DIPLOMSKI RADUpravljanje investicijma na globalnom tritu

UVOD

U svom poetku finansije su se bavile samo instrumentima, institucijama i proceduralnim oblicima. Nije bilo pravila prema kome su se iznosili finansijski i raunovodstveni podaci kakvi su danas u upotrebi.

Razvojem kompjutera, a time i informacionih sistema, omogueno je finansijkom menderu korienje podataka koji su od znaaja za donoenje ispravnih investicionih odluka. Elektronika je veoma pozitivno uticala na sredstva pomou kojih preduzea obavljaju bankarske poslove, platni promet, obavljanje transfera novca, kontrolisanje rizika i jos niz slinih poslova.

Ovim razvojem je olakan put finansijskom menaderu ka upoznavanju sa nainom rada investitora i kreditora. Kako i na koji nain investitori i kreditori procenjuju preduzee i kako odreena odluka utie na njihove individualne procene, su pitanja od znaaja za finansijskog menadera. Razvoj modela procene koji se koriste pri donoenju finansijskih odluka , poivali su na klasinim delima Johna Burra Williamsa iz 1938. godine.[footnoteRef:2] [2: Buni S. Privredno pravo, Poslovni biro, Novi Sad, 2008. ]

Sa razvojem potrebe za procenu, usledilo je kritiko procenjivanje strukture kapitala i politike dividendi preduzea u odnosu na procenu vrednosti celog preduzea. ezdesetih godina u delima poznatih ekonomista (Modigliania i Millera) utvrena je nebitnost politike duga i dividende sa stanovita procene ukoliko je finansijsko trite efikasno.

Razvoj teorije portfolia i njena primena na finansijski menadment su obeleili ezdesete godine. Zasluge za ovu teoriju pripadaju Markowitz-u jos 1952., a za njen nastavak i dalje prorivanje Sharpe-u, Lintner-u i drugima. Stav ove teorije je da rizik pojedinane imovine ne bi trebalo prosuivati na bazi moguih odstupanja od oekivanog povraaja, vena bazi njenog graninog doprinosa celokupnom riziku portfolia imovine, zavisno od stepena korelacije te imovine sa drugim imovinama u portfoliu, pojedinana imovina ce biti vie ili manje rizina.

Uporedno ovaj razvoj pratio je teorijski i empirijski rad u funkcionisanju finansijskih trita. Tek nakon razvoja ovih teorija moglo se shvatiti da se deoniarski instrumenti i dug preduzea prodaju na tritu koje moe biti manje ili vie efikasno. Model odreivanja cene kapitala poeo se primenjivati sedamdesetih godina u finansijskom menadmentu.

Ovaj model je ukazivao kako neki rizik preduzea nije relevantan za investitore u imovinu preduzea sve dok se taj rizik moe dalje razvijati u portfolije imovine koji oni dre. Razvijen je jo jedan model odreivanja cene opcija radi relativne procene vrednosti finansijskih potraivanja. Kupujui deonice i istovremeno upisujui opcije na glavnicu, investitoru je omogueno da uvrsti svoj poloaj sa malim rizikom, zahvaljujui veem izboru na tritu. Povratak na takav poloaj na efikasnom finansijskom tritu morao bi biti bez rizika. Zato su mnogi naunici vrednovali vrednosne papire.

Informacioni sistem u ekonomiji poetkom osamdesetih omoguuje odreeni uvid u trino ponaanje finansijskih instrumenata. Saznanje o nepotpunom tritu na kojem se ne ispunjavaju elje investitora za odreenim vrstama vrednosnih papira, omoguuje korporaciji trgovanje specijalnim vrstama finansijskih potraivanja. Strategijska uloga finansija je sve znaajnija i vitalnija u okviru korporacije.[footnoteRef:3] [3: Fabozzi, Frank J.. ed. The Japanese Bond Markets. Chicago: Probus Publishing, 1990.]

Glavni ovek u stvaranju vrednosti je finansijski menader. Da bi se dolo do saznanja o stvaranju vrednosti potrebno je da se zna koju zaradu dobavlja kapitala trai od preduzea. To e dovesti do pojave oportunitetnih trokova u odnosu na koje se moraju donositi odluke o proizvodu, investicijama i poslovanju. Slobodan tok novca treba vratiti deoniarima kako bi ga upotrebili za druga investiciona ulaganja. Ako se to ne ostvari onda je sudbina preduzea u rukama trita za korporacijsku kontrolu i preduzee ide u steaj. Zbog toga je od znaaja kako ce finansijski menader postaviti vrlo osetljivu ravnoteu o kojoj mora brinuti tokom celokupnog procesa odluivanja.

1.POJAM INVESTICIJA

Opte je poznato da ovek tokom svog ivota obavlja odreene aktivnosti za koje dobija odreeniju naknadu u obliku zarade. Na osnovu ostvarene zarade ovek moe da troi novac na kupovinu odreenih roba (osnovne ivotne namirnice, odeu, luksuzne stvari idr.). To znai da na osnovu ostvarenog ili zaraenog dohotka i odluke o potronji mora da postoji odreeni balans ili ravnotea. Deava se u odreenim sluajevima da imamo vise novca nego sto ih elimo potroiti ili obrnuto elimo troiti vie nego sto imamo. Ovaj debalans nas usmerava u pravcu da vidno tedimo ili da pozajmimo novac i da li emo ostvariti maksimalnu korist u drugom roku od dananjeg prihoda.[footnoteRef:4] [4: Reilly, Frank K., and David J. Wright. "Global Bond Markets: An Analysis of Alternative Risk- Return Performance." Midwest Finance Association Meeting (March 2009).]

tednja ili odloena potronja prua neposrednu mogunost da se ostvari vea korist u budunosti ili vea koliina novca koja ce biti na raspolaganju za buduu potronju.Odstupanje od trenutne potronje u korist vee budue potronje je razlog zasto tedimo. Prema tome investiranje predstavlja proces permanentnog investiranja tednje tokom odreenog vremenskog perioda. Investicije predstavljaju sadanje odlaganje finansijskih obaveza u korist buduih aktivnosti koje predstavljaju kompenzaciju ili korist za inestitore u pogledu vremena izvravanja finansijskih obaveza fondova,oekivanog iznosa inflacije i neoekivanih promena vezanih za plaanje u budunosti. Ulagae ili investitore smatramo pojedince, vlade, penzione fondove i kompanije. Pod definicijom investiranja ili ulaganja podrazumevamo sve vrste investicija, ukljuujui investicije kompanija u nove pogone i opremu zatim odreene investicije u akciji, obveznice, roba i drugu realnu imovinu. 1.1. Predmet investiranja Prema veini autora, koji se bave problematikom investiranja, investiranje se sastoji iz tri koraka:1. Razumevanje klijenta2. Portfolio oblikovanje i3. Evaluacija portfolio performansi4. a) Razumevanje klijentaProces razumevanja klijenta ili upoznavanja uglavnom zapoinje kada investitor pokuava da shvati njegove ili njene potrebe i performanse. Za portfolio menadera investitor je klijent, i on pokuava, pre svega, da shvati potrebe klijenta, da li klijent izvrava prispele obaveze obaveze i najvanije njegove/njene performanse rizika. Za pojedinog investitora oblikovanje njegovog ili njenog portfolija je suvie jednostavan proces, ali razumevanje potreba i performansi klijenta je mnogo vanije za portfolio menadera to predstavlja i prvi korak.

b) Portfolio oblikovanje-Proces oblikovanja portfolija je podeljen u tri faze:1. Pre svega donosi se odluka kako izvriti alokaciju portfolija kroz klase (akcije, obaveznice, opcije) vrednosne papire sa fiksnim dohotkom i realnu imovinu. Takoe moemo ukljuiti domau imovinu versus inostranoj imovini i druge faktore koji se odnose na ovu odliku,2. Druga komponenta se odnosi na donoenje odluke o selekciji imovine gde odabiramo imovinu, izmeu ostalog, gde svaka klasa ini portfolijo. Pojednostavljeno reeno, ovaj korak predstavlja selekciju akcija koje ine komponente akcijskog kapitala, obveznice sainjavaju komponentu fiksnog dohotka i realna aktiva ili imovina stvara komponentu realne aktive ili imovine.3. Krajni korak je izvrenje gde se odnosi zajedniki portfolijo. U ovom sluaju investiroti trebaju utvrditi trokove trgovine nasuprot njihovom opaanju da postoji potreba da trgovina bude brzo obavljena. Dok je od velike vanosti da se izvrenje ostvaruje kroz postavljenu strategiju, mada veliki broj investitora gubi poziciju u ovom procesu.

c) Evaulacija portfolijo performansi-Predstavlja zadnji krak u investiranju i esto predtavlja bolan proces za finansijskog menadera. Investiranje se, pre svega, fokusiraju na stvaranju profita, naravno vodei rauna o performansama rizika. Investitori neoprtaju neuspeh i nerado prihvataju izvinjenje, lojalnost finansiskom menaderu nije zajednika karakteristika. Stoga, evaluacija performansi je veoma vana za pojedinog investitora koji formira svoj portfolijo.

1.2. Filozofija investiranja Evidentno je da danas veina investitora nema jasnu filozofiju investiranja to moe rei isto i za menadere u bankarstvu i profesionalne savetnike za investiranje. Oni u veini sluajeva prilagoavaju svoju investicionu filozofiju prema tekuim poslovnim problemima i naravno, naputaju je kada odreeni poslovni problem reen. Ovakav nain funkcionisanja veine investitora je neodriv i stoga zahteva nunu potrebu uvoenja i primene filozofije investiranja. Filozofija investiranja predstavlja proces uvoenja odreene strategije i njeno menjanje sve dok se neostvari uoljiv pomak odnosno uspeh. Usled nedostatka strategije evidentne su tri negativne posledice za portfolio investitora: 1. Usled nedostataka kormila (strategije ili) kljunih vrednosti moemo biti rtva arlatana koji trae sredstva govorei da imaju dobru strategiju koja moe biti trino opasna po investitora ili ulagaa; 2. Promenom postojee strategije novom strategojom moe se promeniti portfolio investitora to moe imati za rezultat visoke transakcione trokove i visoke odgovarajue takse ili provizije; 3. Primenom vie strategija od strane investitora moe imati negativan uticaj u pogledu dobijanja objektivnih informacija, odnos prema riziku i personalnim karakteristikama. Sve nabrojane karakteristike uticae da imamo portfolio koji je izvan trinih kriterija, to e verovatno uticati loe na ulagaa ili investitora . Sa dobrom definisanom filozofijom investiranja budunost investitora e biti izvesnija. To se ogleda u tome to neemo biti samo spremni da odbacimo strategije koje se kose sa naom kljunim vrednostima koji se odnose na trite, ve to emo biti kreatori nove strategije investiranja za kojom emo imati realno potrebu.

2. BIRANJE INVESTICIJA NA GLOBALNOM TRITU

Pojedinci su voljni da se priklone aktuelnoj potronji iz mnogo razloga. Neki tede za studije svoje dece, drugi ele da skupljaju uplate za kuu, kola ili brod; ostali ele da prikupe adekvatan fond za buduu penziju. Koji god je razlog za investicioni program, tehnike koje smo opisali u prvom poglavlju, da bismo izmerili rizik i prihod, e vam pomoi da vrednujete mogue investicije. Ali koje su to alternative? Dosad smo rekli vrlo malo o mogunostima investicija dostupnim na finansijskom tritu. U ovom poglavlju, upuujemo na ovu stvar pregledavajui mogunosti investicija. [footnoteRef:5]Ovo je sutinska pozadina za pravljenje dobrih odluka o kojima se govorilo u drugom poglavlju za kasnija poglavlja gda analiziramo nekoliko pojedinanih investicija kao to su obveznice, zajednike akcije i ostali vrednosni papiri. Takoe je vano kada, uzimamo u obzir naelo graenja i vrednovanja portfolia investicija. Kao investitor u XXI veku, imamo raspored investitorskih izbora koji nije bio dostupan pre nekoliko decenija-zajedno, dinaminost i finansijsko trite, tehnoloki napredak i nove regulative, rezultirale su brojnim novim investitorskim instrumentima i proirile su trgovinske mogunosti. Napredak u komunikaciji i olakanje meunarodne regulative, ini lakom trgovinu za investiture na domaem i globalnom tritu. [5: amilovi, S.V. Kadrovski procesi. Beograd: Tekon-Tehnokonsalting, 1996.]

Telekomunikacijske mree omoguuju amerikim brokerima da postignu razmene u Londonu, Tokiju i drugim evropskim i Azijskim gradovima isto tako lako kao u Njujorku, ikagu i drugim Amerikim gradovima. Odgovarajua sredina za bankarski sektor je omoguila mnogim finansijskim institucijama da se takmie za dolarske investitore. Ovo je pokrenulo investitorski toak sa raznolikim karakteristikama, u ovom poglavlju emo prouavati neki od ovih izbora. Kao investitor, moramo da razumemo razlike meu investicijama tako da moemo da izradimo odgovarajui diversifikovani portfolio koji se prilagoava tvojim ciljevima. To znai da bi trebalo da trai grupu investicija sa razliitim obrascima. Ako je paljivo odabran, takav portfolio smanjuje rizik za davaoca, nivo prihoda zbog niskih ill negativnih stopa prihoda na neke investicije tokom perioda su izjednnaene nad prosenog prihoda na ostalo. Cilj je da se izgradi izbalansiran portfolio investicija sa relativno stabilnim prihodima. Glavni cilj ovog teksta je da vam pomogne da razumete i vrednujete rizik-prihod karakteristike investitorskih portfolia. Cenjenje alternativnog tipa vrednosnih papira je polazna taka svih ovih analiza. Ovo poglavlje je podeljeno na tri glavna dela. Kao to smo napomenuli ranije, investitori mogu izabrati vrednosne papire sa finansijskih trita irom sveta. Tako u prvom poglavlju gledamo u kombinaciju razloga zato bi investitori trebali da ukljue i strane kao i domae vrednosne papire u svoje portfolio. Svi zajedno, ovi razlozi obezbeuju odgovarajui model za globalno investiranje. Nastavljamo istraivanje o tome gde investirati, u etvrtom poglavlju, gde ispitujemo trita vrednosnim papirima detaljno, irom sveta. U drugom delu ovog poglavlja razgovaramo o vrednosnim papirima na domaem i globalnom tritu opisujui glavne karakteristike i obrasce priliva gotovine. Iz ove diskusije, videete raznolike rizik-prihod karakteristike alternativnih investicija koje odgovaraju preporukama razliitih investitora. Neki vrednosni papiri su vie odgovarajui za pojedince, dok su druge odgovarajue za finansijske institucije kao to su osiguravajue kompanije i penzijski fondovi. Trei i zadnji deo sadri procenu istorijskog rizika i prihoda uinka nekoliko investitorskih instrumenata irom sveta i ispituje vezu izmeu prihoda za mnoge od ovih vrednosnih papira. Razumevanje ovih veza obezbeuje i dalju podrku za globalno investiranje.2.1. Dokazivanje globalnih investicija

Dvadeset godina ranije, glavnica investicija je bila dostupna samo pojedinanim investitorima i sastojala se od obveznica i akcija prodavanih na Amerikom tritu vrednosnim papirima. Sada, meutim samo pozivom svog trgovakog posrednika, imate pristup irokom spektru vrednosnih papira prodavanih irom sveta. Sada moete prodavati akcije u General Motors-u ili Toyoti, akcije amerikog ministarstva finansija ili akcije Japanske vlade, zajedniki fond koji investira u amerike biotehnoloke kompanije, obveznice fonda svetskog rasta ili opcije na amerikom registru obveznica zajedno sa nebrojenim drugim investicijama.

Nekoliko promena je izazvalo ovu eksploziju mogunosti investiranja. Kao prvo, porast i razvoj brojnih stranih trita kao sto su Japan,Velika Britanija i Nemaka, isto kao i trite u razvoju kao sto je Kina, napravila su ova trita dostupnim za investitore irom sveta. Brojni Ameriki investitori su prepoznali ovu mogunost, ustanovili je i proirili u ovim zemljama. Ova ekspanzija je pomagana glavnim prednostima telekomunikacijske tehnologije koja je omogiila stalan kontakt sa kancelarijama i finanasijskim tritima irom sveta.

Kao dodatno prednostima Amerikih firmi, strane firme i investitori su preuzeli inicijativu sa bogatstvom koje je pristizalo sa naftnih trita i od deviza, omoguili su dodatno balans u plaanju. Kao rezultat, investitori i investicije firmi irom sveta bile su poeljne i omoguile su trgovinu irom sveta. Ovako, investicijske alternative su bile dostupne od tradicionalnih trita i trita vrednosnim papirima irom sveta.

O tri meusobno povezana razloga o kojima bi Ameriki investitori trebalo da razmiljaju tokom graenja portfolio globalnih investicija mogu se ovako sumirati:

a) Kada investitori porede apsolutne i relativne veliine amerikog i stranog trita za akcije i obveznice, oni vide da ignorisanje stranog trita smanjuje njihove izbore za manje od 50% dostupnih investicijskih mogunosti. Zbog toga sto su mogunosti proirile izbor rizik-prihod ansi, ima smisla da se vrednuju strani vrednosni papiri kada se biraju investicije i graenje portfolia.

b) Stope prihoda omoguene na ne-amerikom tritu su privremeno prevazili one samo na amerikom tritu. Najvii prihodi na ne-amerikom udelu nekretnina mogu biti potvrene od viih porasnih stopa od zemalja gde su izdate. Ovi odlini rezultati su nastavili da preovlauju ak i kada su prihodi bili prilagoeni riziku.

c) Jedno od glavnih principa teorije investicija je da bi investitori trebali da diversifikuju svoje portfolio. Zato to je bitan faktor kada je diversifikovani portfolio povezan izmeu pozitivnih prihoda, diversifikacija sa nepoznatim stranim garantima moe pomoi da se postepeno smanji rizik portfolio.[footnoteRef:6] [6: Ibbotson. Roger G., and Gary P. Brinson. Global Investing. New York: McGraw-Hill, 1993.]

U ovom delu analiziramo ove razloge da bismo pokazali prednosti u rastuoj ulozi stranih finansijskih trita za Amerike investitore i da bismo postigli prednosti i rizike trgovine na ovim tritima.

2.2. Relativna veliina amerikog finansijskog trita

Nazad u 1970.,vrednosni papiri prodavani na Amerikom tritu obveznica i akcija, inilo je oko 65% celokupnih vrednosnih papira dostupnih svetskom tritu kapitala. Tako, ameriki investitori su birali vrednosne papire strogo sa amerikog trita i imali dostupne veoma nekompletne investicije. Pod tim uslovima, mnogi ameriki investitiori su verovatno verovali da nije vredno vremena i napora da se iri njihov investitorski univerzum da bi se ukljuile ograniene investicije dostupne na ostalim tritima. Ta situacija se naglo promenila u poslednjih trideset godina. Sada investitori koji ignoriu strano trite postepeno ograniavaju svoje izbore investicija.

Dijagram 1 pokazuje analizu vrednosnih papira dostupnih na svetskom tritu kapitala u 1969. i 2000 .god. Ne samo da imamo globalnu vrednost ovih glavnica koja je iznenadno porasla (sa 2,3 biliona na 49 biliona dolara),ve se i sastav takoe promenio.

Dijagram 1 Ukupno investibilno trite kapitala[footnoteRef:7] [7: Wilson. Richard S., and Frank J. Fabozzi. The New Corporate Bond Market. Chicago: Probus Publishing, 2000.]

Koncetriui se na odnos menica i udeonih investicija, dijagram pokazuje da obveznica amerikog dolara i udeone investicije ine 53% celokupnih vrednosnih papira u 1969. nasuprot 28,4% nedolarskih obveznica i akcija. Ovi podaci pokazuju da ako se uzme u obzir samo trite obveznica i akcija , amerika razmera ovog kombinovanog trita je opala sa 63% ukupnog na oko 46% u 2000.

Sustina je da ameriko trite sada ukljuuje manje razmere od totalnog svetskog s trita kapitala i izgleda da ce se tako i nastaviti. Brzi ekonomski porast mnogih drugih drzava u poreenju sa SAD e zahtevati stranu vladu i pojedinane kompanije a izdaju dug i udele da bi finansirali ovaj porast.

Tako, ameriki investitori bi trebali da uzmu u obzir investiranje u strane vrednosne papire zbog porasta znaaja ovih stranih vrednosnih papira na svetskom tritu kapitala. Ne-investiranje u strane akcije i obveznice znai da zanemarujete 54% vrednosnih papira koji su vam dostupni.3. KOMPONENTE PRIHODA

Razlika u uinku domaih nasuprot amerikim dolarskim prihodima, znai da je efekat kursa za amerike investitore koji su ulozili u strane obveznice uvek bio pozitivan (to je, ameriki dolar je bio slab) i dodato domaem uinku.

Kao primer, domai prihod na japanske obveznice je bio 6.49 procenata u poreenju sa prihodom na amerike obveznice od 8.10 procenata. Japanski devizni efekat je 3.20 procenata, sto je povealo prihod na japanske obveznice pretvorene u amerike dolare na 9.90 procenata, to je iznad prihoda za amerike obveznice. Sutina je da, ameriki investitor u ne-amerike obveznice iz nekoliko zemalja moe iznuditi stope prihoda blizu ili iznad onih kod amerikih investitora koji su sebe ograniili na ameriko trite obveznica.

3.1. Globalni udeo u tritu prihoda

Tabela 1. pokazuje sloenu stopu porasta cena u lokalnim valutama i u amerikim dolarima za dvanaest glavnih trzista udela, etiri dela sveta, i itavog sveta u periodu od 1996. do 2007.

Uinak u lokalnoj valuti je pokazao da je ameriko trite rangirano kao sedmo od ukupnih sedamnaest zemalja i rejona ili je bilo sedmo od dvanaest zemalja. Rezultati uinka u amerikim dolarima pokazuju da je efekat valute bio pozitivan za investiture u deset od jedanaest stranih zemalja(ameriki dolar je bio slab u odnosu na ove valute). Efekat valute je tetio samo prihodima amerikih dolara za vedsku.

Uopteno, u prihodima amerikih dolara, ameriko trite je rangirano kao petnaesto od sedamnaest zemalja i rejona ili jedanasto od dvanaest zemalja. Kao i uinak u tritu obveznica, ovi rezultati za trite udela irom sveta pokazuju da su investitori koji su ograniili sebe na ameriko trite iskusili stopu prihoda ispod one koja je u mnogim drugim zemljama. Ovo je istinito za poreenje koje se tie i domaih prihoda i stopa pihoda prilagoenih kursevima.

Tabela 1. FT-Statistika ukupnog svetskog uinka prihoda: Proseni godinji prihod u lokalnoj valuti i amerikim dolarima,od 1996, do 2007.[footnoteRef:8] [8: Krasulja D. i Ivanievi M., Poslovne finansije, Ekonomski fakultet Beograd, Beograd, 2000.]

ProcentiRangProcentiRang

Australia15,57(6)16,210(8)

Kanada11,113(10)11,115(11)

Francuska15,48(7)17,45(5)

Nemaka11,014(11)13,713(10)

Italija13,911(9)13,812(9)

Japan4,817(12)9,417(12)

Holandija16,93(3)19,33(3)

Spanija21,72(2)22,01(0)

vedska22,11(1)21,62(2)

vajcarska14.010(8)16,86(6)

Ujedinjeno Kraljevstvo16,65(5)18,04(4)

Sjedinjene Drave16,74(4)16,77(7)

Evropa14,8916,58

Basen Pacifika5,7169,916

Evropa i Pacifik10,01513,114

Severna Amerika16,4616,49

Svet12,41214,111

3.2. Pojedinani prihod i rizik zemalja

Kao sto je pokazano, mnoge zemlje su iskusile vie sloene prihode na obveznice i akcije nego SAD. Prirodno se postavlja pitanje da li ove izvanredne stope prihoda su rezultati koje moemo pripisati viim nivoima rizika vrednosnih papira o ovim zemljama. Tabela 2 sadri prihode i mere rizika za est glavnih trita obveznicama po lokalnim valutama i amerikim dolarima, zajedno sa kombinovanom razmerom prihoda po jedinici rizika. Rezultati u lokalnoj valuti su slini rezultatima stopa prihoda-amerilko trite obveznica se rangiralo kao etvrto od est zemalja.

Rezultati kada se prihodi i rizik meri u amerikim dolarima, su veoma razliiti. Naroito,i ako je prihod povean zbog slabog dolara, mere rizika su znatno poveane zbog slabog dolara, mere rizika su se znatno poveale (to je, da je prosean rizik pet ne-amerikih zemalja skoio sa 5.08 procenata na 11.89 procenata).

Tabela 2. Meunarodno trite obveznica rezultati prihod-rizik: od 1997. do 2006.[footnoteRef:9] [9: Krasulja D. i Ivanievi M., Poslovne finansije, Ekonomski fakultet Beograd, Beograd, 2000.]

LOKALNA VALUTAAMERICKI DOLARI

zemljaprihodrizikprihod/rizikDrihodrizikprihod/rizik

Kanada10,896,581,6610,989,081,21

Francuska10,524,262,4712,7310,941,16

Nemacka7,413,182,339,7911,740,83

Japan6,494,911,329,9014,080,70

U.K.11,306,491,7412,9113,600,95

SAD8,104,771,708,104,771,70

Kao rezultat, prihod po jedinici rizika je opao znaajno i ameriki uinak se rangirao kao prvi. Iza uticaja na relativne rezultate u amerikim dolarima, ovo znaajno poveanje u nestalnosti prihoda stranih akcija u amerikim dolarima su dokaz kursa rizika o kojem smo govorili u prvom poglavlju.Dijagram 2 sadri razbacanu emu lokalne valute udela zarade (sloeni porast stope cene) i rizik za 12 posebnih zemalja, etiri regiona u svetu, i celog sveta za period od 1996. do 2007. Mera rizika je standardno odstupanje od dnevnih prihoda kao to smo govorili u prvom poglavlju. Znaajno je da je ameriko trite iskusilo jedan od najniih vrednosti rizika. Rezultat u amerikim dolarima u dijagramu 2. pokazuje sline rezultate. Izmereni prihod i rizik u amerikim dolarima, ameriki uinak prihod/rizik je rangiran kao trei od 17.

Dijagram 2. Godinje stope prihoda i rizika za glavna trita akcijama u lokalnoj valuti:od 1996. do 2007.[footnoteRef:10] [10: Murphy Brian, David Won. and Deepak Gulrajani. "Valuation and Risk Analysis of International Bonds."2006.]

Dok je veina zemalja ili oblasti iskusila vise prihode u amerikim dolarima, izmereni rizik se znatno poveao usled rizika kursa.

3.3. Rizik kombinovanih investicija zemalja

Sve do sada smo razgovarali o riziku i prihodima za pojedinane zemlje. U prvom poglavlju, razmatrali smo ideju kombinovanja broja prednosti u portfoliu i zabeleili da bi investitori trebali stvoriti raznolike portfolie da bi smanjili promenljivost prihoda preko vremena. Govorili smo kako odreene raznolikosti smanjuju promenljivost (nau meru rizika) portfolio zato to alternativne investicije imaju razliite obrasce prekovremenih prihoda. Odreeno, kada su stope prihoda u nekim investicijama negativne ili ispod prosenog, ostale investicije u portfolio iskusie stopu prihoda iznad proseka.

Dakle, ako je portfolio dobro diversifikovan, on bi trebao obezbediti stabilniju stopu prihoda za celokupni portfolio (to znai, imae nia standardna odstupanja i stoga manji rizik). I ako emo govoriti i demonstrirati teoriju portfolio do detalja u estom poglavlju, potrebno je da razmotrimo koncept u ovom trenutku da bismo potpuno razumeli prednosti globalnog investiranja.

Nain da se izmeri da li e dve investicije doprineti raznolikom portfolio jeste da se izrauna korelacija koeficijenata izmeu njihovih prekovremenih stopa prihoda. Koeficijenti uzajamnog odnosa mogu biti od +1,00 do -l,OO. Uzajamni odnos +1,00 znai da se stope prihoda za ove dve investicije pomeraju tano zajedno. Kombinovanje investicija koje se pokreu zajedno u portfoliu nee pomoi raznolikosti portfolia jer imaju identine obrasce stopa prihoda prekovremeno. Nasuprot, uzajami odnos koeficijenata od -1,00 znai da se stope prihoda za dve investicije pokreu tano suprotno jedna drugoj. Kada jedna investicija ima stopu prihoda iznad proseka, druga trpi kroz slinu stopu prihoda, ali ispod proseka,kombinovanje dve investicije sa velikim negativnim uzajamnim odnosom u portfolio bi doprinelo mnogo diversifikaciji zato to bi to stabilizovalo prekovremene stope prihoda, umanjilo standardno odstupanje stopa prihoda portfolio i odatle i rizik portfolio slope prihoda, umanjilo odstupanje stopa prihoda portfolio i odatle rizik portfolio.

Dakle, ako elimo uneti raznolikost u svoj portfolio i da smanjimo rizik, elimo investiciju koja ili ima nisku korelaciju, nula korelaciju, ili idealno, negativnu korelaciju sa drugim investicijama u tvom portfolio. Sa ovim na umu, sledee o emu emo da govorimo tie se korelacija prihoda izmeju amerikih obveznica i akcija.

Dijagram 3 Godinje stope prihoda i rizika glavnih trita akcijama u amerikim dolarima:od 1996. do 2007[footnoteRef:11] [11: Murphy Brian, David Won. Gulrajani. "Valuation and Risk Analysis of International Bonds."2006.]

Tabela 3. Koeficijenti uzajamnih odnosa izmeu stopa prihoda na akcije u SAD i glavnih stranih trita:od 1987. do 1996. (meseni podaci)[footnoteRef:12] [12: arki Joksimovi N ,Upravljanje finansijama - osnove i principi, Beograd 2009.]

Domai prihodiPrihodi u amerikim dolarima

Canada0,720.57

Francuska0,470,32

Nemaka0,440,27

Japan0,340,15

Ujedinjeno Kraljevstvo0,400,23

Globalni rizik portfolio obveznica Tabela 3. nabraja koeficijente korelacija izmeu stopa prihoda za obveznice u SAD-u i obveznica na glavnim stranim tritima u odnosu na domae i amerike dolare od 1987. do 1996.

Primeti da samo jedna korelacija izmeu domaih stopa prihoda je iznad 0,50. Za amerikog investitora, vane korelacije su izmeu stopa prihoda u amerikim dolarima. U ovom sluaju, sve korelacije izmeu prihoda u amerikim dolarima su znatno nie nego korelacije izmeu domaih prihoda postoji samo jedna korelacija iznad 0,32. Znaajno je da dok pojedinane nestalnosti znatno rastu kada se prihodi pretvore u amerike dolare, korelacija izmeu prihoda u amerikim dolarima opada. Ove niske pozitivne korelacije izmeu prihoda u amerikim dolarima znae da ameriki investitori imaju znatne prilike za smanjenje kroz globalnu diversifikaciju portfolia obveznica. Ameriki investitor koji je kupio obveznice na bilo kojem tritu , osim Kanade, imao bi znatno smanjenje standardnog odstupanja dobro diversifikovanih portfolio.

Zbog ega se ovi koeficijenti korelacija prihoda amerikih obveznica i raznih stranih zemalja razlikuju? To je, zbog ega je korelacija SAD-Kanada 0,57, a korelacija SAD-Japan samo 0,15? Odgovor je zato to se meunarodni obrasci, ekonomski porast, fiskalne politike i monetarne politike ovih zemalja razlikuju.Mi nemamo integrisanu svetsku ekonomiju, ve vie zbir ekonomija koje su usko povezane jedna s drugom na razliite naine.Kao primer, amerika i kanadska ekonomija su veoma bliske zbog svoje geografske blizine, slinih ekonomskih politika, opsezne trgovine meu njima.

Svaka je onoj drugoj najvei trgovaki partner. Nasuprot, SAD manje trguje sa Japanom i fiskalna i monetarna politika ovih dveju zemalja se dramatino razlikuju.

Zemlja koja je izmeu ove dve krajnosti je Francuska. SAD ima znaajne trgovinske veze sa Francuskom, ali svaka od njih ima blago nezavistan niz ekonomskih politika. Dakle, korelacija SAD-Francuska pada izmeu onih sa Kanadom i Japanom. Poenta je da makroekonomske razlike uzrokuju da se korelacija prihoda obveznica izmeu SAD i svake zemlje isto tako razlikuje. Ove razlike u korelacijama ine vrednom utroenog vremena diversifikovanje stranim obveznicama i razliite korelacije pokazuju koje ce zemlje obezbediti najvee smanjenje u standardnim odstupanjima (rizik) prihoda za amerike investiture. Takoe, korelacija prihoda izmeu svake dve zemlje se menja vremenom zato to se faktori koji utiu na korelacije kao to je meunarodna trgovina, ekonomski porast, fiskalna politika i monetarna politika se menjaju vremenom. Promena u bilo kojoj od ovih promenljivih e proizvesti promenu u nainu kako su ekonomije povezane i u vezama izmedu prihoda na obveznice .

Kao primer, korelacija izmeu prihoda obveznica u SAD i Japanu pre 1990. je bila prilino niska, odraava se na ogranienu trgovinu i nezavisne ekonomske politike. Tokom osamdesetih i devedesetih meunarodna trgovina izmeu ove dve zemlje se znatno poveala a isto tako i uzajamni odnos(korelacija) izmeu prihoda na obveznice. Dijagram 4 pokazuje ta se desava rizik-prihod razmeni kada kombinujemo amerike i strane obveznice. Poreenje totalno ne-amerikog portfolia (100% stranog) i 100% amerikog portfolia pokazuje da ne-ameriki portfolio ima oboje, viu stopu prihoda i vie standardno odstupanje prihoda nego ameriki portfolio. Kombinovanjem ova dva portfolio u razliitim razmerama stvara zanimljiv niz taaka. Kao to emo govoriti u estom poglavlju,oekivana stopa prihoda odmereno prosena od ova dva portfolio. Nasuprot, rizik(standardno odstupanje) kombinacije nije odmereno prosean, ali takoe zavisi od uzajamnog odnosa ova dva portfolio. U ovom primeru, nivo rizika kombinovanih portfolio pada ispod onog kod posebnih portfolio. Dakle, dodavanjem ne korelativnih stranih obveznica portfolio amerikih obveznica, ameriki investitor je u mogunosti ne samo da povea oekivanu stopu prihoda, ve i da smanji rizik portfolio obveznica.

Globalni udeo portfolio rizika Korelacija svetskih trita udela lii na onaj za obveznice. Tabela 4. nabraja koeficijente korelacije izmeu mesenih prihoda udela svake zemlje i amerikog trita (u obe, domaoj i amerikim dolarima) za period od 12 godina, od 1996. do 2007-Veina korelacija izmeu lokalnih prihoda valuta (sedam od jedanaest) je najvie 0,50. Uzajamni odnos stopa prinod prilagoena kursu je bio uvek nii. Samo etiri od jedanaest korelacija izmeu prihoda amerikog dolara je preao 0.50, a prosena korelacija je bila samo 0,47. Ova relativno mala pozitivna korelacija izmeu amerikih i stranih akcija ima slinu primenu kao ona koja dolazi od obveznica. Investitori mogu smanjiti obuhvatni rizik svojih portfolio akcija tako to ce ukljuiti strane akcije.

Dijagram 4. Rizik-prihod razmene za meunarodni portfolio obveznica[footnoteRef:13] [13: Murphy Brian, David Won. Gulrajani. "Valuation and Risk Analysis of International Bonds."2006. ]

Veoma vaan uticaj na finansije devedesetih jeste globalizacija finansija. Trita finansija postaju sve vie integralna, dok je zadatak finansijskog menadera nalaenje najbolje cene izvan nacionalnog trita, kupovinom strane valute, uz adekvatnu zatitu. Ekonomska neizvesnost u celom svetu, trokovi energije, problemi dugova, kako domaih, tako i spoljnih, deo su finansijskog okruenja.

Finansijski menadzer se mora tome prilagoditi kako bi njegovo preduzee funkcionisalo na pravi nain i efikasno.

Tabela 4. Koeficijenti korelacija izmeu ukupnog prihoda optih akcija u SAD i glavnih stranih trita akcijama: od 1996. do 2007.(meseni podaci)[footnoteRef:14] [14: Vasiljevi B.: Osnovi finansijskog trita, Beograd, 1999.]

Lokalna valutaUkupni prihodiAmeriki dolarUkupni prihodi

Australiao;530,43

(Canada0,750,73

Francuska0,570,47

Nemaka0,490,39

Italija0,330,26

Japan0,350,23

Holandija0,690,62

Spanija0,550,47

vedska0,480,45

vajcarska0,640,52

Ujedinjeno Kraljevstvo0,740,62

Dijagram 4. pokazuje uticaj na meunarodnu diversifikaciju udela. Ove krive pokazuju da kako se poveava broj od nasumino odabranih vrednosnih papira. Prema tome, dodajui japanske, nemake i francuske akcije amerikom portfolio akcija smanjuje rizik portfolia na nivo koji se odraava samo na sistematine faktore irom sveta.

Rezime globalnog investiranja do sada, razmatrali smo relativnu veliinu trita za ne-amerike akcije i obveznice i dosli do zakljuka da su porasli u veliini i znaaju i postali preveliki da bi se zanemarili. Takoe smo ispitivali stope prihoda za strane investicije u akcijama i obveznicama i odradili da, uglavnom, njihove stope prihoda po jedinici rizika su superiornije u odnosu na one na amerikom tritu. Konano, govorili smo o konstruisanju portfolio investicija i vanosti diversifikovanja u smanjivanju promenljivosti prihoda tokom vremena, koji smanjuje rizik portfolio.

Dakle, postojanje relativno visokih stopa prihoda na strane vrednosne papire kombinovano sa niskim koeficijentom korelacije pokazuje da dodavanje stranih akcija i obveznica amerikom portfolio e skoro sigurno smanjiti rizik portfolio i verovatno poveati proseni prihod.

Kao to je i obeano, nekoliko skoro prisilnih razloga postoje za dodavanje stranih vrednosnih papira amerikom portfoliu. Stoga, razvijanje globalnih investicijskih perspektiva je vano zato to savremeni trend u svetu investiranja e se nastaviti i u budunosti. Primenjivanje ove nove globalne perspektive investiranja nee biti lako zato to zahteva razumevanje novih termina, orua (kao to su Evro obveznice), institucije (kao to je ne-amerika akcija i obveznica).

Mada, napor je opravdan zato to razvijate niz vetina i nain miljenja koji e vam koristiti zauvek. Sledei deo predstavlja pregled investicionih alternativa iz svih delova sveta, poevi sa investicijama sa odreenim dohotkom i napredovanje kroz mnoge alternative.

4. IZVORI GLOBALNIH INVESTICIJA

Ovaj deo obezbeuje znaajan temelj za sledea poglavlja u kojima opisujemo tehnike za vrednovanje individualnih investicija i kombinovanje alternativnih u odgovarajue diversifikovane portfolio koji odgovaraju vaim rizik-prihod ciljevima. U ovom poglavlju, mi ukratko opisujemo investicione alternative koje su dostupne, obezbeujemo kratak pregled svakog. Svrha ovog istraivanja je da ukratko predstavimo svaku od investicionih alternativa tako da moete shvatiti punu lepezu alternativa. Investicije su podeljene po klasama preimustva. Naroito, u prvom delu,opisujemo investicije sa fiksnim dohotkom,ukljuujui obveznice i prioritetne akcije. U drugom delu, govorimo o inveticijama udela, u treem delu sadrana je diskusija o posebnim orudima kao sto su garancije i opcije, koje imaju osobine oboje i oruda fiksnog dohotka i udela. U ervrtom delu,razmatramo budue ugovore koji e imati irok radijus rizik-prihod profila. Peti deo se tie investicionih kompanija. Sve ove investicije se nazivaju finansijska primustva jer su isplate u novcu. Nasuprot, nepokretna preimustva kao sto su nekretnine, su razmatrane u estom delu. Zakljuujemo sa primustvima koja se tiu nisko likvidnih investicija zbog relativnih potekoa u njihovoj kupovini i prodaji. Ovo ukljuuje umetnost, antikvitete, kovanice markice i vredne dragulje. Zadnji deo poglavlja opisuje istorijski osvrt i obrasce rizika za mnoge individualne investitorske alternative i korelacije izmeu prihoda ovih investicija. Ova dodatna pozadina i pogled e ti pomoi da vrednuje individualne investicije u ciiju graenja dobro diversifikovanog portfolio investicija iz celog sveta.

4.1. Investicije fiksnog dohotka

Investicije fiksnog dohotka imaju ugovorni mandatirani raspored isplaivanja. Njihovi investitorski ugovori obeavaju odreene isplate predodreeno vreme, i ako sila zakona se menja iza tog obeanja i to utie na rizik i traene prihode. U jednoj krajnosti, ako data firma ne izvri plaanje u dogovoreno vreme, kreditori mogu da objave datoj banci bankrot. U drugom sluaju (na primer, obveznica dohotka), data firma mora da izvri plaanje samo ako zarauje.[footnoteRef:15] Dok u drugim sluajevima(na primer, prioritetne akcije), data firma ne mora da izvri plaanje osim ako njen odbor i direktori ne uine tako. [15: Malvey, Jack. "Global Corporate Bond Portfolio Management," in The Handbook of Fixed Income Securities, edited by Frank J. Fabozzi. Chicago, Professional Publishing, 2007.]

Investitori koji stiu vrednosne papire sa fiksnim dohotkom (osim prioritetnih akcija) su zaista pozajmljivali izdavaima. Naroito, vi nekome pozajmite sumu novca, glavnicu, uzajmljivai. Zauzvrat, uzajmljiva obeava da napravi periodiine kamatne uplate i da vraa glavnicu u roku plaanja zajma.

tedni rauni--Moda ne razmiljate o tednim raunima kao investicijama sa fiksnim dohotkom, ali induvidua koja ulaze fond na tedni raun u banci ili udruenje za tednju i zajam (S&L) zaista pozajmljuje novca institucijama i kao rezultat, zarauje fiksnu uplatu. Ove investicije se generalno smatraju pogodnim, likvidnim,sa niskim rizikom zato to su skoro sve osigurane. Stoga, njihove stope prihoda su generalno niske u poreenju sa drugim mogunostima.Razvijeno je nekoliko verzija ovih rauna da bi privukli investitore sa razliitim ciljevima. tedna knjiica tednog rauna nema minimalni saldo, i novac moe biti podignut bilo kad sa veoma malo kamate. Usled svoje fleksibilnosti, obeana kamata na raunu tedne knjiice je relativno niska. Za investitore sa visom sumom novanih sredstava koji su voljni da se odreknu likvidnosti banke i S&L su razvile sertifikat uloga (SU), koji zahteva minimalne uloge(obino 500 dolara) i imaju fiksirano trajanje (obino tri meseca, est meseci, jedna godina, dve godine). Obeane slope na SU su vie nego one na tednji u tednim knjiicama i stopa se poveava sa veliinom i trajanjem uloga. Investitor koji eli da unovi SU pre isteka datuma mora da plati teku kaznu u obliku mnogo nie kamalne slope.

Investitori sa visokim sumama novca (10 000 dolara i vie) mogu investirati u Blagajnu rauna (T-bills) -kratkorone obaveze (u roku od tri do dvanaest meseci) amerike vlade.Da bi se takmiili sa T-bills, banke i S&L su izdali novano trine sertifikate, koji trae i minimalne inveslicije od 10 000 dolara i rok plaanja od est meseci. Obeana stopa na ove sertiflkate koleba se u neemu to je preko nedeljne stope na estomesene T-billse. Inveslitori mogu otkupiti ove sertiflkate samo ako u banci koja izdaje,i one navlae takse ako povuete svoj novac pre isteka roka. Orua kapitalnog trzista . Orua kapitalnog trita su obaveze sa fiksnim dohotkom kojim se trguje na sekundarnom tritu, sto znai da ih moete kupovali i prodavati drugim individuama i institucijama. Orua kapitalnog trita zapadaju u etiri kategorije:

(l) vrednosni papiri amerike blagajne(2) vrednosni papiri amerikih vladinih agencija(3) optinske obveznice i (4) akcionarske obveznice.[footnoteRef:16] [16: .Japanese Capital Markets, New York: Harper & Row Publishers, 2001. ]

4.2. Vrednosni papiri amerike blagajne

Svi vladini vrednosni papiri izdati od Blagajne amerike vlade, su orua sa fiksnim dohotkom. To mogu biti rauni, menice ili obveznice zavisno od njihovog vremena do isteka roka. Obino, rauni vae na jednu godinu ili manje, menice na preko jedne do deset godina, i obveznice na manje od deset godina od vremena izdavanja. Obaveze amerike vlade su u sutini osloboeni od kreditnog rizika jer je mala ansa neizvrenja novanih obaveza i oni su visoko likvidni.

4.3. Vrednosni papiri amerikih vladinih agencija

Vrednosni papiri agencija su prodavani od razliitih vladinih agencija za podrke programa,ali oni nisu direktna obaveza Blagajne. Primeri agencija koje izdaju ove obveznice ukljuuje Federalno Nacionalno Udruenje Hipoteke, koje prodaje obveznice i koristi postupke prodaje hipoteke od osiguravajuih kompanija ili tednje ili zajmova i Federalni Dom Banaka za Zajam, koje prodaje obveznice i pozajmljuje novac svojim bankama kojih ima dvanaest, koje zauzvrat obezbeuju kredite tedioniarskim, i ostalim institucijama koje odobravaju hipoteku. Oslale agencije su Vladino Nacionalno Udruenje za Hipoteku, Banka za Kooperativu, Federalna Zemljina Banka i Federalna Stambena Administracija. Iako vrednosni papiri izdati od federalnih agencija nisu u direktnoj obavezi vlade, oni su praktino osloboeni neizvrenja obaveza jer je nepojmljivo da bi vlada mogla dozvoliti da oni ne izvre te novane obaveze.

Takoe oni su sasvim likvidni. Zato to nisu u zvaninoj garanciji Blagajne, ne smatraju se ni totalno bezrizinim. Takoe oni nisu tako likvidni kao obveznice Blagajne, oni tipino obezbeuju blago vie prihode nego Blagajna.

4.4. Optinske obveznice

Optinske obveznice se izdaju od organa lokalne vlade ili kao opta obaveza ili obveznice prihoda. Generalno obavezne obveznice su podrane punom poreskom snagom od optine, poto obveznice prihoda plaaju kamatu od prihoda stvoren od posebnih projekata(prihod da se plati kamata na obveznice odvodnih kanala dolazi od poreza za vodu).

Optinske obveznice se razlikuju od onih sa fiksnim dohotkom zato to su uvek osloboene poreza. Kamata to se od njih zarauje je osloboena oporezivanja od strane federalne vlade i drave koja je izdala obveznicu, obezbedila investitora koji je stanovnik te darave. Iz tog razloga, optinske obveznice su veoma popularne kod investitora sa visokom grupom poreznika.

Za investitora koji ima marginalnu poresku stopu od 35%, obina obveznica sa kamatnom stopom od 8% donosi mreu prihoda posle poreza od samo 5,2%, takav investitor bi vie eleo obveznicu osloboenu poreza sa jednakim rizikom a 6% dobitka. Ovo omoguuje optinskoj obveznici da ponudi dobitak koji je manji od dobitka na uporedne obveznice sa porezom,uglavnom oko 25 do 30 %.

4.5. Akcionarske obveznice

Akcionarske obveznice su vrednosni papiri sa fiksiranim dohotkom izdate od industrijskih korporacija, preduzea za komunalne usluge ili eleznice, da bi podigli navana sredstva i ulozili u fabriku, opremu ili radniki kapital. Oni mogu biti pokriveni od strane izdavaa, u okviru kvaliteta kredita (mereno rang-listom odreenom od agencije na osnovu verovatnoe neizvreenja novanih obaveza), u odnosu na rok plaanja kratki rok, srednji rok ili dugaki rok), ili osnovano na nekim komponentama ugovora (fond za isplatu dugova ili poziv).

Sve obveznice ukljuuju ugovor, koji je zakonski dogovor koji nabraja sve obaveze izdavaa prema vlasniku obveznica, ukljuujui raspored plaanja i karakteristike kao to su provizije na pozive ili fond za isplatu dugova. Provizije na poziv specifikuju kada firma moe da izda poziv za obveznice ranije od njihovog roka plaanja, u vreme u koje trenutni vlasnici firmi moraju podneti obveznice firmi koja izdaje, to ih iskupljuje (a to je, veu glavnicu i malu premiju).

Provizija fonda za isplatu dugova specifikuje uplate koje izdava mora napraviti da bi otkupio dati postotak neizmirenih izdataka pre roka plaanja. Akcionarske obveznice spadaju u raznovrsne kategorije bazirane na obeanjima datim ugovorom. Njih emo razmatrati po redosledu stareinstva.

Senior bezbedne obveznice su najstarije obveznice u kapitalu firme i imaju najnii nivo rizika od krize i neizvrenja novanih obaveza. One ukljuuju raznolike sigurne predmete koje se razlikuju bazirano od preimustava koje su zaloili. Obveznice hipoteke su podrane pravom zadravanja specificnih prednosti kao to su zemljite i zgrade.[footnoteRef:17] [17: Japanese Capital Markets, New York: Harper & Row Publishers, 2001. ]

U sluaju bankrota, prinos od prodaje ovih preimustava se koriste da bi se otplatili vlasnici obveznica hipoteke. Kolateralne obveznice poverenja su oblik obveznica hipoteke osim sto preimustva koja podravaju obveznice su finansijska kao npr.akcije, menice i druge visoko kvalitetne obveznice. Konano, sertifikati poverenja opreme su obveznice hipoteke koje su osigurane specifinim delovima saobraajne opreme kao to su lokomotive i vagoni za eleznicu i avioni za aerokompanije. Obveznice su obeanja da se plati kamata i glavnica, ali nema posebnih obeanih preimustava u sluaju da firma ne ispuni svoje dogovore. Ovo znai da vlasnik obveznice zavisi od uspeha pozajmljivaa da izvrsi obeane uplate. Vlasnik obveznice obino ima prvi uvid na zaradu firme i bilo kakva preimustva koja nisu ve obeana kao podrka seniorskim bezbednim obveznicama. Ako izdava ne ostvaruje kamatu, vlasnici obveznica mogu proglasiti bankrot i zahtevati da neobeana preimustva isplate obveznice. Podreene obveznice su sline obveznicama, ali u sluaju neizvrenja novanih obaveza,vlasnici ovih obveznica mogu zahtevati preimustva firme samo ako je firma zadovoljila zahteve svih seniorskih sigurnosti i obveznica vlasnika obveznica. To je, zahtevi vlasnika podreenih obveznica su podreeni onima koji su vlasnici drugih obveznica. U okviru ove opte kategorije podreenih predmeta, moete nai seniorske podreene i juniorske podreene obveznice. Juniorske imaju najslabije zahteve od svih vlasnika obveznica. Obveznice dohotka ugovaraju rasporede plaanja kamate, ali kamata moe da dospe i plaa se samo ako izdava zarauje dohodak,da izvri uplate po ugovorenim datumima. Ako kompanija ne zarauje traenu koliinu novca, ne mora da izvri isplatu kamate i ne moe biti proglaen bankrot. Umesto toga, uplata kamate se uzima u obzir kao zaostali dug i ako se zatim zaradi, mora biti isplaena. Zato to izdavaka firma nije zakonski na putu da ostvari kamatu osim kada je firma zarauje. Obveznica dohotka se ne smatra sigurnom kao obveznica ili obveznica hipoteke, tako obveznice dohotka nude vee prihode investitorima u kompenzaciju za dodatni rizik. Iako je ogranien broj korporativnih obveznica dohotka, ove obveznice su prilino popularne u optinama zato to su optinske obveznice ustvari obveznice dohotka. Konvertibilne obveznice imaju kamatu i glavne osobine ostalih obveznica, sa dodatnom karakteristikom da vlasnik obveznice ima mogunost da ih vrati firmi u zamenu za obine akcije. Na primer, firma moe izdati 1000 dolara vrednu obveznicu i dogovoriti se da vlasnik iste moe vratiti obveznicu u izdavako preduzee i promeniti je u 40 deonica firminih obinih akcija. Ove obveznice su privlane investitorima zato to kombinuju karakteristike vrednosnih papira sa fiksnim dohotkom sa opcijom prebacivanja u obine akcije firme, kako bi firma cvetala. Zbog njihove potranje,konvertibilne obveznice obino daju nizu kamatnu stopu nego nekonvertibilne obveznice istog rizika. Razlika u traenim kamatnim stopama raste sa porastom potencijala kompanije zato to raste vrednost opcije konvertovanja obveznica u obine akcije. Ove obveznice su skoro uvek podreene nekonvertibilnom dugu firme,tako da se smatraju da imaju vii kreditni rizik i manje su cene. Mogunost kod konvertibilnih obveznica jeste obveznica sa pridodatim punomojem. Punomoje omoguuje vlasniku obveznice da kupi obinu akciju firme od time po odreenoj ceni za odreeni vremenski interval. Posebna kupovna cena akcija u punomoju je obino iznad cene akcije u trenutku izdavanja, ali ispod oekivane budue cene akcije. Punomoje cini obveznicu traenijom, to umanjuje njen dobitak. Punomoje takoe obezbeuje firmu buduim kapitalom obine akcije kada vlasnik upotrebi punomoje i kupi akciju od firme.

Za razliku od klasine obveznice koja daje kamatu svakih est meseci i svoju nominalnu vrednosr po isteku roka, nulta[footnoteRef:18] kupon obveznica ne daje kamatu tokom trajanja obveznice ve samo placa glavnicu po isteku roka plaanja. Stoga, kupovna cena obveznice je sadanja vrednost vrednosti glavnice po traenoj stopi prihoda. Na primer, cena obveznice nultog kupona koja obeava da plati 10 000 dolara za pet godina sa traenom stopom prihoda od 8%, je 6 756 dolara. Da bi ovo pronaao, zamiljena polugodinja sloenica (to je norma), koristi sadanju vrednost faktora za deset perioda po 4%, stoje 0,6756. [18: European Bond Commission. The European Bond Markets. Chicago: Publishing, 1989. ]

4.6. Prioritetna deonica

Prioritetna deonica je klasifikovana kao vrednosni papir sa fiksnim dohotkom zato to je godinja uplata dogovorena ili kao kupon(npr.5% od nominalne vrednosti) ili u stanju iznosa u dolarima (npr. prioritetnih 5 dolara). Prioritetna deonica se razlikuje od obveznica zato to plaanje je dividendno i stoga nije zakonom obavezno. Za svaki period,odbor direktora firme mora da glasa da bi se platilo,slino kao kod dividende obline akcije. ak i kada firma zarauje dovoljno novca da plati dividendu prioritetne deonice, odbor direktora moe teorijski glasati.[footnoteRef:19] [19: Peji, I.: Investiranje- stvara uspna preduzea i organizacije, Diplomski rad, Zagreb, 2004.]

Zbog toga to su najprioritetnije robne akcije kumulativne, neplane dividende e se akumulirati da bi bile uplaene kasnije. I ako prioritetne dividende nisu pravno obavezujue kao to su uplate uea na obveznici, tretiraju se praktino obavezujuim zbog uticaja kredita neostvarenih dividendi. Zato jer korporacije mogu izdvojiti 80 procenata od meukompanijskih dividendi oporezovanog prihoda, prioritetne akcije su postale interesantne za investicije finansijskih korporacija. Na primer, korporacije koje poseduju prioritetne akcije druge firme i primaju 100$ u dividendama mogu izdvojiti 80 procenata od ove sume i platiti takse na samo 20 procenata od toga ($20). Pretpostavimo da je 40 procenata visina takse, taksa bi bila samo 8 ili 8 procenata naprema 40 procenata na prihod od drugih investicija. Zbog dobiti od ovih taksi, dobitak na visokorangiranim prioritetnim zalihama je tipino nii on onih na visokorangiranim obveznicama.

4.7. Meunarodno investiranje obveznicama

Kao to je naznaeno ranije, vie od pola od svih papira od vrednosti fiksnih prihoda koji su na raspolaganju amerikim ulagaima izdate su od firmi iz zemalja van Sjedinjenih drava. Ulagai razlikuju ove kaucije na razliite naine: po zemlji ill gradu onoga koji ih izdaje ( na primer, Sjedinjene drave, Engleska, Japan), po lokaciji primarnog trita (na primer Sjedinjene drave, London), po imenu izvorne zemlje glavnog kupca, i po valuti u kojoj papiri od vrednosti ima nominalnu vrednost (na primer, dolari, jeni, funte strerlinga). Mi razlikujemo strane obveznice po njihovoj zemlji iz koje potiu i ukljuujemo ove druge razlike u svaki opis.

Eurobond je meunarodna obveznica koja nije u valuti zemlje u kojoj je izdata. Posebne vrste eurobonda ukljuuju Eurodolar obveznice, Eurojen obveznice, Eurodojmark bond i Eurosterling bond. Eurodolar obveznice su u apoenima amerikih dolara i prodaju se van Sjedinjenih drava ne-amerikim ulagaima. Poseban primer bi bile obveznice u amerikim dolarima izdate od strane Dzeneral motors koje se prodaju u Londonu. Euroobveznice se obino izdaju u Evropi sa glavnom koncentracijom u Londonu. Eurobonds mogu takoe biti u jenima ill nemakim markama. Na primer, Nippon steel moe izdati Eurojen obveznice za prodaju u Londonu. Takoe ako se desi da ulagai trae stranu valutu u obveznicama, amerika korporacija moe izdati Eurojen obveznicu u Londonu. Jenki obveznice se prodaju u Americi, u valuti amerikog dolara, ali se izdaju od strane stranih korporacija ili vlada. Ovo dozvoljava amerikom graaninu da kupuje obveznicu strane firme ili vlade ali da prima sve uplate u amerikim dolarima, eliminiui rizik kursa razmene valuta. Primer bi bio amerika obveznica u dolarima izdata od strane British airways-a . Sline obveznice su izdate u drugim zemljama, ukljuujui Bulldog Market, koji ukljuuje obveznice u britanskim sterlinzima izdate u Engleskoj od strane ne-britanskih firmi, ili Samurai Market, koji ukljuuje obveznice u jenima izdate u Japanu od ne-japanskih firmi. Meunarodne domae obveznice se prodaju od strane izdavaa u okviru iste zemlje u valuti te zemlje. Primer bi bila obveznica prodata od strane Nippon Steel-a u Japanu u jenima. Ameriki ulaga koji stekne takvu obveznicu trebao bi da primi maksimum diversifikacije ali i da prihvati rizik kursa za razmenu valuta.

4.8. Instrumenti udela

Ovaj deo opisuje mnoge instrumente udela, koji se razlikuju od kaucija flksnih prihoda jer njihova nadoknada nije ugovorna. Kao rezultat moe se primiti nadoknada koja je mnogo bolja ili mnogo gora od one koja se prima na obveznici. Poinjemo sa obinim akcijama, najpopularnijim instrumentom udela i mogue najpopularnijim instrumentom investiranja.[footnoteRef:20] [20: Kurtovi S. Upravljanje Investicijama, Ekonomski fakultet Beograd, Beograd, 2007.]

Obine akcije predstavljaju privatnu svojinu firme. Vlasnici obinih akcija firmi dele uspehe i probleme firme. Ako, kao Wal-Mart Stores, McDonald's, Microsoft ili Intel, kompanija prosperira, ulagai primaju visoke kvote nadoknade i mogu se obogatiti. Nasuprot tome ako firma loe posluje ili bankrotira , ulagai mogu izgubiti novac, kao to su u sluaju firmi jednom jake Penn Central, W.T.Grand, i Interstate Department Stores. U ovim primerima, firma je prisiljena da likvidira svoja sredstva i isplati sve svoje kreditere. Znaajno je da firmini prioritetni akcionari i vlasnici obinih akcija dobiju ono ito je preostalo. Investiranje u obine akcije iziskuje sve prednosti i hendikepe vlasnitva i relativno je rizina investicija u poreenju zalozima od fiksnih prihoda. Klasifikacija obinih akcija. Pri razmatranju investicije u obine akcije, ljudi tee tome da podele ogroman svemir akcija u kategorije bazirane na optem poslovnim lnijama i po industrijama u okviru tih poslovnih linija. Podele daju klasifikacije po industriskim firmama, koristima, transportnim firmama i finansijskim institucijarna. U okviru svake od ovih poslovnih linija su industrije. Najrazliitije grupe - industrijske grupe - ukljuuju industrije kao sto je automobilska, mainska, hemijska i industrija pia. Korisnosti ukljuuju kompanije za elektrinu energiju, snabdevanje gasom i vodenu industriju. Transpome firme su avio kompanije, kamionske firme i eleznice. Finansijske institucije ukljuuju banke, uvanja i zajmovi, osiguravajue kompanije i firme za investiranje. Alternativna tema klasifikacija moe razdvojiti domae (amerike)od stranih obinih akcija. Mi izbegavamo ovu podelu jer slom poslovne industrijske linije je vie odgovarajui i upotrebljiviji pri formiranju raznolikog portfolioa investiranja u svetske obine akcije. Sa globalnim tritem kapitala, fokus analiza bi trebao ukljuiti sve kompanije u jednoj industrji posmatrane u globalnom odreenju. Na primer kada uzmemo u obzir automobilsku industriju neophodno je da odemo i dalje od obinih amerikih auto kua kao to su General Motors ili Ford i uzmemo u obzir druge svetske firme kao to su Honda Motors, Porsche, Daimler_Chrysler, Nissan i Fiat. Zbog toga naa sledea rasprava o stranom udelu se svodi na kako se kupuju i prodaju ove kaucije jer ova proceduralna informacija je esto bila glavni poremeaj. Mnogi investitori mogu prepoznati poeljnost za ulaganjem u strane obine akcije zbog rizika i povratnih karakteristika ali one mogu biti zaobiene logistikom transtakcije. Cilj sledeeg dela je da se olaka ova briga objanjavanjem alternativa koje su na raspolaganju.Sticanje stranog udela. Trenutno postoje mnogi naini za naplatu stranih obilnih akcija: Kupovina ili prodaja amerikih priznanica o depozitu Kupovina ili prodaja amerikih akcija Direktna kupovina ili prodaja stranih akcija koji su na listi amerkih berzi strane razmene Kupovina ili prodaja meunarodnih ili svetskih zajednikih fondova

4.9. Kupovina ili prodaja meunarodnih ili globalnih fondova

Brojne investicione kompanije investiraju sve ili deo svojih novanih sredstava firmi van Sjedinjenih drava. Alternative variraju od svetskih fondova koji investiraju u amerike i strane akcije do meunarodnih fondova koji investiraju skoro svugde van Sjedinjenih drava.

Zauzvrat meunarodni fondovi mogu da:

diversiflkuju po mnogim zemljama, se koncentriu na deo sveta (na primer Evropa, Juna Amerika , Pacifiki deo) se koncentriu u pojedinim zemljama (na primer japanski fond, nemaki fond, italijanski fond ) se koncentrie na tipove trista (na primer novoosnovana trita koji bi obuhvatili akcije iz zemalja kao to su Tailand, Indonezia, Indija i Kina).

Zajedniki fond je pogodan za svetsko ulaganje, posebno za male investitore, zato jer je kupovina i prodaja jednog od ovih fondova slina transakciji za slian ameriki zajedniki fond.

4.10. Posebni instrumenti otplate nekretnina

Opcije

Kao dodatak investicijama u obine akcije, takoe je mogue investirati u derivate udela koje su zalog na tapiju obinih akcija firme. Ovo ukljuuje opcije - prava da se kupi ili proda obina akcija po posebnoj ceni za naznaeni period. Dve vrste opcija su (1) nalozi i (2) puts and cals.[footnoteRef:21] [21: Derek, T., Laura, H., Stephen, T. (2004) Menadment ljudskih resursa. Beograd: Data status]

Nalozi. Kao sto je pomenuto ranije, nalog je opcija izdata od strane korporacije koja daje pravo nosiocu da realizuje firmine obine akcije od kompanije po posebnoj ceni u odreenom roku . Nalog ne sadri vlasnitvo nad akcija ve samo opciju da se kupe akcije.. Puts and calls. Opcija poziva je slina nalogu jer je to opcija za kupovinu obinih akcija kompanije u okviru odreenog perioda po posebnoj ceni nazvanog upadljiva cena. Pozivna opcija se razlikuje od naloga jer nije izdata od strane kompanije nego od nekog drugog ulagaa koji ima poverenja u drugu stranu u transakciji. Opcija poziva je obino vaea za krai period nego nalog. Pozivna opcija je uopteno vaea manje od godinu , dok je nalog produziv na vie od pet godina. Vlasnik put opcije ima pravo da proda datu akciju po posebnoj ceni za vreme odreenog perioda. Puts su korisne ulagaima koji oekuju pad cena za vreme odreenog perioda ili ulagaima koji poseduju akcije i ele zatite od pada cena.

Ugovori terminskih poslova

Jo jedan instrument koji obezbeuje alternative u kupovini investicije je ugovor terminskih poslova. Ovaj dogovor obezbeuje buduu razmenu robe u posebno odreenom datumu isporuke (obino u roku od devet meseci) u razmenu za poseban vid plaanja po isporuci.Iako potpuna isplata nije ostvarena pre datuma isporuke, uee dobre volje, pargina, je nainjena da bi zatitila prodavca. Ovo je tipino oko 10 posto vrednosti ugovora.

Najvei deo trgovine razmene artikala je u ugovoru terminskih poslova. Trenutna cena ugovora poslova je odreena uverenjima uesnika uvezi terminskih poslova robe. Na primer, u Julu odreene godine, trgovac moe da spekulie na ikago bordu za penicu u septembru, decembru, martu i maju sledee godine. Ako ulaga oekuje rast cena robe, on ili ona moe napraviti ugovor terminskog posla za kasniju prodaju.A ako ulaga oekuje da te cene padnu, on ili ona mogu da prodaju te ugovore u zamenu za oekivanja ili kupovine slinih ugovora kasnije kada cene padnu da bi pokrile prodaju. Mnoge razlike postoje izmeu ulaganja u robu kroz ove ugovore i ulaganja u robu direktno. Jedna je upotreba pozajmljenih fondova za finansiranje terminskih poslova . to poveava nestalnost zarade. Zato jer ulaga uplate samo mali deo od ukupne vrednosti u terminske poslove (10 do 15 procenata), kada se cena artikla menja, promena u ukupnoj vrednosti ugovora je vea u poreenju sa sumom koja je uloena. Jos jedan aspekt je uslov ulaganja: lako roba moe imati beskonaan rok plaanja, terminski ugovori obino istiu u manje od godine.Investicione kompanije

Alternative uea do sad opisane su individualne kaucije koje se mogu ostvariti kroz vladu, korporacije ili druge individue. Kako bilo, pre nego da direktno kupite individualne robe ill obveznice izdate od jednog od ovih izvora, moete ostvariti ove investicije indirektno kupovinom akcija od investicione kompanije, takoe nazvane zajedniki fond , koji poseduje portfolio individualnih roba, obveznica, ili kombinaciju ovih dvoje. Posebno, invisticiona kompanija prodaje akcije i koristi prihod od ove prodaje da nabavi obveznice, robe ili druge investicione instrumente. Kao rezultat, ulaga koji dobavlja akcije od investicione kompanije je parcijalni vlasnik portfolioa investicione kompanije robe ili obveznica. Mi razlikujemo investicione kompanije po tipovima investicionih instrumenata koje oni ostvaruju. Diskusije o nekim od glavnih tipova slede. Fondovi trzista novca. Fondovi trita novca su investisticije kopmanija koje ostvaruju visoko kvalitetne kratkorone investicije (instrument trita novca) kao to su T-rauni, visokokotirani komercijalni papir (javni kratkoroni zajmovi) od raznih korporacija i veliki CD-i iz glavnih banaka novca. Zarada na portfolijima trita novca uvek nadmauje one na normalnim baninim CD-ima zato jer investicija fonda trita novca vea i on se moe platiti odloeno za razliku od tipinih individualnih. Plus toga, zarada u komercijalnim papirima je iznad osnovne rate. Tipini minimum osnovne investicije na fondu trita novca je $1.000, ne naplauje se provizija prodaje , a minimum dodataka je od $250 do $500. Uvek se mogu povui vaa sredstva iz fonda trita bez ,,penala" (obino pisanjem eka na raunu) i primiti uee na dan povlaenja.Pojedinci nameravaju da upotrebe fond trita novca kao altemativu baninim raunima uvanja novca zato jer su one generalno potpuno sigurne (iako oni nisu osigurani, oni ograniavaju svoja ulaganja na kvalitetna 1 kratkorona). Zato se moe upotrebiti jedan od ovih fondova za akumuliranje sredstava za isplatu nastave ill za otplatu kola. Zbog relativno visokih prihoda i krajnje fleksibilnosti i likvidnosti, ukupna vrednost ovih fondova je dosegla vie od_ $ 1 trilion u 1997.Fondovi obveznica. Fondovi obveznica ulau u sutini u razne dugorone, vladine, akcionarske ili gradske obveznice. One se razlikuju po vrsti i kvalitetu obveznica ukljuenih u portfolio kako je ocenjeno od raznih slubi za procenu. Posebno, fondovi obveznica se kreu od onih koji ulau u samo ne rizine vladine obveznice i visokorangirane akcionarske obveznice to onih koji su koncentrisani na nierangirane akcionarske i gradske obveznice, nazvane visokoprofitnim obveznicama ili dank obveznicama. Oekivana dobit od raznih obveznica se razlikuje , sa malo rizinim vladinim fondom uplate obveznica idu i mali prihodi a sa visoko prihodnim obveznicama idu visoki prihodi (zarada).[footnoteRef:22] [22: ikanji B. ,Zbirka zadataka iz raunovodstva, Grafos, Beograd, 2009.]

Fondovi obinih akcija. Brojni fondovi obinih akcija se investiraju da bi dostigli naznaene ciljeve, koji ukljuuju agresivan rast, prihod, ulaganje u plemenite metale, i meunarodne akcije. Takvi fondovi nude manjim ulagaima koristi od diversifikacije i profesionalnog menadmenta. Da bi se odgovorilo na razne potrebe ulagaa, brojni fondovi su kreirani i koncentriu se u jednoj industriji ili sektoru ekonomije kao sto su hemikalije, elektrika, zdravlje, stambena izgradnja i tehnologija. Ovi fondovi su diversifikovani u okviru jednog sektora ili industrije ali nisu diversifikovani po celom tritu. Ulagai koji uestvuju u sektoru ili industriskom fondu nose vei rizik nego ulagai u ukupnom trinom fondu jer sektor fondovi e se kolebati vie neko fond grupnog trita koji je diversifikovan po svim sektorima. Takoe, meunarodni fondovi koji investiraju van Sjedinjenih drava i svetski fondovi koji investiraju u Sjedinjenim dravama i drugim zemljama nude priliku za svetsko investiranje od strane individualnih ulagaa.

Uravnoteeni fondovi. Uravnoteeni fondovi ulazu u kombinaciju obveznica i akcija raznih vrsta u zavisnosti od njihovih zadatih ciljeva. 4.11. Nepokretna imovina

Kao i robu, mnogi ulagai vide nekretnine kao jedan interesantnu i profitabilanu investicionu alternativu ali veruju da je to na raspolaganju samo malim grupama strunjaka sa mnogo kapitala za investiranje. U stvarnosti, neka izvodljiva ulaganja u nekretnine ne zahtevaju detaljnu ekspertizu ili velika ulaganja. Poinjemo sa razmatranjem nisko-kapitalnih alternativa. Kartel za ulaganje u nekretnine (REITS). Kartel za ulaganje u nekretnine je jedan investicioni fond napravljen za ulaganje u razne nektretnine. Slian je fondu akcija ili zajednikih obveznica sem to novac obezbeen od strane ulagaa je uloen u imovinu i objekte pre negoli u akcije i obveznice. Postoji vise vrsta REITsa.[footnoteRef:23] [23: Lessard. Donald R. "International Diversification." In The Financial Analyst's Handbook, 2d ed.. edited by Sum-nerN. Levine. Homewood, IL: Dow Jones-Irwin, 1988.]

Kartel za konstrukciju i razvoj zajmi novac za izgradnju za vreme poetne izgradnje objekta. Kartell za hipoteke obezbeuju dugorono finansiranje u imovinu. Oni potrauju dugorone hipoteke na imovinu po zavrenoj izgradnji. Karteli udela poseduju razne imovine proizvodnje prihoda kao to su poslovne zgrade, trgovinski centri ili zgrade za izdavanje stanova. Zbog toga, ulaga koji kupi akcije u investiciji u nekretnine kupuje deo portfolija imovine koja donosi dobit. RElTs je iskusio periode velike popularnosti ali i znaajne depresije u liniji sa promenama u celokupnoj ekonomiji i tritu novca. lako su oni inioci u ciklinim rizicima u zavisnosti od ekonomskog, okruenja, oni nude malim ulagaima nain da uestvjuju u investiciji u nekretninama.

Direktna ulaganja u nekretnine. Najei tip direktnog ulaganja u nekretnine je kupovina kue, to je i najvea investicija koju ovek u ivotu napravi. Danas, po podacima Federal Home Loan banke, prosena cena jedne porodine kue prelazi $ 100 000. Kupovina kue se smatra investicijom jer kupac plaa sumu ili sve odenom ili tokom niza godina kroz hipoteku. Za veinu Ijudi, onih koji nisu u stanju da plate keom kuu, finansijske obaveze ukljuuju uplatu prve rate (obino 10 to 20 posto od ukupne cene kue) i posebna plaanja otkupnine u toku od 20 do 30 godina to ukljuuje smanjenje glavnice i plaanje uea na neizmireni bilans. Zatim, kue vlasnik se nada da proda kuu za njenu cenu plus zarada.

4.11.1. Plac (sirova zemija)

Jo jedan nain ulaganja u nekretnine je kupovina plaa sa namerom za buduu dalju prodaju uz profit. Za vreme dok se zemlja poseduje, ima se negativan tok kea prouzrokovan otplatom hipoteke, odravanjem imovine i taksama. Jedan oigledan rizik je mogua potekoa pri prodaji zbog nesigurne cene. Plac ima nisku likvidnost u poreenju sa obveznicama i akcijama. Alternativa kupoprodaji placa je razvijanje te zemlje u stambeni projekat ili trni centar.

4.11.2. Razvoj zemlje

Svakako da razvoj zemlje ukljuuje kupovinu sirove zemlje, deljenje na individualne placeve i izgradnja kua na njima. Alternativno, kupovina zemlje i izgradnja oping placa bi svakako bill shvaeni kao razvoj zemlje. Ovo je izvodljiv oblik investicije, ali zahteva dodatno ulaganje kapitala, vremena i ekspertize. lako rizik moe biti velik zbog ulaganja kapitala, stopa zarade kroz uspean stambeni i komercijalni razvoj moe biti znaajna.

4.11.3. Iznajmljivanje imovine

Mnogi ulagai zainteresovani za investiranje u nekretnine zahteva izgradnju apartmanskih zgrada ili kua sa niskim prvim ratama, sa namerom izvoenja dovoljne zarade od rentiranja da bi se platili trokovi strukturisanja ukljuujui plaanje hipoteke. Za prvih nekoliko godina po kupovini, ulaga zvanino nije prijavio prihod od izgradnja jer trokovi sa odbijenim taksama ukljuujui komponente ulagaa uplata hipoteke i smanjenje vrednosti strukture. Zatim, imovina za izdavanje obezbeuje obrt novca i priliku za profit od prodaje te imovine.4.11.4. Investicije niske likvidnosti

Veina alternativa za investicije koje smo opisali su trgovane na tritu zaloga, kaucija. Izuzev nekretnina, veina ovih zaloga ima dobru likvidnost.lako mnogi ulagai vide investicije o kojima smo priali u ovom poglavlju kao alternative finansijskim investicijama, finansijske institucije ih ne ostvaruju jer su one trebale da budu potpuno likvidne i imaju visoko kotanje transakcija u poreenju sa akcijama i obveznicama. Mnoga od ovih sredstava su prodata na aukcijama, uzrokujui oekivane cene da variraju sutinski. Plus toga, kotanja transakcija su visoka jer generalno ne postoji nacionalno trite za ove investicije, tako da lokalni dileri moraju biti nadoknaeni za dodatne trokove i trokove potrage za kupcima ili prodavcima.

Prema ovim razmatranjima rizika likvidnosti, mnogi finansijski teoretiari vide sledee nisko likvidno investiranje vie kao hobi nagolo investiranje, ak iako su studije indicirale da neka od ovih sredstava su iskusila substencijalne stope zarade. Antika. Ulagai koji zarauju najvee prihode od antike su dileri koji ih ostvaruju kroz prodaju na imanjima ill aukcijama zbog restauriranja i prodaje usled profita. Ako izmerimo vrednost antike bazirano na cenama oformljenim na javnim aukcijama, desie se da mnogi ozbiljni kolekcionari uivaju substencijalne stope zarade. Nasuprot tome, prosean ulaga koji poseduje nekoliko komada da bi okitio svoj stan se suoava sa izmicanjem takvog prihoda. Veliki trokovi transakcija i likvidnost antikih dela mogu erodirati bilo koji profit koji individua moe zaraditi pri prodaji ovih dela. Subsekventna diskusija o stopi zarade na razliitim sredstvima ce obezbediti neke dokaze o tim zaradama. Umetnost. Sekcija zabave u novinama ili sekcija slinih finansija u magazinima fiesta nose priu o rezultatima glavnih umetnikih aukcija kao to su Van Gogovi Irisi i Suncokreti prodati za $59 miliona i $36 miliona, po komadu. Ogledno, ovi primeri i drugi indiciraju da neke su neke slike uveale znaajno svoju vrednost i zbog toga generisale visoke stope zarade za svoje vlasnike. Kako bilo, ulaganje u umetnost zahteva dodatno znanje o umetnosti i svetu umetnosti, veliku koliinu kapitala zarad nabavke radova vrlo poznatih umetnika, strpljenje, i sposobnost da apsorbuje trokove visokih transakcija.

Za ulagae koji uzivaju u finoj umetnosti i imaju izvore, ovo mogu biti zadovoljavajuci ulozi , ali za veinu malih ulagaa, ovo je teko podruje u kojem moe da dobije zarad koja nadoknauje nesigurnost i likvidnost. Ovo je posebno bilo istinito izmeu 1989 i 1994 kada je postojalo spekulantno trite umetnosti.

5. ISTORIJSKI RIZICI, ZARADE NA ALTERNATIVNIM INVESTICIJAMA

Kako ulagai mere trokove i beneficija posedovanja ulaganja i odluuju o pravljenju portfolija koji ce obezbediti najbolju kombinaciju rizika i zarade? Pomoi pojedincima ili institucionalnim ulagaima daje odgovor na ovo pitanje, finansijski teoretiari su ispitali ogroman broj podataka i pokuali da obezbede informacije o karakteristikama zarada i rizika raznih investicija. Mnogi teoretiari su prouavali istorijske stope zarada na obinim akcijama, i rastui interes za obveznicama koji je uzrokovao da istraivai ocene svoja zalaganja takoe. Zbog velikog uticaja inflacije, mnoge studije su ukljuile kako nominalne tako i realne stope zarade na investicijama. Kako bilo, drugi istrazivai su ispitali performanse kao sto su sredstva uloena u nekretnine, strane akcije, umetnost, antika dela i roba. Ovaj deo pravi pregled nekih glavnih studija koji obezbeuju zalede stopama zarada i rizika za ove investicione alternative. Ovo bi trebalo da pomogne u odluci o alternativi koju bi neko hteo da proui pri pravljenju portolija investicije i poloaju raznih klasa uloenih sredstava.

5.1. Akcije, Obveznice i T-rauni

Ibbotsonov i Sinkuefildov A set studija (I & S) je ispitao istorijske nominalne i realne stope zarada za sedam glavnih klasa uloenih sredstava u Sjedinjenim Dravama:

obine akcije velikih kompanija, male kapitalizacione obine akcije, dugorone amerike vladine obveznice, dugorone akcionarske obveznice srednjerone amerike vladine obveznice, amerifki trezorni rauni, roba potroaa (merenje inflacije). [footnoteRef:24] [24: Hamao, Yasushi. "Japanese Stocks, Bonds, Inflation, 1973-1987." Journal of Portfolio Management 16, no. 2 (Winter 2001).]

Za svako sredsvo ulaganja posebno, autori su izraunali ukupne stope zarade pre taksi ill kotanja transakcija. Ova istraivanja su izraunala geometrijske i aritmetike sredine stopa zarada i izraunale su devet nizova izvedenih iz osnovnih nizova.

etiri iz ove serije su bile mrene zarade koje reflektuju razne premije: Premija rizika, koju je I & S ocenio kao razliku u stopi zarade koju ulagai primaju od investicija u obine akcije velike kompanije ( kako je predstavljeno pod akcije u S & P 500 indeks koji je opisan u poglavlju 5) pre nego li u bezrinih amerike trezorne raune; Premije malih akcija koje oni oekuju kao zaradu na malim kapitalizovanim akcijama minus zarada na akcijama velikih kompanija; Horizont premija, koju oni oenjuju kao razliku u stopi zarade dobijene od investiranja u dugorone vladine obveznice pre nego u kratkorone amerike trezorne raune Osnovne premije, koje oni definiu kao razliku meu ratama zarade na dugoronim rizinim akcionarskim obveznicama i dugoronih bezrinih validnih obveznica. I & S je takoe izraunala stvarne inflatorne stope zarade na obinim obveznicama akcija male kapitalizacije, trezornih rauna, dugoronih vladinih obveznica, srednjoronih vladinih obveznica i dugoronih akcionarskih obveznica.Zbir stopa zarade, premija rizika, standardnih devijacija za osnovne i izvedene serije se vidi u tabeli 5 . Kako je reeno u poglavlju 1, geometrijske sredine stopa zarade su uvek nie nego aritmetike sredine stope zarade, i razlika meu ovim dvema srednjim vrednostima se poveava sa standardnim devijacijama zarada.Za vreme perioda od 1926 fo 1997, obine akcije velikih kompanija su zaradile 11 posto godinje, sumirane godinje. Uporeujui ovo sa ostalim investicijama, rezultati pokazuju da su obine akcije iskusile premiju rizika od 6.9 procenata i inflaciono regulisane stvarne zarade od 7.7 procenata godinje. Nasuprot svim obinim akcijama, akcije male kapitalizacije ( koje su predstavljene od najmanjih 20 procenata akcija na Iisti NYSE merenog trita) su doivele zaradu geometrijske sredine od 12.7 procenata koje su premija u poreenju sa svim obinim akcijama od 1.6 procenata.Iako obine akcije i akcije male kapitalizacije doivljavaju vie stope zarade od drugih grupa, njihove zarade su takoe nestalnije merene standardnim promenama godinjih zarada.Dugorone amerike vladine obveznice doivljavaju 5.2 posto godinje zarade, 2.1 posto realne zarade i horizont premiju (u poreenju sa trezornim raunima) od 1.5 procenata. lako su zarade od ovih obveznica nie od onih na akcijama, one su svakako manje nestalne.Godinja spojena stopa zarade na dugoronim vladinim obveznicama je 5.7 procenata, osnovna premija poreena sa amerikim vladinim obveznicama je 0.4 procenta, i inflaciono regulisana zarada je 2.6 procenata. lako akcionarske obveznice obezbeuju veu zaradu, kao sto bi se pretpostavilo, nestalnost akcionarskih obveznica je blago nia od toga prema dugoronim vladinim obveznicama. Nominalna zarada na amerikim trezornim raunima je 3.8 procenata godinje, s obzirom na injenicu da je inflatorno regulisana zarada bila 0.6 procenata. Standardno odstupanje od nominalnih zarada za T-raune je najnia u ovoj seriji ispitivanja, i ona odraava mali rizik ovih zaloga i sastoji se od najnie stope zarade. Ovo ispitivanje je objavila stope zarada, premije zarada, mere rizika na rizliltim grupama sredstava u Sjedinjenim dravama. Kako je naglaeno, slope zarada se generalno sastoje od rizika i nesigurnosti godinjih zarada kako je mereno slandardnim odstupanjima od godinjih zarada.Tabela 5. Osnovni i izvedeni ciklus: najvaniji istorijski dogaaji (1926-1927)[footnoteRef:25] [25: Hamao, Yasushi. "Japanese Stocks, Bonds, Inflation, 1973-1987." Journal of Portfolio Management 16, no. 2 (Winter 2001).]

5.2. Umetnost i antike stvari

Za razliku od finansijskih zaloga, gde su rezultati transakcija raportirani dnevno, trite umetnosti i antike je fragmentirano i fali mu sistem izvetaja formalnih transakcija. Ovo oteava pribavljanje podataka. Najpoznatiji niz koja pokuava da pribavi informacije u vezi promena vrednosti umetnosti i antike je proizvedena od strane Sothebija, glavna aukciona firma za umetnost. Ovi vrednosni indeksi pokrivaju trinaest podruja umetnosti i antike i zbirno mereni niz koja obuhvata ovih trinaest. Reilly je ispitao ovaj niz za period od 1975 do 1991 i izraunao stope zarade, merenja rizika, i korelacije meu raznim umetnikim i antikim nizovima. Tabela 5 pokazuje ove podatke i uporeuje ih sa zaradama jednogodinje trezorne obveznice, Lehmans Brothers Government / corporate bond index, the Standards & Poor's 500 stock Index, i godinja stopa inflacije. Ovi rezultati variraju do takvog stepena da je nemogue generalizovati performanse i umetnosti i antike. Kao to je prikazano, srednje godinje zbirne stope zarade (merenje geometrijskom sredinom) koji idu od visokih 16.8 procenata (moderne slike) do niskih 9.99 procenata (englesko srebro). Slino tome, standardne devijacije su varirale od 21.67 procenata ( Impresionistike i post-impresionistike slike) do 8.74 procenata (Ameriki nametaj). Relativne mere rizika (koeficijent varijacije) je varirao od visokih 1.33 (kontinentalno srebro) do niske vrednosti od 0.71 (Engleski nametaj). Godinje rangiranje se vremenom promenilo.

Iako postoji irok dijapazon srednjih zarada i rizika, plac za rizik-zarada u cifri indicira sasvim dosledan odnos izmeu rizika i zarade za vreme esnestogodinjeg perioda. Uporeujui rezultate umetnosti i antike sa indeksima obveznica i akcija vidimo indikaciju da akcije i obveznice imaju rezultate u sredini niza antike i umetnosti.

5.3. Investiranja preko interneta

Kako ovo poglavlje opisuje, raznolikost finansijskih proizvoda je ogromna i potencijalno zbunjujua novajlijama (da ne spominjemo iskusnog profesionalca).

Dva dobra pravila istraivanja su; a) Drite se vase tolerancije rizika; mnogi ljudi e probati da prodaju instrumente koji mogu biti neodgovarajui za tipinog individualnog ulagaa b) Ne ulazi u nesto sta ne razumes. Web sajtovi pomenuti poglavljima 1 i 2 obezbeuju korisne informacije o razliitostima investicija. Dole ispod su jo par njih koji mogu biti od koristi.

www.wisp.g\v_d_g;de/ifbg\fmance.html - Ovaj sajt skromno predstavlja sebe kao ,,Finansije na WWW'.Sadri meunarodni izbor vodia, sajtova, i optih informacija. Medu ostalim izdanjima, sadri linkove za obveznice, akcije, zajednike fondove, terminske poslove i opcije, kursne stope, finansijske servise, i line finansijske sajtove. Za sofisticiranije korisnike, postoje linkovi sa sajtovina koji se bave istraivnjima investiranja, zakona i finansija, tehnikih analiza, fundamentalnih analiza i analiza portfolija.

www.global-investor.com - Ovaj sajt sadri informacije o ADRs, svetskih finansijskim informacijama i pomae korisnicima da prate performanse svetskih najveih trita. Obezbeuje brojne linkove ka svetskim, regionalnim i dravnim tritima.

www.fsn.com - Osnovna strana Mree nacionalnog finansijskog servisa nudi informacije o linim i komercijalnim finansijskim proizvodima i uslugama pored vesti, obnovljenih stopa uea i kvota cena akcija.

www.emgmkts.com - Osnovna starna prijatelja trita koja se tek pojavljuju nudi informacije o takvim tritima u Aziji, Latinskoj Americi, Africi i Istonoj Evropi. Dostupne. informacije i linkovi ukljuuju vesti, cene, informacije sa trita i istraivanja.

www.datastream.com - Datastream osnovna strana nudi finansijske informacije globalnoj industriji. Ukljujuje dvote cena na kraju dana za preko 32 000 akcija kojima se trguje po celom svetu, informacije o indeksima trita akcija, kursnim stopama i indeksima obveznica.[footnoteRef:26] [26: Fisher, Lawrence, and James H. Chicago: University of Chicago Graduate School of Business, 1977.]

Zakljuak Investitori koji ele najiri dijapazon izbora investiranja moraju uzeti u obzir strane akcije i obveznica pored domaih finansijskih sredstava. Mnoge strane kaucije nude ulagaima zarade prilagoene viim rizicima nego li domae kaucije. Plus toga, niske pozitivne ili negativne korelacije izmeu stranih i amerikih kaucija ih ini idealnim za izgradnju diversifikovanog portfolija. Strane obveznice se smatraju rizinijim nego domae usled neizbene nesigurnosti zbog kursa valute i rizika zemlje. Ista stvar je sa stranim i domaim obinim obveznicama. Investicije kao sto su umetnost, antika, novii i markice zahtevaju teku likvidnost premija rizika. Trebali bi podeliti razmatranje investicija u nekretnine izmeu svog linog doma, na kojem ne oekujemo tako visoku zaradu zbog nemonetarnih faktora, i komercijalne nekretnine, koje zahtevaju mnogo vee stope zarada zbog nesigurnosti i likvidnosti toka novca.

Studije o istorijskim stopama zarade za obine akcije i druge alternativne investicije (ukljuujui obveznice, artikle, nekretnine, strane kaucije i umentost i antiku) ukazuju na dve generalizacije.

Pozitivan odnos je obino izmeu stope zarade zaraene na uloenim sredstvima i variabilnosti istorijske stope i zarade. Ovo je oekivano u svetu investitora koji se protive riziku i koji zahtevaju vie stope zarade u kompenzaciji za vie nesigurnosti.

Korelacija meu stopama zarade za odabrane alternativne investicije je tipino dosta niska, posebno za Ameriku i strane akcije i obveznice i izmeu ovih finansijskih sredstava i stvarnih uloenih sredstava, kako je predstavljeno od strane umetnosti, antike i nekretnina. Ovo potvruje prednost diversifikacije meu investicijama iz celog sveta.

Literatura:

1. Buni S. Privredno pravo, Poslovni biro, Novi Sad, 2008. 2. amilovi, S.V. Kadrovski procesi. Beograd: Tekon-Tehnokonsalting, 1996.3. Derek, T., Laura, H., Stephen, T. (2004) Menadment ljudskih resursa. Beograd: Data status4. European Bond Commission. The European Bond Markets. Chicago: Publishing, 1989. 5. Fisher, Lawrence, and James H. Chicago: University of Chicago Graduate School of Business, 1977.6. Fabozzi, Frank J.. ed. The Japanese Bond Markets. Chicago: Probus Publishing, 1990.7. Grabbe, J. Orlin. International Financial Markets. New York: Science Publishing, 2008.8. Hamao, Yasushi. "Japanese Stocks, Bonds, Inflation, 1973-1987." Journal of Portfolio Management 16, no. 2 (Winter 2001).9. Ibbotson. Roger G., and Gary P. Brinson. Global Investing. New York: McGraw-Hill, 1993.10. Japanese Capital Markets, New York: Harper & Row Publishers, 2001. 11. Krasulja D. i Ivanievi M., Poslovne finansije, Ekonomski fakultet Beograd, Beograd, 2000.12. Kurtovi S. Upravljanje Investicijama, Ekonomski fakultet Beograd, Beograd, 2007.13. Lessard. Donald R. "International Diversification." In The Financial Analyst's Handbook, 2d ed.. edited by Sum-nerN. Levine. Homewood, IL: Dow Jones-Irwin, 1988.14. Malvey, Jack. "Global Corporate Bond Portfolio Management," in The Handbook of Fixed Income Securities, edited by Frank J. Fabozzi. Chicago, Professional Publishing, 2007.15. Murphy Brian, David Won. and Deepak Gulrajani. "Valuation and Risk Analysis of International Bonds."2006.16. Peji, I.: Investiranje- stvara uspna preduzea i organizacije, Diplomski rad, Zagreb, 2004.17. Reilly, Frank K., and David J. Wright. "Global Bond Markets: An Analysis of Alternative Risk-Return Performance." Midwest Finance Association Meeting (March 2009).18. ikanji B. ,Zbirka zadataka iz raunovodstva, Grafos, Beograd, 2009.19. Vasiljevi B.: Osnovi finansijskog trita, Beograd, 1999.20. Wilson. Richard S., and Frank J. Fabozzi. The New Corporate Bond Market. Chicago: Probus Publishing, 2000.21. arki Joksimovi N ,Upravljanje finansijama - osnove i principi, Beograd 2009.

40