YU ISSN 1450-6661UNIVERZITET U NOVOM SADU PRIRODNO-MATEMATIKI FAKULTETDEPARTMAN ZA GEOGRAFIJU, TURIZAM I HOTELIJERSTVONauno-struni asopis iz turizmaTURIZAM br.7Savremene tendencije u turizmu, hotelijerstvu i gastronomiji 2003.Glavni i odgovorni urednikdr Pavle TomiRedakcijadr Jovan Romeli dr Jovan Plavadr Lazar Lazi Kristina Pavlica Tatjana PajoviLektor i korektorAnadol GegiDesign & Prepressdr Lazar LaziDepartman za geografiju, turizam i hotelijerstvo IzdavaPrirodno-matematiki fakultetDepartman za geografiju, turizam i hotelijerstvoTrg Dositeja Obradovia 321000 Novi Sadtel + 381 (0)21 450 104, 4501 05 fax + 381 (0)21 459 696tampaLitoStudio, Novi SadTira300tampanje asopisa pomogli su- Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije, Beograd.- Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu, Novi Sad.- Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnologiju, Novi Sad.asopis Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvoTurizam 7/2003 SadrajPlenarna sednica............................................ 5Plenary Work .................................................. 5teti, SneanaStrategija razvoja i plasmanaturistike destinacije................................. 7Kosar, LjiljanaHotelski proizvod pojami osnovno znaenje .................................. 10Kovaevi, A.Uloga i znaaj gastronomije za razvoj ugostiteljsko-turistike delatnosti ........ 12Milenkovi, S.Ekonomska politika u turizmui proces globalizacije ............................... 14Ekoturizam; Istorijski i kulturoloki aspekti turizma ............................................ 17Ecotourism; Historical and CulturalAspects of Tourism ....................................... 17Stankovi, S.Turizam u svetlu Evropske poveljeo vodi ......................................................... 19Ciang, N, Surd, V.The Features of Tourist Planningin the Romanian Carpathians............... 22Stojanovi, V.Stanje i mogunosti razvoja turizmau odabranim Specijalnim rezervatima prirode Vojvodine ................................... 26Anelkovi, , Milievi, M, Stevanovi, M.Hodoae elitni turizam ili pomodarstvo ............................................ 29Kovjani, GordanaMogunosti turistike valorizacije i zatite Bake tvrave .............................. 31Miljkovi, Lj, Bujagi, M.Stara planina budui ekoturistiki centar istone Srbije ................................ 34Perovi, uricaEtnosocijalne i druge vrijednosti kulturnog naslea patrovskih sela u funkciji uspjenijeg marketingturistikog nastupa ................................. 37Stamenkovi, I.Stanovnitvo kao znaajan faktorrazvoja seoskog turizma u Kovilju ....... 39Marketing menadment turistike destinacije; Turistiki proizvod istraivanje, fizionomija, promocija ....... 41Marketing Management of TouristDestination; Tourist Product Research, Phisiognomy, Promotion ......... 41erovi, S.Strategijsko upravljanje razvojem turistike destinacije............................... 43 Vidi, NadaDomaa turistika mesta u ponudi turistikih agencija.................................. 47Garaa, V, Zdravkovi, Zorica, Stefanovi, NadaTuristiki potencijali selaBebia Luka .............................................. 49Crnogorac, , Babi, VesnaEkonomski aspekti turizmaplaninskog prostora optine Tesli....... 52Stanojevi, M.Mogunosti poljoprivredne proizvodnje Srbije u trinim uslovima privreivanja za potrebe turizma .................................. 55Turistika privreda ..................................... 59Tourist Economy .......................................... 59Samardija, D, Ivkov, Anelija Novosadski sajam - pokretaka snaga sajamskog turizmau Novom Sadu.......................................... 61Bubalo-ivkovi, MilkaPrirodne vrednosti Inijske optine, mogunost njihovog korienja uturizmu i realno stanje ........................... 64Joki, I, Ristanovi, B, Joki, Valentina Turistiki potencijali Vojvodine u kontekstu trenutnog stanjai aktivnosti................................................ 67Mirkovi, S.Geografske osnove turistikeprivrede Srbije .......................................... 69Romeli, J, Tomi, P.Turistike manifestacije Vojvodinei faktori njihove konkurentnosti na turistikom tritu .................................. 71Bokovi, N.Metode istraivanja turistikog trita u uslovima novihekonomskih odnosa .................................74Pajovi, Tatjana, Pavlica, KristinaMogunosti za razvoj turizmau Panoniji.................................................. 77irkovi, SanjaTuristiko-geografske vrednostioptine Krupanj....................................... 80Fundamentalna pitanja teorije turizma; Privatizacija i novizakonski propisi u turizmu ....................... 83Fundamental Questions of TourismTheory; Privatization andNew Legislation in Tourism ....................... 83omi, , Davidovic, S.Turizam izmeu avanture i pseudoavanture ....................................... 85 Bujagi, M.Uloga menadera u privatizaciji preduzea.................................................. 87omi, .Uzroci, sutina i smisao turizma .......... 91Vujovi, S.Uloga potencijalnih turistikih destinacija u razvoju turizma................ 93Gastronomija; Metodologijamonitoringa hotelskog proizvoda ........... 97Gastronomy; Metodology of HotelProduct Monitoring .................................... 97Ivkov, Anelija, Maletin, Aleksandra, Dragin, V.Gastronomija kao pokreta razvoja manifestacionog turizma Vojvodine.... 99Tojagi, S, Teanovi, D.Neka razmiljanja o ishrani usavremenoj turistikoj ponudi ............ 102Teanovi, D, Kovaevi, A.Meso i jela od divljai specifian segment gastronomske ponude........... 104Teanovi, D, krinjar, Marija, Koci, SunicaMikrobioloki kritine take pri proizvodnji jela od povrau hotelskoj kuhinji ................................ 107Popov-Ralji, Jovanka, Teanovi, D, Tojagi, S.Savremene metode senzorne analize kvaliteta hrane u restoraterstvu...........110Lonar, M.Kljune dimenzije u izdavanju usluga hrane i pia u hotelu.............................. 113uri, NevenaOcena potencijala smetajne ponudeu gradskim naseljima u Vojvodini ......116Maletin, AleksandraPrincip rada privatnog smetajnog kapaciteta Novog Sada na primeru Apartmana Voyager ...........................118Poster prezentacija .................................... 121Poster Presentation.................................... 121Besermenji, SneanaNepokretno etnografskonaslee Stapara ...................................... 123Obradovi, Svetlana, Kovaevi, TamaraTuristika valorizacijaRibarskog ostrva.................................... 125Kovaevi, Tamara, Obradovi, Svetlana Mogunosti za afirmaciju turizma seoskog naselja Miievoi Tavankut u cilju odrivog razvoja .... 127asopis Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvoTurizam 7/2003Vreme objavljivanja, kako Vaeg rada tako i asopisa Turizam, e u mnogome zavisiti od Vaeg ispunjavanja sledeih uslova Kompletneradove(osnovnitekst,abstrakt i prilozi) koji e biti tampani u 7. broju asopisaTurizampotrebnojedostaviti najkasnije za vreme odravanja simpozijuma. Kako bi radovi ispunili uslove za tampanje potrebno ih je pripremiti i dostaviti na sledeinain:ProgramMicrosoft Word for WindowsVeliina radaRadnebitrebaoprelalaziti8autorskihstranaili14.500znaka(MSWord>Tools>WordCount> Characters /With Spaces/).Pismo, font i veliinaLatinica, Times New Roman, 12pt. Obavezno voditiraunadaseizmeureinepojavljujevie od 1 razmaka, a izmeu slova ni jedan. Takoe, zarezi i take idu odmah posle rei, a ne sa raz- makom izmeu njih.ProredSingle (1)RavnanjeLevo (left). Dakle, bez tabulatora i nikako sa runimrazmacima(spacebar).Redovineeima- ti iste duine, to Vas ne treba brinuti.Hifenacija (podela rei na kraju reda) Ne (ni automatski ni runo). Hifenacija e biti uraena u postupku pripreme za tampu.NasloviGlavni naslov veliine 14 pt dok ostali za os- talenasloveuzetiistifontiveliinu(TimesNew Roman 12pt), a rang naslova treba numeriki obeleavati(upripremizatamputoeseizbri- sati) kako ne bi dolo do nesporazuma. Npr. za naslovdrugogreda1.Vode,zanaslovtreegre- da1.1.Podzemnevode,zanaslovetvrtogreda1.1.1. Arteska izdan i 1.1.2. Freatska izdan itd.Autor Navestititulu,ime,prezime,zvanje,organizaci- juinjenuadresu.Sveovonapisatiodmahispod glavnog naslova. AbstraktDo 100 rei. Navesti ih nakon generalija o au- toru.Kljune reiDo 7 rei.Tabele Tabelenavoditiredosledom,arapskimbrojevi- ma. Npr. Tabela 1.Prilozi Ilustracijenavoditiredosledom,arapskimbro- jevima. Npr. Sl. 1., Sl. 2.Literatura (navoenje)Npr. (Williams, 1995) u sluaju jednog autora, (Williams, Smith, 1995) u sluaju dva autora, (Williams, et al., 1995) u sluaju vie autora.Literatura (na kraju rada) Npr.Surd,V.,(1997):TheEx-communistEurope- anSpaceandtheNewBalance,GeographicaPan- nonica, #1, Institute of Geography, Novi Sad. Ili Kicoev, S., Mitchell, B. (1997): ... ili Tomi, P., et al., (1997): .....Grafiki priloziFotografije (na sjajnom papiru) i crtei - origi- nali(iztampanihstvarisamoakosukvalitetni; fotokopijeseneprimaju).emeicrteeneradi- tiuMicrosoftWord-u,veuodgovarjuimpro- gramima za vektorski rad (npr. Adobe Illustra- tor, Corel Draw). Grafikoni semogu raditi u Mi- crosoft Word-u. Predaju se zajedno sa radom.DostavljanjeRadodtampanujednomprimerkuisnimljen nadisketi3,5.Tekstualnideosnimitiuposeban file (ime fajla - prezime autora).Svakigrafikipriloguposebnom,izvornom file-u(npr.prilograenuAdobePhotoshop-u/300 dpi/saekstenzijomtif,uCorelDraw-usaekstenzi- jomcdr,itd;ovonevaisamozagrafikoneuraene uMSWord-u)./Nikakografikeprilogestavljatiu Worddokument/Utekstualnomdeludatinaslov prilogainjegovupoziciju(netrebapravitimes- tozasamprilog).Ukolikoimavieprilogaimena file-ovatrebadaiduredosledompojavljivanja,npr. Kovacs 01, Kovacs 02, Kovacs 03, ...UrednitvoPlenarna sednicaPlenary WorkStrategija razvoja i plasmanaasopis Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvoTurizam 7/2003teti, Sneana * turistike destinacijeRezimeZnaaj turistikih destinacija za uspenoplasiranje turistikog proizvoda zemlje je nesumnjiv. Osim toga turistika(e) desti- nacija(e) je jedan od osnovnih elemena- ta promocije i propaganda jedne zemlje. Imajui to u vidu, izuzetno je znaajno sagledati sve karakteristike destinacija, usmeriti njihovu strategiju razvoja i osi- gurati njihov plasman na turistikom tritu. To, pre svega, zbog moguno-sti poboljanja kvaliteta turistike ponu- de, a samim tim i njene konkurentnosti na domaem i svetskom turistikom tritu. Strategija razvoja turistike destinacije mora biti bazirana na analizi svih rele- vantnih faktora koji utiu na njen razvoj. Usmeravanje njihovog razvoja ka iznala- enju najefikasnijih metoda organizaci-je, realizacije i plasmana je sledei vaan korak u formiranju pravilne strategije . Izbor strategije razvoja turistike destina- cije ne sme se posmatrati samo na makro ili mikronivou ve vrlo kompleksno. Cilj razvoja destinacije ne sme se posmatra-ti iskljuivo sa ekonomskog aspekta s obzi- rom da su psiholoki i socioloki aspekti izuzetno prisutni i veoma vana kompo- nenta u sagledavanju kvaliteta ponuene turistike usluge na jednom prostoru.AbstractCorporate Strategy Developementof Tourism DestinationImportance of tourist destinations for sell- ing and promoting of tourist product is very important for all countries. Tourism destination(s) is the key element of promo- tion on the travel market. Because of thatit is very important to scope al character- istics of destination, to provoke their strat- egy and selling policy. Bering in mined importance of the quality of tourist prod- ucts it must be prerequisite for any strate- gy of development in tourism. Strategy of development of tourism destination has to be based on analyzing all the factors. Rich diversity of different approaches to tour- ism planning and policy may be found within one country. They must be detailed and specific and used for the relevant mar- ket segmentation. Problems can be seenin many segments of destination if differ- ent actors are not working in harmony. Because of that, divergent interests must be put together. Characteristics of tourism policy in destination must be partnership. Na pragu novog milenijuma dogodilo se mnogo toga to e imati dalekose-ne posledice u celokupnom razvoju ove- anstva. Znaaj koji je turistika delatnost dobila u zadnjoj dekadi prolog veka pred- stavlja i okosnicu njegovog daljeg razvoja. Realne promene u okruenju predstavlja- ju dugoronu strategiju razvoja turizma.. Stoga, moramo shvatiti nastale promene i ugraditi ih u smernice razvoja ove delatno- sti, jer se samo na taj nain moemo aktivno ukljuiti u svetsko turistiko trite. Nepo- znavanje i nepraenje predvienih tren- dova razvoja moe nas dovesti do stvara- nja pogrenih odluka. Pogrene odluke e uskratiti mogunost sagledavanja utica- ja demografskog, ekonomskog, politikog i tehnolokog okruenja i pravaca razvoja turizma. Zbog toga strategiji razvoja i pla- smana turistike destinacije moramo pri- stupiti, pre svega, kritiki.Turistika destinacijai njen znaaj u turizmuTurizam i prostor su nesumnjivo neodvoji- vi pojmovi pri realizaciji turistikih kretanja. Nastanak i razvoj turizma povezan je sa geo- grafskim prostorom i njegovim atributima. Stoga moramo sagledati karakteristike poje- dinih prostora u kojima se turizam razvio i stvorio priznate turistike destinacije.Turistiku destinaciju ine njeni atributi i stepen njihove upotrebe. U zavisnosti od toga moemo govoriti da li se radi o potencijalnoj ili razvijenoj turistikoj destinaciji . Ono to je bitno to je stvaranje strategije turistike destinacije i njenog nastupa na turistikomTIPOLOGIJA DESTINACIJEKARAKTERISTIKE RAZVOJA TURIZMAMOGUNOSTI RAZVOJA TURIZMAGRAD- kulturne- religiozne- istorijske- istorijski spomenici- kulturne institucije- sportski tereniPOSLOVNA DESTINACIJA- kongresni centri- poslovni centri- poslovne institucijeKUPALINA DESTINACIJA- plae i sport na vodi- sportske aktivnosti- prirodni resursi- izgraeni objektiOSTRVSKA DESTINACIJA- priroda- specifina kultura(religija)- prirodni resursi- antropogeni motiviPLANINSKA DESTINACIJA- planinski sportovi- etnje.treking- prirodni resursi- izgraena infrastrukturaRURALNA DESTINACIJA- farmerski poslovi- rukotovorine- rekreacija- prirodno okruenje- etno socijalne karakt.EKSKLUZIVNA DESTINACIJA- specifini motivi (prirodni antropogeni i religiozni- unikatnost prostora- unikatnost reliktaKULTURNO ISTORIJSKA DESTINACIJA- kultura i istorija- religija- antropogeni motivi- sakralne graevineBANJSKA DESTINACIJA- odmor i oporavak- leenje- lekoviti izvori- klimatsko mestoTabela 1. Atributi turistike destinacije tritu . Pravilna strategija nastupa mogua je tek nakon sagledavanja kako internih, tako i eksternih faktora u okruenju.Bazirajui se na karakteristikama i tipolo- giji turistike destinacije postavlja se pitanje: ta je to to turiste usmerava prema jednoj destinaciji ? Pa, krenimo od poetka.Novi pravci razvoja turistike destinacijeTuristike destinacije i njihov imid naje- e su osnov razvoja turizma. Zbog toga se sve promene nastale na turistikom tritu ogledaju i kroz njihovo uee u ukupnom deviznom prilivu jedne zemlje. Promene pre- ma novim tritima; kraim i eim putova- njima; specifinim oblicima turizma, uklju- uju sve vei broj turistikih destinacija. Na taj nain se stvara i potreba za iznalaenjem novih prostora koji e zadovoljiti ove potrebe ili, pak, restruktuiranje postojeih prostora. Nove destinacije e turistima omoguiti nove doivljaje uz niu cenu, to predstavlja poziti- van element motivacije. One e takoe, pove- ati mogunost izbora , to turistika kreta- nja ini interesantnijim i privlanijim.Zbog toga se pri razvoju turistike desti- nacije i stvaranju njenog koncepta mora ima- ti u vidu da se mesto pretvara u izbor. To se moe posmatrati i prouiti kroz tri nivoa:1. Izbor destinacije: mesto izbora (kod kue), nain odluke (u odnocu na motivaciju i potrebe), u odnosu na cene, u odnosu na promociju, u odnosu na imid,* dr Sneana teti,vanredni profesor, PMF, Departman za geografiju,turizam i hotelijerstvo, Novi Sad u odnosu na nain kupovine...2. Dostupnost: u odnosu na turistiko-geografski poloaj, u odnosu na duinu putovanja. u odnosu na prevozno sredstvo...3. Boravak: u odnosu na zadovoljstvo, u odnosu na doivljaj, u odnosu na seanje...Shodno ovim elementima turistika desti- nacija koja eli da prati i aktivno uestvuje u savremenim konceptima razvoja turizma mora da stvori imid i izvri pravilno pozi- cioniranje na tritu u odnosu na turistike potroae, konkurenciju i u odnosu na glo- balno turistiko trite.Pozicioniranje turistike destinacije na turistikom trituRazvoj turizma i poveano uee turista u inostranim turistikim kretanjima na glo- balnom nivou poveao je i broj turistikih destinacija. Zbog toga je nivo i stepen konku- rencije na svetskom turistikom tritu izu- zetno visok. Turistika destinacija se susree sa potrebom stvaranja specifinih promo- tivnih aktivnosti. To uslovljava i stvaranje posebnog imida za svako odabrano trite s obzirom na njegove karakteristike u pogle- du turistike tranje. Zbog toga se mora vrlo paljivo i promiljeno pristupati pozicionira- nju turistike destinacije.Pravilno pozicioniranje turistike desti- nacije kod turistikog potroaa je ,u stvari, kreiranje imida kod potencijalnih kupaca. Stvoreni imid destinacije mora biti: drugaiji u odnosu na konkurente, prihvatljiv na turistikom tritu, zadovoljavajui za turistiku klijentelu, prepoznatljiv u odnosu na potranjuPozicioniranje, meutim, nije samo stva- ranje imida o jednoj destinaciji. To je nain komuniciranja destinacije i potroaa sa eljom uticaja na njegovo donoenje odlu- ke o putovanju. Uticaj je i sa ciljem izbora te destinacije od strane turistikog potroaa. To je kompleksan proces za koji je potrebno paljivo analiziranje svih atributa destinaci- je i karakteristika ciljnog trita. Izbor stra- tegije pozicioniranja koja e stvoriti poziti- vnu sliku i elju kod turiste da boravi u toj destinaciji , preduslov su za pravilnu strategi- ju nastupa na odreenom tritu.Tom prilikom, ukoliko se ne uzmu u obzir sve relevantne injenice moe se dogoditi da umesto pozitivnih izazovemo negativne efe- kte kod potencijalnih kupaca. To e se desiti u sluaju kada: Turistika destinacija izlazi na trite gde su ve prisutne i turistike destinacije sa ijim proizvodom je trite ve upozna- to. Tada dolazi i do nelojelne konkurencije koju nova destinacije ne moe da izdri... Promocija turistike destinacije,zbog nea- dekvatnog nastupa, ne budi nikakve emo- cije, niti je prepoznatljiva na tritu... Destinacija nema identitet na tritu... Destinacija ima, ve stvoreni, negativni imid kod potroaa (Srbija)...U ovakvim sluajevima promocija i pro- paganda ne mogu biti uspene bez obzira na ulaganja.Upravo je zbog toga izbor strategije pozicioniranja turistikog proizvoda destina- cija izuzetno vaan.Prema osnovnim princi- pima marketinga stvaranje proizvoda i uslu- ga je sa ciljem reavanja problema kupaca, odnosno zadovoljenje potreba i elja kupaca.Pravilno pozicioniranje proizvoda desti- nacije ima uticaj na nju u celini i to na:promo- ciju, propagandu, politiku nastupa, ponaa- nje zaposlenih, potroae, zatitu potroaa... Bilo da se radi o pozicioniranju zemlje kao turistike destinacije, regije ili grada, poru- ka mora biti jasno usmerena prema tritu i njegovim segmentima. Da li e to dovesti do pozitivnih efekata saznaemo preko povra- tnih informacija i to kroz: Jasnu sliku odluke kupaca i njihove usme- renosti prema odabranoj turistikoj desti- naciji, i Zadovoljstvo turistikih potroaa koji su boravili u toj destinaciji.Strategija nastupa turistike destinacijeRazvijanje strategije nastupa i pozicioniranje turistike destinacije na nekom tritu mora proi kroz odreene etape procesa pozicioni- ranja.1. Pozicioniranje trita je prva etapa u kojoj moramo da izdvojimo segmente i utvr- dimo kriterijume na osnovu kojih emo odrediti potrebe i elje tranje koju destina- cija moe da zadovolji.Posmatraemo japansko trite i potrebe turista iz ove zemlje kako bismo ukazali na nain izbora kriterijuma tranje u odnosu na destinaciju. Ovi turisti pri putovanjima, pre svega, ele da: razgledaju gradove, kupuju karakteristine proizvode (suveni-re), posete ugostiteljske objekte (sa i bez pro-grama), koriste usluge turistikih vodia sa zna- njem japanskog jezika, poseuju znaajna i interesantna mesta, poseuju muzeje i galerije, poseuju tematske parkove...Ovi turisti najee nemaju unapred odre- eno mesto koje ele da posete ve biraju onu destinaciju koja im omoguava zadovolje- nje svih ovih potreba. Zbog toga njihov izbor zavisi od ponude koja mora zadovoljiti slede- e kriterijume: da je to ve poznata turistika destinacija, da su cene umerene, da se programom obilazi to vie mesta i da je ukljueno to vie razgledanja, zahtevaju visok standard usluga (ne razli-it od njihove zemlje), zahtevaju raznovrstan izbor i kvalitetnu hranu, nemaju veliku elju da se meaju sa lokal- nim stanovnitvom, ele sigurnost boravka, pre svega...Ukoliko ukrstimo podatke koji se odno- se na karakteristike koje mora da poseduje turistika destinacija sa aktivnostima japan- skih turista dobijamo podatke o potrebama i zahtevima za odreenim tipom i kategori- jom turistike destinacije koju zahteva ovaj segment turistike tranje.2.Psiholoko pozicioniranje turistike destinacije uporeuje identiteta turistike destinacije na turistikom tritu i elju turi- stikih potroaa. Na tritu se javljaju dve vrste psiholokog pozicioniranja turitike destinacije: objektivno i subjektivno. Obje- ktivno pozicioniranje za osnovu ima fizi- ke i funkcionalne karakteristike destinacije. Za ovu vrstu pozicioniranja se koriste uni- katne vrednosti i karakteristike destinacije. Subjektivno pozicioniranje kao osnov kori- sti percepciju i imid ve stvoren, bez pono- vne provere turista (prihvatanje zdravo za gotovo).3. Pozicioniranje cenovne konkurentno- sti4.Pozicioniranje u odnosu na korisni- ke ...Bilo koji pristup pri pozicioniranju turi- stike destinacije ima cilj da pronae tri- te i odgovarajui segment tranje prema toj destinaciji. To je vaan preduslov za stvara- nje strategije razvoja i plasmana turistike destinacije za odreena trita.Nakon kompletnog analiziranja turisti- ke destinacije sledi analiza potroaa, pona- anja potroaa, nain donoenja odluka za putovanjima, njihova motivacija... Ponue- ni turistiki proizvod predmet su posebnih analiza koje nas takoe uvode u poseban svet izbora destinacije.Pitanja i problemi strategije razvoja i plasmana turistike destinacijePrepoznavanje problema i njihovo spreava- nje osnova su za dobro planiranje razvoja i plasmana turistike destinacije. Neki od pro- blema koji se najee javljaju kod turistike destinacije su:1. Osnovni problem je problem prepoznava- nja pravih atributa razvoja jedne destina- cije.U elji da dostignemo, ili pak, presti- gnemo razvoj ve vienog zaboravljamo osnovne karakteristike prostora odreene destinacije. Na taj nain dolazi do: neadekvatne gradnje u turistikoj desti- nacijei... naruavanja ravnotee ivota i razvoja destinacije, izmene geografskog lika destinacije... unitavanja eko sredine destinacije...2. Problem izgradnje turistikih kapacitetaima dalekosene posledice ukoliko je: gradnja neadekvatnih smetajnih kapa- citeta, gradnja velikog broja smetajnih kapaci- teta, unitavanje pejzane slike zarad veeg dohotka koji esto i nije vei (naprotiv),3. Problem analize turistikih potroaa i ponuenih turistikih proizvoda.4. Problem adaptacije tour operatora i turisti- kih agencija za potrebe nastupa na poje- dinim turistikim tritima a sa ciljem pro- mocije i plasiranja turistike destinacije.Strategija nastupa turistike destinacijeMnoge destinacije se poslednjih godina susreu sa opadanjem turistikog prome- ta (5-20%). U isto vreme te destinacije bele- e porast onlajn-bukinga i za 30%. ta se deava? U stvari, pred kreatore strategi- je razvoja i plasmana turistike destinacije postavljaju se pitanja: Nastupati klasino ili virtuelno? Web- strategija ili ne? Na koji nain pridobiti potroae?Moramo se saglasiti da je turistiko trite u sajber prostoru neminovnost koja: dovodi veliki broj turista u turistiku desti- naciju, donosi prihode bez kojih turistika desti- nacija ne bi mogla da opstane.Zbog toga se vie ne postavlja pitanje da ili ne ve kako? Na koji nain uiniti turistiku destinaciju poeljnom. Da bismo imali pravil- nu web-strategiju destinacije moramo da: Osiguramo sve dostupne informacije onlajn-turistima, identifikujemo najatraktivnije resurse, identifikujemo realnu i potencijalnu turi- stiku tranju, identifikujemo atraktivne lokalne dogaa- je, identifikujemo tranju u sajber prostoru, pripremimo destinacijski pretraiva... Destinacijaska veb strategija omogua- va stalnu dogradnju, inovaciju i pobolja- nja to pozitivno utie na korienje ovih sajtova za prezentaciju i plasman turistike destinacije.Umesto zakljukaIznoenjem samo malog broja zahteva i pro-blema koji se postavljaju pred turistiku destinaciju, a sa ciljem njenog razvoja i pla- smana, samo smo naeli vrlo vanu temu za dalji razvoj turizma. Meutim, kao i uvek, postoje razliita miljenja o vanosti i preva- shodnosti pojedinih problema u odnosu na druge. Ono to je sigurno, to su problemi, a o svemu ostalom se moe diskutovati. Zbog toga je i autor ovaj rad postavio vie kao pro- blem nego razreenje teme, jer tome treba da prethode mnogo dublje analize i ozbiljan rad na njihovom sagledavanju.Literatura1. DavidsonR.,Maitland R.(2002):Tourism destinations,R/S,London2. R.A.Cook,et al. (2002):Tourism,The Busi- ness of Travel, PHI,London3. N.Evans,et al. (2003):Strategic Manage- ment for Travel and Tourism,BH,London4. .omi i drugi(2001):Globalna fuga-,DPS,Beograd5. S.teti,P.alov (2000):Poslovanje turisti- kih agencija,SCUH,BeogradHotelski proizvod asopis Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvoTurizam 7/2003Kosar, Ljiljana* pojam i osnovno znaenjeRezimeCilj rada je da ukae na potrebu to jasni-jeg i preciznijeg odreenja pojma hotelski proizvod, kako bi se postiglo njegovo bolje razumevanje i potpuno shvatanje njego- vih specifinosti. Zbog toga je nuno sagle- davanje svih komponenti koje ine hotel- ski proizvod. Brojnost i raznovrsnost ovih komponenti i njihova meusobna poveza- nost odreuju vrstu, kategoriju i tip hotel- skog proizvoda. Upotrebna vrednost hotel- skog proizvoda ogleda se u njegovoj spo- sobnosti da zadovolji potrebe potroa-a, dok se njegov kvalitet reflektuje stepe- nom zadovoljstva potroaa. Potroa je, uz hotelijera kreator hotelskog proizvo- da. elje i zahtevi potroaa konkretizujuvarijante hotelskog proizvoda koje se potr- vuju u praksi i opstaju na tritu. Poj-mu hotelskog proizvoda treba, dakle, pri- i kao dinamikoj kategoriji koja nastaje iskljuivo u prisustvu potroaa, i koja se menja u skladu sa potrebama potroaa. Kljune rei: hotelski proizvod, vrsta, tip, kategorija, komponente, potroaAbstractThe purpose of this paper is to show theneed of clear and precise determination of the hotel product in order to achieve the complete undrestanding of its specif-ics. Therefore it is necessary to perceive all the components of a hotel product. A great number and the diversity of those com- ponents define the kind, the category and the type of a hotel product. The hotel prod- uct usibility is reflected in its capability to fulfill customers needs. The hotel prod-uct quality is reflected through custom- ers satisfaction. Both, hoteliers and cus- tomers participate in the process of the hotel product creation. Customers whish- es and requirements should be concretized through the different variants of a hotel product. The hotel product ought to be understood like dynamic category because it could be realized only during the cus- tomers presence. So, the hotel product should be changed according to custom- ers needs.Key words: hotel product, kind, type, cate- gory, components, customer* dr Ljiljana Kosar, PMF, Departman za geografiju, turizami hotelijerstvo, Novi Sad UvodRazmatranjima vezanim za utvrivanje poj-ma hotelski proizvod prethodi ocena osno- vnih specifinosti radnog procesa u hotelijer- stvu. Poslovanje hotelijerstva prevashodno se ogleda u zadovoljavanju potreba korisni- ka za smetajem i ishranom. Sektor ishra- ne objedinjuje proces proizvodnje sa pro- cesom usluivanja hrane, pia i napitaka. U sektoru smetaja nastaje istoimena usluga koja podrazumeva radni proces isto uslu- nog karaktera. U hotelijerstvu kao delatno- sti koja objedinjuje usluge smetaja i ishrane, rad, dakle, ima dvojak, usluno-proizvo- dni karakter. Osnovnim uslugama hoteli- jerstva zadovoljavaju se potrebe korisnika za smetajem i ishranom. Meutim, privre- meni boravak van mesta stanovanja namee potrebe i za brojnim neugostiteljskim uslu- gama ije je pruanje ukljueno u radni pro- ces hotelijerstva. Praksa savremenog privre- ivanja u meunarodnom hotelijerstvu sve vie prevazilazi klasian pristup podeli na osnovne ugostiteljske i vanosnovne neu- gostiteljske usluge. To je posledica sve brojni- jih i raznovrsnijih potreba tranje, to znai da ni vrhunski kvalitet u domenu osnovnih ugostiteljskih usluga, ukoliko izostaju neu- gostiteljske iz domena oekivanog, ne moe dovesti do satisfakcije potroaa. Na osnovu napred navedenih uvodnih napomena, jasno je da se hotelskom proizvodu, kreiranom po meri potroaa, mora prii kao kompleksnoj dinamikoj kategoriji, podlonoj promena- ma koje diktira trite.Hotelski proizvod kao integralni deo turistikog proizvodaU turizmu se termini industrija (Tourism and Travel Industry) i proizvodnja sve ee koriste, kako bi se naglasila njegova neospor- no, izvanredno znaajna ekonomska funkci- ja. S obzirom da je u literaturi postalo uobi- ajeno korienje proizvodne sfere i u sferi usluga, tako se i izrazi turistiki proizvod i hotelski proizvod svakodnevno upotre-bljavaju u strunim krugovima Jasno je da se ne radi o klasinim proizvodima, ve o kom- pleksu usluga brojnih i raznovrsnih, meu- sobno uslovljenih i povezanih. Korienje termina proizvod upuuje na zaokrue- nu celinu, odnosno ujednaenost u pogledu kvaliteta razliitih usluga.Pojedine komponente turistikog proizvo- da su materijalnog karaktera i predstavljaju fundament njegove realizacije (saobraajna i komunalna infrastruktura, ugostiteljski i ostali objekti turistike suprastrukture i pra- teih delatnosti, locirani na turistiki atra- ktivnom prostoru). Hotelski proizvod, dakle, predstavlja fundament realizacije turistikog proizvoda. Turistiki proizvod je specifian jer se zasniva na atraktivnim atributima koji se ispoljavaju kao kljuni faktori privlaenja turista. Stoga se prostorni, odnosno lokacio- ni faktor pojavljuje kao jedan od opredelju- juih kriterijuma tipizacije hotelskog proi- zvoda. Drugim reima hotelski proizvod je kljuna odrednica turistikog proizvoda, od presudnog uticaja na njegovu fizionomiju, strukturu, kvalitet, reju, na njegov komple- tan profil. Samim tim, blie odreenje turi- stikog proizvoda razjasnie i osnovne poj- movne okvire hotelskog proizvoda.Autentian turistiki proizvod nastaje tek u prisustvu potroaa, odnosno turiste. Nosi- oci turistikog privreivanja turoperato- ri, putnike agencije i ostale turistike orga- nizacije i hotelsko-ugostiteljska preduzea, u saradnji sa saobraajnim, trgovakim predu- zeima, komunalnim i zdravstvenim sluba- ma, ustanovama za kulturu, zabavu, organi- zovanje manifestacija, sport i rekreaciju, tee da kreiraju to kompletniji proizvod, odno- sno kompleks usluga povezanih u jedinstven lanac, koji e zadovoljiti oekivanja poten- cijalnih korisnika. Takoe tee da ga na to uverljiviji nain prezentiraju potencijalnim korisnicima nizom osmiljenih promotivnih i propagandnih akcija. Standardizovani kva- litet koji garantuje renomirani proizvoa, odnosno turistiko-ugostiteljsko prduzee, se ispoljava tek putem neposrednog iskustva potroaa-turiste koji turistiki proizvod troi na specifian nain tako to vie puta konzumira iste usluge, pre svega one koje se realizuju u formi hotelskog proizvo- da (smetaj, ishrana i dodatne usluge u ugo- stiteljskim objektima). Savremeno hotelijer- stvo je tehniko-tehnoloki ekipirano u meri koja obezbeuje zadovoljenje irokog spektra potreba dananjeg turiste. Drugim reima, u savremenom hotelskom proizvodu mogu biti sadrane ne samo uobiajene ugostitelj- ske ve i najrazliitije atraktivne komponen- te turistikog proizvoda.Pojmovni obuhvati znaenje hotelskog proizvodata podrazumevamo pod hotelskim proizvo- dom? Kakvo znaenje ima ova sintagma? Da li se hotelski proizvod stvara samo u hotelu ili ima ire znaenje? Na ova pitanja mogu- e je kompetentno odgovoriti jedino uz pret- hodni osvrt na znaenje pojmova hotelijer- stvo i hotel.Hotelijerstvo je delatnost prevashodno usmerena na pruanje usluga smetaja, pa u tom smislu praksa poznaje, a teorija uvaava egzistenciju usluge hotelskog tipa u kombi- naciji sa ishranom ili bez nje. Ipak, odstupa- nja u pogledu eventualnog izostanka usluga ishrane, ne remete bitno osnovnu fiziono-miju hotelijerstva i njen status reprezentati- vne ugostiteljske delatnosti reprezentativne iz razloga to oslikava sve najvanije odlike ugostiteljstva: u sektoru smetaja; u sekto- ru hrane i pia; u domenu usluga koje nuno ili uobiajeno prate smetaj i ishranu. U tom smislu pojmovno najpreciznije odrediti hote- lijerstvo znai okarakterisati ga kao privre- dnu delatnost u okviru ugostiteljstva koja prostorno i funkcionalno objedinjuje usluge smetaja sa ulugama hrane i pia, ukljuujui i pratee usluge koje njima gravitiraju.Funkcionisanje hotelijerstva se ne moe zamisliti bez objekata. Objekti predstavljaju prostorni i materijalni, odnosno tehniko- tehnoloki okvir za odvijanje radnog proce- sa. Jasno je da svaki objekat u kome se obe- zbeuju usluge smetaja i ishrane nije i ne moe biti hotel. Naziv hotel, mada se nere- tko koristi kao sinonim za sve vrste objekata smetajnog tipa, ime mu se pripisuje opte znaenje, ipak mora imati selektivnu i kon- trolisanu upotrebu. To znai da se odnosi na odreenu vrstu objekta kojoj su imanentni obavezni standardi, odnosno odgovarajui nivo komfora i asortiman usluga. injeni- ca je da brojnost i raznovrsnost objekata koji egzistiraju na tritu, oteava precizno defi- nisanje hotela. Ipak, usluga hotelskog tipa podrazumeva vii nivo komfora i brojne neugostiteljske komponente, drugim reima garantovani kvalitet. Imajui navedeno u vidu, najcelovitiju predstavu o hotelu moe da prui pojmovno odreenje koje ga ozna- ava kao osnovni reprezentativni ugostitelj- ski objekat za smetaj otvorenog tipa, name- njen razliitim kategorijama korisnika, kao objekat koji posluje po komercijalnim prin- cipima, u tehniko-tehnolokom i organiza- ciono-kadrovskom pogledu osposobljen za pruanje usluga smetaja, po pravilu obje- dinjenih sa uslugama hrane, pia i napita- ka, ukljuujui i dodatne usluge, funkcio- nalno povezane u integralnu celnu. Upravo ta integralna celina predstavlja hotelski pro- izvod.Kao to je hotelijerstvo reprezentati- vna delatnost ugostiteljstva, tako je i hotel reprezentativni ugostiteljski objekat, s obzi- rom da svojim funkcionisanjem odslikava sve bitne odlike radnog procesa u ostalim vrstama ugostiteljskih objekata. Ako hotel- ski proizvod nastaje kao rezultat funkcioni- sanja hotela koji je reprezentativni ugosti- teljski objekat, tada je osnovano zakljuiti da on reprezentuje proizvode ostalih vrsta ugo- stiteljskih objekata. U tom kontekstu, hotel- skom proizvodu je mogue pripisati ire zna- enje, s obzirom da je u njegovoj kompleksnoj strukturi sadran asortiman kompletne ugo- stiteljske ponude.Kompleksna struktura hotelskog pro- izvoda se odnosi na tri osnovne grupacije komponenti prostorne, tehniko-tehnolo- ke (materijalne) i organizaciono-kadrovske (nematerijalne). Hotelski proizvod obuhva- ta, dakle, kompleks materijalnih i nemate- rijalnih elemenata, meusobno prostorno i funkcionalno povezanih u integralnu celinu koja se ispoljava kao lanac usluga proizalih iz potreba, elja i zahte- va potroaa, odnosno hotelskih gostiju.Osnovne specifinosti hotelskog proizvoda Kreatori radnog proce- sa u hotelijerstvu tee da predvide to vie razlii- tih potreba potencijal- nih korisnika, odnosno da im, na bazi mate- rijalnih prostornih i tehniko-tehnolokih i nematerijalnih orga- ni z aciono-k ad rovsk i h mogunosti, ponu- de zadovoljenje ovih potreba, u formi kom- pleksa usluga, odnosno integralnog proizvo- da. Bazne ugostiteljske komponente hotelskog proizvoda su zajednike za sve korisnike, mada se i one razlikuju u zavi- snosti od preferencija potroaa (vrsta sobe, polupansion, pansion, noenje sa dorukom). Meutim, hotelski proi- zvod se ne iscrpljuje rea- lizacijom ugostiteljskih komponenti. Individu- alnu dimenziju realiza- cije hotelskog proizvo- da diktiraju pojedinane potebe gostiju koji iz spektra ponuenih mogunosti biraju ono to njima odgovara. Sva- ki hotelski gost, u stva- ri kreira sopstveni pro- izvod koji je autentiani neponovljiv. Radi se o prostornoj i vremenskoj objedinjenosti nastanka i realizacije odreenihusluga koje su integralne komponente hotel- skog proizvoda. Dakle proces finalizacije hotelskog proizvoda preputen je gostu i tra- je koliko i njegov boravak u objektu.ematizovana forma e jasnije pokazati osnovne specifinosti nastanka i realizacije hotelskog proizvoda.ZakljuakShvatanje sutine hotelskog proizvoda pred-stavlja polaznu pretpostavku razvoja naune misli iz oblasti hotelijerstva i vaan predu- slov uspenosti hotelskog poslovanja. Svo- enje hotelskog proizvoda samo na ugosti- teljske i elementarne pratee komponente odavno je prevazieno u meunarodnom hotelijerstvu. Heterogenost, kompleksnost, sloenost tehniko-tehnoloke i organizaci- ono-kadrovske strukture hotelskog proizvo- da i stepen njegove specijalizacije oslikavaju nivo razvijenosti hotelijerstva na odreenom prostoru. Formirati hotelski proizvod prakti- no znai uspostaviti konzistentnost kvalite- ta pojedinih njegovih komponenti i obezbe- diti harmonizaciju procesa pruanja usluga prostorno-funkcionalnim povezivanjem u integralnu celinu.Literatura:omi, ./Kosar, Lj. (1995): Problemi ocene kva-litetahotelskogproizvoda,Turistikoposlova- nje 1/95, str. 69-80, Via turistika kola, Novi BeogradJuran, J.M. (1997): Oblikovanjem do kvaliteta, Grme,BeogradKosar, Lj. (2002): Hotelijerstvo-teorijaipraksa, Via hotelijerska kola, BeogradLaventhol/Horwath (1984): Hotel/Motel development, The Urban Land Institute, WashingtonUloga i znaaj gastronomijeasopis Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvoTurizam 7/2003Kovaevi, A. *RezimeGastronomija kao egzistencijalna potreba je za razvoj ugostiteljsko-turistike delatnostiod izuzetne vanosti za razvoj ugostiteljskoturistike delatnosti. Ona je osnovni i neza- obilazni faktor u ukupnoj ponudi domaih i meunarodnih lanaca hotela i restorana. To je delatnost koja se poredi sa umetnosti pri- preme, prigotovljavanja, serviranja, uslui- vanja i uivanja u kvalitetnoj hrani. Gastronomija se odvija u ambijentalnom prostoru i vremenu, uz primenu savreme- ne organizacije rada, opreme, tehnika i tehnologija, kojima upravljaju savremeni menadment i menaderi. Gastronomijase sve vie povezuje sa industrijom i poljo- privredom, posebno njenim granama, kako bi crpila bogastva(floru i faunu)odreene zemlje. Danas, gastronomija nudi nesagle- div niz raznovrsnih, kvalitetnih, lepo deko- risanih jela i delikatnih specijaliteta. ovek se od svog nastanka hranio prema uslovi- ma ivota. Razliitost uslova rada i ivlje- nja, stvaraju razliite potrebe i navike. Nastojanja da se te potrebe i navike zado- volje danas je glavni cilj gastronomije. Kljune rei: Gastronomija, turisti-ko ugostiteljska delatnost, egzistencijal- ne potrebe, tehnika, tehnologija i menad- ment.AbstractGastronomy as an existential need is ofimmense importance for development of tourism and catering. It is the basic and unavoidable factor in the entire offer of domestic and international chains of hotels and restaurants. Furthermore, it is compared to the art of selecting, prepar- ing, serving, and enjoying fine food. Gastronomy is performed in the ambi- ance of time and space, by the help of con- temporary management, appliances, tech- niques and technologies, which are super-vised by modern management and manag- ers. Furthermore, gastronomy is being con- nected with industry and agriculture, espe- cially with different agricultural branchesin order to utilize the wealth (flora and fau- na) of a certain country. Today, gastrono- my offers immense scope of versatile quality nicely decorated meals and delicacies. Since their origin, humans have fed according to the conditions of their lives. Differences of living and working conditions create differ- ent needs and habits. Nowadays the main goal of gastronomy is to strive after fulfill- ment of the needs and habits.Key words: gastronomy, tourism and catering, existential needs, technique, technology, management* dr Aleksa Kovaevi , PMF, Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Novi Sad UvodPotvrdu o pojmu, ulozi i znaaju gastronomi-je u razvoju ugostiteljsko-turistike delatno- sti, pored ostalog, nalazimo u raznim defini- cijama, meu kojima se istie definicija data u velikoj enciklopediji Britanika.Gastronomija-umetnost pripreme, pro- izvodnje, usluivanja i uivanja u dobroj hrani. To je znanje o svemu to je u vezi sa ljudskom ishranom, kuvarskom vetinom, kuvanjem i usluivanjem. Gastronomija, u- gostiteljstvo i turizam, imaju niz zajednikih osobina, orjentisani su prema psiholokom faktoru, zavisi o naunim, ekonomskim, so- cijalno-moralnim, organizacionim i drugim elementima. Kroz vekove gastronomija se pokazala kao kulturna sila naroda, jaa i od jezika. Danas je svet podeljen na neke osno- vne gastronomske regione, na kojima preo- vladavaju i koriste se kulinarske metode ka- rakteristine za te oblasti. Tako je paradajz i kukuruz postao simbol Amerike, pirina simbol jugoistone Azije, maslinovo ulje se najvie koristi u zemljama Sredozemlja, Indi- ja i Indonezija su poznate po veoma zainje- nim jelima, Francuska po proizvodnji i po- tronji raznovrsnih sireva.Zahvaljujui svetskoj trgovini, tehniko tehnolokom i opte drutveno-ekonom- skom razvoju, gastronomska ponuda ne za- visi od jednolinih namirnica, ve joj stoje na raspolaganju najraznovrsnije ivotne namir- nice, iz kojih se vremenom poveavao broj i vrsta novih jela u svetskim kuhinjama. Sva- ka ljudska zajednica ima odreena iskustva i znanja o pripremanju, prigotovljavanju i u- vanju hrane.Shodno tome, narodi daju tvorevinama kulinarstva sva svoje sopstveno obeleje, koje se svakodnevno nadopunjuje, preplie i po- jaava, bez obzira na stare korene i nove u- ticaje.Primena i ukljuivanje raznih iskustvenih i naunih disciplina, menja saznanje o kuli- narstvu i gastronomiji. Tako se stvaraju na- cionalne(internacionalne)kuhinje(jela), koje gaje, potuju i provode veliki meunarodni lanci hotela i restorana. Delovanjem oveka u odreenom prostoru i vremenu, uz prime- nu savremene tehnike i tehnologija, nastaju jela odreenog kvaliteta i kvantiteta, arome, izgleda, ukusa i hranjivosti. Znai da gastro- nomija ima veliku ulogu u ishrani stanovni- tva odreene zemlje, putnika i turista koji dolaze u zemlju.Stoga je nemogue zamisliti razvoj turi- zma i ugostiteljstva bez gastronomije. Gastronomija kao struno-nauna i socioloka disciplinaMnogo je razloga koji su uticali da gastro- nomija postane nauna disciplina. Primena i ukljuivanje raznih iskustvenih i naunih disciplina menja saznanje o kulinarstvu i ga-stronomiji. Jedan od razloga je i injenica da se gastronomija odvija u odreenom prosto- ru-objektu, uz angaovanje raznih sredsta- va i ljudi koji moraju imati potrebno znanje, strunost i sposobnost. Pripremanje hra- ne podrazumeva odreene radnje, operacijei procese koje inicira ovek. Saznanja, da je ovek veoma kompleksno i sloeno bie, te da je za njegov opstanak potrebna raznovrsna, blagovremena, pravilna i zdrava ishrana, u- puuju na tvrdnju da gastronomiju ne moe- mo posmatrati kao jednostavno pripremanje i unoenje jela u organizam. Zahvaljujui ra- zvoju tehnike, tehnologija i gastronomiji, da- nas se tano zna kako treba da se hranimo. Tehniko tehnoloki i proizvodni aspekt o- gledaju se kroz dobro razvijenu poljoprivre- dnu proizvodnju uz primenu naunih i isku- stvenih dostignua.Navedene injenice upuuju na zakljuak da gastronomiju treba posmatrati sa struno- naunog, organizacionog, tehniko-tehnolo- kog i menadmentskog aspekta. Svi nave- deni aspekti vezani su za ivot pojedinca i drutva u celini.Zadatak gastronomijeOsnovni zadatak gastronomije je da zadovo-lji potrebe u ishrani stanovnitva, putnika i turista. Cilj pripremanja jela oduvek je isti, i- de u pravcu zadovoljavanja egzistencijalnih potreba klijenata. Pripremanje hladnih i to- plih jela, odnosno preraivanje kvalitetnih i sveih namirnica, radi njihovog dovoenje do eljenog stepena hranjivosti, savrenog u- kusa i arome, sa to lepim izgledom, kako bi se zadovoljila sva ula.Jela se pripremaju prema gastronomskim principima u posebno ureenim, izgraenim i opremljenim objektima, prostorima i pro- storijama. Da bi zadovoljila osnovne-egzi- stencijalne potrebe, gastronomija crpi boga- stva raznih grana privrede odreene zemlje.Danas, gastronomija se sve vie povezuje sa industrijom, poljoprivredom i njenim gra- nama ratarstvom, stoarstvom, voarstvom, povrtlarstvom, vinogradarstvom, umarstvo- m(lov i ribolov) i drugim granama. Turistiko ugostiteljska delatnost preko svojih segmena- ta, posebno gastronomije, crpi sva postojea bogastva(floru i faunu)zemlje, kako bi osigu- rala kvalitetnu ishranu svima koji se povreme- no ili stalno hrane izvan svoje kue.Tako gastronomija po svojoj specifino- sti i atraktivnosti, uz sve ostale elemente ini nerazdvojni deo turizma, odnosno u- gostiteljsko-turistiku ponudu odreenog mesta, regije i zemlje. Prilazei gastronomi- ji kao raznovrsnoj naunoj disciplini mnogi strunjaci istiu da je gastronomija deo kul- turnog naslea naroda tog kraja.Organizacija gastronomijePrethodno smo istakli da se gastronomija o-dvija(organizuje, provodi) u posebnim u- gostiteljskim objektima, prostorima i pro- storijama, koji su namenski u skladu sa meunarodnim(naim)standardima grae- ni, ureeni i opremljeni za pripremanje i u- sluivanje hladnih i toplih jela. U skladu sa razvojem oveijih ula, vremenom se razvi- jala i usavravala potreba za estetskim izgle- dom, koji su opet uticali na vetinu priprema- nja i serviranja jela. Delovanjem savremene tehnike i tehnologija na ivotne namirnice za pripremanje jela, nastaju fizike i hemij- ske promene i procesi, koje nazivamo tehni- kom kuvanja.S tim u vezi, Fridrih fon Rumora kae: Svaku stvar za jelo treba preobraziti u o- no to najbolje odgovara njenim prirodnim svojstvimaOvom dodajmo, da se tehnika kuvanja najbolje postie i ostvaruje kada stoje na ra- spolaganju:- kvalitetne namirnice,- odgovarajui alat i sredstva za rad,- kadrovi-njihovo struno znanje, snalalji- vost i umee, predvoeni menaderom,- prostori i prostorije sa odgovarajuim u- slovima koji ine menadment.Tako je gastronomija vremenom dobila opte znaenje, sa vanim zadacima i postala potreba kulturnog oveanstva.U ostvarivanju ovog veoma vanog cilja, ovek je morao kao stvaralako bie prilago- avati svoj rad predmetima rada i sredstvi- ma za rad, kao i predmete rada i sredstva za rad svom radu u cilju stvaranja vie sredsta- va i dobara za ivot. To veito prilagoava- nje predmeta i sredstava za rad mogunosti- ma ovekove akcije i prilagoavanje te akcije osobinama predmeta rada, nazivamo orga- nizacija rada.Termin organizacija je razliit, moe se o- dnositi na rad u preduzeu ili na organizaciju preduzea. U ovom radu govorimo o organi- zaciji rada u delu preduzea, tanije kuhi- nji-kao praktinoj delatnosti. Organizacija rada kao praktina delatnost u pripremanju raznih toplih i hladnih jela, stara je koliko i ljudsko drutvo. Proizvodnja, pripremanje, i- zdavanje i usluivanje jela u hotelsko-resto- raterskoj kuhinji, zahteva sjedinjavanje vie ljudi i sredstava u zavisnosti od veliine(ma- la, srednja i velika) kuhinje. Urediti odnose izmeu ljudi i sredstava u odreenom proi- zvodno uslunom procesu-kuhinji podrazu- meva, pravilnu podelu rada, tako da se zna: ta, ko, kako i kada e da radi. Znai, pravi ovek na pravo mesto, koje odgovara njego- vom znanju i kvalifikaciji.Usklaivanje odnosa izmeu ljudi i sred- stava treba biti u kvantitativnim i kvalitati- vnim elementima. Mora se odvijati u pro- stornom i vremenskom pogledu, to znai: Gde, kada i kako e se raditi? Proizilazi, da je organizacija rada savremene ugostiteljske kuhinje kao praktine discipline, svesna de- latnost, kojom se usklauju odnosi meu lju- dima i sredstvima. Usklaivanje odnosa ima za cilj ostvarivanja efikasnosti i efektivno- sti u kuhinji kao vanom ugostiteljskom su- bjektu.Nauna organizacija rada preduzea i njegovih delova, u konkretnom sluaju kuhi- nje, definie razne naine ureivanja odnosa meu postojeim elementima preduzea. In- staliranjem nekog od naina u zavisnosti od veliine i tipa kuhinje, otkrivaju se zakonito- sti, pravila i principi savremene organizacije rada. Upravo ovi elementi su uslovili da ga- stronomija postane nauna disciplinaPodela ugostiteljskih kuhinjaKuhinja je prostor, u kome su koncentrisanerazne instalacije, ureaji, oprema, sredstva za rad, razni sitni i krupni inventar, posue, pri- bor i alat. Osnovni zadatak kuhinje je blago- vremena priprema i podela jela, uz primenu gastronomskih-iskustvenih i naunih meto- da.Ugostiteljske kuhinje se dele po raznim o- snovama u zavisnosti ta se eli istai tom po- delomPrema veliini-kapacitetu i broju zaposle- nog osoblja delimo na: male, srednje, velike i industrijske kuhinje. Prema nainu pripre- manja i usluivaja jela na: pansionske i kuhi- nje za prolazne goste-ala carte. Prema lokaci- ji na: hotelske i restoraterske kuhinje. Prema vrsti pripremanja jela na. domae i strane, klasine, nacionalne, internacionalne, speci- jalizovane, dijetalne, vegetarijanske i dr. ku- hinje. Svaka od navedenih kuhinja uz pret- hodnu podelu, treba da izvri podelu rada po drugim osnovama kao: Funkcionalna po- dela rada, podrazumeva podelu poslova na pojedine organizaciono-tehnoloke delove nabavka, uskladitenje, obrada, prigotovlja- vanje, serviranje i usluivanje. Tehnoloka podela rada podrazumeva podelu poslova po tehnolokoj srodnosti. Kvalifikaciona podela poslova u kuhinja- ma, podrazumeva podelu po kvalifikacionoj strukturi zaposlenih i radnim mestima u ku- hinji.Principi mehanizacije i standardizacije su nezaobilazni u svakoj ugostiteljskoj kuhinji. Mehanizacija kako smo prethodno istakli u- lazi u sve vrste i faze rada u ugostiteljstvu, posebno u kuhinju i gastronomiju. Standar- dizacija je uslov kvaliteta i kvantiteta rada. To je ujednaavanje proizvodnje, proizvoda i usluga prema karakteristikama optimalnog reenja koga nazivamo standard. Standardi- zacija se provodi u svim sverama proizvodnje i usluga u svetu. Termin tipizacija se tako- e koristi i primenjuje u ugostiteljstvu, po- sebno u hotelijerstvu i gastronomiji. Odno- si se na ograniavanje proizvodnje ili usluga, primer- hotel Garni prua usluge doruka(o- graniene usluge i izbor jela). Kadrovi ugostiteljskih kuhinja su neza- menjiv inilac u ostvarivanju gastronomske ponude. Kuhinjski tim se sastoji od strunog, kvalifikovanog i pomonog osoblja.Organizacija rada, radna mesta, broj i vr- sta zanimanja se ustanovljava prema veliini, vrsti i tipu kuhinje. Organizator kuhinjskih poslova i zadataka je menader-ef kuhinje. On je najstrunija osoba sa bogatim isku- stvom na kuvarsko-gastronomskim poslo- vima. Menader u kuhinji vri takvu pode- lu rada koja e odgovoriti na sva prethodno postavljena pitanja: Gde, kada, kako, ta i ko e raditi?Umesto zakljukaBaviti se i pisati o kulinarstvu i gastronomi-ji je veoma odgovoran i delikatan zadatak. S tim pre to ova materija ulazi i korenspondi- ra sa raznim izazovima potrebni oveku. Kao takva gastronomija je orijentisana prema psi- holokom faktoru, zavisi o raznim elementi- ma, naunim, ekonomskim, socijalnim, mo- ralnim i dr. Pripremanje jela pored ostalog zavisi od vrste, koliine i kvaliteta namirni- ce, naina pripreme, tehnike, tehnologije, or- ganizacije rada, menadera i menadmenta. Sve su to uslovi da bi pripremljeno jelo ili o- brok izazvalo spremnost da se sa zadovolj- stvom konzumira. To je krajnji cilj i svrha poslovanja svake ugostiteljske kue.Literatura:A. Kovaevi, Gastronomija u savremenojorganizaciji rada, Beograd 2000.A. Kovaevi, M. Nikli, Usluge u ugostitelj- stvu II izmenjeno izdanje, Beograd 1999.A. Kovaevi. Gastronomija-segment turisti- ke ponude, Turizam, br 3. N. Sad. 1999.M. Vlahovi, Hrana. N. Sad 1999.Ekonomska politika u turizmuasopis Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvoTurizam 7/2003Milenkovi, S.*Rezime i proces globalizacijeBrze promene meunarodnih ekonom- skih odnosa, turizam pretvaraju u specifi- an svetski pokret. Turistikom ekonom- skom politikom ne bave se vie samo poje- dinane zemlje, ve ona prerasta u global- ni proces svih lanica WTO i ostalih koji mogu da stvaraju turistiki promet. Svih135 zemalja, lanica Svetske turistike organizacije, svojim ekonomskim politika- ma razvoja turizma, ukljuuje u globalni proces jo blizu 3500 privatnih preduzea, udruenja, akcionarskih drutava i sl.Cilj rada je objanjenje razliitih veza i odnosa koji proistiu iz ekonomskih poli- tika turizma razliitih zemalja, veih regi- onalnih celina i globalnog svetskog tri- ta. U tom smislu faktori oblikovanja eko- nomske politike turizma, u procesu glo- balizacije, posmatraju se od pojedinanih ka optim, a, s druge strane, kao nosioci zadovoljenja potreba svih aktera turisti- ke aktivnosti.Kljune rei: politika, turizam, razvoj, glo- balizacija, ekonomijaAbstractThe fast changes internacional econom-ics relations, tourism transform in the specific Worlds movement. The touris-tics economic policy isnt done only by sin- gle countries, than it outgrow in the glo- bal process the all members WTO and the other which can create touristics trad-ing. The all 135 countries, the membersof the Worlds touristics organisation, by oun economic politics of develop tourism, includes in the global proces closely 3500 private companies, associates limited lia- bility, etc.The essay has for the aim explaining def- erent connections and contacts which emanate from the economic politics tour- ism different countries, the bigger region- al integrals and global Worlds market. In that effect the factors creating economic policy of tourism, in the process of globali- sation, the factors are considered from the single to the picture, and, from the other side, as planning agents of satisfied neces- series the all acters of touristics activity. Key words: policy, tourism, develop, glo- balisation, economy* Dr Svetislav Milenkovi, Ekonomski fakultet, Kragujevac ITuristika politika podrazumeva svesnounapreenje i oblikovanje turizma pomo- u instrumenata zajednice prethodno razra- ujui detaljne strategijske planove razvoja. U okviru nacionalnih zajednica i meuna- rodnih organizacija tih zajednica, osnovni nosioci ekonomske politike turizma su:1. javno-pravne organizovane celine, kao to su gradovi, optine i udruenja vie njih;2. privatno-pravne institucije (organizaci- je, udruenja) kojih danas ima oko 3600 evidentiranih, kako u okviru nacionalnih ekonomija, tako i na nivou WTO i drugih meunarodnih udruenja i asocijacija, i3. slobodno povezane interesne grupe, poje- dinci, akcionarska drutva i sl., iji je osnovni cilj lini profit na bazi ulaganja sopstvenih sredstava u rast i razvoj infra- strukture.Postavljanje cilja politike turizma obavlja se preko pravnih lica (javno-pravne organi- zacije) i privatno pravnih udruenja na razli- itim nivoima. Od znaaja su razliiti kon- cepti koji opisuju usmeravanje cilja uticaja na turistiki relevantne okolnosti. Do poja- ve procesa globalizacije svetskog turistikog prostora svaka nacionalna ekonomija imala je svoj globalni cilj razvoja turizma. Meu- tim, danas su ti ciljevi zapravo veza izmeu globalnih strategija zaokruene regional- ne disperzije turizma vie zemalja sa istim ili slinim uslovima i posledicama turisti- kog procvata. Oni ciljevi koji su imali obe- leja okvirnog turistikog razvoja, prelaze na nivo nacionalnih turistikih organiza- cija, a funkcionalni sa zaokruenom poli- tikom razvoja lokalne zajednice obuhvataju prostore u okviru nacionalnih granica koji imaju iste ili sline turistike atraktivnosti. U razvijenim turistikim zemljama ciljevi ekonomske politike turizma zalau se za: optimalno zadovoljenje mnogostrukih turistikih potreba specifinog karaktera, koje e da iniciraju sve segmentne grupe potroaa, kako u starim, tako i u novim atraktivnim destinacijama; takvo formiranje turistike aktivnosti od koje e najveu moguu korist direktno dobiti posredni i neposredni nosioci turi- zma, a indirektno i sve drave koje zastu- paju takav koncept razvoja; potpuno aktivno uee pojedinaca, kako potroaa, tako i ponuaa u realizaciji turistikih usluga; obezbeivanje okvirnih ekonomskih i drutveno-politikih uslova potrebnih za kontinuirani razvoj turizma; poveanje uinka i konkurentske sposo- bnosti turistike privrede; poboljanje mogunosti da svi ljudi prema raspoloivom dohotku i formiranim moti- vima uestvuju u razvoju turizma; ostvarenjem potpune kooperativne sara- dnje u meunarodnom turizmu; otvaranjem rizinih trita u zemljama koje su u tranzicionom procesu i uklapanje kon- cepta odrivog turistikog razvoja, kako ve aktivnih, tako i novih destinacija, i uvoenjem svih neafirmisanih, ali zain- teresovanih grupa i pojedinaca u globalni turistiki razvoj.Sve vie se pokazuje da jedna pravilno shvaena politika turizma moe voditi ka konfliktnim situacijama izmeu rentabilno- sti i drugih postavljenih ciljeva, na primer, nudi se neko ekoloko ili drutveno posta- vljanje cilja, pa se onda relativizuje ta ciljna smernica turistike politike.Svako postavljanje cilja turistike politi- ke zahteva rezime o istovetnim interesima prema oblikovanju i poboljanju turizma, pri emu ciljne smernice trebaju biti: internacionalne, u okviru WTO, turisti- kih komiteta, meunarodnih komisija, unija prevoznika, udruenja tur-operato- ra i slino; nacionalne, kroz turistike organizaci- je, resorna ministarstva, udruenja nacio- nalnih tur-operatora (na primer YUTA u Srbiji) i udruenja finansijera nacionalnog turizma; regionalne, na nivou globalno stvorenih svetskih regiona (Mediteran, Daleki Istok) u smislu stvaranja saobraajnih unija, urbanistikih saveza, komisija za praenjei razvoj pojedinih oblika turizma, itd., a u okviru nacionalne privrede jedinstvenu infrastrukturu, privredne komore i turi- stike saveze, i profesionalne, tj. integralno povezane sve karakteristike znanja, naroito u ugosti- teljstvu. Ta profesionalnost mora da ima saveze hotelijera i saveze vanpansionskih ponuaa usluga.IISavremeni svet karakteriu globalizaci-ja i internacionalizacija ekonomskih proce- sa. Brz privredni razvoj, razvoj transportnih sredstava i sredstava masovnog komunici- ranja na kraju XX veka uslovili su potrebu boljeg sagledavanja znaaja globalnog tri- ta. Intenzivan tehniko-tehnoloki razvoj doprineo je procesu integracije i globalizaci- je u svetskoj privredi. Globalizacija je pose- bno karakteristina za nove industrije, nove proizvode i modne artikle. Pod globaliazaci- jom u irem smislu podrazumeva se istorijski proces uzajamnog dejstva i proimanja razli- itih kultura i civilizacija koje su nastale u vie ili manje stalnim teritorijalnim granica-ma na osnovu odreenih etnosa. Proces glo- balizacije ukljuuje poveanje meuzavisno- sti nacionalnih trita robe, usluga i kapitala, kao i difuziju investicija, proizvodnje i potre- ba u svetskim razmerama.Turizam u savremenim uslovima proisti- e iz ire definicije globalizacije samo sa spe- cifinim obelejima. Povezanost regional- nih interesa u turizmu je zapravo stvaranje jedinstvene svetske destinacije sa karakteri- stinim delovima za realizaciju turistikih potreba. Nijedna nova destinacija ne moe da funkcionie sama, jer je u direktnoj vezi sa prednostima i nedostacima drugih. U isto vreme ona je sastavni deo meunarodnih turistikih koridora, kako onih indirektnih koji omoguavaju prevoz putnika, tako i direktnih, koji su oblik turistikog proizvoda (meunarodne peake staze, tj. zeleni pute- vi, regionalni putevi vina ( npr. od Grinciga u Austriji preko severozapadne Slovenije do istarskih i dalmatinskih vinogorja) i planin- ski lanci, kao turistiki prostori vie zemalja- Alpi, Andi, Karpati i Himalaji).Danas je ekonomska nauka usredsredi- la svoju panju, prouavajui globalizaciju svetske ekonomske politike u turizmu, na pet osnovnih podruja: b) homogenizacije svetskog turistikog pro- stora, tj. ivot po istim principima, privr- enost istim vrednostima, praenje istih obiaja i normi ponaanja, stremljenje da se sve univerzalizuje, ic) rastue uzajamne zavisnosti, ije su glavne posledice podrivanje, ruenje dravnog suvereniteta, tj. svih granica, pod uticajem delovanja novih aktera svetske scene-glo- balnih firmi, religioznih grupa, transna- cionalnih upravljakih struktura koje uti- u na jednakim osnovama, ne samo meu sobom, nego i na sve uesnike svetskog turistikog trita.Da bismo razjasnili osnovne pobude i isprepletenost ekonomske politike turizma, neophodno je sprovesti analizu svih faktora, koji mogu voditi integraciji, tj. opravdati one mere koje mogu uticati na turizam. Osnovne pobude za stvaranje politike turizma mogu se klasifikovati na sledei nain:1) prirodni faktori: klima, topografija, geo- grafija. Prirodne lepote, klima, kao i sao- braajno-geografski poloaj utiu na poli- tiku turizma i njene mere;2) saobraajna tehnika i napredak tehnike uopte. Zahvaljujui turistikom transpor- tnom poloaju, kao i zbog razvoja civilnog ema 1: Meusobni odnosi nosilaca ekonomske poli- tike turizma- zakonodavna politika- medijska politika- javni rad, javnost pri radu- zdravstvena politika- politika obrazovanja- socijalna politika- politika trita rada- politika konkurentnosti- kursna politika- spoljna politika- saobraajna politikaUsklaivanje:ponuda potranja- regulacija putem ugovora- organizacija trita- informacije o tritu, transparenti- posrednici- transport- regulisanje slobodnog vremena- usluge koje prua industrija za regulisanje slobodnog vremena jedinstvo finansijskih tokova prema svet- skim destinacijama i pristup svim izvori- ma svetskog kapitala; stvaranje globalnih multinacionalnih kompanija u obliku hotelskih lanaca (Hil- ton, Meriot, Novotel, Intercontinental), kao i kompanija koje vre dopunsku dela- tnost u turizmu (avioprevoznici, graevin- ska preduzea, ona u direktnim i indirek- tnim uslugama); regionalnu povezanost turistike ekonom- ske politike kao konkurentnih delova turi- stikog trita i skupa komparativnih pre- dnosti regionalnog turistikog proizvoda; intenzifikaciju svetske trgovine, tj. nje- nog dinamikog i prostorno najveeg dela u oblasti turizma. Turizam zato dobija kvantifikaciju inostranog prometa u svim razvojnim planovima svetske trgovine, i povezanost i uzrono-posledine odno- se prodora turizma u one prostore u koji- ma su prioritetne druge delatnosti. Na taj nain globalna svetska ekonomska politika turizam smatra kao indikator pune zapo- slenosti do sada nerazvijenih prostora.Poto jo uvek proces globalizacije nije u potpunosti zaiveo, a i turizam ne moe u potpunosti da prati taj proces, to se danas u svetu odreuju iri mogui okviri globalne ekonomske politike u turizmu, u vidu:a) posmatranja istorijske, tj. razvojno-genet- ske dimenzije globalizacije koja tek danas dobija konture svetskog nivoa i to pre sve- ga, kroz informacione sisteme i turistika kretanja. Tu treba turizam posmatrati tako da je on u savremenim ekonomskim odno- sima jedinstvo individualnih elja veli- kog broja interesnih grupa, kako na strani ponude, tako i na strani tranje. Te indivi- dualne elje povezuje nevidljiva ruka svet- aviotransporta, svaki region, svaka zemlja postaje pristupana za razvoj turizma, pa se tako moe zapoeti sopstvena turistika politika tog podruja;3) socijalni faktori: uslovi ivota, naroito u gradovima, u industrijskim centrima, zbog njihovih negativnih sociolokih i psiholo- kih posledica zahtevali su turistiko-poli- tike mere. Po pravilu su zajednice (dra- va, privreda) te koje su zainteresovane za uslove oporavka;4) pravni faktori: turistiki relevantni uka- zi odreuju i sprovode turistiko-politike mere ( na primer socijalni zakoni, zakoni o obrazovanju, zakoni o odravanju prostora, zakoni o zdravstvenom staranju, zakoni o familijarnim odnosima i omladini, privre- dni zakoni i fiskalni zakoni, kao i specifini zakoni koji se tiu samo turizma), i5) faktori oblikovanja volje: da bi se sproveli postavljeni ciljevi pokuavaju zaintereso- vani politikom turizma pokuavaju da uti- u na nju.Za funkcionisanje svake privredne dela- tnosti, pa i turizma, posebno je vano odre- diti ko je nosilac turistikog razvoja, na koji nain uklapa sve postavljene ciljeve, faktore i sredstva u globalnu strategiju koja prihva- ta ili odbacuje prednosti, odnosno nedosta- tke nacionalnih delova ekonomske politike u turizmu. Na svetskom nivou, a to znai, da bi proces globalizacije svetskog turistikog pro- stora postao jedinstveni cilj turistikog kre- tanja, opte prihvaeno miljenje je ono koje zastupa sledee nosioce ekonomske politike turizma: javno-pravne ustanove: drava, kao celi- na, ali i sve njene teritorijalno zaokruene celine- kantoni, pokrajine, regioni, okruzi, gradovi, optine, itd.; PotranjaTuristike usluge- turizam godinjih odmora- kratkoroni turizam- zdravstveni odmor- obrazovni turizam- komunikacijeKauzalni faktoriPotranja- raspoloivo vreme- razvoj standarda- struktura stanovnitva- struktura starosedelaca i doseljenika- socio-psiholoki uticajPolitika turizma u okviru:- socijalne politike- politike obrazovanja- familijarne i obrazovne politike- zdravstvene politike- privredno-finansijske politike- politike trita rada- regionalno obrazovne politike- saobraajne politike PonudaTuristike usluge- ustanove predviene za slobodno vreme- zdravstvene ustanove- prenoite i ugostiteljski objekti- kulturno-istorijska ponuda- prirodna infrastrukturaKauzalni faktoriPonuda- proizvodni i drugi trokovi- ponuda radne - snage- kvalifikacije uprave i nosilaca posla- finansiranje- eksterni uslovi proizvodnje- eksterne informacijePolitika turizma u okviru:- konjukturne politike- strukturne politike- finansijske politike- trine i tarifne politike- agrarne politike- obrazovne politike- politike razvoja- regionalno obrazovne politike- zdravstvene politike- politike izgradnje grada i regionalnog planiranja- socijalne politikeske ekonomske moi; privatno-pravne institucije: profesional- Izvor : grupa autora, Univerzitet u Bernu, 1996.ni savezi (hotelijerski savezi, ugostitelj- ski savezi), interesna udruenja (turistika udruenja, saobraajna udruenja, itd.), fuzije preduzea, internacionalna udrue- nja, WTO, OECD, itd., i slobodno povezane interesne grupe kao akcionarska drutva: hoteli jednog mesta, interesne grupe za kratkotrajno praenje jednog odreenog cilja, itd. III Takav odnos ispunjava samo jedan zahtev savremenog turizma i to prisnu komunika- ciju turista i lokalnog stanovnitva. Meu- tim, to smeta viim oblicima turizma, kao to su biznis-turizam, ekstremni turizam i visoko-obrazovni sa poslovnim i kongre- snim turizmom. promet, mora pri heterogenosti i komplek- snosti turizma, pri nedostatku sagledavanja trita i pri trinoj neravnotei da izvri uti- caj na formiranje turistikih institucija. Cilj tih institucija je istraivanje, prilagoava- nje i razvoj turistikog prostora, formiranje jakih i sigurnih investicionih fondova, koji e po prioritetima biti u stanju da isprate sva- ku izgradnju turistikog kapaciteta, stvara-Prostorni aspekt svetskog turizma je zapravo osnova globalizacije. Taj aspekt u savremenim uslovima prostor tretira kao dugoronu elju ljudi za opstankom. Samo oni prostori koji nisu naruili ravnoteu pri- rodnog i privrednog imaju ansu da postanu razvojni indikator turizma, a turizam njihov stabilizator. Cilj globalnog iskoriavanja turistikog prostora je s jedne strane utvri- vanje njegove drutvene vrednosti, a s druge strane preko mehanizma ekonomskih cena odreivanje dugoronog turistikog razvoj- nog potencijala. U tom smislu, ekonom- ska politika turizma u procesu globalizaci- je mora da valorizuje turistiki prostor kroz odreene konjukturno-kompatibilno-kom- parativne prednosti, i to: internacionalizaciju politike turizma kroz WTO, komisije za razvoj pojedinih oblika turizma, udruenja i asocijacija za zatitu prirodnih i antropogenih vrednosti, UNE- SCO-a , ekonomskih integracija, komiteta UN i EU, itd.; nacionalizaciju, tj. stavljanje u prvi plan turistikog prostora svake zemlje i mogu- nosti njegovog ukljuivanja u regional- ne turistike celine i svetsku zajedni- cu. Turistika organizacija Srbije u svom osnovnom delovanju ima integralnost prirodnih, antropogenih i profesionalno- humanih karakteristika. To znai da nave- deno trojstvo podjednako deluje u formi- ranju, distribuciji i realizaciji turistikog proizvoda, kao i u srazmernoj raspodeli ostvarenog dohotka; regionalizaciju svetskog turizma kroz meunarodne asocijacije (npr. udrue- nja za zatitu i razvoj turistikih vrednosti Mediterana i druge), kao i regionalne celi- ne nacionalnih prostora (privredne komo- re, regionalni centri za praenje i zatitu ivotne sredine i druge). Ta regionalizaci- ja kod zahteva postmodernih turista istie sve one reliktne i endemine pozicije sva- kog regiona, kao i njihov jedinstveni dru- tveno-ekonomski identitet; lokalno ureenje turistike politike, tako da svako pojedinano mesto postane turi- stiko, bilo u uem ili irem smislu. Sve optine, njihovi turistiki savezi, udrue- nja banjskih i klimatskih leilita i slino, moraju svoj prostor da posmatraju tako da vie od 50% ostvarenog dohotka u njima i zaposlenosti bude prepoznatljivi indikator turistikog centra, i kroz profesionalne izvrioce turistike politike (hotelska udruenja, DEHOGA, komore, ugostiteljski savezi). U Srbiji je problem to profesionalno gostoprimstvo jo uvek ustupa mesto etnogostoprimstvu. Sam pojam politika je u sukobu sa isto eko-nomskim ciljevima, s jedne strane i opte dru- tvenim stanjem ili statusom pojedinih drava u kreiranju globalnih procesa u svetu. Poveza- na u celinu kao ekonomska politika turizma ona mora da turizam posmatra tako kako ne bi pore- metila velika kretanja izmeu mesta turistike ponude i turistike tranje. Ta kretanja moraju da budu jedinstveno posmatrana jer su turisti svuda na svetu sa istim ili slinim motivima, ali okruenje u kome se oni nalaze i ostvaraju svoj cilj putovanja je razliito. Zbog toga turistika politika svih zemalja proizilazi iz stanja drutve- no-ekonomskog sistema i ekonomskih meuo- dnosa razliitih privrednih delatnosti.Ekonomska politika turizma u nerazvije- nim zemljama kree praktino od nultog turi- stikog rasta sa inicijalnim pokretakim snaga- ma hvatanja koraka sa razvijenim turistikim destinacijama. U zemljama koje su u tranziciji razvoj turizma dobija oznaku ekonomske odr- ivosti, tj. mogueg prelaza iz krutog, iskljui- vo dravom regulisanog turizma u slobodan, odnosno promenljiv prema brzini promena oblikovanja turistikog proizvoda. Razvijene zemlje, u kojima je turizam ve dobio status prestine uslune delatnosti i veoma znaajnog uesnika u formiranju drutvenog proizvoda i ivotnog standarda, turistika aktivnost, ili prati ubrzani ekonomski rast na bazi savreme- nih tehnologija i promena u svim sadrajnim iniocima turistikog poslovanja, ili je u korela- ciji sa dostignutim nivoom razvijenosti i mogu- e disperzije turistike tranje i ponude.Sam proces ekonomskog razvoja name- e mikro i makroaspekt voenja ekonomske politike. Na makro planu, globalizacija turi- zma zahteva najsavremeniju organizaciju pre- duzea, direktnih davalaca turistikih usluga i komplementarnih, koja vre obradu turisti- kog trita i distribuciju turistikih kretanja. U tom pogledu, menadment dobija integral- nu poziciju povezivanja svih izvrnih funkcija uspenog poslovanja u turistikim preduzei- ma, dok onaj deo menadmenta koji odreu- je strategiju razvoja preduzea u tesnoj je vezi i pod direktnim uticajem makroekonomske poltike u turizmu, tj. dravne. Znai, drave preko svojih instrumenata uklapaju pojedina- ne globalne ciljeve u jedinstven, tj. onaj koji prihvata meunarodna zajednica.Pri razjanjavanju problema, koji se sta- vljaju pred dravnom vlasti, odnosno javno- pravnim ili privatnim kompanijama, moe- mo da razlikujemo 2 grupe problema: propisi radi propisa, i poveanje nacionalnog standarda.Svaka zemlja koja ispuni meunarodne kriterijume za prijem u WTO i ekonom- ske osnove da ostvaruje pozitivan turistiki nje to jaih tehniko-tehnolokih i radno-sposobnih kompanija, koje e biti nosioci poslovanja na tim prostorima, kao i stalno unapreenje edukativnih oblika pripremanja odgovarajuih kadrova za takav razvoj.Veina zemalja koje tek formiraju nove regionalne turistike destinacije u svojoj eko- nomskoj politici, izdvajaju dva naina:1. formalni princip regulisanja turizma kroz zakonske mere i propise koji samo omo- guavaju ili usmeravaju turistiki razvoj kakav bi trebao da bude, i2. materijalni princip, tj. izdvajanje kon- kretnih sredstava za razvojne programe, tj. zadovoljavanje onoga ime treba da se ostvari. Te zemlje obino pribegavaju odre- enim subvencijama i novanim olakica- ma za perspektivne projekte, koje su deo dravnog troka, tako da su obino bespo- vratne. S druge strane, dolazi do usmerava- nja investicionih sredstava kroz selektivnu kreditno-monetarnu politiku, uz prilago- dljive kamate i rokove otplata. Takav nain voenja ekonomske politike navodi turi- stike poslenike da to pre i to efikasnije izgrade sve kapacitete sa najkraim rokom povraaja investicija.U naim uslovima, politika turizma kroz odrivi razvoj podrazumeva vraanje starih trita i postepeno otkrivanje novih. U tom smislu drava kroz fiskalnu politiku podstie one turistike regione koji ve imaju razvije- nu razvojnu bazu (Zlatibor, Vrnjaka Banja, Kopaonik, Paliko jezero, itd.), ili potpunim oslobaanjem od poreza one razvojne obje- kte koji imaju savremeni trend novih desti- nacija (nautiki turizam, lovni u Vojvodini, ruralni, eko, itd.).to se tie konkretnih ciljeva turistike politike Srbije, oni mogu da se svedu na tri podruja: povezivanje i potpuna valorizacija prirodnih, antropogenih i humanih resursa; vraanje pozicije srpskog turizma u meu- narodne turistike tokove i aktivno uee u WTO i otkrivanje turizma kao jednog od vodeih uesnika u uslunom sektoru.Literatura1. Christie Mill, R.,(1990), Tourism - the International Business, Prentice - HallInternational Editions, New York2. Cooper C. et al.,(2000) Tourism - Princi- ples and Practice, Longman, second editi- on, London3. Kaspar, C.,(1991), Die Tourismuslehre im Grundriss, 4. Auflage, Verlag Paul Haupt Bern und Stuttgart4. Milenkovi, S.,(1999), Turistika aktivnost u trinoj privredi, Vuk Karadi, Parain5. Weaver, D., et al,(2000) Tourism Manage- ment, National library of AustraliaTurizam u svetluasopis Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvoTurizam 7/2003Stankovi, S.*RezimeGodina 2003. proglaena je meunaro- Evropske povelje o vodicesa, jer se neki od njih, jednom poremee-dnom godinom slatkih voda. Kako one dominiraju na kopnu to im je znaaj veli- ki i viestran, posebno onda i tamo gde su iste i iroko upotrebljive. Voda spada u najrairenije materije na Zemlji. Jednosta- vnog sastava i razliitih oblika pojavljiva- nja, oduvek je bila predmet ljudskog inte- resovanja iz praktinih i naunih razlo-ga. Mora se ceniti kao niz drugih sirovina, jer savremenom oveanstvu ini osno-vu napretka. ini se da e se svet razvija-ti onako i onoliko koliko su isti hidrograf- ski objekti koji ga okruuju. U tom smi-slu potrebno je uvaavati i razraivati ide- je izloene u evropskoj povelji o vodi, kaoi stavove uesnika prve svetske konferen- cije o vodi. Vie nego neke druge delatno- sti, turizam je upuen na korienje hidro- grafskih objekata. Zbog toga kaemo da je voda okvir i osnova savremenog turizmai jo vie, voda je osnova ivota na naoj planeti.Kljune rei: turizam, povelja o vodi, postulati o vodi, zatita, valorizacija.AbstractThe year 2003. is proclaimed internation-al year of fresh water. They are dominate on land and their importance is great and many-sided, esspecialy then and there where they are clear and spacious usable. Water falls into most spreaded substanc- es on the Earth. Simple structure and dif- ferent forms of appear, she has always been and remains subject of people inter- ests from practical and scientific rea-sons. She must be estimate as row of oth- er raw materials, because she is base of modern mankind progress. It seems that the world will be spread in dependence on clear hydrographical objects in encir- clement. In that sense it is necessary to consider and develop ideas displayed in European chartet about water and posi- tions of participants on First world con-ference about water.Tourism is refered on using hydrographical objects more than other activities. Thats why we say that water is frame and base of modern tour- ism and even more, water is base of lifeon our planet.Key words: tourism, charter about water, postulates about water, protection, valor- ization.* Dr Stevan Stankovi, redovni profesor, Geografski fakultet, Studentski trg, 3/III, Beograd UvodSavremeno oveanstvo suoeno je sa broj-nim problemima zagaenosti, zatite i una- preenja hidrografskih objekata. To je uslovljeno brzim privrednim razvojem, industrijalizacijom i urbanizacijom, kao i sve stroijim kriterijumima o ispravnosti vode za razliite potrebe. Okeani, mora, reke, jeze- ra, vrela, izvori i podzemne vode, svojevrsno su bogatstvo Zemlje i ine je jedinstvenom u Sunevom sistemu. Voda je osnova plovidbe, navodnjavanja, odvodnjavanja, vodosnabde- vanja industrije i naselja, modifikator klime i mikroklime, stanite razliitih biljaka i ivo- tinja, sredstvo za hlaenje i grejanje, sirovi- na za lepljenje i otapanje, poligon ribolova i osnova nautike, ambijent litoralizacije i spor- ta, rekreacije i turizma.Zatita i unapreenje kvaliteta hidrograf- skih objekata, problem je sa kojim se suoa- va znaajan deo oveanstva. Veliki broj nau- nika, instituta, nacionalnih i meunarodnih asocijacija istrauje uzroke zagaenja hidro- grafskih objekata i predlae reenja postoje- ih problema, ali je injenica da i pored svih nastojanja kvalitet vode opada, u nekim regi- jama, nekim zemljama i u nekim sluajevi- ma do potpune neupotrebljivosti. Povremena katastrofalna zagaenja ostavljaju nenado- knadive posledice. Zakonodavna aktivnost je obimna, ali se prava reenja moraju tra- iti u sveukupnom angaovanju ovean- stva, jer ono e napredovati onako i onoli- ko koliko iste vode ima u svom okruenju. Tradicionalna izreka Voda je u pustinji sku- plja od dijamanta, sve vie se menja u izrekuista voda je skuplja od dijamanta. Iz dale- ke prolosti Vavilonaca koji su smatrali da se u reku ne sme pljunuti, savremeno ovean- stvo kao da je otilo nekoliko vekova unazad, jer je viestruko zagadilo mnoge hidrograf- ske objekte, do te mere da su neki potpuno izgubili svoja osnovna svojstva. To se negati- vno odraava na turizam i ivot u selu i gra- du, ravnici i planini.Turizam u svetu zahvata sve vea pro- stranstva, samim tim i sve vei broj priro- dnih i antropogenih hidrografskih objeka- ta. ini se opravdanim da se nauno mora pratiti i aplikativno osmiljavati sa razliitih aspekata. Globalni, regionalni i lokalni pla- novi razvoja turizma moraju poivati na pri- rodnim i antropogenim vrednostima, koje treba tretirati kao potrona dobra. Zbog toga ih treba planski tititi i svrsishodno koristi- ti, ne samo za sadanje generacije, ve i za one koje dolaze. To posebno vai za hidro- grafske objekte, koji su ne samo osnova, ve i okvir turistikih kretanja. Turizam na hidro- grafskim objektima mora se uvaavati u svoj svojoj sloenosti i proimanju pojava i pro- ni teko ili nikako ne mogu dovesti u prvo- bitno stanje.Kada je u pitanju naa zemlja, zakljuu- jemo da vodoprivreda i turizam nisu ostva- rili vii i trajniji stepen meusobne saradnje. Bolje i vie se zna o navodnjavanju i odvo- dnjavanju, drenanim radovima i bujinim tokovima, vodostajima i proticajima, hidro- elektranama i branama, nego o potrebama i problemima uslovljenim turizmom na hidro- grafskim objektima. Ovakvo stanje posledica je injenice da je turizam nisko akumulati- vna delatnost i u uslovima usitnjenosti pri- vrednih subjekata nije spreman da naruuje i finansira odgovarajue vodoprivredne stu- dije i radove na terenu. Re je kako o sistemi- ma za vodosnabdevanje turistikih centara, tako i o hidrografskim objektima za turisti- ku rekreaciju, sport i nautiku. Zbog toga i danas u meunarodnoj godini slatkih voda, na poetku XXI veka, imamo centre i regi- je koji nisu reili problem vodosnabdeva- nja, pate od nedostatka vode za pie, kune, komunalne i turistike potrebe. Takvo sta- nje negativno se odraava na kvalitet usluga, duinu i sadraj boravka (Stankovi, 1991).Savremena opredeljenjaVoda kao iskonska materija davno je privu-kla panju istraivaa razliitih struka. Mno- gi od njih prodrli su u gotovo sve njene tajne. Bez obzira na to voda i dalje ostaje predmet istraivanja, planiranja i programiranja. Strunjaci koji se bave naunim i praktinim problemima iskoriavanja vodnih resursa, uvaavaju odreene postulate o vodi, toj naj- rairenijoj materiji na Zemlji bez koje nema ivota, nema napretka ljudskog drutva, bez obzira na sve veu mo oveka nad priro- dom.Iako na prvi pogled poznata i dostu- pna svima, jednostavnog hemijskog sasta- va, razliitih formi pojavljivanja, na razlii- te naine koriena, voda ima niz izuzetnih svojstava, koja joj daju karakteristike svoje- vrsne sirovine. To se esto zaboravlja. Voda se ne troi racionalno, kao da je ima na pre- tek. Voda reka, jezera i izdani ulazi kao osno- vna ili sporedna materija u niz industrijskih, zanatskih i poljoprivrednih proizvoda. Kao osnova proizvodnje elektrine energije voda ima takvu cenu koja se ljudskim merilima ne moe iskazati. Nedostatak slatke vode ima katastrofalne posledice. Voda je sredstvo za rad. Slui za navodnjavanje, plovidbu, hlae- nje, grejanje, rastvaranje materija, odmor i rekreaciju, pokretanje maina itd.Voda je opte drutveno bogatstvo i kao javno blago tretirana je od davne prolosti do naih dana. Okeani i mora, reke, jezera, izvo- ri i vrela su javna svojina. Savremeno drutvoima pravo, ali i obavezu, da upravlja vodom i da je koristi na najsvrsishodniji nain. Samo racionalno korienje hidrografskih objekata osnova je drutveno opravdanog gazdovanja vodnim resursima. Zbog jasno ograniene povrine akvatorije i povrine neposrednih slivova, kao i malog stepena samopreiava- nja, jezerima je potrebno posvetiti posebnu panju. Kao mala mora na kopnu, ona su esto znaajnija od velikih mora u okeanu.Vodom se raspolae demokratski, to znai potovanje elja i potreba veine kori- snika. Demokratsko upravljanje hidrograf- skim objektima garancija je onemoguava- nja pojedinaca, grupa i manjih teritorijalnih celina, da samovoljno, prema svojim potre- bama, neracionalno koriste vodne resurse. Demokratsko raspolaganje hidrografskim objektima od znaaja je, jer se pored njih nalaze gradovi, industrijski objekti, turisti- ki kompleksi i drugo. Demokratsko raspola- ganje vodom daje najbolje rezultate ne samo kod korienja vode, ve i kod preduzima- nja preventivnih akcija zatite i unapreenja kvaliteta.Vodom se mora upravljati jedinstveno, jer je hidrografske objekte nemogue uklopiti u administrativne granice. Jedinstveno upra- vljanje rekama i jezerima, garancija je pra- vilnog uoavanja problema u celini. Na ovaj nain se najbolje mogu sagledati i usklaiva- ti interesi svih korisnika. Za istu Savu kod Beograda, podjednako su odgovorni i oni kod apca, Siska, Zagreba, Ljubljane i Jese- nica.Osnovna vodoprivredna jednica je sliv, jer se u njemu stiu mnoge komponente od kojih zavise vodostaj, proticaj, termiki reim, pro- nos nanosa, bogatstvo biljnog i ivotinjskog sveta, mogunost iskoriavanja vode, zati- ta od poplava itd. U slivovima esto nasta- ju kolizije uzvodnih i nizvodnih interesa, to je u suprotnosti sa ispravnou shvatanja o celovitosti sliva, to je osnova za jedinstve- no upravljanje vodnim resursima. Hidrolo- ko kartiranje i izuavanje slivova reka, jeze- ra i mora, osnova je donoenja pravih reenja zatite i unapreenja svih elemenata hidro- grafske mree.Vodoprivreda je sveobuhvatna delatnost i kao takva razvila je odreene metode prou- avanja i iskoriavanja hidrografskih obje- kata. Vodoprivreda je dala najvei doprinos poznavanju vodostaja i proticaja, poplavnih talasa i odbrane od njih, hidroenergetskom iskoriavanju, melioracijama, oplemenji- vanju niskih vodostaja, stvaranju vetakih jezera, utvrivanju vuenog i suspenzova- nog nanosa, reavanju problema vodosna- bdevanja naselja, poljoprivrede i industrije. Vie nego do sada, savremena vodoprivre- da se mora baviti problemima zagaeno- sti voda, merama zatite i unapreenja, kao i iskoriavanja za potrebe odmora, rekrea- cije i turizma.Upotrebljiva voda je proizvod ljudskog rada to do pravog izraaja dolazi u uslovi- ma urbanizacije i industrijalizacije, kada se na malom prostoru pojavljuje vei broj kori- snika vode, a samim tim i vei broj zagai- vaa. Voda je poseban predmet privreiva- nja i mora se planski, racionalno i sistematski troiti. Od posebnog je znaaja korienje jednom ili dva puta ve upotrebljavane vode. Ukoliko je posle prve upotrebe voda manje zagaena, utoliko je jednostavnije njeno dru- go korienje. Kako su okeani, mora, reke, jezera i movare po svojim osnovnim svoj- stvima vienamenski hidrografski objekti, ovo jo vie dolazi do izraaja. Vodozahva- ti moraju biti takvi da ne ugroavaju intere- se drugih korisnika, ve da im predaju vodu odgovarajueg kvaliteta.Postulati o vodi osnova su racionalnog korienja vode i garancija ouvanja isto- e. Njihovo poznavanje mora doi do pra- vog izraaja u normativnim aktima. Nema dobrog vodoprivrednog zakonodavstva ako ne uvaava naune postavke savreme- ne hidrologije. Dati ili stvoreni hidrografski objekti su bogatstvo koje zasluuje posebnu panju valorizacije, zatite i unapreenja. Problem se mora posmatrati dalekoseno. Zadatak jedne generacije je da sauva izvor- nu istou vode za naredne generacije (Vla- disavljevi, 1969).Evropska povelja o vodiUvaavajui injenicu o brzom ali neravno-mernom privrednom razvoju pojedinih delo- va Zemlje, kao i brzo poveanje broja stano- vnika, naunici ispravno zakljuuju da je zatita ivotne sredine, a samim tim i vode- nih objekata u njoj, svetski problem. Zatita hidrografskih objekata ne sme posledino da prati privredni razvoj, ve mora da predsta- vlja planiranje koje prethodi razvoju. Kvali- tet vode jedna je od najvanijih karakteristi- ka svakog hidrografskog objekta. Ovo zbog toga to se u vodenim ekosistemima odvija- ju sloeni procesi uslovljeni biotikim i abi- otikim faktorima. Raskorak izmeu potre- bnih i dostupnih koliina vode danas je dostigao takav nivo da u mnogim delovima sveta dostupne koliine vode uslovljavaju i ograniavaju dalji razvoj, odravanje posto- jeeg nivoa ivljenja ili ak mogunost prei- vljavanja (Milanovi, 1999, strana 11).Prva konferencija OUN o vodama odra- na je 1977. Pored ostalog tada je konstatova- no da bi vode u globalu moda i bilo dovoljno za sve potrebe, ali nje esto ima u pogreno vreme, na pogrenom mestu i sa pogrenim kvalitetom. Na ovakvo shvatanje nadovezuju se ideje evropske Povelje o vodi koja je iroko prihvaena, jer je kratka, jasna, misaona, teo- rijski opravdana u nastavi i praksi primenji- vana. Saglasna je sa savremenim ekolokim shvatanjima ivotne sredine i postulatima o vodi. Kao takva moe viestruko doprine- ti turistikoj valorizaciji hidrografskih obje- kata i ostvarivanju znaajnih ekonomskih i drutvenih efekata po osnovu sve razvijeni- jeg turizma na hidrografskim objektima, na njihovim ostrvima i u njihovom priobalju.Polazi se od injenice da bez vode nema ivota, da je voda dragoceno dobro i kao takvo neophodno svakoj ljudskoj zajedni- ci. Konstatuje se da rezerve pijae vode nisu neiscrpne. Zbog toga ih je potrebno sauva- ti, kontrolisati i svuda gde je to mogue pove- avati. Menjati kvalitet vode znai ugroava- ti ivot oveka i ostalih bia koja zavise od vode. Kvalitet vode je potrebno svuda i uvek uvati do nivoa potrebnog brojnim korisni- cima. Pri tome treba uvek i svuda zadovoljiti opte i posebne potrebe narodnog zdravlja.U vezi sa tim se naglaava da ako se voda posle upotrebe vraa u reke, jezera i mora, potrebno je da bude takvog kvaliteta, odno- sno tako i toliko mehaniki, hemijski i bakte- rioloki preiena, da nije tetna za druge korisnike. Odravanje odgovarajueg bilj- nog sveta, posebno umskih kompleksa, od neprocenjive je vanosti za odravanje vodnih resursa u istom stanju. Vodni obje- kti svuda i uvek moraju biti predmet inte- resovanja nadlenih lokalnih, regionalnih, nacionalnih i meunarodnih slubi i institu- cija u smislu detaljne inventarizacije i usagla- avanja akcija zatite, unapreenja i regional- nog korienja.Od posebnog je znaaja da upravlja- nje hidrografskim objektima mora da bude plansko, sistematsko, dugotrajno i reguli- sano odgovarajuim zakonskim odredba- ma. Zatita vode okeana, mora, reka, jezera, movara i izdani zahteva znaajne napo- re naunika i naunih instituta, pri emu je vano formiranje strunih slubi i speci- jalista za javne informacije o stanju vodnih objekata na odreenoj teritoriji. Potencira se injenica da je voda opte nasledstvo ove- anstva i da njenu vrednost moraju svi, svu- da i uvek dobro poznavati. Zadatak je sva- kog pojedinca, lokalne samouprave i drutva u celini, da racionalno koristi vodu za svoje potrebe. Upravljanje