазвао рецесију и економску кризу не само на тлу Сједињених Америчких Држа-ва већ и читавог света, односно светске привреде. Након тога забележен је крах лондон-ске, франкфуртске, токијске и неких дугих берзи. Повећање цена акција највећих при-вредних субјеката неке земље представља знак добре коњуктуре. С друге стране, сма-њење цене акција представља одраз неповољних привредних и финансијских токова, што ће резултирати негативним појавама као што су незапосленост, хиперинфлација, недостатак интересовања за инвестициона улагања.

Пракса и теорија бележе ситуације у којима се цена капитала. не формира на .бази понуде и потражње исказане на тржишту капитала већ на бази интервенција централне банке а у складу са мерама усвојене монетарно кредитне политике земље. У ситуацији када централна банка смањује цену капитала, понуда истог ће се смањивати а тражња повећавати што ће утицати на тенденцију повећања инвестиционих улагања што је че-сто и циљ интервенција монетарне и кредитне политике централне банке.

3. ОБЛИЦИ ТРЖИШТА КАПИТАЛА Примарно тржиште капитала прихвата све нове емисије дугорочних хартија од

вредности, пи чему се пре свега мисли на обвезнице и акције. Предузећа којима су по-требна новчана средства на дужи рок емитују дугорочне хартије од вредности. У случа-ју емитовања обвезница обавезују се да ће позајмљена средства вратити у уговореном року и уз уговорену камату као цену позајмљеног капитала. У случају емитовања акци-ја емитенти се обавезују да ће, сада већ сувласницима предузећа, на бази купљених ак-ција исплатити дивиденду као цену капитала, а која ће зависити од висине остварене добити.

Сегмент тржишта капитала на коме се нађу новоемитоване дугорочне хартије од вредности називамо примарним тржиштем капитала. Субјекти који се најчешће могу наћи на тржишту капитала су акционарска друштва и корпорације али и сви други су-бјекти који су законском регулативом у могућности да емитују дугорочне хартије од вредности. На тржишту капитала се такође веома често могу срести овлашћене финан-сијске институције преко којих акционарска друштва и други заинтересовани субјекти могу да емитују дугорочне хартије од вредности. Као посредници на тржишту капитала у већини случајева срећу се банкарске организације али и друге финансијске институ-ције овлашћене за обављање ових послова.

Посредници обављају следеће послове око флотације нпр. акција као дугорочних хартија од вредности:

анализу и претходну сондажу тржишта и слично, прибављају све потребне дозволе од надлежних органа, одређују номиналну вредност једне акције, одређују број акција који се мора емитовати у складу са капиталом који се

прикупља емисијом,

4

банке обезбеђују поступак штампања вредносних папира, дистрибуцију до коначних купаца.

У случају појаве великих емисија, пре свега по капиталу који се прикупља, ризик спровођења оваквог посла био би сувише велики за само једног посредника. Да би се ризици од евентуалних неуспеха пласмана емисије свели на што је могуће мању меру, посредници приступају формирању посебних синдиката, односно конзорцијума.

Секундарно тржиште капитала је место на коме се сучељавају понуда и тражња за већ издатим дугорочним хартијама од вредности. На основу исказане понуде и по-тражње формира се тржишна цена дугорочних хартија од вредности као и њен принос. Имаоци дугорочних хартија од вредности, у моменту када имају проблема са текућом ликвидношћу, у могућности су да исте на секундарном тржишту капитала понуде на продају конвертујући их у потребну готовину. Зато се и сматра да секундарно тржиште капитала има и функцију обезбеђења ликвидности. Трговањем дугорочним хартијама од вредности на секундарном тржишту капитала може се под утицајем понуде и потра-жње јавити капитална добит или капитални губитак који такође немају утицаја на кон-тинуитет функционисања предузећа и процес производње у њему.

Најзначајније институционализовано тржиште капитала јесу берзе на којима по-слују овлашћене организације или институције које називамо брокерима и дилерима. На берзи се свакодневно, али и месечно, тромесечно и годишње израђују извештаји о кретањима тржишних цена и камата појединачних хартија од вредности. На бази пода-така из публикованих извештаја заинтересована лица доносе своју коначну одлуку о то-ме у које хартије од вредности је најрентабилније инвестирати.

4. БЕРЗЕБерза представља место на кома се исказује понуда и потражња за дугорочним

финансијским инструментима. Берзе данашњице представљају изузетно организоване непрофитне финансијске институције које могу бити у власништву државе или учесни-ка који на њој тргују. Берзе утврђују правила и процедуре трговања које учесници мо-рају да поштују. Чланови берзе могу на њој трговати уколико испоштују услове у вези са организацијом, минимумом имовине коју морају да поседују као и друге обавезе које може да пропише држава или берзанска комисија.

На берзи се могу срести брокери који послују у име и за рачун својих клијената или дилери који послују у своје име и свој рачун. Берзански брокер може радити по на-лозима комисионог брокера уколико он има велики број налога за реализацију. На овој берзи се срећу и специјалисти брокери који реализују налоге комитената и који тргују хартијама од вредности само одрађене врсте за коју су се специјализовали.

Емитент који жели да се његове хартије од вредности котирају на берзи мора да испуни одређене услове које диктира сама берза. Тако на Њујоршкој берзи емитент мо-ра да поседује:1

приход пре опорезивања у претходној години од 2,5 милиона долара, нето фиксну активу од најмање милион долара, најмање 1,1 милиона емитованих акција у поседу инвеститора док њихова

укупна тржишна вредност мора бити најмање 18 милиона најмање 2000 акционара, од којих сваки мора имати најмање по 100 акција.

Постоје два основна модела формирања и функционисања берзе а то су:

акциони и континуирани.

1 Прокоповић, Б., Управљање финансијама предузећа, ФАМ, Нови Сад, стр. 200.

5

Аукције које се на берзи спроводе могу бити усмене или писмене. Усмена аукција подразумева да се брокери или дилери усменим путем изјашњавају о трансакцијама у вези налога које су добили, док се писменим путем аукције одвијају уписивањем специ-јалиста у посебне књиге формирајући понуду и потражњу за појединим дугорочним хартијама од вредности на бази чега се и формира њихова тржишна цена.

Други модел је континуирано тржиште на коме се налози извршавају током рад-ног дана непрекидно. Тако се тржишне цене појединих хартија од вредности дневно ме-њају и по неколико пута, што ће зависити од исказане понуде и потражње за њима. Ин-тересантно је да овај модел не подразумева обавезно присуство брокера и дилера у про-сторијама берзе јер они своје налоге могу да реализују путем компјутера из својих кан-целарија, што подразумева адекватну хардверску и софтверску подршку информацио-них система.

5. ДУГОРОЧНИ ФИНАНСИЈСКИ ИНСТРУМЕНТИТржиште капитала представља место на коме се могу срести емисија и трговина

са дугорочним финансијским инструментима, односно дугорочним хартијама од вред-ности. Под дугорочним финансијским инструментима у ширем смислу потребно је убро-јити и дугорочне кредите као и лизинг који се одобрава на дужи временски период од годину дана. Најчешће се под дугорочним финансијским инструментима подразумевају дугорочне хартије од вредности.

Већина аутора у дугорочне хартије од вредности убрајају акције и обвезнице али се временом у литератури укључује и трећа група хартија од вредности оличена у хи-бридном решењу у виду варанта.

Акције – јављају се у случају потребе формирања или повећања трајног ка-питала предузећа и представљају израз власничких права имаоца,

обвезнице – јављају се у случају потребе прибављања потребних средстава на основу дугорочног дуга који се има вратити назначеном временском пе-риоду уз уговорену камату

варанти – представљају хибридно решење и имају карактеристике наведе-них дугорочних хартија од вредности.

Дуго су се у литератури из ове области, дугорочни финансијски инструменти де-лили на оне који доносе фиксни принос (обвезнице) и финансијске инструменте који доносе променљиви принос (акције). Данас се најчешће среће подела дугорочних фи-нансијских инструмента на власничке (акције) и дужничке (обвезнице).

Финансијски инструменти чији је рок доспећа дужи од годину дана називамо ду-горочним финансијским инструментима, односно дугорочним хартијама од вредности.

Уколико се покреће инвестициона активност у предузећу онда се инвестиционим пројектом утврђује и презентује висина средстава неопходних за његову реализацију. Следеће питање од кога зависи емисија дугорочних хартија од вредности јесте питање оптималне структуре капитала предузећа, те на основу ње и избора адекватних хартија од вредности односно обвезница или акција.

6. ДУГОРОЧНЕ ОБВЕЗНИЦЕОбвезница је хартија од вредности којом се потврђује да је поверилац (купац-има-

лац) исплатио дужнику (издаваоцу) противвредност обвезнице и да ће дужник исплати-ти повериоцу камату по уговореној стопи у року и да ће платити главницу у року до-спећа. Обвезница представља дуговни финансијски инструмент.

6

Назив обвезница односи се на дугорочне хартије од вредности са роком доспећа од једне до тридесет година. Обвезнице са роком доспећа до једне године често се на-зивају ноте. Издавалац обвезнице може бити држава, пословна банка. предузеће и друге финансијске организације. Рокови доспећа назначени у обвезници зависиће од потреба емитента. Износ који се уноси у бланкет ове хартије од вредности представља номинал-ни износ обвезнице док се камата која се такође обавезно назначава на бланкету назива номиналном каматном стопом. Камата се плаћа најмање једном годишње, а у највећем броју случајева плаћа се два пута годишње. Обвезнице могу бити купонске и у том слу-чају ималац обвезнице носи купоне надлежној банци или емитенту ради наплате кама-те. Обвезнице могу бити и емитоване у форми дисконта или нултог купона где се при-ликом куповине обвезнице плаћа номинални износ умањен за камату, док се у року до-спећа наплаћује номинални износ назначен у обвезници.

Обвезница мора да садржи неколико битних елемената:

ознаку да је обвезница, фирму и седиште издаваоца, фирму и назив купца ознаку да обвезница гласи на доносиоца, износ на који гласи, висину камате проценат учешћа у добити (уколико је то договорено) место и датум издавања обвезнице потпис овлашћеног лица издаваоца обвезнице.

7. ВРСТЕ ОБВЕЗНИЦАПодела која се најчешће среће јесте подела обвезница на:

корпоративне обвезнице, обвезнице локалних самоуправа, државне обвезнице и хипотекарне обвезнице.

7.1. Корпоративне обвезнице

Као што и сам назив указује корпоративне обвезнице емитују корпорације, одно-сно предузећа која имају потребу за слободним капиталом. Предузећа емитенти корпо-ративних обвезница обавезују се да у наведеном року и уз наведену камату врате позај-мљени износ средстава. према томе, емитовање обвезница са становишта корпорације представља дугорочни дуг.

У земљама развијених тржишних економија могуће се срести са различитим вр-стама обвезница:

обезбеђене и необезбеђена, купонске и регистарске, доходовне, партиципативне, конвертибилне, опозиве.

Обезбеђене обвезнице могу бити обичне, гарантоване и хипотекарне. Обвезнице чију исплату емитент гарантује својом имовином и добрим кредитним бонитетом су обичне обвезнице. Гарантоване обвезнице подразумевају могућност да се исплата обве-знице гарантује од неког субјекта, а у највећем броју случајева ради се о гаранцијама

7

банака или неких других финансијских организација. Хипотекарне обвезнице подразу-мевају да се исплата назначеног износа у року доспећа обезбеђује хипотеком, најчешће на некретнинама.

Купонске обвезнице поседују купоне на којима су унети износи камата које исплаћује надлежна финансијска институција, најчешће овлашћена банка. Купонске об-везнице гласе на доносиоца. Регистарске обвезнице се евидентирају у пословним књи-гама емитента, те се камата шаље на адресу власника обвезнице који је и евидентиран у пословним књигама.

Обвезнице у вези с којима исплата камате зависи од чињенице да ли емитент остварује позитивне финансијске ефекте својим пословањем, називају се доходовним обвезницама.

Партиципативне обвезнице носе могућност и право да у случају високог профита у расподели дивиденде учествују и имаоци партиципативних обвезница.

Способност конверзије представља способност обвезница да се у случају потребе и интересовања власника, обвезнице конвертују у обичне акције. Пракса је показала да највећи број власника конвертибилних обвезница ту њихову карактеристику искори-стила већ у првим годинама рока доспећа. Управо ова могућност конверзије представ-ља значајно поље интересовања купаца обвезница јер у случају високог профита при-нос на акције у виду дивиденди биће свакако већи него што је то принос који се јавља у виду камате на обвезнице. С друге стране, у ситуацији када предузеће послује са малим профитом или без њега, купци конвертибилних обвезница могу да задрже статус пове-риоца чиме се смањује ризик на уложени капитал.

Опозивом се омогућава предузећу да откупи обвезнице по унапред договореној цени и пре рока доспећа. Цена опозива се увек разликује од номиналне цене, најчешће је цена опозива већа од номиналне цене из потребе и обавезе издаваоца обвезнице да обештети власнике обвезница које се повлаче из оптицаја. Могућност опозива је наро-чито повољна са становишта издаваоца обвезнице јер у случају потребе и поседовања довољне количине средстава може да елиминише дугорочни дуг и настави с редовним пословањем. Опција опозива обезбеђује предузећу да елиминише дуг са високом камат-ном стопом опозивом емитоване обвезнице и да емитује ново коло обвезница са важе-ћом каматном стопом која је нижа од претходне, што је свакако рентабилније.

7.2. Обвезнице локалних органа власти

Локални органи власти емитују дугорочне обвезнице ради рефинансирања инве-стиционих пројеката, најчешће капиталног карактера или финансирања буџетског де-фицита на дужи рок.

Обвезнице локалних органа власти обично се могу поделити на:2

Опште обвезнице емитују се најчешће ради измирења буџетског дефицита и то на бази пореске снаге емитента јер се ове обвезнице исплаћују из бу-џета.

Приходне обвезнице се емитују најчешће ради финансирања инвестицио-них пројеката предузећа, те се приходне обвезнице исплаћују из прихода који се реализује у оквиру финансијских пројеката.

Хибридне обвезнице имају карактеристике претходна на два типа, мада мо-гу имати и карактеристике које нису споменуте као на пример обвезнице чије је плаћање обезбеђено путем полисе осигурања.

Ноте су дугорочне обвезнице које емитују локални органи власти чија је основна карактеристика да се емитују на релативно кратак рок доспећа ко-ји не прелази три године.

2 Васиљевић, Б., Основи финансијског тржишта, Завет, Београд, 2002, стр. 171.

8

7.3. Државне дугорочне обвезнице

Дугорочне обвезнице може емитовати држава ради рефинансирања дефицита бу-џета, пре свега ради неинфлаторног финансирања буџетских издатака. За исплату ове врсте обвезница гарантује држава својом пореском снагом, односно буџетским прихо-дима. Приноси у виду камате на дугорочне државне обвезнице су нижи од важећих тр-жишних каматних стопа управо због чињенице да ова хартија од вредности носи веома мали ризик.

7.4. Хипотекарне обвезнице

Хипотекарне обвезнице су дугорочне обвезнице чија је исплата осигурана најче-шће непокретном имовином. Хипотекарне обвезнице се емитују ради финансирања по-словне активности предузећа, најчешће инвестиција у грађевинске објекте као што су хале, пословни простор, зграде разних намена и сл.

8. АКЦИЈЕЈедан од најчешћих облика организовања предузећа јесте акционарско друштво.

Оснивање акционарског друштва омогућено је прикупљањем акционарског капитала, односно сопственог капитала, кроз емисију акција. Треба нагласити да номинална вред-ност не мора бити једнака емисионој вредности пре свега што се продаја акција може вршити по емисионој вредности која је мања од номиналне вредности акција, ова оп-ција би требало да привуче потенцијалне купце новоемитованих акција. Продаја акција на тржишту може се вршити и по тржишним ценама које су у највећем броју случајева веће од номиналне цене. Куповином акција власници акција постају и сувласници акци-онарског друштва, чиме стичу одређена материјална и нематеријална права. Материјал-на права подразумевају право учествовања у расподели нето добитка у виду дивиденди, док нематеријална права подразумевају право акционара да учествују у раду органа управљања акционарског друштва. Емисија акција која се спроводи током формирања акционарског друштва представља прву емисију и одвија се на примарном тржишту ка-питала. Све остале трансакције у вези са куповином и продајом већ емитованих акција одвијаће се на секундарном тржишту капитала. Након оснивачке скупштине која вери-фикује почетак рада акционарског друштва оно ће емитовати акције уколико се јави по-треба за повећањем трајног капитала или покретања инвестиционих пројеката у систе-му.

У акцију као дугорочну хартију од вредности уносе се подаци о емитенту акције, назив, односно врста акције, номинална вредност, серијски број акције и датум и пот-пис издаваоца акције. Акције могу гласити на име или доносиоца, најчешће се на се-кундарном тржишту капитала могу срести, акције које гласе на доносиоца.

9. ВРСТЕ АКЦИЈАПостоји више врста акције од којих треба издвојити:3

Акције са номиналном вредношћу и без номиналне вредности. У бланкету акције се наводи њена номинална вредност, мада постоје случајеви, наро-чито по димензијама и капиталу малих предузећа, где се не наводи номи-нална вредност.

Акције на име и на доносиоца. Постоје две основне могућности, да акције гласе на име или на доносиоца. Акције на име евидентирају се у књиге

3 Бабић, С., Емисија и пласман хартија од вредности, Економски факултет, Подгорица. Мегатрендови, 2002.

9

акционарског друштва као и на бланкет хартије од вредности. Најчешће се на тржишту могу наћи акције које гласе на доносиоца и њихова про-даја се врши преношењем из руке у руку.

Акције са гарантованом дивидендом и без гарантоване дивиденде. Акци-је могу бити са негарантованом дивидендом што је и најчешћи случај, мада у пракси постоје и акције чију исплату дивиденде гарантује најче-шће нека банка или нека друга финансијска организација

Акције које дају већи број гласова, акције са кумулираним правом гласа и акције без права гласа

Конвертибилне акције су оне акције које се могу конвертовати у неку другу дугорочну хартију од вредности. Овде се ради о преференцијалним акцијама које се могу конвертовати у обичне акције.

Нове акције, јављају се код предузећа која емитују нову серију акција ра-ди прибављања потребног капитала у циљу покретања неке нове послов-не активности, а најчешће се ради о инвестиционој активности акционар-ског друштва.

Отворене и затворене акције. Отворене акције представљају акције које се могу наћи на тржишту капитала и представљати предмет слободне ку-попродаје. За разлику од њих, затворене акције се не могу наћи на тржи-шту капитала већ се продају у кругу постојећих акционара акционарског друштва.

10. ОБИЧНЕ И ПРЕФЕРЕНЦИЈАЛНЕ АКЦИЈЕОбичне акције су дугорочне хартије од вредности које емитује акционарско дру-

штво ради обезбеђења трајног капитала, односно дугорочних извора финансирања иза-бране пословне активности. Обичне акције власницима обезбеђују принос у виду диви-денди чија ће висина зависити од висине профита којег реализује акционарско дру-штво, али и изабране дивидендне политике. На основу акција које поседују, акционари имају, поред наведеног материјалног права, и право да управљају акционарским дру-штвом по принципу једна акција – један глас, што се верификује у скупштини акцио-нара као највишем органу управљања. Пословни ризик којег прихватају акционари је далеко већи него ризик који прихватају купци обвезница. Наиме, обвезница представља дугорочни дуг и има приоритетно право надокнаде уложених средстава с обзиром да поседује статус повериоца.

Преференцијалне акције представљају хибридно решење између обичних акција и обвезница. Најбитнија карактеистика која се везује за преференцијалне акције јесте прече право на дивиденду и средства. У случају ликвидације предузећа преференцијал-ни акционари имају прече право исплате уложених средстава у односу на власнике обичних акција. Дивиденда на преференцијалне акције је фиксна и по својим каракте-ристикама више личи на камату на обвезнице. Преференцијална дивиденда се испла-ћује из профита после опорезивања, што је чини скупљим извором финансирања од об-везница. Дивиденда на преференцијалне акције се може кумулирати све до момента ка-да акционарско друштво не искаже, профит и буде у могућности да исплати кумулира-ну дивиденду. Постоји могућност да се кумулирана дивиденда власницима преферен-цијалних акција исплати у виду акција. Једна. од важних карактеристика преференци-јалних акција јесте конвертибилност, односно могућност да се конвертују у обичне ак-ције, уз претходно испуњење одређених .услова. Проучавање преференцијалних акција не би било потпуно када се не би споменула и алтернативна могућност да преференци-јални акционари добију право гласа. Коришћење овакве опције најчешће подразумева да се власници одрекну права на дивиденду у одређеном временском периоду.

10

Емисија преференцијалних акција биће саветована од стране финансијских по-средника у случајевима када није оптимално емитовање обичних акција али ни об-везница.

11. КУПОВИНА КОНВЕРТИБИЛНИХ АКЦИЈА ОД ВРЕДНОСТИ

Када потенцијални инвеститори нису у могућности да дођу у посед власничких хартија од вредности у виду обичних акција, њихове преференције су усмерене ка ку-повини конвертибилних хартија од вредности. Основни разлог за куповину конверти-билних хартија од вредности треба тражити и чињеници да се оне могу у одређеном ро-ку конвертовати у обичне акције.

Замена конвертибилних хартија од вредности за обичне акције обавиће се у мо-менту када је тржишна цена акција већа од цене конверзије. Приликом конверзије кон-вертибилних хартија од вредности у акције инвеститори добијају одређени број акција чија је вредност већа од тржишне вредности конвертибилних хартија од вредности. Ја-сно је да не постоји економска оправданост конверзије све до момента када тржишна вредност обичних акција које се добијају конверзијом не буде већа од тржишне цене ковертибилних хартија од вредности. Што је разлика измећу ових вредности већа у корист тржишне вредности акција, то је и приход који се реализује конверзијом већи.

Конверзијом обвезница у обичне акције елиминише се дугорочни дуг предузећа и повећава трајни капитал, што значи даје дошло до промене у структури капитала.

Уколико у акционарском друштву, после завршеног поступка конверзије имамо исту масу дела нето добити која се дели на сада већи број обичних акција, онда је ло-гично да ће дивиденда по једној акцији бити мања.

12. ВАРАНТИВаранти представљају допунску или засебну хартију од вредности које представ-

љају опције за куповину обичних акција у одређеном временском периоду. Варанти се емитују као допунска хартија од вредности уз обичне и преференцијалне акције и омо-гућавају њиховим власницима да под унапред одређеним условима купе обичне акције предузећа које их је емитовало. Варанти могу бити одвојиви и неодвојиви. Неодвојиви, као што се из назива наслућује, указују да су варанти неодвојиви од хартије од вред-ности уз коју се емитују док су одвојиви они варанти који се емитују одвојено од неке хартије од вредности и са њима се по правилу може одвојено трговати. Варанти се најчешће емитују на одређени временски период, те се у том року и могу искористити за куповину обичних акција. Тај рок је најчешће 10 година. Постоје и варанти код којих рок доспелости није ограничен.

Основне карактеристике варанта би биле: рацио замене, „цена опције“ и рок до-спећа. Рацио замене представља број акција које се могу купити на основу варанта. Емитовањем варанта неопходно је навести цену опције која представља цену по којој ће се у одређеном временском периоду моћи да купе обичне акције. Цена назначена у варанту је већа од тржишне цене обичних акција у моменту емитовања за најчешће од 10 до 30%.

Власници варанта у одређеном временском периоду постају власници обичних ак-ција чиме им се отвара могућност да учествују у управљању акционарским друштвом да партиципирају у расподели профита и остваре извесну капиталну добит.

Цена варанта емитованог уз обвезницу би представљала разлику између номинал-не вредности обвезнице и минималне вредности обвезнице.

11

13. ОПЦИЈЕ КОЈЕ СЕ ВЕЗУЈУ ЗА АКЦИЈЕОпција представља дозволу емитента да се неко средство прода или купи по одре-

ђеним условима. Опције се обично везују за обичне акције. Њима се власнику дозвоља-ва куповина или продаја обичних акција у одређеном року и уз унапред одређену цену. На основу наведеног јасно је да постоје две врсте опција – једне се односе на куповину, а друге на продају обичних акција.

Рок доспећа се обавезно наводи у опцији и најчешће је 1–9 месеци, мада се рок доспећа може померити и до годину дана. У опцији се обавезно мора назначити и цена по којој се акције могу купити и та цена је увек једнака тржишној цени акције у мо-менту емитовања опције. Још један битан елемент опције је њена цена која се често де-финише и као премија опције.

Емитовање опције не утиче на промену структуре капитала акционарског дру-штва.

18. ДИВИДЕНДАСредства уложена у акције доносе принос у виду дивиденде чија ће висина зави-

сити од изабране дивидендне политике као и од профита који је остварен у претходном обрачунском периоду.

Менаџменту акционарског друштва стоје на располагању две могућности – прва да се из профита (нето добити) издвоји већи део за акумулацију у предузећу те самим тим и реализацију пословне односно инвестиционе активности у предузећу из сопстве-них извора финансирања обезбеђујући адекватан расти развој. С друге стране, менаџ-мент предузећа може донети одлуку да се већи део профита (нето добити) издвоји и подели за потрошњу, односно акционарима у виду дивиденди. Из наведеног је веома јасно дефинисање дивидендне политике која се има спроводити у конкретном акцио-нарском друштву.

Типови дивидендне политике који обично стоје на располагањи менаџменту пре-дузећа су:4

константна дивиденда по акцији, регуларна дивидендна политика и мање регуларна и екстра дивидендна политика.

Константна дивиденда по акцији представља модел у коме се прихвата проценат од нето добитка који се исплаћује у виду дивиденди. Јасно је да у случајевима када предузеће – акционарско друштво послује са изузетним финансијским резултатом у виду нето добитка могу се очекивати и сразмерно високе дивиденде које би се исплати-ле.

Када се менаџмент предузећа одлучи да исплаћује дивиденду која је током време-на иста по једној акцији, у новчаним јединицама, исту називамо регуларном дивиденд-ном политиком.

Без обзира на финансијски резултат исплаћује се износ исте дивиденде, нпр. 24 динара по једној акцији чија је номинална вредност 120 динара.

Мање регуларна и екстра дивидендна политика подразумева могућност да се ме-наџмент предузећа одлучи за исплату мање регуларне дивиденде – рецимо 10 динара по акцији номиналне вредности 120 динара, али да у случају појаве већег нето добитка исплати одређени проценат екстра дивиденде. На овај начин менаџмент предузећа же-ли да обезбеди стабилан принос власницима акција уз смањење неизвесности и ризика

4 Красуља, Д., Иванишевић, М., Пословне финансије, Економски факултет, Београд, 1999, стр. 473.

12

инвестирања у ове дугорочне хартије од вредности али и да им омогући да у случају појаве високог нето добитка добију и део екстра дивиденде.

С обзиром да смо акције поделили на обичне и преференцијалне акције, логично је да се и дивиденде могу поделити на обичне и преференцијалне дивиденде.

Преференцијална дивиденда представља фиксни износ који се уноси поред оста-лих обавезних података у бланкет ове хартије од вредности. Преференцијалне дивиден-де се дефинишу у виду процентуалног износа који је фиксан и који се обрачунавана но-миналну вредност преференцијалне акције. Исплата преференцијалне дивиденде врши се пре исплате дивиденде на обичне акције. С обзиром на свој фиксни карактер често се упоређује или изједначава са каматом на дугорочно позајмљена средства. То је скупљи извор финансирања од обвезница. Камата представља трошак са становишта предузећа док се преференцијална дивиденда исплаћује из добитка након опорезивања.

Дивиденда на обичне акције се исплаћује у виду готовине једном годишње мада постоји могућност која се и практикује у високоразвијеним земљама где се дивиденда исплаћује и квартално. Дивиденда на обичне акције се у појединим случајевима може исплатити у виду акција предузећа. Подела акција уместо дивиденде од стране предузе-ћа образлаже се тврдњом да са појавом већег броја акција на тржишту обезбеди боље котирање предузећа.

15. ТЕОРИЈЕ ДИВИДЕНДНЕ ПОЛИТИКЕ Постоји више теорија дивидендне политике од којих треба издвојити:5

теорију ризидуалне дивиденде, теорију ирелевантности дивиденде и теорију релевантности дивиденде.

16. ПЛАСМАН ЕМИСИЈЕ Хартије од вредности могу се пласирати великом кругу инвеститора који су најче-

шће непознати или инвеститорима који представљају појединце или малу групу поје-динаца који су унапред познати емитенту.

У зависности од наведених фактора треба разликовати:

јавне пласмане, приватне пласмане и привилеговане пласмане.

17. БЕРЗАНСКЕ МАНИПУЛАЦИЈЕНа берзи се. јављају трансакције које су усмерене ка изигравању тржишних зако-

нитости од стране инвеститора или берзанских посредника. Овакве трансакције зако-ном се санкционишу. Од доста широке лепезе берзанских манипулација, споменућемо само неке од њих.

Фиктивна продаја подразумева трансакцију у којој нема стварне купопродаје ду-горочне хартије од вредности. На пример: емитент акција договори се са купцем да се спроведе фиктивна купопродаја по цени која је изнад тржишне цене без икаквих обаве-за ни купца ни продавца. На основу ових информација потенцијални купци се лакше и брже опредељују за куповину конкретних акција.

Модел супротних налога, односно ситуације у којој инвеститор даје истовремене налоге већем броју финансијских посредника за продају и куповину истих акција. На

5 Исто, стр. 472.

13

овај начин формира се привидна слика о трговини конкретним акцијама али се форми-ра и тржишна цена на основу фиктивних и нереалних кретања понуде и потражње на тржишту. Циљ овакве минипулације је стварање фиктивних трансакција које упућују на велико интересовање за конкретним акцијама.

Модел формирања пулова представља посебан облик организовања учесника на берзи које својим деловањем утичу на кретање цена појединих хартија од вредности. Пулови купују акције показујући све веће интересовање за поједине акције те на тај начин утичу на повећање цена истих.

У одређеном моменту продају акције по нижим ценама уз постепено повећавање истих што указује на позитиван тренд и све веће интересовање купаца. У моменту када им цена акција одговара и обезбеђује високу капиталну добит коју су и планирали, пу-лови се одлучују за њихову продају.

Један од најстаријих модела утицаја на цене јесу гласине које подразумевају пу-штање добрих или лоших информација о акцијама неког предузећа формирајући на ба-зи њих тражњу а самим тим и њихову цену.

Један од модела који све више налазе место у манипулацијама на тржишту јесте интернет који омогућава пружање обиља разних информација и података о предузећи-ма, њиховом финансијском положају и сл. што у великој мери може да утиче на понуду и тражњу за финансијским инструментима који се на берзи могу наћи.

ЗакључакЗа функционисање развијене тржишне привреде потребно је развијено финансиј-

ско тржиште. На финансијском тржишту је потребно остварити слободу односа понуде и тражње хартија од вредности, тј. државног и политичког немешања. Законска регула-тива је једино потребна за елиминисање манипулација на финансијском тржишту.

На тржишту новца тргује се краткорочним кредитима и краткорочним хартијама од вредности са циљем да се остваре оптимална ликвидност, оптимална солвентност и оптималан профит. На тржишту капитала тргује се дугорочним кредитима и дугороч-ним хартијама од вредности, а циљ је инвестирање а и остварење ликвидности, сол-вентности и профитабилности. Новац прибављен на тржишту капитала се улаже дуго-рочно, тј. инвестира се, па утиче на раст и развој предузећа, а тиме и на раст и развој целе привреде, односно целе националне економије.

Развијено финансијско тржиште (тржиште новца и тржиште капитала) утиче на развој банкарског система и његово нормално функционисање. Савремено финансијско тржиште, банкарски систем и привреда функционишу на електронском принципу по-словања који смањује трошак времена, новца и напора – психичког и физичког.

Већина трансакција се обавља без присуства клијента, помоћу рачунара и уређаја телекомуникација где клијент даје налог из канцеларије или са свог кућног рачунара. Електронским уређајима и инструментима повезани су клијенти на територији целе др-жаве, на регионалном нивоу, континенту, као и на целом свету. Код нас су лоша поли-тичка ситуација и ратни сукоби лоше утицали на финансијско тржиште, банкарски си-стем као и целу привреду. Због економског криминала и манипилација у свим области-ма постоји велика несигурност код клијената да улажу своја финансијска средства.

14

15

Литература1. Бабић, С., Емисија и пласман хартија од вредности, Економски факултет,

Подгорица. Мегатрендови, 2002.

2. Васиљевић, Б., Основи финансијског тржишта, Завет, Београд, 2002.

3. Доганџић, А., Пословне финансије, Економски факултет, Приштина, 2011.

4. Красуља, Д., Иванишевић, М., Пословне финансије, Економски факултет, Београд, 1999.

5. Прокоповић, Б., Управљање финансијама предузећа, ФАМ, Нови Сад

16