UPRAVLJANJE PROJEKTIMA SA PRINCIPIMA INVESTICIJA

Prof. dr Nataa Cvetkovi

- I kolokvijum -

ZNAAJ I PRIRODA PROJEKTNOG PLANIRANJA U REALIZACIJI RAZVOJNOG PONAANJA PREDUZEA vremenski i projektni planovi

Vremenski planovi: kratkoroni, srednjoroni i dugoroni planovi.

Projektni planovi: programi i projekti Programi - smea objekata, ciljeva, strategija, politika, pravila i poslovnih odredbi, kao i fiskalnih, fizikih i ljudskih resursa koji se zahtevaju za njihovu primenu. Program obuhvata tri elementa:

rezultat (output),

izvore (input) i

vreme

Projekti - osamostaljeni delovi programa, koji su ciljno usmereni i koji imaju odredjen poetak i zavretak.

Definisanje projekta

Projekat - bilo koji niz aktivnosti koji imaju:

- konkretne ciljeve

- zahtevaju resurse

- imaju jasno definisane datume poetka i zavretka aktivnosti

- u veini organizacija one se ne ponavljaju

Opte karakteristike projekta su:

- projekti su jedinstveni i neponovljivi procesi

- projekat ima konkretne ciljeve koje treba postii

- projekat je vremenski ogranien

- projekat zahteva resurse za svoju realizaciju (novac, opremu,materijal i ljude)

- projekat zahteva koordinaciju u realizaciji, to znai da se projektom mora upravljati da bi se uspeno realizovao.

Vrste projekata

Prema metodama upravljanja projektom:

projekti za proizvodnju

gradjevinski, inenjering, petrohemijski, rudarski i drugi projekti koji zahtevaju spoljnu organizaciju

upravljaki projekti Ciljevi projekta

Kod veine projekata, prilikom odreivanja njihovog cilja, moraju se uvaavati karakteristike odreene vrste projekata. Svaki od projekata ima primaran odreeni aspekt, koji odgovara njegovim svojstvima. Ti aspekti mogu biti:

drutrveno politiki ekoloki

trino-ekonomski tehniko-tehnoloki

Uspean projekat je onaj koji je zavren na vreme, u okviru predvidjenih budetskih cena i prema tehnikim standardima koji zadovoljavaju korisnika

VRSTE PROJEKATAProjekti se u poslovnim sistemima izvode da bi se postigli odredjeni ciljevi. Kod odredjivanja vrste projekta taj aspekt je najznaaji.

1. deterministiki i stohastiki projekti 2. projekti u odnosu na programiranje razvoja 3. projekti s obzirom na uestalost u poslovnim sistemima Deterministiki projekti

Deterministiki projekti -kod njih se u prvim fazama (koncipiranja i definisanja) odredjuje struktura ciljeva.

Deterministiki projekti (projekti izgradnje nove fabrike, autoputa, hidroenergetskog objekta itd.) se uglavnom realizuju; stohastiki ne.

To su projekti kod kojih su ciljevi odredjeni unapred, to znai da e se najverovatnije projektom ostvariti planirani rezultat.

Cilj se kod ove vrste projekata postavlja u fazi koncipiranja. No u njoj je jo uvek mogua promena koncepcije. U fazi definisanja ove mogunosti vie nema, jer projekat ve ima visok nivo konkretizacije.

Kod deterministikih projekata, rizika neuspenosti projekta, na poetku izvodjenja gotovo da nema. Ako ga i ima, onda to nije rizik neuspenosti ve rizik buduih dogaaja u toku izvoenja projekta Stohastiki projekti

Stohastiki projekti su oni kod kojih nema odredjenog konanog cilja. Kod njih se najpre definiu aktivnosti, a ciljevi se postavljaju prema rezultatima tih aktivnosti. Oni obino imaju istraivako inovacijski karakter, Neponovljivi su i predstavljaju izolovane celine. Proces istraivanja je povezan sa rizikom. Stohastiki projekti mogu imati i inovacijski karakter.

Dok se kod deterministikih projekata cilj odredjuje jo u fazi koncipiranja, kod stohastikih se u ovoj fazi odredjuje struktura ciljeva u odnosu na programirani eljeni cilj. U fazi definisanja alternativno se postavlja struktura aktivnosti i rezultat ove faze je stohastiki plan projekta.

U fazi izvodjenja se odredjuju naini izvodjenja u skladu sa analizom odluujuih dogadjaja. Ukoliko se nastave radovi posle odluujueg dogadjaja, to znai da je postignut podcilj u strukturi ciljeva. Rezultati stohastikih projekata mogu biti pozitivni i negativni, s obzirom na cilj i namenu. Kod njih se, zapravo, dugo ne zna da li e biti postignut konani cilj ili nee.

ivotni vek projekta

faza koncipiranja, u kojoj se postavljaju ciljevi projekta i to sa svih aspekata: tehnikog, ekonomskog, trinog, drutvenog-politi kog i ekonomskog;

faza definisanja, u kojoj se planiraju aktivnosti, a u skladu sa predvidjenim aktivnostima moe doi do dopunjavanja strukture ciljeva;

faza izvodjenja, u kojoj dolazi do realizacije projekta

PROJEKTI U ODNOSU NA PROGRAMIRANJE RAZVOJA

Razvoj poslovnog sistema se ostvaruje kroz konkretne projekte. Ciljevi projekata, se u skladu sa tim, programiraju kao deo procesa razvitka poslovnog sistema.

Samo programiranje ciljeva oznaava postavljanje stratekih ciljeva za akcije kojima e se osigurati rast i razvoj poslovnog sistema.

U odnosu na programiranje razvoja mogue su tri vrste projekata i to:

1. programski projekti

2. delimino programski projekti

3. ciljni projekti Programski projekti su takvi projekti kod kojih iz ciljeva programa proizilaze ciljevi projekta. Oni su istovremeno i deterministiki.

Delimino programski projekti - takvi projekti kod kojih postoji konaan cilj i znaajniji parcijalni ciljevi. Glavni ciljevi su postavljeni deterministiki, a drugi se oekuju na osnovu rezultata aktivnosti. Nazivaju se i projektima provere programa Ciljni projekti - kod njih su ciljevi projekta osnova za postavljanje programa. Pripadaju kategoriji stohastikih projekata. Ciljni projekti su istraivako razvojni projekti i izvode se s namenom da se na naunim dostignuima ostvari program razvoja. Dakle, projektni pristup programiranja razvoja zahteva da se povee upravljanje i vodjenje projektom sa ukupnim upravljanjem i vodjenjem poslovnim sistemom.

PROJEKTI S OBZIROM NA UESTALOST U POSLOVNIM SISTEMIMA

Dinamika izvodjenja projekata moe biti razliita. Ona zavisi od mnogih faktora kao to su: potreba za rastom i od intenziteta rasta, od mogunosti poslovnog sistema, od rezultata istraivanja i razvoja, kao i od organizacionih i resurskih mogunosti Podela projekata na:

jednokratne projekte

projektne procese

Jednokratni projekti

To su takvi projekti koji se samo jednom pojavljuju u poslovnim sistemima. Oni su jedinstveni i po svom nainu izvodjenja (investicioni projekti izgradnje novog pogona, nove fabrike, kompjuterskog informacionog sistema itd).

Jednokratni projekti mogu biti deterministiki i stohastiki - u odnosu na strukturu postavljenih ciljeva i aktivnosti.

Osnovne karakteristike jednokratnih projekata su:

struktura ciljeva je sloena

struktura aktivnosti odgovara nainu izvodjenja radova koji se razlikuje od projekta do projekta

jednokratni projekti se izvode sa ciljem da se obezbedi namena projekta koja e imati poseban znaaj za poslovni sistem,

objekti projekta odgovaraju posebnoj nameni projekta i razlikuju se od objekata u kojima se odvija tekui proizvodni proces,

ovi projekti su vremenski ogranieni

da bi se definisali ovi projekti zahtevaju posebna struna znanja

izvodjenje projekta se razlikuje od tekueg obavljanja radova

vodjenje projekta zahteva posebnu upravljaku strukturu i obino se organizuje za vreme trajanja projekta.

Projektni procesi Projektni procesi-projekti koji se pojavljuju vie puta i slini su po nainu izvodjenja. Projektni proces pojavljuje se u mnogim preduzeima. Taj proces mogu initi projekti uvodjenja novih proizvoda, projekti izgradnje pojedinih objekata (npr. stambenih objekata) itd.

Osnovne karakteristike projektnog procesa su:

oni se sastoje iz slinih ili tipskih projekata

struktura aktivnosti u toku izvodjenja projekta je slina, jer je uglavnom re o tipskom nainu izvodjenja i aktivnostima koje se u takvim slinim projektima ponavljaju,

na bazi terminiranja (odredjivanja roka trajanja) projektnog procesa vri se i terminiranje pojedinog projekta,

vodjenje projektnog procesa se organizuje tako da se obezbedjuje vodjenje pojedinih projekata i ono je povezano sa upravljanjem i vodjenjem itavog poslovnog sistema.

FAZE UPRAVLJANJA POSLOVNIM PROJEKTIMA Upravljanje je sloen proces, te ga je neophodno podeliti na odredjene faze. U literaturi je prisutna podela procesa upravljanja na sledee faze: planiranje, realizovanje i kontrolu.

Planiranje je primarna faza procesa upravljanja (obuhvata analizu okruenja, popis alternativnih strategija, pripremu prognoza)

Faza realizacije obuhvata niz radnji koje imaju za cilj konkretno izvodjenje izabrane alternative. U ovoj fazi se stvaraju uslovi za redovnu proizvodnju.

Faza kontrole je zadnja faza procesa upravljanja. U njoj se prati postignuti napredak, vre neophodne popravke i analiziraju potrebni uticaji Kao to je proces upravljanja neprekidan i stalno ponavljajui proces, tako se i njegove faze sastoje od istih podprocesa - planiranja, realizacije i kontrole.

FAZE PROJEKTNOG PLANIRANJA

Faza oportuniteta

Ukljuuje pronalaenje i preliminarno ocenjivanje ideje ili zamisli. One ideje koje najvie obeavaju moraju biti podvrgnute jednoj detaljnoj fizibiliti analizi, koja e sadrati i preliminarnu analizu rizika sa rezultirajuim posledicama na rokove, trokove i druge performanse firme.

U ovoj fazi je vano identifikovati potencijalno dobre projekte. To je mogue postii primenom dva kljuna postupka:

I. Prvi je imati ideju o odreenom proizvodu a zatim definisati obim potrebe za takvim proizvodima na tritu

II. Drugi je pronai potrebu a zatim traiti proizvod koji tu potrebu zadovoljava

Prvi pristup Da bi se dolo do ideje o projektu stimulativno deluju informacije koje mogu ukazati na eventualne potrebe. Za to je neophodan pristup velikim bazama podataka i znaajan broj i obim analiza kao to su:

1. analize postojeih industrija

2. analize populacionih trendova

3. prouavanje planova razvoja i saradnja sa Agencijama za razvoj

4. analize ekonomskih trendova

5. analize drutvenih promena

6. prouavanje uticaja nove zakonske regulative

Drugi pristup se sastoji u tome da se stimuliu ideje vezane za proizvod. Primena ovih sugestija treba da dovede do veeg broja ideja koje bi se zatim preispitivale u odnosu na potrebu. U tom cilju se vri:

1. ispitivanje lokalno raspoloivih sirovina i resursa

2. ispitivanje mogunosti substitucije uvoza

3. prouavanje kvalifikacione strukture lokalnog stanovnitva

4. prouavanje implikacija nove tehnologije

5.korienje industrijskih imenika

6. obilaenje sajmova i izlobi Faza izvodljivosti

U fazi izvodljivosti projekat se formulie, odnosno daju se karakteristike projekta i vri analiza rentabiliteta i rizika koji sobom nosi realizacija projekta Proces formulisanja projekta obuhvata jasnu identifikaciju resursa koji e biti potrebni zajedno sa utvrdjivanjem realnih rokova i trokova, pripremu sve dokumentacije neophodne za projekat, identifikacijuonih podruja gde se moe javiti rizik i neizvesnost i zacrtavanje planova za dalje ispitivanje ovih podruja.

Analiziranje trokova sistema u toku faze formulisanja projekta (kao i faze koncipiranja) nije jednostavno, jer se u velikoj meri radi oprocenama Da bi se omoguilo donoenje odluke o tome da li je projekat odgovarajui ili ne, analiza izvodljivosti projekta mora da obuhvati sledee studije:

analizu trita,

tehninu analizu,

finansijsku analizu i

analizu drutvene profitabilnosti. Analiza trita

Analiza trita treba da sadri:

kratak opis trita, koji ukljuuje prostor koji trite zauzima,naine transporta, kanale za distribuciju i optu trgovaku praksu,

analizu potreba za proizvodima iz nameravanih potreba, kao i identifikaciju glavnih potroaa proizvoda,

analizu naina, opsega i kvaliteta zadovoljenja potranje na tritu u prolom, sadanjem i buduem vremenu. Analiza ponude se obavlja posebno za domae trite a posebno za strana trita.

analizu plasmana, zajedno sa osnovnim organizacijskim, komercijalnim i tehnikim predpostavkama od kojih zavisi obim plasmana i konkurentnost proizvoda. Tehnika analiza

Tehnika analiza mora da sadri sledee:

opis nameravanog proizvoda, sa odgovarajuim specifikacijama koje se odnose na njegove fizike, mehanike i hemijske osobine, kao upotrebljivost proizvoda,

opis odvijanja celokupnog proizvodnog procesa, kao i pregled alternativnih procesa koji su razmatrani, i obrazloenje za prihvatanje izabranog procesa,

odredjivanje kapaciteta postrojenja i proizvodnog programa (ustanovljavanje instaliranog, raspoloivog i potrebnog kapaciteta),

izbor opreme i maina, ukljuujui specifikacije, ponude isporu ilaca, uslove plaanja i raspoloivost rezervnih delova,

identifikaciju i pregled pogodnosti lokacije postrojenja

studiju o raspoloivosti sirovina, kao i opis njihovih osobina,potrebnih koliina, uslova plaanja i kontinuitet snabdevanja,

procena potrebne radne snage

odredjivanje tipa i koliine otpadaka koji se proizvode

procena proizvodnih trokova za gotov proizvod

Finansijska analiza

Finansijska analiza treba da obuhvati:

analizu finansijskog poslovanja sa pregledom trokova, prihoda i novanih tokova,

preglede neophodnih ulaganja, zahteve za poetnim kapitalom (obezbedjenje izvora finansiranja) i tokove kapitala u odnosu na termin plan realizacije projekta,

finansijsku projekciju budueg poslovanja, sa procenom prihoda, trokova i novanih tokova,

planove podrke u finansijskom smislu kao to su planirana prodaja, trokovi i elementi za trokove proizvodnje, prodaje, administracije i finansijske slube,

utvrdjivanje roka povraaja uloenih sredstava

analizu osetljivosti, da bi se identifikovale pozicije koje imaju najvei uticaj na profitabilnost

analizu rizika

Analiza drutvene profitabilnosti projekta

Najpovoljniji prilaz analizi drutvene profitabilnosti je da ona obuhvati analizu trokova - koristi (cost . benefit analizu), a to znai:

definisanje projekta u smislu tehnikih opisa i alternativa koje se moraju razmatrati

izraavanje (kvantificiranje) trokova i prihoda, kao i pregled kvaliteta i kvantiteta navedenih podataka

poredjenje trokova i prihoda

prezentacija dobijenih rezultata

Faza izvrenja Faza izvrenja poinje donoenjem odluke o realizaciji projekta i obuhvata sve aktivnosti do poetka redovne proizvodnje a to su: pregovaranje i ugovaranje, projektovanje, gradnja i putanje u rad kao i kontrolu realizacije projekta (kontrola vremena, resursa i trokova).

Izrada ponude je veoma obiman, sloen i odgovoran posao. Ponuda mora da sadri tehnike, tehnoloke i ekonomsko-finansijske mogunosti ponuaa.

Ponudom se u celini sagledava budui posao (projekat) i to:

sve tehnoloke i proizvodne linije koje e biti uspostavljene tokom realizacije projekta

sve aktivnosti poev od istranih radova pa do primopredaje objekta,

analize potreba za resursima,

uslovi isporuke opreme,

rokovi realizacije pojedinih faza projekta,

dinamiki plan finansijske realizacije projekta.

U sluaju kad investitor prihvati ponudu dolazi do zakljuenja ugovora. To je posebna faza koja se definie kao usaglaavanje volje kupca i prodavca usluga, odnosno investitora i generalnog izvodjaa Postoje razliite vrste ugovora i koji e se ugovor zakljuiti zavisi od toga da li se projekat realizuje u sopstvenoj reiji ili se njegova izgradnja poverava nekoj inenjering - projektantskoj firmi. U prvom sluaju investitor moe zakljuiti vie vrsta ugovora kao:

ugovor za obavljanje predhodnih studija, istraivanja ili intelektualnih usluga

ugovor za izradu investicionog programa i tenderske dokumentacije

ugovor o projektovanju

ugovor o konsalting - inenjeringu.

Ukoliko investitor poverava ostvarenje projekta nekoj firmi, postoji nekoliko vrsta ugovora, kao to su:

ugovor klju u ruke (turn key contract)

ugovor proizvod u ruke (product in band contract)

ugovor trite u ruke (market in hand contract)

ugovor o gradjenju

Specifikacije i termin planovi sadrani u ugovoru su obuhvaeni sledeim fazama izvrenja projekta a to su projektovanje i izgradnja.

Rezultat projektnog procesa je projektna dokumentacija Izvodjenjem radova (izgradnjom) se realizuje zapoeti projekat. U ovoj fazi (izgradnja) se obavljaju sledee aktivnosti:

izgradnja objekta

obezbedjenje potrebnih resursa i opreme

kontrola ispunjenja sopstvenih ugovornih obaveza

naplata izvrenog posla

Da bi se osiguralo racionalno upravljanje projektom, potrebno je na poetku faze izvodjenja sainiti studiju izvedbe odredjenog projekta.

Sastavni i najvaniji deo studije izvedbe je mreni plan, jer on odrava koncepciju vodjenja projekta.

Mreni plan je zapravo matematiki model odvijanja projekta u nekom proraunatom vremenu. UPRAVLJANJE PROJEKTOM Upravljanje projektom, koje se vri uz pomo metoda mrenog planiranja, obuhvata:

- analizu strukture,

- vremena i

- trokova.

Analiza strukture obuhvata sastavljanje liste aktivnosti iz koje se projekat sastoji, utvrdjivanje njihovih medjusobnih veza i na bazi toga sastavljanje mrenog dijagrama projekta. Na taj nain se stvara logiki model odvijanja projekta. Definisanje vremena. Procena vremena za obavljanje pojedinih aktivnosti se obavlja na osnovu tehnologije izvodjenja radova i uslova u kojima se realizuje projekat.

Kontrola trokova na samom poetku realizacije projekta svodi se na koncipiranje strukture budueg projekta i definisanje obima i cene radova. Metode za kontrolu trokova mogu se podeliti u 3 grupe:

1. kontrola trokova bazirana na kontroli utroaka resursa

2. statika kontrola trokova

3. kontrola protoka novca (cash flow control) TIPOVI ORGANIZACIJE PROJEKATA TRADICIONALNA (KLASICNA) ORGANIZACIJA

PROJEKTNA ORGANIZACIJA

MATRICNA ORGANIZACIJA

TRADICIONALNA (KLASINA) ORGANIZACIJA Sve aktivnosti se obavljaju u okviru funkcionalnih jedinica, a koordinaciju vri rukovodilac projekta

ovakva organizaciona forma odgovara masovnoj proizvodnji

Kod klasine organizacije vertikalne veze su jasno definisane i dobro funkcioniu, za razliku od horizontalnih koje postoje, ali su nedovoljne za efikasno upravljanje projektom

Svaki pojedinac je odgovoran za svoj rad rukovodiocu funkcionalne jedinice kojoj pripada. Rukovodioci funkcionalnih jedinica najee favorizuju ono to je najbolje za njihovu jedinicu, to izaziva znaajne probleme u realizaciji projekta

Rukovodioci funkcionalnih jedinica nemaju direktnu odgovornost za upravljanje realizacijom projekta. Ovu odgovornost ima rukovodilac projekta.

Osnovne prednosti klasine organizacije u upravljanju realizacijom projekta su:

mogua je bolja tehn. kontrola jer su specijalisti grupisani tako da je izvrena podela odgovornosti i znanja,

osoblje se moe koristiti na vecem broju razlicitih projekata

svi projekti imaju odredjene koristi od savremene tehnologije

komunikacija izmedju razlicitih nivoa je vertikalna i dobro uhodana

obezbedjena je dobra kontrola nad osobljem, poto svaki zaposleni ima samo jednu osobu kojoj odgovara

postoji fleksibilnost u koricenju resursa (ljudskih).Osnovne slabosti tradicionalne organizacije su:

nijedan pojedinac nije neposredno odgovoran za realizaciju projekta

koordinacija izmeu funkcionalnih jedinica je sloena

u odlukama se favorizuju najjae jedinice odnosno funkcionalne grupe

postoje odredjene tekoce u tacnom definisanju odgovornosti a to je rezultat toga da nema jedne kompetentne osobe koja bi bila nadlena i imala ovlaenja vezano za projekat

ideje su obicno orijentisane prema funkcionalnim jedinicama uzimajui samo delimino u obzir i tekue projekte.

PROJEKTNA ORGANIZACIJA

Predlae se kod projekata koji su sloeni, obimni i due traju.

Na elu projektnog tima nalazi se rukovodilac projekta. On ima sva ovlaenja za donoenje odluka i usmeravanje aktivnosti za razliku od matrine organizacije, kod koje su ta ovlaenja data timu. kod projektne organizacije se za realizaciju odreenog projekta formira poseban projektni tim, koji moe da bude stalnog ili privremenog karaktera Projektni tim stalnog karaktera se obino predlae kod onih organizacija koje su velike.

Projektna organizacija privremenog tipa se formira za realizaciju odreenog projekta i traje onoliko dugo dok se ne zavri zadatak za koji je formirana.

Da li e se formirati stalni ili privremeni projektni tim zavisi od niza faktora kao to su: vrsta projekta, kompleksnost projekta kao i vremena i finansijskih sredstava potrebnih za realizaciju projekta.

Prednosti:

usmerena je ka realizaciji projekta i na taj nain je moguce uoiti sve probleme koji se javljaju tokom izvoenja projekta. Na taj nain se efikasnije upravlja samim projektom.

Kod ove organizacije ne postoji meanje kompetencija izmeu rukovodilaca jer je projektni tim samostalan.

Nedostatak:

sa formiranjem projektnog tima dupliraju se organizacione jedinice i pojedinci i na taj nain dolazi do slabijeg korienja kadrovskih i organizacionih potencijala MATRINA ORGANIZACIJA

Matrina organizaciona forma predstavlja pokuaj da se kombinuju prednosti isto funkcionalne organizacione strukture sa stalnim organizacionim jedinicama i projektne organizacije sa privremenim ili stalnim projektnim timovima.

odgovara onim preduzeima koja su organizovana oko nekog projekta kao to su gradjevinske kompanije. svaki direktor projekta odgovara neposredno generalnom direktoru firme, i istovremeno od njega dobija moc i ovlacenja koja koristi u cilju realizacije projekta. Direktor projekta je i odgovoran za uspeh projekta.

U realizaciji projekta ucestvuju i specijalizovane organizacione jedinice iz stalnog sastava cisto funkcionalne organizacione strukture preduzeca, i projektni timovi formirani za svaki projekat posebno.

Uslovi koje bi trebalo da poseduje matricna struktura:

uesnici moraju biti puno vreme angaovani na projektu

moraju postojati kako horizontalni tako i vertikalni kanali za prihvatanje obaveza

moraju se uspostaviti efikasni metodi za reavanje problema

moraju postojati komunikacijski kanali izmedju direktora

svi direktori moraju uestvovati u procesu planiranja.

Matrina struktura ima niz prednosti, i to su:

funkcionalne jedinice postoje prvenstveno kao podrka realizaciji projekta

kljucno osoblje moe ucestvovati na realizaciji vie projekata i na taj nacin se trokovi svode na minimum

svaki pojedinac ima "dom", odnosno ima gde da se vrati nakon zavrene realizacije projekta

mogue je veoma brzo reagovanje na promene, na reavanje problema na sukobe i na druge potrebe projekta (vezano za tehnologiju ili dinamiku realizacije)

konflikti su svedeni na minimum, ali oni koji zahtevaju razreenje lako se mogu reiti upucivanjem na vii hijerarhijski nivo

uspostavlja se bolja ravnotea izmedju vremena odnosno rokova, trokova i performansi odnosno realizacije

dolazi do brzog razvoja specijalizovanog personala kao i personala sa optim znanjima

uspostavljena je podela kako ovlacenja tako i odgovornosti.

steceno znanje se moe koristiti podjednako za sve projekte

kod matricne organizacije funkcioniu i vertikalne (linijske) veze i horizontalne (funkcionalne) vezeFINANSIRANJE PROJEKTA

UESNICI U FINANSIRANJU PROJEKTA

sopstvena sredstva investitora, sredstva koja ulau drugi subjekti i sredstva koja se mogu pozajmiti od odredjenih finansijskih institucija.

U naoj zemlji najceci uesnici u finansiranju projekata su:

1. preduzea - investitori

2. poslovne banke i druge finansijske institucije u zemlji

3. inostrani partneri

4. domai i ino-isporucioci opreme i tehnologije (leasing) Finansiranje projekata sopstvenim sredstvima

Sopstvena sredstva preduzeca se formiraju iz:

sredstava poslovnog fonda i amortizacije. Amortizacija se, takode, tretira kao izvor finansijskih sredstava koji se ostvaruje na bazi redovnog poslovanja. Naknade na ime amortizacije predstavljaju prosto transformaciju fiksne imovine u obrtna sredstva, odnosno gotovinu u toku poslovnog ciklusa. Finansiranje projekata od strane banaka i drugih finan. Institucija

Davaoci kredita mogu biti poslovne i komercijalne banke i druge finansijske institucije (kao to su razni fondovi). Karakteristike finansiranja projekata putem kredita su:

to je formalno pravni posao kod koga se jedna strana, davalac kredita, obavezuje da drugoj strani, korisniku kredita stavi na raspolaganje odredjenu vrednost (novac, robu, ili uslugu izraenu u novcu).

primalac kredita preuzima obavezu vracanja primljenih sredstava,

utvrdjivanje roka vracanja primljenih sredstava

Prema roku trajanja otplate postoje: - kratkorocni krediti, ciji je rok vracanja obicno do jedne godine - srednorocni krediti, sa rokom vracanja do pet godina - dugorocni krediti ciji se rok vracanja krece izmedju pet i deset godinaZajednika ulaganja sa inostranim partnerima

Zajednicka ulaganja predstavljaju takav vid finansiranja investicicija ili projekata preko udruivanja sredstava vie firmi po principu uceca u zajednickom profitu. Za finansiranje projekata poseban znacaj imaju zajednicka ulaganja sa stranim partnerima. Ona mogu biti finansijska, robna i u obliku licenci. Struni naziv za njih je joint venture (zajednicko ulaganje). Po odredbama Zakona o stranim ulaganjima strani ulagac moe uloiti finansijska sredstva u devizama i dinarima, zatim stvari i prava. Na osnovu uloenih sredstava, strani ulagac stice odredjena prava koja se utvrdjuju ugovorom, a posebno: da upravlja ili ucestvuje u upravljanju poslovanjem preduzeca, srazmerno uloenim sredstvima, da prenese prava i obaveze iz ugovora na druge domace ili strane ulagace, da ucestvuje u dobiti srazmerno uloenim sredstvima i ima pravo na slobodan transfer i reinvestiranje te dobiti, na povracaj uloga koje je uloio u drutveno preduzece, na udeo u neto imovini i repatrijaciji tog udela ako je sredstva uloio u meovito preduzece (drutvo) po prestanku rada tog preduzeca Lizing Baziran je na konceptu da se profit ostvaruje koricenjem nekog sredstva a ne njegovim posedovanjem. Po definiciji "zakup" oznaava prenos prava korienja zemljita, zgrada ili dela zgrade sa jednog lica (lessor-zakupodavac) na drugo (lessee-zakupac) za odredjeni period, u zamenu za rentu ili drugu naknadu. Postoje razlicite vrste leasing aranmana i to su:

1) prodaja i uzimanje u zakup fiksnih sredstava (leaseback)

2) zakup sredstava sa odravanjem (service leases)

3) pravi finansijski zakup (straight financial leases) Izvori za formiranje finansijskih fondova u razvijenim zemljama

1. Evropsko zajednicko trite 4. Bilateralna pomo2. Izvozni krediti 5. Trite kapitala3. Multilateralna pomocEvropsko trite pozajmice od brojnih individualnih banaka ili solidarni zajmovi od grupe banaka. Takvi zajmovi su na raspolaganju u nekoj od glavnih valuta i obicno se uredjuju sa minimalnom interesnom (kamatnom) stopom. Uslovi za dobijanje zajma mogu biti jako fleksibilni. Valuta i kamatna stopa se mogu menjati i kombinovati. Prilikom davanja zajma moguce je ukljuciti vie valutnu opciju koja omogucava pozajmiocu da prebaci deo ili ceo zajam u konvertibilnu valutu.

Izvozni krediti Daje ih veina industrijalizovanih zemalja i oni su podrani od strane dravnih institucija koje osiguravaju kratkorocne i srednjorocne izvozne kreditne garancije. Uslovi pod kojima vecina industrijalizovanih nacija stavlja izvozne kredite na raspolaganje definisani su u skladu sa dogovorom izmedju lanica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Ovi sporazumi imaju za cilj da zatite od konkurencije i poznati su kao uslovi konsenzusa. Interesne stope u uslovima konsenzusa zavise od ekonomske pozicije zemlje koja pozajmljuje i od valute u kojoj je dat zajam.

Multilateralna pomo Fondovi koji se formiraju od zemalja lanica takvih institucija kao to su Svetska banka i Azijska banka za razvoj. Ovi fondovi su u formi zajma i slue za podrku razvojnih projekata zemalja lanica pomenutih institucija. Medjunarodna banka za obnovu i razvoj, poznata kao Svetska banka je formirana radi finansiranja obnove i razvoja zemalja clanica, kao i radi finansiranja specificnih projekata koji podsticu medjunarodnu razmenu. Krediti se odobravaju zemljama lanicama i to po uhodanoj proceduri: identifikacija, priprema, procena, pregovori, odluivanja, realizacija, nadzor i naknadne procene. Bilateralna pomo

Odobrava se na osnovu direktnog kontakta izmedju dve zemlje. Vlade razvijenih zemalja izradjuju sopstvene programe bilateralne pomoi ija politika i objekti na koje se odnosi su vecrazradjeni kao rezultat razgovora izmedju drave koja daje i drave koja prima pomo. Svaka drava davalac formira sopstvenu organizaciju. U Zapadnoj Nemackoj je to Kreditna banka za obnovu, a u Japanu Fond za prekomorsku ekonomsku saradnju. U Engleskoj se programi za pomo vode preko Prekomorske agencije za razvoj (ODA).

Trite kapitala Predstavlja medjunarodno trite obveznica u Evropi, SAD-u i Dalekom Istoku. Trita su relativno slobodna u smislu propisa i pruaju ogromnu fleksibilnost. Obveznice se izdaju za period od 20 godina, zavisno od valute i sa nominalnom vrednocu do 100miliona $. Medjunarodne obveznice se izdaju izvan maticne zemlje i vecina je izdata u USD, francuskim francima i ekijima. NOSIOCI INVESTICIONE AKTIVNOSTI individualni i institucionalni investitori

Individualni investitoriPosebna kategorija investitora koji nemaju direktan pristup na berzi nego to ine preko brokerskih ili posrednikih firmi.

Posrednike firme su na primarnom tritu investicione banke, a na sekundarnom tritu brokeri.

Investicione banke Vode rauna o plasmanu, odnosno emisiji hartija od vrednosti na tritu i o celokupnom marketingu takve emisije. Savetuju preduzee koje emituje hartije od vrednosti u vezi sa cenama koje moe traiti za izdate hartije od vrednosti, u skladu sa uslovima na tritu, sa odgovarajuim kamatnim stopama i sl.

Uloga investic.banaka, kao nosioca invest. aktivnosti:

1) pokretanje emisije, to ukljuuje razvoj i registraciju emisije akcija;

2) preuzimanje emisije u vidu otkupa cele emisije akcija emitenta od strane konzorcijuma banaka;

3) plasiranje ili distribucija akcija javnosti.

Brokersko-dilerske firme

Vre posrednike poslove za raun investitora i za svoj raun.

Klasifikuju se na:

- brokerske firme irokog spektra papira (kompleksne brokerske firme) i

- specijalizovane brokerske firme.

Tehnologija poslovanja brokerskih firmi takva je da investitor otvara novani depozit i daje nalog da se izvri prodaja ili kupovina hartija od vrednosti po odreenoj ceni. Kada broker dobije nalog on ga realizuje preko berze.

Institucionalni investitori Institucionalni investitori su zauzeli vodeu ulogu na tritu kapitala razvijenih trinih ekonomija i postali znaajan svetski fenomen posleratne ere.

Formiraju svoje potencijale preteno na bazi kupovine vrednosnih papira bilo kod primarne emisije ili kasnije prilikom sekundarnih transakcija.

Sledee kategorije institucionalnih investititora su:

- penzioni fondovi,

- investicione kompanije,

- osiguravajue kompanije - trustovi banaka

Penzioni fondoviSutinu poslovanja penzionih fondova ini finansiranje penzija na bazi prinosa od hartija u vrednosti u koje se investiralo po osnovu periodinih uplata penzionih osiguranika. Sredstva koja ulaze u penzioni fond ne podleu oporezivanju dok sredstva koja izlaze iz fonda podleu oporezivanju.

Dva osnovna tipa:

- penzioni fondovi privatnog tipa i- penzioni fondovi javnog tipa.

Privatni penzioni fondoviFormira ih privatni sektor, industrijske kompanije, sindikat i uslune organizacije. Sredstva za funkcionisanje fonda obezbeuju se uplatama lanica kompanija i njihovih radnika, a fondom upravljaju menaderi penzionih fondova, banka ili osiguravajua kompanija

Osnovni tipovi fonda koji postoje u SAD su Planovi privatnih trustova (Private Trustee Plans) i Privatno osigurani penzioni fondovi (Private Insured Pension Funds).

Planovi privatnih trustova su penzioni fondovi kojima upravlja staratelj naimenovan od strane sponzora plana. Staratelj moe biti menader zaposlen kod sponzora plana, moe biti banka ili trustna kompanija.

Privatno osiguranim penzionim fondovima upravlja kompanija za osiguranje ivota.

Privatni penzioni fondovi nemaju veih problema sa odravanjem likvidnosti poto priliv sredstava uvek nadmauje tekui odliv sredstava. To je jedan od glavnih razloga to je najvei deo plasmana ovih fondova dugoronog karaktera.

Javni penzioni fondovi Oni su pod sponzorstvom drave koja izdvaja deo sredstava za njihovo finansiranje, tako da se njima moe upravljati po dravnim zakonima.

Ostali deo sredstava se obezbeuje na bazi izdvajanja zaposlenih.

Umesto uprave direktora ovi fondovi esto imaju poverenike. Zbog zakonskih restrikcija, javni penzioni fondovi vie ulau u manje rizine hartije od vrednosti, kao to su dravne obveznice i hartije od vrednosti regionalnih jedinica (municipals).

S druge strane, privatni fondovi najvie ulau u akcije, a u poslednje vreme i neke jo rizinije oblike hartija od vrednosti kao to su fjuersi (futures) i rizian kapital (venture capital).

Investiciona kompanija Re je o specijalizovanim finansijskim institucijama za dugorono investiranje u hartije od vrednosti na tritu kapitala.

Investicione kompanije uglavnom organizuju vee finansijske institucije kao to su: komercijalne banke, kompanije ivotnog osiguranja i berzanske firme Investicione kompanije obino rade po veoma strogo ustanovljenoj politici za realizaciju svojih investicionih strategija.

One su zainteresovane da izvre finansijsku proveru preduzea u koja investiraju svoj kapital, u zamenu za akcije odnosno deo vlasnitva, ime nastoje da dou do dugorone dobiti.

Dve osnovne kategorije inv. fondova su:

- otvoreni fondovi (open-end funds or mutual funds);

- zatvoreni fondovi (closed-end funds)

Otvoreni investicioni fondoviOvi fondovi nisu registrovani na berzi jer se kupoprodajne transakcije izmeu investitora obavljaju direktno u kontaktu sa dotinim otvorenim investicionim fondom.

Poto su obavezni da otkupljuju ali i da prodaju sve akcije takorei svakome ko ih zatrai, ovi fondovi ne idu na jednokratne emisije svojih akcija, ve na kontinuelne.

Investitori koji su uloili sredstva u ovaj fond, mogu ih u svakom momentu povui i to po ceni koja zavisi od vrednosti aktive fonda tj. po ceni akcije koja je jednaka odgovarajuoj trinoj ceni vrednosnih papira koji se nalaze u aktivi investicionog fonda.

Otvorene kompanije su uvek spremne da kupuju ili prodaju za fond, tako da njihova imovina varira iz dana u dan. Iz tog razloga je i nastao termin otvoren, odnosno otvorena kompanija li otvoren fond.

Obino, kompanije otvorenog tipa emituju svoje akcije preko dilera ili direktno. Ukoliko se emisija vri preko dilera njima se plaa provizija za izvrene usluge najee u iznosu od oko 8%. Provizija koja se plaa predstavlja kompenzaciju berzanskom agentu za usluge koje prua klijentu u vezi sa izborom odgovarajueg fonda i izvrenjem transakcija. Ovi fondovi su poznati kao fondovi sa optereenjem (load funds). U sluaju direktne prodaje akcija od strane fonda obino se ne naplauju nikakvi trokovi transakcija, zbog ega se ovi fondovi nazivaju fondovi bez ogranienja ili neteretni fondovi (no-load funds).

Zatvoreni investicioni fondoviOni za razliku od otvorenih, emituju fiksan broj akcija koje inicijalno prodaju na primarnom tritu akcija putem javne prodaje. Nisu spremni da kupuju ili prodaju akcije iz fonda, tako da ukoliko ulaga eli da izae iz fonda, on moe prodati akcije samo na berzi. Transakcije vezane za akcije zatvorenog tipa deavaju se izmeu uesnika koji trguju na sekundarnim tritima.

Cene akcija zatvorenog fonda se formiraju na sekundarnim tritima kapitala pod uticajem ponude i tranje. Zatvoreni fond je direktno podloan uticaju trinih transakcija jedino u vreme kada se vri plasman deonica javnosti prvi put, odnosno u primarnoj emisiji.

Osiguravajue kompanijeNastale su, prvenstveno, kao posledica postojanja rizika-opasnosti koja preti odreenom licu ili imovini. Uplate po osnovu kupovine polise osiguranja zajedno sa kapitalom osiguravajue kompanije predstavljaju osnovu za investiranje. Osiguravajue kompanije u velikoj meri ulau u hartije od vrednosti koje donose prihod od kamata, tj. u obveznice i hipoteke, a manje u obine akcije.

Pored dva dominantna oblika osiguravajuih kompanija, a to su stok kompanije (stock company) i kompanije za uzajamno osiguranje (mutual company), poznati su jo i Lloyds udruenja i reciprocitetna drutva.

Stok kompanije su profitne organizacije koje poseduju i kontroliu akcionari. U zavisnosti od poslovanja vri se i raspodela prihoda akcionarima.

Kompanije za uzajamno osiguranje su neprofitne organizacije koje poseduju i kontroliu vlasnici polisa osiguranja. Ostvareni prihod moe se raspodeliti vlasnicima ili dalje ulagati na tritu kapitala.

Lloyds udruenja su profitne organizacije osnovane od strane pojedinaca i nude osiguranje na kooperativnoj bazi.

Reciprocitetna drutva su neprofitne organizacije, u kojima svaki osiguranik preuzima deo rizika koga donosi drugi osiguranik. Ovaj tip osiguranja poznat je samo kod osiguranja imovine

Trust

To je fiducijarni sporazum u kome staratelj upravlja hartijama onih koji su ga formirali (darodavci ili donatori).

Trustovi se uglavnom formiraju kako bi se odgovornost za upravljanje neijom imovinom ili hartijama od vrednosti dodelila nekom drugom, a ne kreatoru trusta.

Trustovima upravljaju fiducijarne kompanije, odeljenja banaka za trustove ili osiguravajui zavodi. U nekim sluajevima staratelj se ponaa samo kao savetnik i uvar trusta.

Trustovi su zapravo veliki institucionalni investitori. Najvei deo hartija od vrednosti koje se dre u trustovima su hartije od vrednosti kojima se trguje.

Portfolio hartija od vrednosti koje se nalaze u posedu trusta je takav da dominiraju akcije sa oko 60%, a do 25% su obveznice. Glavni cilj veine trustova je odravanje glavnice. Preferencije rizika i povraaja u menadmentu trusta odreuje kreator svakog trusta. PRIMENA MRENOG PLANIRANJA U UPRAVLJANJU PROJEKTIMA

Razvoj tehnike mrenog planiranja Tehnike i metode u oblasti upravljanja: operaciona istraivanja, mreno planiranje, linearno i nelinearno programiranje, heuristicko programiranje i dr.

Najjednostavnija je tehnika mrenog planiranja i zato se ona vrlo brzo razvila

Pronalaskom metoda mrenog planiranja omoguceno je da se kompleksno obuhvate sve aktivnosti na nivou projekta

Tehnika mrenog planiranja nastala je krajem pedesetih godina, povodom dva razlicita istraivaka zadatka. Jedan je bio vezan za realizaciju i unapredjenje upravljanja projekta razvoja raketnog sistema Polaris, za potrebe americke mornarice. Radni naslov projekta bio je Program Evaluation and Research Task (PERT).

Godinu dana ranije razvijena je metoda CPM (Critical Parth Method) u firmi du Point Company, s namerom da se izvri planiranje, odravanje i izgradnja fabrike hemijskih proizvoda.

Metode mrenog planiranja

Metoda CPM je narocito pogodna za planiranje projekata kod kojih se potrebno vreme za trajanje pojedinih aktivnosti moe precizno odrediti. Metoda PERT je znaajna za planiranje istraivackih radova, gde vreme trajanja pojedinih aktivnosti nije poznato, zato to ova vremena imaju vie karakter slucajnih nego normiranih velicina.

Kasnije su razvijene druge metode mrenog planiranja. Neke znacajnije su:

1. MDM (Metoda Potencial Methode), tzv. potencijalna metoda

2. PD (Precendenc Diagramming)

3. OBPS metoda.

Sve se one koriste za reavanje razliitih problema upravljanja projektom. Zajedniko im je to da se mogu primeniti u svim osnovnim fazama upravljanja projektom (planiranje, organizovanje i kontrola). Metode mrenog planiranja se zasnivaju na grafickom prikazivanju redosleda aktivnosti u okviru jednog projekta i njihovih medjusobnih zavisnosti preko mrenog dijagrama. OSNOVNE KARAKTERISTIKE METODA MRENOG PLANIRANJA

Naune osnove na kojima su zasnovane metode mrenog planiranja, pocev od dve osnovne metode: CPM i PERT, pa do najnovijih koje su razvijene, su moderna algebra, teorija grafova i matematicka statistika Definisanjem u teoriji grafova ta je taka, strelica, put, kruni put, petlja itd. stvoreni su uslovi da nastane jedan specifini model. Zbog svog izgleda nazvan je mreni model. Metode mrenog planiranja omoguavaju grafiko prikazivanje strukture projekta, i to uz primenu mrenih dijagrama orijentisanim aktivnostima. U sluaju mree orijentisane aktivnostima, aktivnost se grafiki predstavlja strelicom a dogaaj kruiem. Glavna prednost ovih metoda je to omoguavaju i vre razdvajanje analize strukture od analize vremena. Analiza strukture obuhvata podelu projekta na niz nezavisnih aktivnosti, kao i uspostavljanje njihovog redosleda i medjuzavisnosti. Analiza vremena obuhvata odreivanje optimalnog trajanja aktivnosti u mrei. Zahvaljujuci primeni tehnike mrenog planiranja poboljano je planiranje procesa realizacije sloenih projekata i poveana efikasnost upravljanja tim procesima. Metode mrenog planiranja imaju mogunost precizne procene trokova i utvrdjivanja kriticnih aktivnosti i kriticnog puta Primena metoda mrenog planiranja donosi niz prednosti kao to su:1. da bi se napravio mreni dijagram potrebno je sainiti predhodnu detaljnu situaciju projekta,2. ona doprinosi utedama na projektu i to kako vremenskim tako i materijalnim,3. omoguuju kontrolu projekta i kroz to utiu na blagovremeno reagovanje prilikom pojave odredjenih problema,4. omoguuju utvrivanje kritinih aktivnosti i kritinog puta na projektu, neophodni kadrovi i oprema mogu se rasporediti na najbolji nain.

Pravila za konstruisanje mrenih dijagrama

Svaki projekat se sastoji od skupa aktivnosti i dogadjaja. Aktivnosti su pojedinacni delovi projekta koji imaju svoj pocetak i kraj, i za ije je izvrenje potrebno odredjeno vreme i odredjena sredstva. Postoje stvarne i fiktivne aktivnosti. Stvarne aktivnosti zahtevaju odredjena sredstva i odredjeno vreme, dok kod fiktivnih aktivnosti to nije potrebno i one reprezentuju samo povezanost pojedinih aktivnosti u projektu. Dogaaj je poetna ili zavrna tacka jedne aktivnosti i nema vremensku dimenziju. Pocetni dogadjaj oznacava stanje u kome neka aktivnost pocinje, a zavrni dogadjaj stanje u kome se zavrava.

Aktivnosti se graficki predstavljaju strelicom, a dogaaji krugom. Realizacija odredjenog projekta se graficki predstavlja pomou mrenog dijagrama, koji se konstruie uz pomoc aktivnosti - strelica i dogadjaja - kruica.Grafiko prikazivanje mree

Postoje dva oblika grafickog prikazivanja mree i to:1. mree orijentisane aktivnostima

2. mree orijentisane dogadjajima

Kod mrenih dijagrama orijentisanim aktivnostima, aktivnost se prikazuje pomocu strelice u pravcu vremenskog odvijanja posla. Kod mrenih dijagrama orijentisanim dogadjajima, u projektu se umesto aktivnosti definiu odreeni dogadjaji, koji su povezani strelicama, poto se kretanje od jednog kruica do drugog moe javiti tek poto se zavri prethodni korak. Da bi mreni dijagram odreenog projekta zaista reprezentovao stvarnost, potrebno je pridravati se odredjenih pravila (konvencija) pri konstrukciji mrenih dijagrama PRAVILA ZA KONSTRUKCIJU MRENIH DIJAGRAMA

Pravilo br. 1. Svaka aktivnost mora otpoeti i zavriti se u jednom narednom dogaaju. Pravilo br. 2. Ako neka aktivnost ne moe zapoeti pre zavretka prethodne aktivnosti, onda se one postavljaju u red tako da je zavrni dogaaj prethodne aktivnosti identian poetnom dogaaju date aktivnosti.Pravilo br. 3. Ako se vie aktivnosti moraju zavriti pre nego to moe da pone sledea aktivnost, onda se sve te aktivnosti moraju zavriti u pocetnom dogaaju naredne aktivnosti. Pravilo br. 4 Ako vie aktivnosti moe otpoeti poto je prethodna aktivnost zavrena, onda sve te aktivnosti poinju u zavrnom dogaaju prethodne aktivnosti

Pravilo br. 5. Ako dve ili vie aktivnosti imaju zajedniki zavrni i poetni, tada je radi njihove identifikacije, neophodno uvoenje prividnih (fiktivnih) aktivnosti ili na poetnom ili na zavrnom dogaaju.Pravilo br. 6 Ako se u jednom dogadjaju zavrava i iz njega pocinje vie aktivnosti koje nisu sve medjusobno zavisne, onda se prava zavisnost prikazuje pomocu fiktivnih aktivnosti.Pravilo br. 7 U redosled aktivnosti moe se ukljuiti proizvoljan broj prividnih aktivnosti.

Pravilo br. 8 Ukoliko neka aktivnost moe poeti pre potpunog zavretka prethodne aktivnosti, onda se ova prethodna aktivnost mora podeliti na dve aktivnosti. Pravilo br. 9 Bilo koja aktivnost u mrenom dijagramu moe se samo jedanput odigrati, to znai da se u mrenom dijagramu ne smeju pojaviti zatvorene petlje. Kod sastavljanja mrenog dijagrama treba nastojati da detaljizacija pojedinih dogadjaja bude istog reda. Ukoliko je potrebno raditi mreni dijagram za razliite nivoe, moe se ii na smanjenje broja dogaaja, ali pri tome se ne smeju uvoditi ovi dogaaji koji ve ne postoje u detaljnom mrenom dijagramu.

OBLICI INTERNACIONALNOG KRETANJA KAPITALA

Zajmovni kapital i strana ulaganja.

Zajamovni kapital na bazi kreditnih odnosa (komercijalni, robni i finansijski krediti) unosi u zemlju kapital, ali ne i savremenu tehnologiju i poslovnu praksu.

Strana ulaganja u SCG: direktne strane investicije (direct foreign investment), portfolio investicije (portfolio investments) i zajednika ulaganja (joint venture).

Ostali oblici plasmana stranog kapitala su: korienje ostalih B.O.T. (build, operate, transfer) aranmana u oblasti putne i komunalne infrastrukture, koncesija na korienje javnih dobara i prirodnog bogatstva, etno ulaganja, ulaganja u slobodne zone, lon-poslova, zakupa, lizing aranmana, dugorone proizvodne kooperacije i sl.

Zajmovni kapital

Do poetka osamdesetih godina evidentan je stabilan opti rast obima kretanja klasinog zajmovnog kapitala. Dolazi do preokreta-privatni sektor se uzdrava od svakog daljeg kreditiranja tih zemalja to je uticalo na kretanje kapitala i na obim kredita, a posledica je prezaduenost pojedinih zemalja. Zajmovni kapital - oblik internacionalnog kretanja kapitala kojim se vri direktan transfer kupovne snage od zemlje davaoca u zemlju korisnika zajma.

Postoje dva osnovna oblika zajmovnog kapitala i to:

novani i

robni

Glavni pokreta internacionalnog kretanja kapitala u obliku zajma je razlika u kamatnim stopama. Re je o autonomnom kretanju kapitala koje je uzrokovano ekonomskim interesom odnosno razlikom u visini kamatne stope, tako da se on po pravilu kree iz zemlje u kojoj je nia kamatna stopa u zemlju u kojoj je ona via.

Autonomne transakcije su meunarodna kretanja kapitala do kojih dolazi, pre svega, zbog ekonomskih interesa neposrednih aktera (banke, preduzea, pojedinci), bez obzira na stanje platnog bilansa zemlje.Kratkoroni zajmovi koriste se ukoliko postoji neravnotea platnog bilansa

Poetkom ezdesetih godina aktivirana je mogunost korienja pozajmica iz privatnih izvora. One su se obino realizovale preko kredita tzv. sindikovanih banaka za srednjorone periode.

Trei i osnovni zahtev za inostranim kapitalom odnosi se na dugorone investicije.

Ulazak zajmovnog kapitala u obliku novca uslovljava poveanje nacionalnog dohodka i pozitivno se odraava na platni bilans zemlje.

Zavisno od toga da li je davalac zajma drava ili privatno lice, razlikuju se javni (dravni) i privatni kapital.

Osnovni oblici pojave javnog kapitala su meunarodni zajmovi i ekonomska pomo, a oni mogu da budu bilateralni i multilateralni Privatni kapital se kree prema ekonomskim interesima motivima, a javni kapital i na osnovu irih drutveno-politikih interesa.

Privatni kapital je kapital svih vlasnika koji nisu pod dravnom kontrolom. Nosioci privatnog kapitala koji imaju poseban znaaj na meunarodnim finansijskim tritima su: multinacionalne kompanije, venture kapital i komercijalne (privatne) banke.

Strana ulaganja Sagledavanje razliitih teorijskih pristupa o stranim ulaganjima predstavlja znaajan doprinos razumevanju funkcionisanja sloene problematike internacionalnog kretanja kapitala i njegove determinisanosti.

Strane investicije mogu da se realizuju u obliku:

- direktnih, - portfolio i

- zajednikih ulaganja

Strane direktne investicije (FDI)

Fenomen stranih direktnih investicija se pojavio na ekonomskoj sceni sveta pedesetih i ezdesetih godina, a posebno aktuelan postao je osamdesetih.

Pojam SDI- osnivanje preduzea u stranoj zemlji od strane tzv. matinog preduzea, pojedinca ili grupe investitora, tako da investitoru pripadne najmanje 25% kapitala novoosnovanog preduzea, ali i mogunost da se ostvari apsolutna kontrola nad njim

Rast stranih direktnih investicija od poetka 80-ih godina bio je veoma visok (daleko vei od ekspanzije spoljne trgovine i rasta realnog drutvenog proizvoda

Nosioci rasta direktnih ulaganja su transnacionalne korporacije, uglavnom iz razvijenih zemalja, koje nastoje da vertikalnim i horizontalnim irenjem sopstvenih aktivnosti, ostvare ideju o globalizaciji svetskog trita

Potrebe za dodatnim kapitalom postaju sve vie izraene kod nerazvijenih i zemalja u razvoju, a od poetka devedesetih naroito kod zemalja u tranziciji.

Ulazak stranog kapitala u obliku direktnih investicija, doprinosi intenziviranju ubrzanih promena koje su zapoete kod zemalja u tranziciji. Radi se, pre svega, o promenama svojinskih odnosa koji opredeljuju i karakter samog privrednog sistema.

Portfolio investicijeIzmeu dva svetska rata, portfolio investicije su predstavljale osnovni oblik meunarodnog kretanja kapitala.

Razlozi i uzroci koji su uticali na porast direktnih investicija u odnosu na portflio su brojni i zahtevaju hronoloko sagledavanje situacije na svetskom tritu kapitala.

Portfolio investicije se javljaju u dva osnovna vida:

2. Tradicionalan vid portfolio investicija je ulaganje u hartije od vrednosti koje izdaje inostrana vlada, druge institucije ili pak preduzea u cilju prikupljanja zajma na meunarodnom tritu kapitala.

3. Ulaganje kapitala u strana preduzea. Samim tim postoji odreena slinost sa direktnim investicijma. No, razlika je u visini uloga koji kod ovog investiranja ne obezbeuje kontrolu i upravljanje preduzeem.

Osnova teorije portfolio investicija je visina kamatne stope, koja prioritetno utie na pravac kretanja kapitala. Investitor tei da maksimizira profit, ulaui tamo gde je kamatna stopa via.

Prvi podsticajni impulsi za portfolio investicije vezuju se za pedesete godine i ostvarenje konvertibilnosti valuta. Osamdesetih godina su portfolio investicije udesetostruile svoju vrednost, tako da se za tu dekadu moe vezati ne samo znaajan rast direktnih investicija, ve i rast portfolio investicija.

Vrednost portfolio investicija je na poetku osamdesetih godina iznosila 30 milijardi $. Tendencija rasta portfolio investicija nastavljena je i tokom devedesetih godina. Ostvaren je znaajan porast portfolio investicija u 1992. godini tako da su one dostigle vrednost od 340 milijardi USD dolara. Jedan od razloga porasta portfolio investicija bio je liberalizacija tokova kapitala i razvoj trita kapitala u zemljama u razvoju.

Zajednika ulaganja

U periodu nakon Drugog svetskog rata, naroito od ezdesetih godina naovamo, u kategoriji meunarodnog kretanja kapitala poseban znaaj se pridaje zajednikim poslovnim ulaganjima.

Prvo su se pojavila u meusobnim odnosima razvijenih zemalja, a sada postoje primeri zajednikih ulaganja i sa zemljama u razvoju, i izmeu zemalja u razvoju.

Kroz sistem zajednikih ulaganja i razvijene i nerazvijene zemlje ostvaruju odreene prednosti u odnosu na klasine direktne investicije.

Kompanije razvijenih zemalja kroz ovu novu formu plasmana kapitala dele rizik sa zemljom, odnosno s preduzeem u zemlji u kojoj kapital treba da bude plasiran.

Za zemlje uvoznice ovo ulaganje znai bri privredni razvoj kroz priliv kapitala, prenos i primenu savremene tehnologije, obuku kadrova i sl.

Postoje i negativni efekti koji, pre svega, proizilaze iz zainteresovanosti stranog partnera da ulae u one privredne sektore koji odbacuju profit u kratkom roku U meunarodnoj praksi se, sa formalno-pravnog i organizacionog aspekta, mogu razlikovati dva osnovna oblika zajednikog ulaganja: zajednika ulaganja kapitala vlasnikog tipa (equity joint ventures), odnosno ugovorna zajednika ulaganja tj. ulaganja stranog kapitala (non-equity joint venture tj. contractual join ventures) Ostali oblici plasmana stranog kapitala1. B.O.T. (izgradi, koristi, transferii) aranmani. Ovaj vid poslova najee se primenjuje u razvojnim projektima, kao to su: izgradnja i eksploatacija objekata infrastrukture, energetskog sistema, hidromelioracije, turizma i sl. BOT aranman ima niz pozitivnih efekata koji se prvenstveno ispoljavaju u aktiviranju nekih nedovoljno iskorienih prateih kapaciteta i delatnosti koje e obezbediti inpute za realizaciju investicija. Posredstvom BOT-a vri se i svojevsni transfer know-how, jer investitor ima interes da u toku eksploatacije objekta (usavravajui tehniku i tehnologiju, organizaciju, marketing, obuku domae visokostrune radne snage i dr.) racionalizuje trokove, potencira ekonomiju obima i sl.

Pored finansiranja infrastrukturnih objekata po modelu BOT, strani i domai investitori su od poetka osamdesetih godina poeli da primenjuju u meunarodnoj poslovnoj praksi i aranmane tipa: BOOT (build, own, operate, transfer - izgradi, poseduj, upravljaj i transferii), BOO (build, operate, own - izgradi, upravljaj, poseduj), BOOM (build, operate, own, maintain - izgradi, upravljaj, poseduj i odravaj) i druge sline sisteme projektnog finansiranja 2. Koncesija - dozvola koju dravna vlast daje domaim ili stranim licima za korienja tzv. javnih dobara i prirodnog bogatstva, odnosno vrenja delatnosti od tzv. javnog interesa. Aktivnost koncesija podrazumeva razliite motive i interese na strani ponude i na strani tranje. Re je, naime o lepezi motiva na strani ponude koji se svode na nedostatak sopstvenih sredstava za razvoj, a proizilaze iz slabosti unutranjeg trita, nedostatka ekonomskog sistema, elje da se unapredi privredna infrastruktura itd. Motivi na strani tranje obino se svode na ekstra profit ili visinu profitne stope. Ustupanje koncesionog prava je neminovno i esto najprihvatljivije reenje za zemlju koja je prinuena da svoje infrastrukturne probleme reava na taj nain. Etno ulaganjaEtno ulaganja kroz formiranje novih preduzea, pogotovu malih (greenfield investicije), mogu da poveaju proizvodnju i usluge, zaposlenost i osnovne fondove znanja Poseban znaaj etno ulaganja se ogleda u tome to predstavljaju tzv. pilot investicije koje utiu na smanjivanje sumnji i nepoverenja stranih investitora te na taj nain podstiu kretanje kapitala.

Ukljuivanje jugoslovenskih poslovnih ljudi, koji ive i rade u svetu, bi stvorilo izuzetno povoljne uslove za razvoj preduzetnitva i malih i srednjih preduzea u SCG, po osnovu priliva ne samo slobodnih finansijskih sredstava potrebnih za otpoinjanje novog biznisa, ili razvoj postojeeg, ve i po osnovu priliva znanja, vetina i iskustava potrebnih za revitalizaciju nacionalne ekonomije.

Lon posloviOvaj oblik omoguava da se roba moe privremeno uvoziti (kada postoji obavezni rok vraanja takve robe), a radi pruanja usluga stranim licima. Po svom karakteru lon poslovi ne predstavljaju znaajniji oblik priliva stranog kapitala. Njima se obezbeuju resursi koji su neophodni za obezbeenje trita za prodaju usluga jugoslovenskih preduzea. Lon poslovi su posebno znaajni za upoljavanje kapaciteta jugoslovenske tekstilne, koarske, obuarske, i prehrambene industrije.Zakup

Predstavlja takvu vrstu aranmana u kome jugoslovensko preduzee-zakupodavac prenosi pravo korienja imovine na odreeno vreme i pod odreenim uslovima inostranom preduzeu ili fizikom licu u zamenu za rentu ili drugu naknadu.

Lizing aranmani su slini zakupu s tom razlikom da su nagaovana kapitalna dobra pre neka vrsta kredita data u naturalonom obliku i ne mogu se tretirati kao svojinsko ulaganje u kapital preduzea.

Dugorona proizvodna kooperacija, iako ne spada u meunarodne tokove kapitala, ima za zemlju u razvoju znaajne elemente angaovanja stranih resursa: proizvodnih programa, tehnologije, tritaOvaj vid poslovne saradnje predstavlja kvalitet vie u odnosu na lon poslove.

ANALIZA STRUKTUREPodrazumeva ispitivanje redosleda i uzajamnih odnosa svih aktivnosti.U analizi strukture se sreu tri termina: projekat, aktivnosti i dogaaj. Projekat je svaki poduhvat koji ima odredjeni cilj, a za iju je realizaciju potrebno izvriti odredjene radnje, utroiti vreme i sredstva.

Aktivnost je tano definisan element radnog procesa u okviru projekta. Razlaganje projekta na sastavne elemente - poslove za ije izvrenje je potrebno i vremena i sredstava - naziva se aktivnost.

Dogaaj je vremenski trenutak kojim se oglaava poetak ili zavretak neke aktivnosti, odnosno projekta. Dogaaj kao i aktivnost mora biti jednoznano obeleen. Poetni dogaaj projekta obeleava se a "0" ili sa "1", a zavrni sa "n". Grafiki se dogaaj predstavlja krugom, pravougaonikom, kvadratom.

Analiza strukture obuhvata sledee etape:

1. Sastavljanje liste aktivnosti

2. Izradu eme medjuzavisnosti aktivnosti

3. Crtanje mrenog dijagrama projekta

4. Numerisanje mrenog dijagrama

5. Kontrolu da li mreni dijagram projekta ispunjava osnovna pravila

Sastavljanje liste aktivnosti projekta se vri tako da se uzmu u obzir sve karakteristike projekta.

ema meuzavisnosti sadri meusobne odnose aktivnosti i utvruje koje se aktivnosti moraju zavriti, da bi posmatrana aktivnost mogla otpoeti.

Konstruisanje mrenog dijagrama projekta se vri posle izrade liste aktivnosti i eme medjuzavisnosti aktivnosti.

Numerisanje mrenog dijagrama, odnosno obeleavanje svih dogadjaja projekta se moe vriti na dva naina i to su: proizvoljno i rastue.

Kontrola izraenog mrenog dijagrama treba da utvrdi da li je mreni dijagram konstruisan i numerisan u skladu sa pravilima tehnike mrenog planiranja.

ANALIZA VREMENA

Obuhvata odreivanje vremenskih parametara kao to su vreme trajanja aktivnosti, grupe aktivnosti i projekta, vremenske rezerve i sl.

Analiza vremena se razlikuje kod CPM i PERT metode CPM metoda polazi od pretpostavke da planirano vreme trajanja predstavlja pouzdanu veliinu Kod PERT metoda se operie sa elementima verovatnoe, uvoenjem triju procena vremena trajanja aktivnosti i to optimistiko, pesimistiko i najverovatnije vreme trajanja aktivnosti.

I u metodi CPM vreme trajanja svake aktivnosti izraava se kao kod PERT-a u istim vremenskim jedinicama: asovi, dani, nedelje, dekade pa ak i godine kod projekata koji due traju.

ANALIZA VREMENA PO METODI CPM

Primenom analize vremena CPM metodom, vri se procena vremena trajanja pojedinih aktivnosti, pri emu se koriste sledei elementi i oznake vremenskih specifikacija:

najraniji pocetak aktivnosti

ti0

najraniji zavretak aktivnosti

tj0

najkasniji pocetak aktivnosti

ti1

najkasniji zavretak aktivnosti

tj1

normirano vreme trajanja aktivnosti tij

ukupna vremenska rezerva

St

slobodna vremenska rezerva

Ss

nezavisna vremenska rezerva

Sn

uslovna vremenska rezerva

Su

pojava kritinih aktivnosti

tij = tj1 - ti 0

Najraniji poetak aktivnosti t oznaava najranije vreme realizacije dogaaja. Za poetni dogaaj ovo vreme ima vrednost ti0 = 0. Za ostale dogaaje trajanje puta se izraunava dodavanjem najdueg trajanja prethodne aktivnosti max. t j i.

t0(0) = 0

t1(0) = t0(0) + max tij

t2(0) = t1(0) + max tij

Najkasniji poetak aktivnosti t i(1) izraunava se primenom retrogradnog postupka, odnosno polazi se od zavrnog dogadaja projekta i ide ka poetnom. Izraunava se kao razlika najkasnijeg zavretka aktivnosti i vremena trajanja aktivnosti.

Najkasniji zavretak aktivnosti t j1 dobija se postupkom unazad od n ka 1, odnosno polazeci od krajnjeg dogadjaja ka poetnom.

Najranije vreme zapoinjanja odreene aktivnosti je najkasnije vreme zavretka aktivnosti koja joj neposredno predhodi, odnosno

t i0 = t j1= Tp

Za izraunavanje najranijeg poetka i najranijeg zavretka aktivnosti koristi se postupak unapred (progresivni postupak a za izraunavanje najkasnijeg pocetka i najkasnijeg zavretka aktivnosti koristi se postupak unazad (retrogradni postupak).Normirano vreme trajanja tij bilo koje aktivnosti mora da bude u granicama maksimalno dozvoljenog vremena trajanja te aktivnosti.

Ako je vreme trajanja jedne aktivnosti jednako razlici vremena najkasnijeg zavretka i najranijeg poetka te aktivnosti, onda se ta aktivnost naziva kritinom, odnosno:

t ij = t j1 - t i0

Aktivnosti kod kojih je maksimalno dozvoljeno vreme trajanja aktivnosti vee od normiranog vremena trajanja aktivnosti imaju vremensku rezervu (i-j). Kritine aktivnosti imaju vremensku rezervu 0, a nekritine aktivnosti vremensku rezervu veu od 0.

Analiza vremena po metodi CPM operie se sa 4 vrste vremenskih rezervi i to:

1. ukupna,

2. slobodna,

3. nezavisna i

4. uslovna vremenska rezerva

Ukupna vremenska rezerva (St) predstavlja razliku izmedju najkasnijeg i najranijeg pocetka aktivnosti, odnosno najkasnijeg i najranijeg zavretka aktivnosti. To je ono vreme za koje se moe produiti ili odloiti izvrenje jedne nekritine aktivnosti, a da ne utie na dalji tok projekta.

Za utvrdjivanje ukupne vremenske rezerve moe se koristiti sledei izraz:

(St) ij = t j1 - t i0- t ij

Slobodna vremenska rezerva (Ss) predstavlja vreme za koje je mogue pomeriti rok najranijeg poetka aktivnosti, a da ne ugrozi najranije poetke sledeih aktivnosti.

(Ss) ij = t j0 t i0 t ijOva vrsta vremenske rezerve nastaje samo kada u dogaaj ulaze najmanje dve aktivnosti. U optem sluaju za neku aktivnost se kae da ima slobodnu vremensku rezervu ukoliko je njena ukupna vremenska rezerva vea od ukupne vremenske rezerve aktivnosti koja neposredno sledi iza nje.

Nezavisna vremenska rezerva (Sn) predstavlja vreme za koje se moe produiti vreme trajanja aktivnosti ili za koliko se vremenskih jedinica moe pomeriti rok najranijeg pocetka aktivnosti.

(Sn) ij = t j0 - t i1 - t ij

Uslovna vremenska rezerva (Su) se moe koristiti u praksi, i za razliku od prethodnih vremenskih rezervi koje se odnose na aktivnosti, ona se odnosi samo na dogadjaje u mrei. (Su)j = t j1 - tj0

Uslovna vremenska rezerva je vea ili jednaka nuli za sve projekte koji se mogu realizovati u planiranom roku i sa planiranim sredstvima. Ako je (Su)j = 0 onda se dogaaj nalazi na kritinom putu. Zato se vrlo esto ova vremenska rezerva naziva i kritinom vremenskom rezervom. ANALIZA VREMENA PERT

PERT operie sa elementima verovatnoe, odnosno PERT uvodi u raun i nesigurnost vremenske procene trajanja pojedinih aktivnosti. Ova metoda se najvie koristi kod istraivako-razvojnih projekata koji se po pravilu prvi put realizuju i kod kojih je prisutan velik stepen neizvesnosti budue realizacije. PERT uvaava problem postojanja neizvesnosti u pogledu trajanja pojedinih aktivnosti. PERT je u osnovi plan upravljanja, a istovremeno i sredstvo za kontrolu. Krugovi predstavljaju dogaaje, a strelice aktivnosti. Broj u krugu obeleava specificni dogadjaj, a broj iznad strelice potrebno vreme da bi se prelo od dogadjaja 1 do dogadjaja 2.

U analizi vremena po PERT metodi insistira se na tri procene vremena trajanja aktivnosti:

1. optimisticko (a)

2. najverovatnije(m)

3. pesimisticko (b)

Optimistiko vreme je najkrae vreme koje je potrebno za izvrenje aktivnosti.

Najverovatnije vreme trajanja aktivnosti je vreme koje uzima u obzir normalne uslove i zbog toga treba da predstavlja najrealniju procenu trajanja aktivnosti.

Pesimistiko vreme je najdue vreme trajanja aktivnosti.

Tri take na liniji raspodele obeleene su sa:

"a" - taka raspona krive koja je definisana kao optimisticko vreme trajanja, u stvari je najkrace vreme za izvrenje odredjene aktivnosti. Verovatnoca da ce se takvo vreme ostvariti je mala.

"m" - najverovatnija procena ocekivanog vremena trajanja aktivnosti, priblina meridijani koja deli povrinu ispod krive na dva jednaka dela, levo i desno od linije ocekivanog vremena.

"b" - desna taka raspona krive koja je definisana kao pesimistiko vreme trajanja, ustvari je najdue vreme potrebno za izvrenje odreene aktivnosti. Verovatnoa da ce se tako vreme ostvariti je mala.

Kada su poznate vrednosti, a, m, b, za svaku aktivnost, dobija se matematiko oekivano vreme trajanja aktivnosti koje se izraunava po formuli:

a + 4m + b

t e= -------------------

6

Varijansa, kao mera nepreciznosti trajanja aktivnosti se izracunava:

2 = [(b a) / 6]2Sledeci korak - utvrivanje vremena nastupanja pojedinih dogadaja. U tu svrhu izraunava se najranije i najkasnije vreme nastupanja dogaaja.

Najranije vreme nastupanja dogaaja je najranije mogue vreme kada se moe odigrati odreeni dogaaj (T E ).

Najkasnije vreme odigravanja dogadaja (TL ) predstavlja krajnje vreme u kome se jedan dogadaj mora odigrati da bi se projekat zavrio u predvidenom roku.

Vremenska razlika izmedju najkasnijeg i najranijeg vremena nastupanja dogadjaja predstavlja vremensku rezervu dogadjaja.

Ona moe biti pozitivna i negativna.

Izraunavanje stepena verovatnoe da ce odreeni radovi biti zavreni na vreme se vri pomou obrasca:

Ts - TE

Z = ----------- , pri cemu je

Ts - planirano vreme zavretka projekta

2 - zbir varijansi svih aktivnosti koje predhode dogadaju iU okviru analize vremena po metodi PERT se vri izracunavanje kritikog puta. Duina kritikog puta jednaka je vremenu realizacije krajnjeg dogaaja. On predstavlja niz meusobno povezanih aktivnosti izmeu poetnog i krajnjeg dogaaja, a koje imaju najdue vreme trajanja.

ANALIZA TROKOVA

Minimizacija vremena potrebnog za realizaciju projekta se ostvaruje analizom vremena, dok se minimizacija trokova postie postupkom analize trokova.

Analizom trokova treba da se pronade najbolji odnos, odnosno optimalna zavisnost izmedu vremena i trokova realizacije pojedinih aktivnosti i projekta kao celine.

Poetni korak u analizi trokova je razlaganje projekta na aktivnosti, kako bi se mogli pratiti trokovi. Za svaku aktivnost se utvrdjuje vreme trajanja, nain izvoenja, korienje potrebnih sredstava rada, sirovina i materijala. Na bazi tog sagledavanja se vri procena trokova svake aktivnosti.

Sa pojavom tehnike mrenog planiranja prvi put se jednovremeno mogu pratiti tehniki i trokovni pokazatelji u toku realizacije projekta. Ta analiza trokova preko mrenog dijagrama naziva se PERT/TROKOVI.

Na relaciji vreme - trokovi polazi se od osnovnog principa da se svi zahtevi za skracenje vremena trajanja neke aktivnosti reavaju povecanim trokovima.

Meutim, to skraivanje moe ii samo do odreene granice. Ta granica, kada dalja ulaganja ne mogu uticati na skraenje trajanja aktivnosti, naziva se "usiljeno trajanje aktivnosti" (tu), a trokovi potrebni za njihovo izvrenje, kada su istovremeno i maksimalni, nazivaju se "usiljeni trokovi" (C u).

Cilj analize trokova je da pokae u kojem vremenu trajanja ti trokovi iznose minimum. Tako dobijeno vreme naziva se "normalno trajanje aktivnosti" (tn). Njemu odgovaraju normalni ili minimalni trokovi Cn.

Poto se u veini sluajeva trokovi linearno poveavaju sa smanjenjem vremena trajanja, to omoguava da se moe izraunati prirast trokova po jedinici vremena, koji se naziva "prosean prirast trokova" (C).

C u - Cn

C = ------------

t n - tu

pri emu su:

(Cu) - usiljeni direktni trokovi

(Cn) - normalni direktni trokovi

(tn) - normalno trajanje aktivnosti

(tu) - usiljeno trajanje aktivnosti

Prirast trokova je znaajan pokazatelj i koristi se pri analizi mrenih dijagrama i pri ispitivanju razlicitih varijanti skracivanja vremena trajanja odredjenih aktivnosti.

KRITERIJUMI ZA SELEKCIJU PROJEKATA

1. ANALIZA TROKOVA I KORISTI

(Benefit-Cost)

2. PORTFOLIO ANALIZA

ANALIZA TROKOVA I KORISTI

Efekti koje sobom nosi realizacija projekta mogu se izraavati i izmeriti pomou odreenih metoda i kriterija.Benefit - cost analiza se koristi za ocenu onih projekata :

- koji pored direktnih donose i indirektne efekte, - koji su od znaaja za iru drutvenu zajednicu,- koji zahtevaju velika finansijska ulaganja i imaju efekte na drutvo u celini.

Benefit - cost analiza zahteva da se uzmu u obzir sve drutvene koristi i trokovi jednog projekta, i da se na bazi njihovog poreenja odredi njegova rentabilnost.

Po konceptu Svetske banke do ukupnih efekata sa stanovita zemlje u celini se dolazi tako to se polazi od finansijske analize preduzea a zatim se vri ukljuivanje ili iskljuivanje odredjenih grupa koristi i trokova.

Transferna plaanja (otplate i kamate na kredite, porezi i subvencije) se iskljuuju iz finansijske analize.

Nepredvidjeni trokovi - njih je potrebno ukljuiti i ispitati u okviru analize rizika i osetljivosti.

Predhodne trokove, koji su nastali pre ocene projekta treba iskljuciti iz ukupnih trokova i tek tada doneti odluku o tome da li nastaviti projekat ili ne.

Eksterne efekte treba ukljuciti u ekonomsku analizu Multiplikacione i medjunarodne efekte treba takodje ukljuciti u ekonomsku analizu.

U finansijskoj oceni projekta se koriste trine cene, dok se u benefit - cost analizi koriste ispravljene trine cene, koje se zovu i obraunske cene. Obraunske cene odredjenih resursa u jednoj zemlji zavise od nivoa tranje.

Prilikom ocene projekata primenom benefit - cost analize mogue je koristiti vei broj kriterijuma i to:

1. kriterijum neto sadanje vrednosti projekta

2. kriterijum interne stope rentabilnosti

3. koeficijent odnosa koristi i trokova

4. kriterijum roka vracanja investicionih ulaganja

Kriterijum neto-sadanje vrednosti projektaOcena ekonomske prihvatljivosti projekta se vri prema velicini sadanje vrednosti projekta, a ona se definie kao razlika primitaka i izdataka u toku veka projekta svedenih na vreme i.

Reciprona vrednost izraza r= 1 + (p/100), se naziva diskontnim faktorom i moe se nai u finansijskim tablicama II.

Prilikom odredjivanja sadanje vrednosti projekta potrebno je odrediti diskontnu stopu. Ona je jednaka ili vea od kamatne stope na kredite.

Projekat je prihvatljiv ako je njegova sadanja vrednost jednaka ili veca od 0 Ukoliko se vri ocena izmedju vie projekata, najbolji e biti onaj koji ima najveu pozitivnu vrednost kriterijuma neto sadanje vrednosti.

Pozitivne karakteristike ove metode: uzima u obzir sve primitke i izdatke u toku veka projekta, i uzima u obzir i vremenske preferencije preduzea

Nedostatak ove metode: ponekad je teko odrediti pravu diskontnu stopu

Kriterijum interne stope rentabilnostiInterna stopa rentabilnosti projekta je ona diskontna stopa pri kojoj je sadanja vrednost neto koristi projekta jednaka nuli.

Kriterij za ekonomsku ocenu projekta u ovoj metodi je minimalno prihvatljiva interna stopa rentabiliteta, s kojom je potrebno uporediti internu stopu rentabilnosti projekta koji ocenjujemo.

Izraunavanje interne stope rentabilnosti projekta se vri postupkom iteracije, to znaci izraunavanje sadanje vrednosti projekta uz razlicite diskontne stope, sve dok se ne pronadje ona diskontna stopa koja sadanju vrednost projekta svodi na nulu.

Kad je u pitanju izbor izmedju vie projekata, smatra se da je povoljniji onaj projekat koji ima vecu internu stopu rentabilnosti, mada se ona ree koristi za izbor i odluivanje izmedju vie projekata.

Koeficijent odnosa trokova i koristi SHAPE \* MERGEFORMAT

Kriterijum roka vraanja ulaganjaRok vraanja ulaganja predstavlja vreme izraeno u godinama, koje je potrebno da bi projekat vratio uloena sredstva.

Vreme koje je potrebno da bi se povratila sredstva koja su uloena u projekat se poredi sa unapred zadanim najduim rokom povraaja ulaganja, koje je jo uvek prihvatljivo za preduzee .

PORTFOLIO ANALIZA

Razvijena je u General Electric kompaniji poetkom 1960. god. Oni su izvrili segmentiranje kompanije na strateke poslovne jedinice (SBU). Osnovne karakteristike SBU su:

- ona ima jedinstvenu poslovnu misiju

- ima vlastite konkurente

- ona je jedan jedini posao ili zbir srodnih poslova

- sastoji se od jedne ili vie programskih i funkcionalnih jedinica

- moe se unaprediti stratekim planiranjem

- moe se planirati nezavisno od drugih poslovaOno to je zajednicko svim varijantama portfolio analize je metodologija koja se prilikom primene koristi:

- neophodno je identifikovati strategijske poslovne jedinice (SBU) u preduzecu za

koje e se formulisati strategija,

- izabrati tip matrice u kjojoj e se zatim vriti pozicioniranje definisanih

strategijskih poslovnih jedinica i

- primena izabrane strategije na SBU u zavisnosti od njenog poloaja u matrici.

Uz pomo portfolio analize mogue je utvrditi prioritet investiranja na taj nain to e se izvriti detaljna analiza pozicije i mogunosti svake strateke poslovne jedinice.

Poto portfolio koncept oznaava razliito kombinovanje ulaganja sredstava u cilju maksimiranja ukupne dobiti, to se on koristi u cilju utvrdjivanja najbolje alokacije sredstava izmedju nekoliko projekata.

Modeli portfolio analize se koriste u cilju reavanja problema portfolia razne tehnike matematickog programiranja. One mogu biti linearne i nelinearne i razlikuju se po tipu i vrsti podataka koje koriste, karakteru problema odluivanja, rizinosti situacije i mnogim drugim aspektima.

Primenom linearnog programiranja se vri selekcija portfolia projekata tako to se vri optimizacija oekivane koristi iz portfolia, i to prikazano pomou matematikih jednaina.

Ukoliko su predmet nae investicije hartije od vrednosti i to u dva razliita projekta A i B, i ako svaka od ovih hartija u odreenom vremenskom periodu (recimo u periodu od mesec dana) proizvodi odredjenu stopu povraaja, onda je stopa povrata portfolia, odredjena sledeim izrazom:

r p =x A* r A + x B* r B , (1)

Pri emu je:

x - deo novca koji investiramo ( u hartije od vrednosti)

r - stopa povraaja

Stopa povrata portfolia je srednja vrednost stopa povrata akcija u portfoliu. Analogno stopi povrata portfolia, oekivana stopa povrata portfolia je srednja vrednost oekivanih stopa povrata HOV-i koje su sadrane u portfoliu, odnosno:

M

E (rp) = xj E(rj) (2)

j=1

Svaki elemenat prikazane matrice pokazuje razliku izmedju povrata akcija koje su date na vrhu stubaca i povrata akcija datih na levoj strani redova.

Na Zapadu je moguce uz pomo "Wilshire"-ovih kompjuterskih programa specificirati bilo koju kombinaciju portfolio investicija. Programi uzimaju u obzir do 20 osnovnih kategorija sredstava ukljuujuci: akcije, zaloge, nepokretnosti, poslovna sredstva, meunarodne akcije i bilo koju kategoriju sredstava koja se moe proceniti.

Da bi se mogli koristiti kompjuterski programi radi odreivanja odgovarajuih kombinacija portfolio investicija potrebno je imati sledece podatke:

procenu oekivane stope povrata za svaku kategoriju sredstava

standardnu devijaciju (odstupanje) povrata za svaku kategoriju i

koeficijent korelacije izmedju kategorija

U svakom sluaju Wilshire polazi od istorijskih podataka, a onda uvodi neku vrstu subjektivne korekcije, da bi se izvrila najbolja procena izgleda za budunost. Ukoliko elimo da pratimo kako se oekivani povrat i rizik portfolia za dve akcije menja, kako mi menjamo vrednosti u te akcije, to je mogue pomou kombinovanih linija. Ona se dobija na grafikonu na kome su koordinate E(r) i (r).

Kombinovane linije su prave za sluajeve idealno pozitivnog ili negativnog odnosa izmeu povrata dve hartije od vrednosti.

Za koeficijente korelacije izmedju ovih granica, kombinovane linije su krive. Kada je jedna od dve investicije osloboena rizika, kombinovana linija je prava linija koja se produava van stope osloboene rizika i prolazi kroz poloaj drugih rizinih investicija.PAGE 2