Uputstvo - Tokovi Snaga

8/18/2019 Uputstvo - Tokovi Snaga

1/89

UPUTSTVO ZA PROGRAMSKI PAKET ZA ANALIZU

ENERGETSKIH MREŽA


2/89

SADRŽAJ

1. UPUTSTVO ZA PROGRAMSKI PAKET ZA ANALIZU E NERGETSKIH MREŽA ..................................... 1

1.1. Manipulacije sa podacima ............................................................................................................. 2

1.2. Unos i obrada podataka o mreži .................................................................................................. 16

1.2.1. Čvorovi............................................................................................................................................... 16

1.2.1.1. Formiranje novog čvora .............................................................................................................. 18

1.2.1.2. Izmena podataka o čvorovima .................................................................................................... 26

1.2.1.3. Brisanje čvora ............................................................................................................................. 31

1.2.1.4. Pomeranje izabranog čvora ............................................................... .......................................... 32

1.2.1.5. Snimanje i učitavanje podataka o koordinatama čvorova ........................................................... 34

1.2.2. Vodovi ................................................................................................................................................ 38 1.2.2.1. Formiranje novog voda ............................................................................................................... 38

1.2.2.2. Izmena podataka o trasi (vodu) ................................................................................................... 41

1.2.2.3. Brisanje trase ............................................................... ................................................................ 44

1.2.3. Transformatorske stanice ................................................................................................................ 44

1.2.3.1. Uređenje transformatorske stanice .............................................................. ................................ 44

1.2.3.2. Brisanje transformatorske stanice ............................................................................................... 58

1.2.4. Komande za postavljanje pojedinih karakteristika elemenata na početne vrednosti ................. 58

1.2.5. Komande za kalibraciju prostora za crtanje ............................................................. ..................... 60

1.3. Uređenje slike .............................................................................................................................. 64

1.4. Formiranje i ažuriranje baze podataka o elementima mreže ...................................................... 68

1.4.1. Baza podataka o vodovima .............................................................................................................. 68

1.4.2. Baza podataka o transformatorima ................................................................................................ 71

1.4.3. Baza podataka o tronamotajnim transformatorima ............................................................ .......... 73

1.5. Izbor i podešavanje parametara proračuna tokova snaga .......................................................... 75

1.6. Opis mreže ................................................................................................................................... 78

1.7. Pregled rezultata proračuna tokova snaga .................................................................................. 78


3/89

Uputstvo za programski paket za analizu energetskih mreža Tokovi snaga

1

1. UPUTSTVO ZA PROGRAMSKI PAKET ZA ANALIZU

ENERGETSKIH MREŽA

Programski paket za analizu energetskih mreža Tokovi snaga namenjen je za proračune tokova snaga uelektroenergetskim mrežama, pri čemu se rezultati brzo i lako mogu analizirati zahvaljujući razvijenoj njihovo jgrafičkoj prezentaciji. Programski paket se instalira na računar pokretanjem programa Setup.exe iz instalacionog

direktorijuma Setup. Po instaliranju, on se može startovati iz podmenija Programs, Start menija (Sl. 1).Sl. 1: Startovanje programskog paketa Tokovi snaga

Po startovanju na monitoru se pojavljuje maska za unos podataka (Sl. 2) u kojoj se izdvajaju tri celine: meni za izbor programskih opcija u gornjem delu ekrana, deo ekrana namenjen za grafički prikaz mreže u centralnom delu ekranai donji deo ekrana namenjen izdavanju nekoliko direktnih komandi i prikazu tekstualnih podataka koji su u vezi sa

mrežom.

Rad sa programskim paketom Tokovi snaga biće analiziran kroz pregled njegovih komandi u menijima.


4/89


2

Sl. 2: Ekran računara po startovanju programskog paketa Tokovi snaga

1.1. Manipulacije sa podacima

Učitavanje i snimanje različitih vrsta podataka dostupnih za obradu programskim paketom izvodi se preko menija Podaci (Sl. 3).

Sl. 3: Sadržaj menija Podaci

Prva komanda u meniju Podaci je Nova mreza. Ova komanda se može direktno pozvati istovremenim pritiskomtastera Ctrl i N. Njome se počinje rad na formiranju nove mreže čiji će se rad analizirati. U slučaju da je neka mrežaveć bila na ekranu postaviće se pitanje " Da li zelite da snimite promene u podacima o karakteristikama elemenata


5/89


3

mreze?" (Sl. 4). Svaka mreža koja se analizira uključuje i svoju sopstvenu bazu podataka o elementima (jediničnimkarakteristikama vodova, transformatora i tronamotajnih transformatora). Međutim, postoji i opšta baza podatakakoja postaje posebna za novu mrežu koja se unosi. Prethodno postavljeno pitanje odnosi se na mogućnost da podaciiz pojedinačne baze mreže koja je prethodno obrađivana postanu opšta baza za sve mreže koje će se ubudućeformirati.

Sl. 4: Prvo pitanje po izdavanju komande Nova mreza u slučaju da je prethodno obrađivana neka mreža

Smisao razvoja programskog paketa Tokovi snaga bio je da se povežu podaci o mreži koja se analizira i njengeografski raspored, da bi se omogućio pregledan uvid u rezultate proračuna i da bi se što više olakšao kasniji posao planiranja razvoja mreže. Na delu ekrana koji prikazuje mrežu, zapravo je prikazan deo prostora gde ta mrežaegzistira, ograničen koordinatama donje leve i gornje desne tačke ekrana. Horizontalne i vertikalne linije na

prethodnoj slici predstavljaju linije geografske širine i dužine (uporednike i meridijane) na unapred definisanomrastojanju.

Drugo pitanje koje se postavlja po pozivanju komande Nova mreza (" Da li zelite da ponovo skalirate crtez?")

odnosi se na mogućnost da se nova mreža formira na istom geografskom prostoru gde je bila obrađivana i prethodnamreža (ukoliko se izabere odgovor No izgled ekrana je kao na Sl. 6), odnosno da se izabere novi geografski prostorza unos nove mreže ((ukoliko se izabere odgovor Yes izgled ekrana je kao na Sl. 2).


6/89


4

Sl. 5: Drugo pitanje po izdavanju komande Nova mreza u slučaju da je prethodno obrađivana neka mreža

Sl. 6: Izgled ekrana ukoliko se na pitanje "Da l i zeli te da ponovo skal ir ate cr tez? " izabere odgovor No

Naredna komanda u meniju Podaci je Postojeca mreza (direktan poziv ove komande je Ctrl + O - Sl. 7). Pomoćunje se iz memorije povlače podaci o ranije snimljenoj mreži. Aktiviranjem ove komande na ekranu se pojavljujeklasičan Dijalog - prozor za izbor fajla koji se povlači sa diska (Open dialog box) - Sl. 8.


7/89


5

Sl. 7: Pozivanje prethodno snimljene mreže komandom Postojeca mreza

Postojeće mreže su u ASCII formatu, snimljene sa ekstenzijom mrz i samo fajlove tog tipa moguće je otvoriti uovom prozoru.

Sl. 8: Izbor postojeće mreže u Open dialog box -u

Kada se izabere fajl i pritisne komandno dugme Open. Pojavljuje se slika mreže, a ispred nje prozor u kojem je ovamreža na neki način prethodno opisana (ukoliko nikakav opis nije pridružen datoj mreži u ovom prozoru će pisati

" Mreza nije opisana"). Pritiskom na OK ovaj opis se uklanja sa ekrana i mreža je spremna za dalji rad. Ukoliko je komanda postojeća mreža pozvana, a da je prethodno analizirana neka druga mreža i izvršene promenena njoj nisu snimljene (što se vidi po prisustvu zvezdice uz naziv tretirane mreže u gornjem levom uglu ekrana),


8/89


6

najpre će se pojaviti pitanje " Podaci o trenutno ucitanoj mrezi su menjani. Da li zelite da snimite promene?" (Sl.10). Ako se odgovori sa Yes, učitana mreža će biti snimljena u promenjenom stanju, ako se odgovori sa No, promeneneće biti snimljene, a odgovor Cancel otkazuje komandu Postojeca mreza. Nakon toga postavlja se pitanje o tomeda li bazu podataka o elementima mreže treba proglasiti za opštu bazu (" Da li zelite da snimite promene u podacimao karakteristikama elemenata mreze?"). Po izboru mreže koja se učitava (Sl. 8) postavlja se pitanje da li će sezajedno s njom učitati i geografski prostor u kojem je ona snimljena (opseg koordinata donjeg levog i gornjegdesnog ugla dela ekrana za prikaz crteža), ili će se zadržati geografski prostor prethodno učitane mreže (pitanje: " Dali zelite da zadrzite tekuce skaliranje crteza? Ukoliko ne zelite zadrzace se kalibracija crteza na kojem je mreza

poslednji put obradjivana." - Sl. 11). Ukoliko se zadrži geografski prostor prethodno učitane mreže može sedogoditi da se mreža koja je naknadno učitana vidi u sitnoj razmeri (ukoliko je prostor na kojem je tretirana

prethodno učitana mreža značajno veći od prostora mreže koja je naknadno učitana), zatim da se vidi samo njen deo(ukoliko je prostor na kojem je tretirana prethodno učitana mreža samo deo prostora mreže koja je naknadnoučitana), ili da se uopšte ne vidi (ukoliko tretirani prostori nemaju zajedničkih tačaka).

Sl. 9: Izgled ekrana po izvršenom izboru postojeće mreže


9/89


7

Sl. 10: Pri pozivanju postojeće mreže postavlja se pitanje da li treba snimiti promene na trenutno učitanojmreži

Sl. 11: Da li za mrežu koja se učitava treba zadržati prethodnu kalibraciju prostora za crtanje, ili učitatikalibraciju u kojoj je mreža koja se učitava prethodno snimljena

Naredna komanda u meniju Podaci je Snimi mrezu (skraćeno se poziva sa Ctrl + S - Sl. 12). Pomoću nje se trenutnostanje mreže snima na mesto na disku sa kojeg je ta mreža prethodno povučena. Ukoliko mreža nije uopštesnimljena izbor ove komande ekvivalentan je izboru naredne komande Snimi mrezu kao... (skraćenica F12 - Sl. 13) kojom se omogućava da se preko Save as dialog box izabere nova lokacija ili novi naziv za snimanje mreže (Sl. 14).


10/89


8

Sl. 12: Pozivanje komande Snimi mrezu

Sl. 13: Pozivanje komande Snimi mrezu kao...


11/89


9

Sl. 14: Izbor lokacije i naziva mreže za snimanje u Save as dialog box -u

Sledeća komanda u meniju Podaci je komanda Ucitavanje crteza (Sl. 15). Već je istaknuto da je osnovna namena programskog paketa povezivanje geografskih podloga i podataka o elementima mreže radi lakšeg unošenja podatakao mreži i pregleda rezultata analiza. Da bi se dodatno olakšalo unošenje podataka o mrežama za koje već postojeiscrtane karte u određenoj razmeri omogućeno je da se ove karte učitaju kao pozadina za unošenje mreže. Da bi seučitale kao pozadina karte moraju da budu u bmp formatu. Zamišljeno je da se izvrši skeniranje mapa sa kojima seraspolaže da bi se zatim sa njima raspolagalo u formi fajla. Komandom Ucitavanje crteza otvara se Open dialog box

(Sl. 16) za učitavanje formiranih fajlova kao pozadine za unošenje crteža (Sl. 17).

Sl. 15: Pozivanje komande Uci tavanje crteza


12/89


10

Sl. 16: Izbor crteža za podlogu u bmp formatu u Open dialog box -u

Sl. 17: Učitana geografska podloga za unos podataka o mreži

Komandom Proracun tokova snaga (skraćeno se poziva pritiskom na taster F5 - Sl. 18) realizuje se izabrani proračun tokova na pripremljenoj mreži. Izbor tipa proračuna i više o različitim efektima ove komande reći će se prirazmatranju unosa parametara proračuna. Treba napomenuti da se po aktiviranju ove komande proverava da li je

proračun moguće izvršiti (da li je kompletna mreža povezana, da li postoji balansni čvor itd.), pa ako jeste, tek seonda vrši proračun. Ukoliko proračun tokova snaga konvergira za dato stanje u mreži i modelovana opterećenja

pojedinih čvorova, otvara se kompletan meni Rezultati proracuna, a u suprotnom se dobija poruka da proračuntokova snaga ne konvergira i tada je moguće samo aktivirati komandu Ucitavanje izlazne tekst datoteke u okvirumenija Rezultati proracuna, koja omogućava analizu uzroka divergencije proračuna.


13/89


11

Sl. 18: Aktiviranje proračuna tokova snaga

Komanda Snimanje podataka o opterecenjima po cvorovima omogućuje formiranje tekstualne datoteke saekstenzijom opt u kojoj su sadržani podaci o aktivnom i reaktivnom opterećenju svih čvorova u mreži (Sl. 19).Podaci o opterećenjima u ASCII formatu obezbeđuju brzu manipulaciju veličinom ovih opterećenja kroz učitavanjeovih podataka u neki program za obradu podataka (Excel, Access itd.).

Sl. 19: Snimanje podataka o opterećenjima po čvorovima u ASCII fajl sa ekstenzijom opt

Kada se podaci obrade u nekom od predloženih programskih paketa potrebno ih je eksportovati u ASCII fajl saekstenzijom opt, pri čemu u svakom redu novoformiranog fajla treba da budu: redni broj čvora, njegov naziv podznacima navoda, aktivno i reaktivno opterećenje (u MW), razdvojeni zarezima. U ovakvoj formi opterećenja se opet


14/89


12

mogu učitati u mrežu kojoj čvorovi pripadaju komandom Ucitavanje podataka o opterecenjima po cvorovima (Sl.20).

Sl. 20: Učitavanje podataka o opterećenjima po čvorovima iz ASCII fajla sa ekstenzijom opt

Ukoliko postoje čvorovi sa opterećenjima datim u ASCII fajlu čijih imena nema u mreži njihov pregled se dobijaaktiviranjem komande Spisak cvorova sa opterecenjima koji ne postoje u mrezi (Sl. 21). Rezultat se dobija kao na

Sl. 22. Komanda Spisak cvorova mreze cija opterecenja nisu ucitana (Sl. 23) kao rezultat daje navedeni spisak

čvorova (Sl. 24).Sl. 21: Pozivanje pregleda čvorova sa opterećenjima koji ne postoje u razmatranoj mreži


15/89


13

Sl. 22: Pregled čvorova sa opterećenjima koji ne postoje u mreži

Sl. 23: Pozivanje pregleda čvorova u mreži čija opterećenja nisu učitana


16/89


14

Sl. 24: Pregled čvorova u mreži čija opterećenja nisu učitana

Otvoreni prozori sa spiskovima čvorova omogućuju brzo pretraživanje kroz upis reči koja se traži u donji prostor zatekst, pored komandnog dugmeta Pronadji, i aktiviranjem pomenutog komandnog dugmeta (Sl. 25).

Sl. 25: Pronalaženje reči u spisku čvorova

Naredna komanda u meniju Podaci je Snimanje podataka o elementima mreze (skraćeni poziv je sa Ctrl + F12).Ova komanda (Sl. 26) snima podatke o elementima mreže iz baze podataka tekuće mreže u opštu bazu podataka. To

znači da tekuća baza podataka postaje opšta.


17/89


15

Sl. 26: Pretvaranje baze podataka tekuće mreže u opštu bazu podataka

Naredna grupa komandi (Sl. 27) omogućuje pozivanje poslednje četiri mreže koje su obrađivane programskim paketom direktno, bez iniciranja Open dialog box-a. Ovo je uobičajen način pozivanja u većini savremenihaplikacija.

Sl. 27: Povlačenje poslednje obrađivane mreže

Poslednja komanda u meniju Podaci je Kraj rada (Sl. 28). Ovom komandom se završava tekuće korišćenje

programskog paketa. Ukoliko je tekuća mreža pretrpela izmene korisniku se ostavlja mogućnost da te promenesnimi, kao i mogućnost da bazu podataka tekuće mreže proglasi opštom.


18/89


16

Sl. 28: Kraj rada

1.2. Unos i obrada podataka o mreži

Prethodni deo Uputstva uglavnom se odnosio na manipulaciju raznim tipovima fajlova kojima barata programski

paket. Naredni deo posvećen je formiranju modela mreža čija se analiza vrši. Pre nego što se detaljno pristupinačinima unošenja pojedinih elemenata mreže prvo će se ukratko opisati ceo postupak. Mrežu je najpre potrebnogeografski determinisati, tj. kalibrisati deo ekrana u kojem se ona unosi. Ukoliko je to potrebno mora se izvršiti

dopuna (ili formiranje) baze podataka o pojedinim elementima mreže (tipovi vodova, transformatora, tronamotajnihtransformatora). Zatim se unose čvorišta mreže i povezni elementi (vodovi i transformatori). Način za izvođenjesvakog od ovih postupaka detaljno je opisan kroz komande menija Uredi (baza se dopunjava u meniju Opsti

elementi). Komande u meniju biće izložene redosledom kojim su u njemu date, a ne izloženim redosledom operacijaza formiranje mreže.

1.2.1. Čvorovi

Tri su grupe entiteta koji se mogu odvojeno tretirati pri radu sa mrežom preko sistema menija: čvorovi, vodovi itransformatorsk e stanice. Najpre će se pažnja usmeriti na čvorove.

Čvorovi se sagledavaju sa dva aspekta: topološki, znači kao elemenat grafa koji predstavlja mrežu, i energetski, kaoelemenat modelovane elektroenergetske mreže. Sa aspekta topologije za svaki čvor je bitno znati njegov položaj kao

i njegove veze sa ostalim čvorovima u mreži. Pošto se predstava mreže vezuje za neki geografski prostor koordinatečvorova su u principu njihove geografske koordinate. Specifični su čvorovi koji modeluju sabirnice u nekoj TS koj a povezuje modelovane mreže različitih naponskih nivoa. Ovi čvorovi modeluju se sa istim koordinatama, a grupačvorova sa istim koordinatama čini entitet transformatorska stanica. Druga grupa specifičnih čvorova su čvorovikoji nemaju modelovano nikakvo opterećenje i zapravo predstavljaju samo mesta gde se mreža grana ili npr. vodovimenjaju tip i presek. Zbog uočene diferencijacije razlikuje se veličina pri prikazu ova tri različita tipa čvorova(poslednja grupa je nazvana Racvanje mreze, zbog toga što njoj najčešće pripadaju čvorovi gde se odvajaju ograncisa nekog voda, a druge dve grupe nazvane su Cvorovi sa opterecenjem i Transformatorske stanice iz očiglednihrazloga). Pripadnost čvorova nekom od navedenih tipova, pored njegove veličine pri prikazu, određuje i grupu

podataka vezanih za proračune tokova snaga koji se za dati čvor mogu unositi.

Manipulacije sa čvorovima realizuju se pozivanjem podmenija Cvorovi, menija Uredi (Sl. 29).


19/89


17

Sl. 29: Podmeni Cvorovi menija Uredi kojim se uočavaju operacije sa čvorovima koje je moguće realizovati

Operacije iz pomenutog podmenija moguće je realizovati tek kada je mreža kalibrisana. Jedina operacija koja je pristupačna kada mreža nije kalibrisana (skalirana) je Novi cvor , ali pozivanje ove komande ne proizvodi nikakavefekat u tom slučaju. U slučaju pozivanja pomenutog podmenija moguća je pojava nekoliko situacija.

Sl. 30: Pozivanje menija Uredi/Cvorovi u slučaju tek kalibrisane, nove mreže

Ukolik o se mreža formira od početka, dakle, nema unetih čvorova i njihovih međusobnih veza (vodova,

transformatora, rastavnih elemenata), omogućena je samo komanda Novi cvor . Dakle, moguće je samo uneti novičvor. Ekvivalent ovoj komandi je i komandno dugme Novi cvor , locirano u donjem levom delu ekrana. Ovakvasituacija se pojavljuje i u slučaju da su iz neke mreže koja se obrađuje izbrisani svi čvorovi (a time i svi poveznielementi).


20/89


18

Ukoliko je u nekoj mreži koja se obrađuje izabran vod (o načinu izbora vodova biće više reči dalje u tekstu), aktivnekomande u meniju Uredi/Cvorovi (skraćeno od podmeni Cvorovi menija Uredi) prikazane su na Sl. 31. Vidi se da jeu toj situaciji moguće unositi novi čvor ili učitavati, odnosno snimati datoteke koje sadrže podatke o koordinatama

pojedinih čvorova, kao i pregledati liste čvorova čije koordinate u tom slučaju nisu unete i čvorova čije sekoordinate unose, a koji nisu pronađeni u mreži (slično kao što je u meniju Podaci bio slučaj sa učitavanjem

podataka o opterećenjima po čvorovima).

Sl. 31: Moguće opcije menija Uredi/Cvorovi u slučaju da je u prikazu mreže trenutno izabran vod

Konačno, ukoliko je u mreži koja se analizira izabran čvor u meniju Uredi/Cvorovi moguć je izbor bilo koje odopcija (Sl. 29).

1.2.1.1. Formiranje novog čvora

Formiranje novog čvora obavlja se komandom iz menija Uredi/Cvorovi/Novi cvor (skraćenica je F2), ili pritiskomna komandno dugme Novi cvor . Nakon toga na ekranu se dobija zahtev za izborom tipa čvora koji se unosi (Sl. 32).

Sl. 32: Izbor tipa čvora prema njegovoj funkciji i položaju u mreži

Pritiskom na dugme Prihvatiti nakon izbora tipa čvora koji se unosi (prema prethodno datoj pode li) prelazi se urežim za izbor položaja čvora. Pritiskom na Otkazati ili na taster Esc formiranje novog čvora se otkazuje. Inačetaster Esc služi i za otkazivanje svih drugih operacija koje se izvode u mreži.

Kada se pređe u režim za unošenje novog čvora pored naziva mreže u vrhu ekrana pojavljuje se dodatak "... -

unosenje novog cvora", a na ekranu, ukoliko se ne menja položaj miša, uokvirena poruka Pozicija cvora. Izbor pozicije čvora bira se pritiskom na levi taster miša kada se izabere odgovarajući položaj.


21/89


19

Sl. 33: Izbor koordinata za novi čvor

Pri unošenju položaja čvora moguće je vršiti manipulacije slikom (zumiranje na bilo koji način ili pomeranjetekućeg pogleda na sliku), što značajno olakšava izbor položaja novog čvora. Po završetku manipulacije korisnik je

ponovo u modu za izbor položaja novog čvora.

Po izboru položaja čvora, ukoliko je tip čvora Racvanje mreze, dobija se mogućnost unosa podataka o tom čvorukao na Sl. 34.

Sl. 34: Podaci o novom čvoru dostupni ukoliko je u pitanju Racvanj e mreze

Dakle, moguć je unos podataka o nazivu, šifri i oblasti čvora, te o njegovim koordinatama, kao i o nominalnomnaponu, baznom naponu, minimalnom i maksimalnom naponu. Ukoliko se međutim unose podaci o čvoru tipa Cvor

sa opterecenjem ili Transformatorska stanica, podaci koje je moguće uneti o novom čvoru su kao na narednoj slici.


22/89


20

Sl. 35: Podaci o novom čvoru dostupni ukoliko je u pitanju Cvor sa opterecenj em ili Transformatorska stanica

Vidi se da je u tom slučaju moguće menjati aktivnu i reaktivnu generisanu snagu i opterećenje, nominalnu snagu baterija za kompenzaciju postavljenih u tom čvoru i tip čvora s obzirom na njegovu ulogu u proračunu tokova snaga.Svi navedeni podaci za čvor biće posebno analizirani.

Naziv čvora je niz karaktera (dužine do oko 65000 karaktera, dakle, dovoljne dužine) kojim je okarakterisano imeunetog čvora (npr. Cvor br. 1, TS Hajduk Veljkova 1 630 kVA, Sabirnice 10 kV u TS 110/10 kV Kraljevo 5 itd.). Unazivu se ne sme upotrebljavati znak navoda i on se automatski konvertuje u apostrof. Naziv čvora ne mora biti uneti ne mora biti jedinstven (mada je bolje ako jeste).

Šifra čvora je alfanumerik dužine 6, tj. niz od šest znakova, ili brojeva. Mala slova upotrebljena u okviru šifreautomatski se konvertuju u velika. Ukoliko je šifra manje dužine od šest, ostatak se automatski popunjava blankosimbolima. Ukoliko je dužina veća od šest, automatski se brišu svi znaci iza šestog. Šifra čvora je jedinstvena iukoliko se unese šifra koja već postoji u mreži, ona neće biti prihvaćena. Pri unošenju novog čvora automatski se

predlaže njegova šifra koja se sastoji od niza od šest brojeva i koja zadovoljava uslov jedinstvenosti. Ona može, a nemora biti prihvaćena. Dok god se ne unese ispravna šifra čvora nemoguće je njegovo unošenje.

Oblast čvora je kategorija vezana za proračune tokova snaga. To je najviše dvocifreni broj i u analizi tokova snaga u

distributivnim mrežama vezana je najčešće za geografski položaj čvora. U prenosnim mrežama može se definisatirazmena između oblasti koja mora biti zadovoljena, što se radi pri analizi mogućnosti razmena izmeđuinterkonektovanih sistema. U distributivnim mrežama za oblast kojoj pripada određeni čvor mogu se vezati donja igornja granica napona između kojih moraju da se nalaze naponi svih čvorova te oblasti pri određenim vrstama

proračuna tokova snaga. Ukoliko se menja oblast čvora automatski se menjaju i minimalni i maksimalni napončvora koji bivaju usklađeni sa ograničenjima definisanim u oblasti.

Generisana aktivna i reaktivna snaga predstavljaju vrednost injektiranja aktivne i reaktivne snage vezani za

određeno čvorište u mreži. To su vrednosti koje se ukoliko je tip čvorišta PQ ne menjaju tokom različitih tipova proračuna. Ukoliko je u pitanju generatorsko čvorište tipa 1 ili 2 (Sl. 35 - PV čvor i balansni čvor za oblast zaklasične proračune tokova snaga) ove vrednosti se menjaju za različite vrednosti proračuna. Slično važi i ukoli ko jeu pitanju balansni čvor mreže (SL čvor). Detaljnije će se o značenjima svake od ovih vrednosti govoriti kada se

budu razmatrali različiti tipovi proračuna tokova snaga.

Aktivno i reaktivno opterećenje predstavljaju modelovane vrednosti opterećenja u određenom čvoru. Za ovevrednosti, kao i za vrednosti generisane aktivne i reaktivne snage bitno je reći da su u pitanju brojne vrednosti sa tridecimalna mesta i da su ove vrednosti iskazane u MW (MVAr).

Koordinate čvora su koordinate tačke izabrane na crtežu pri odabiru lokacije čvora. Njih je moguće izmeniti uokviru dijaloga za unošenje podataka o čvorovima. Čvor će se pojaviti na onom mestu u mreži (vidljivom na ekranuili ne), koje određuju njegove koordinate pri unošenju podataka o čvorovima u mreži. Koordinate čvora suneimenovani brojevi, sa tri decimalna mesta, što ostavlja korisniku izbor jedinice mere u zavisnosti od kalibracije

prostora na kojem se mreža nalazi. Najjednostavnije je proglasiti X i Y koordinatu kilometarskom merom.

Nominalna snaga kompenzatora reaktivne energije je brojna vrednost koja predstavlja injektiranu reaktivnu snagu u

nekom čvoru, čija se snaga menja u srazmeri sa promenom kvadrata napona u tom čvoru. Vrednost upisana u podacima o čvoru odnosi se na vrednost snage pri baznom naponu čvora. To je brojna vrednost (u MVAr) sa tridecimalna mesta.

Za svaki čvor definiše se nekoliko podataka o njegovom naponu. Nominalni napon čvora je nazivni napon mreže ukojoj je dati čvor priključen. Ovaj napon je celobrojna vrednost. Vodovima se mogu povezati samo čvorovi koji


23/89


21

imaju isti nominalni napon. Takođe, transformatorima određenog prenosnog odnosa mogu se povezati samo čvorovičiji nominalni napon odstupa do 10% od nominalnog napona odgovarajućeg namotaja tog transformatora.

Ukoliko se promeni nominalni napon nekog čvora u mreži posledice su vezane za taj čvor, za elemente mrežekojima je on povezan sa susednim čvorovima i za susedne čvorove. Što se samog čvora tiče promena nominalnognapona uslovljava promenu baznog napona tog čvora (bazni napon postaje jednak nominalnom), kao i promenuminimalnog i maksimalnog napona čvora tako da procentualne vrednosti tih napona u odnosu na nominalnu ostanu

jednake.

Mnogo je značajnija promena koja se događa na elementima mreže povezanim sa ovim čvorom i svim čvorovimakoji su na taj način vezani sa njim. Ukoliko se promeni nominalni napon postojećeg čvora u mreži i potom aktivirakomandno dugme Upisi cvor dobija se poruka kao na Sl. 36. Njome se korisnik upozorava na ozbiljnost promene u

mreži koja se upravo realizuje. Naravno, promena nominalnog napona pri unošenju novog čvora nema nikakvih posledica na ostale elemente mreže.

Sl. 36: Poruka koja sledi po upisu čvora sa promenjenim nominalnim naponom

Smisao poruke je sledeći. Ukoliko maksimalni napona vodova povezanih sa izabranim čvorom dozvoljava da nanjega budu priključeni čvorovi sa novim nominalnim naponom, onda ti vodovi ostaju uključeni, a čvorovima koji susa izabranim čvorom povezani preko tih vodova takođe se menja nominalni napon na novu vrednost. Ta procedurase nastavlja duž svih veza sa delom mreže u kojima je čvorovima promenjen nominalni napon, gde god vodovi todozvoljavaju. Ako je neki isključen vod povezan sa čvorom kome se menja nominalni napon, posledica po čvor nadrugom kraju voda neće biti, a vod ostaje isključen i neće moći biti uključen ako mu je maksimalni napon manji odnominalnog napona jednog od krajnjih čvorova. Ukoliko je sa čvorom kojem se menja nominalni napon povezantransformator ili rastavni elemenat, on se briše.

Što se tiče vodova čiji maksimalni napon ne dozvoljava priključenje čvora sa novim nominalnim naponom, moguće

je izabrati jednu od tri akcije koja će se realizovati u tom slučaju. Izbor akcije realizuje se po pritisku na OK na prethodnoj poruci, dok se u slučaju izbora komandnog dugmeta Cancel cela akcija promene nominalnog naponačvora otkazuje, a korisnik se vraća u normalan prikaz mreže. Sl. 37 prikazuje dijalog za izbor mogućih akcija kojekorisnik može preduzeti u vezi sa vodovima nezadovoljavajućeg nominalnog napona koji su povezani sa čvoromkojem se menja nominalni napon.

Sl. 37: Izbor moguće akcije u slučaju promene nominalnog napona čvora koji je povezan sa drugimčvorovima u mreži

Sa slike se vidi da je vodove čiji je maksimalni radni napon manji od novog nominalnog napona čvora mogućeisključiti, ili promeniti tip voda na datoj trasi (ručno ili automatski), tako da njegov maksimalni radni napon budeveći od novog nominalnog napona čvora. Ukoliko se izabere ručna promena tipa voda za svaki vod čiji jemaksimalni radni napon povezan sa čvorom promenjenog nominalnog napona postavlja se pitanje izbora novog tipavoda. Ukoliko se izabere tip voda čiji maksimalni radni napon i dalje nije zadovoljavajući, on neće moći da bude

uključen, a ukoliko se izabere vod zadovoljavajućeg radnog napona, potrebno ga je uključiti, čime se menja inominalni napon drugog čvora na tom vodu, pa je za njega takođe potrebna ručna pro mena svih vezanih vodova.Ukoliko se vod sa prilagođenim maksimalnim naponom ne uključi, čvoru na drugom kraju voda neće biti promenjen


24/89


22

nominalni napon. Proces ručne promene vodova se nastavlja dok god postoje čvorovi sa promenjenim nominalnimnaponom (u toku postupka promene maksimalnog radnog napona vodova i nominalnog napona povezanih čvorova)i za njih povezani uključeni vodovi koji prethodno nisu razmatrani.

Automatska promena tipa voda podrazumeva izbor jednog tipa voda čiji maksimalni radni napon nije manji odnominalnog, kojim će biti zamenjeni svi uključeni vodovi, nezadovoljavajućeg tipa s gledišta maksimalnog radnognapona, povezani sa čvorom kojem se menja nominalni napon. Pri tome će svim čvorovima na drugom kraju ovihvodova biti takođe promenjen nominalni napon. Postupak se odvija sa svim čvorovima kojima je u međuvremenu

promenjen nominalni napon.

Desni deo prikazanog prozora odnosi se na mogućnost izbora opcije da se pamti potreba za rekonstrukcijom(zamenom izolacije) na vodovima čiji maksimalni radni napon dozvoljava rad pod novim nominalnim naponom(npr. nadzemni vodovi sa izolacijom za napon 10 kV, koji mogu da rade pod 20 kV izvesno vreme).

Kada se izvrši prihvatanje odabranih opcija, na ekranu se pojavljuje pitanje da li je potrebno formirati izveštaj očvorištima i vodovima prevedenim na novi nominalni napon u EXCEL-u (Sl. 38).

Sl. 38: Izbor mogućnosti formiranja izveštaja u EXCEL-u o čvorištima i vodovima prevedenim na novinominalni napon

Ukoliko se želi formiranje izveštaja u EXCEL-u, on će biti snimljen kao *. xls fajl (Sl. 39).


25/89


23

Sl. 39: Snimanje izveštaja o čvorovima i vodovima prevedenim na novi nominalni napon

Kada se otvori snimljeni fajl u EXCEL-u uočava se da on sadrži dve tabele: Tabela TS - u kojoj su dati nazivi i šifrečvorišta u mreži tipa čvorova sa opterećenjima koji su prevedeni na novi nominalni napon (Sl. 40) i Tabela vodova - u kojoj je prikazan spisak svih investicija na pojedinim vodovima u delu mreže koji je preveden na novi nominalninapon (izgradnja novih vodova sa izolacijom za novi nominalni napon, polaganje novih kablova novog nominalnog

napona, zamena izolacije na vodovima da bi se prilagodili novom nominalnom naponu - Sl. 41).

Sl. 40: Pregled čvorova sa opterećenjima koji su prevedeni na novi nominalni napon


26/89


24

Sl. 41: Pregled investicija u vodove radi prevođenja na novi nominalni napon

Bazni napon čvora predstavlja vrednost preko koje se prelazi na per unit sistem za deo mreže povezan sa datimčvorom. Da se ne bi pravile greške u izboru baznog napona, uslovljeno je da on ne odstupa više od 20% odnominalnog napona čvora. Korisnicima se ne preporučuje da vrednost baznog napona odstupa od nominalnog, jer tonema nikakvog uticaja na proračune, a može samo da deluje zbunjujuće. Promena baznog napona postojećeg čvora(to je inače broj s jednom decimalom) dovodi do pojave poruke prika zane na Sl. 42. Dakle, svim čvorovima

povezanim sa izabranim, kojima se promeni bazni napon, a imaju isti bazni napon kao i posmatrani čvor, takođe ćese pripisati isti bazni napon. Za novi čvor promena baznog napona nema uticaja na ostatak mreže.

Sl. 42: Poruka koja sledi po upisu čvora sa promenjenim baznim naponom

Minimalni i maksimalni napon čvora su vrednosti važne za pojedine vrste proračuna tokova snaga. Naime, postojetri vrste proračuna tokova snaga koje je moguće realizovati: inicijalni, proračun tokova snaga sa ograničenjima ioptimalni, a formirani tokovi u poslednja dva, ukoliko je proračun uspešan, su takvi da je napon čvora unutarzadatih ograničenja. Ograničenja se zadaju upisom brojnih vrednosti sa dva decimalna mesta, ali se mogu indirektnomenjati i promenom oblasti kojoj čvor pripada, kada se za čvor usvajaju procentualne vrednosti donje i gornjenaponske granice (u odnosu na nominalni napon) iz usvojene oblasti. Naravno, gornja granica napona ne sme biti

manja od donje - takav upis se ne dozvoljava.

Pri unošenju podataka za čvor uočava se mogućnost izbora tipa čvora, vezano za njegovu ulogu u proračunu (Sl.35). Pošto se ovde neće razmatrati mogućnosti razmene između povezanih sistema, neće se analizirati ulogageneratorskog čvora tipa 2 i nema potrebe za njegovu upotrebu u analizi distributivnih mreža. Ostali tipovi čvorova

su čvor sa opterećenjem (PQ čvor), generatorski čvor tipa 1 (PV čvor) i balansni čvor (SL čvor). U različitimtipovima proračuna tokova snaga ovi čvorovi se različito ponašaju. Naime, za svaki čvor u mreži pri proračunutokova snaga vezane su četiri promenljive: injektirana aktivna i reaktivna snaga (P i Q), modul i fazni ugao napona(V i θ). Koja od ovih promenljivih je fiksirana, a koja se menja u toku raznih vrsta proračuna prikazano je u Tab. 1. Oznaka zvezdice pored promenljivih u proračunima tokova snaga sa ograničenja i optimalnih proračuna tokovasnaga znači da se te promenljive u navedenim vrstama proračuna kreću u unapred zadatim granicama. Već je

prikazano kako se zadaju naponska ograničenja za čvorove (minimalni i maksimalni napon), a dalje u tekstu će biti prikazano i kako se zadaju minimalne i maksimalne vrednosti injektirane aktivne i reaktivne snage za PV i SL

čvorove. Potrebno je napomenuti da se u proračunima tokova snaga sa ograničenjima i optimalnim proračunimatokova snaga pojavljuju kao promenljive i prenosni odnosi transformatora koji imaju mogućnost automatskeregulacije pod opterećenjem (t). Ova promenljiva se takođe menja u unapred definisanim granicama (minimalan imaksimalan položaj regulatora).


27/89


25

Tab. 1: Ponašanje promenljivih u različitim tipovima proračuna

Početni proračun tokovasnaga

Proračun tokova snaga saograničenjima

Optimalni proračuntokova snaga

Čvorovi saopterećenjem (PQ čvorovi)

Fiksirano P, Q P, Q P, Q

Promenljivo V, θ V*, θ V*, θ

Čvorovi tipa 1 (PV čvorovi)

Fiksirano P, V

Promenljivo Q, θ P*, Q*, V*, θ P*, Q*, V*, θ

Balansni čvor (SL čvor)

Fiksirano V, θ = 0 θ = 0 θ = 0

Promenljivo P, Q P*, Q*, V* P*, Q*, V*

Ukratko se različiti proračuni tokova snaga mogu opisati na sledeći način:

a) Početni proračun tokova snaga - naponi i injektirane aktivne snage u PV čvorovima su fiksirani, kao iinjektirane aktivne i reaktivne snage (tj. najčešće opterećenja) u PQ čvorovima. Referentni ugao napona (θ = 0)

proglašava se u balansnom čvoru. Razliku između injektirane snage u PV čvorovima i opterećenja (tj.injektirane snage) u PQ čvorovima i unapred nepoznate gubitke aktivne snage pokriva proizvodnja aktivne

snage u balansnom čvoru. Proizvodnja reaktivne snage potrebna da pokrije reaktivna opterećenja (odnosno,injektiranje reaktivne snage) u PQ čvorovima i gubitke reaktivne snage u mreži se raspoređuje po svim PVčvorovima i SL čvoru, tako da se održavaju fiksirani naponi na njima. Prenosni odnosi svih transformatora, pa ionih sa mogućnošću regulacije pod opterećenjem, se u ovom proračunu tokova snaga održavaju na početno jvrednosti.

b) Proračun tokova snaga sa ograničenjima - izvodi se nakon što konvergira početni proračun tokova snaga, adobijene vrednosti promenljivih nakon početnog proračuna tokova snaga su početne vrednosti za proračuntokova snaga sa ograničenjima. U okviru ovog proračuna tokova snaga "oslobađaju" se ranije fiksirane

promenljive: injektirana aktivna snaga i napon u PV čvorovima, napon u balansnom čvoru i prenosni odnostransformatora sa mogućnošću regulacije pod opterećenjem. Cilj proračuna je tako podesiti injektirane aktivne ireaktivne snage i napone u SL i PV čvorištima i prenosne odnose transformatora sa mogućnošću regulacije podopterećenjem, pri čemu se njihove vrednosti kreću u unapred zadatim granicama, da se dobiju naponi u svimPQ čvorovima u okviru unapred zadatih ograničenja. Rezultat proračuna je ili da su sve promenljive u okvirusvojih unapred zadatih ograničenja, ili da proračun nije došao do mogućeg rešenja tako da sve promenljive buduu okviru unapred zadatih ograničenja.

c) Optimalni proračun tokova snaga - moguće je izvesti jedino ako je proračun tokova snaga došao do rešenja ukojem su sve promenljive u okviru unapred zadatih ograničenja. U tom slučaju moguće je pretražiti skup svihrazličitih rešenja ovog problema da bi se pronašlo optimalno s gledišta unapred usvojenog kriterijuma. To značida sve promenljive ostaju unutar svojih unapred zadatih ograničenja (minimalni i maksimalni napon, aktivna ireaktivna snaga i prenosni odnos transformatora), ali im se vrednost menja sve dok se ne nađe minimum nekefunkcije koja od njih zavisi. U okviru programskog paketa za analizu energetskih mreža minimizira sekvadratna funkcija po injektiranoj aktivnoj i reaktivnoj snazi u SL i PV čvorištima. Pri tome se mogu posebnodefinisati linearni i kvadratni koeficijent za obe promenljive za svako čvorište posebno.

Pošto su definisane osnovne karakteristike različitih proračuna tokova snaga može se pristupiti daljoj analizi potrebnih podataka o čvorovima. U već izloženom tekstu prikazano je kako se unose potrebni podaci o PQčvorovima. Ukoliko se aktivira opcija Generatorski cvor tipa 1 (Sl. 35 na strani 20) na ekranu se pojavljuje prošireni

prozor sa podacima koji su vezani za PV čvor (generatorski čvor ti pa 1), kao na narednoj slici.

Kada se analizira Sl. 43 uočava se da se sada mogu uneti svi potrebni podaci vezani za PV čvor - minimalna imaksimalna injektirana (generisana) aktivna i reaktivna snaga (broj sa tri decimale), fiksirana vrednost napona za

početni proračun tokova snaga (broj sa jednom decimalom koji može da odstupa najviše 20% od nominalnognapona čvora), te kvadratni i linearni koeficijenti za injektiranu aktivnu i reaktivnu snagu u kriterijumskoj funkcijikoja se minimizira u okviru optimalnog proračuna tokova snaga (pozitivni brojevi sa tri decimalna mesta). Potpunoista slika se dobija i kada se izabere opcija Balansni cvor sistema (SL cvor). Treba imati u vidu da u sistemu postoji

jedan i samo jedan balansni čvor, tako da ukoliko se neki čvor podesi da bude balansni, onda prethodni balansničvor postaje generatorski čvor tipa 1 (PV čvor). Ukoliko se balansni čvor promeni tako da bude PV ili PQ čvor,

proračun tokova snaga neće biti moguć dok god se ne definiše novi balansni čvor.


28/89


26

Sl. 43: Izgled dela ekrana namenjenog unošenju podataka o čvorovima nakon aktiviranja opcije Generatorskicvor ti pa 1

Na Sl. 43 uočavaju se i najčešće birane vrednosti linearnih i kvadratnih koef icijenata aktivne i reaktivne snage (tzv.koeficijenata troškova) u ciljnoj (kriterijumskoj) funkciji koja se minimizira u procesu optimalnih proračuna tokovasnaga. Naime, najčešće se usvaja ista vrednost koeficijenata za SL i sve PV čvorove (posebno kada se razmatradistributivna mreža) i to 1 za linearni koeficijenat za aktivnu snagu i 0.01 za linearni koeficijenat za reaktivnu snagu,dok su vrednosti kvadratnih koeficijenata 0. Usvajanje linearnog koeficijenta 1 za generisanu aktivnu snagu znači da

se minimizira suma aktivnih injektiranja u SL i PV čvorovima (odnosno, generatorskim čvorovima). Kada se od ovesume oduzme konstantno modelovano opterećenje u PQ čvorovima rezultat su gubici u mreži. Dakle, usvajanjemsamo linearnog koeficijenta 1 za injektir anu aktivnu snagu u SL i PV čvorovima u optimalnom proračunu tokovasnaga zapravo se vrši pronalaženje takvog stanja u mreži u kojem su gubici minimalni. Kada se usvoji i linearnikoeficijent 0.01 za injektiranu reaktivnu snagu minimiziraju se i gubici reaktivne snage, ali njihov značaj je 100 putamanji od minimizacije gubitaka aktivne snage.

Vrednosti generisane aktivne snage (Sl. 43) za PV čvorove predstavljaju fiksirane vrednosti za početni proračuntokova snaga.

Kada se unesu svi podaci za novi čvor pritiskom na komandno dugme Upisi cvor ovaj čvor se unosi u mrežu,ukoliko sve unete vrednosti zadovoljavaju proveru validnosti. Pritiskom na dugme Otkazi upis unošenje novogčvora se otkazuje.

1.2.1.2.

Izmena podataka o čvorovima

Izmena podataka o čvorovima obavlja se na već delimično formiranoj mreži, dakle, tamo gde već postoje unetičvorovi. Pre nego što se pristupi analizi postupka izmene podataka o čvoru analiziraće se mogućnosti izbora čvorakoji se menja.

Da bi se analizirale mogućnosti izbora čvora koji se menja najpre će se pažnja posvetiti manipulaciji slikom mreže.

Alati za upravljanje pogledom na mrežu prikazani su neposredno ispod dela ekrana na kojem je prikazana mreža, sleve strane (Sl. 44).

Pored alata za upravljanje pogledom na mrežu, promena pogleda je moguća i pomeranjem tzv. scroll bar -ova, kojise nalaze ispod i s leve strane slike (Sl. 44).


29/89


27

Sl. 44: Alati za zumiranje i pomeranje trenutnog pogleda na slik u mreže

Pritiskom na bilo koje od prikazanih komandnih dugmadi aktivira se operacija promene pogleda. Prikaz kompletnog

prostora ( Zoom all komanda) i promena pogleda tako da izabrani elemenat bude na centru ekrana (Center komanda)

trenutno se obavljaju. Ostale tri komande sastoje se iz faza. Funkcija navedene dve komande je jasna i neće se posebno analizirati.

Zumiranje izabranog prozora ( Zoom window) obavlja se pritiskom na odgovarajuće komandno dugme. Zatim se pritiskom na levi taster miša i razvlačenjem po odabranom delu prostora za prikaz mreže, pri čemu levi taster miša idalje ostaje pritisnut ( Drag and drop), bira deo mreže koji će biti fokusiran. Pri tom je pristup svim ostalimkomandama onemogućen (Sl. 45). Po otpuštanju levog tastera miša na ekranu se pojavljuje prikaz izabranog delamreže (Sl. 46). Komandu je moguće otkazati pre nego što se počne izbor prozora za prikaz, bilo tako što će se

ponovo pritisnuti komanda za zumiranje izabranog prozora, bilo tako što će se pritisnuti taster Esc.

Zumiranje

izabranog prozora

Dinamičkozumiranje

Prikaz

kompletnog prostora

Dinamička promena

pogleda

Promena pogleda tako da

izabrani elemenat bude na

centru ekrana

Horizontalni

scroll bar

Vertikalni

scroll bar


30/89


28

Sl. 45: Izbor prozora na prikazu mreže na koji će pogled biti fokusiran

Sl. 46: Pogled se fokusira na izabrani prozor

Pritiskom na komandu za dinamičko zumiranje ( Zoom in & out ) pruža se mogućnost dinamičke promene veličine prostora koji je prikazan na delu ekrana za prikaz mreže. Kada se po pritisku na ovu komandu pokazivač (kursor)kreće preko dela ekrana za prikaz mreže uočava se da se njegova ikona menja u ikonu prikazanu na komandnomdugmetu. Pritiskom na levi taster miša i njegovim pomeranjem naniže, centralni deo trenutnog pogleda se sužava(ima se utisak približavanja mreže), a pomeranjem na gore (dok je levi taster miša pritisnut), centralni deo t renutnog

pogleda se proširuje (ima se utisak udaljavanja mreže). Za sve to vreme onemogućeno je aktiviranje ostalihkomandi. Da bi se izašlo iz režima rada dinamičkog zumiranja neophodno je ponovo pritisnuti komandno dugme zadinamičko zumiranje ili taster Esc.


31/89


29

Pritiskom na komandu za dinamičku promenu pogleda ( Pan) stvara se mogućnost za dinamičku promenu dela prostora u koji je pogled usmeren. Kada se po pritisku na ovu komandu pokazivač (kursor) kreće preko dela ekranaza prikaz mreže uočava se da se njegova ikona menja u ikonu prikazanu na komandnom dugmetu. Pritiskom na levitaster miša i njegovim pomeranjem u nekom pravcu trenutni pogled se pomera u suprotnom pravcu, dok je tomoguće (ima se utisak da je kursorom uhvaćen zamišljeni "papir" na kojem je nacrtana mreža, te da se on pomera pozamišljenom stolu na kome se nalazi). Za sve to vreme onemogućeno je aktiviranje ostalih komandi. Da bi se izašloiz režima rada dinamičke promene pogleda neophodno je ponovo pritisnuti komandno dugme za dinamičku

promenu pogleda ili taster Esc.

Komandna dugmad za manipulaciju slikom omogućuju da se korisnik brzo locira na bilo koji deo prikazanog prostora. Na taj način on može uočiti i izabrati bilo koji elemenat mreže, koliko god da je velika gustina mreže uzoni tog elementa.

Izbor elemenata mreže obavlja se na nekoliko načina. Najjednostavniji način je pritisak na levi taster miša na deluekrana u blizini elementa koji se bira. Tada će biti izabran najbliži elemenat tački na koju je pokazivao kursor utrenutku pritiska na levi taster miša. Ovim načinom izbora favorizovani su vodovi u mreži, jer se najbliže rastojanjeod linije računa kao normalno rastojanje od nje, tako da linija (vod) pokriva daleko veći prostora nego njene krajnjetačke (čvorovi). Da bi se omogućio nesmetan izbor čvorova, u poseban režim izbora čvorova mišem ulazi se

pritiskom na taster Ctrl pri pritiskanju levog tastera miša. Tada se biraju samo čvorovi na prikazanom delu mreže, avodovi se ignorišu.

Drugi način izbora čvorova obavlja se kada je već izabran neki čvor u mreži (takva je situacija na Sl. 46). U tom

slučaju u centralnoj zoni donjeg dela ekrana uočava se nekoliko objekata koji mogu da posluže za efikasan izborčvora (Sl. 47).

Sl. 47: Zona ekrana u kojoj su locirani objekti za izbor čvora u mreži

Izbor čvora može se obavljati po njegovom rednom broju (po redosledu unošenja), nazivu ili šifri. Izbor čvora porednom broju obavlja se preko vertikalnog Scroll bar -a u levom delu prostora uokvirenog na prethodnoj slici. Gornji

položaj pokretnog dela Scroll bar -a odgovara prvom unetom čvoru u mreži, a donji poslednjem.

Drugi način izbora čvorova je preko njegovog naziva. U tom slučaju u okviru pored kojeg piše Izbor cvora mora da bude potvrđena opcija Naziv. Tada su u padajućoj listi u uokvirenom delu prostora na slici dati nazivi svih čvorova umreži poređani po abecednom redosledu. Ukoliko se pritiskom na levi taster miša aktivira padajuća lista iz nje semože izabrati bilo koji čvor. Najjednostavnije je, ukoliko se zna njegovo ime, otkucati prvih nekoliko slova imenatog čvora, a zatim pritisnuti taster Tab. Tada će se promeniti tekst ispod padajuće liste - biće upisan redni broj

čvora, njegov naziv i u zagradi njegova šifra. Ukoliko je čvor pristupačan trenutno aktivnom pogledu uočiće se da jeon nešto uvećan u odnosu na ostale čvorove u mreži. Ukoliko se čvor ne uočava u prikazu mreže, dovoljno je pritisnuti komandu za promenu pogleda tako da izabrani elemenat bude na centru ekrana, a zatim komandom za

Objekti za izbor čvora umreži prema njegovim

karakteristikama

Osnovneinformacije o

izabranom čvoru


32/89


30

dinamičko zumiranje odabrati pogled u kojem se dati elemenat jasno uočava. Kada je čvor izabran položaj pokretnog dela vertikalnog Scroll bar -a za izbor prilagođen je njegovom rednom broju.

Sličan je postupak i izbora čvora prema njegovoj šifri, s tim što tada treba da bude aktivirana opcija Sifra. Padajućalista je popunjena šiframa svih čvorova u mreži, poređanih po abecednom redosledu, a izbor je isti kao i u

prethodnom slučaju (Sl. 48).

Sl. 48: Izbor čvora prema njegovoj šifri

Kada je čvor izabran može se pristupiti izmeni podataka vezanih za njega. Izmena podataka može se započeti nanekoliko načina: kada je odgovarajući čvor izabran - preko menija Uredi/Cvorovi/Izmena cvora (Sl. 49), ili

pritiskom na tastere Ctrl + F2, a kada nije izabran - njegovim izborom na prikazu mreže uz dvostruko pritiskanjelevog tastera miša (najbolje držeći taster Ctrl pritisnut pri tome, da bi korisnik bio siguran da bira čvor).

Na bilo koji od ovih načina otvara se prozor za izmenu podataka o čvorovima, koji je potpuno isti kao i prozor zaunošenje podataka o novom čvoru (Sl. 34 na strani 19, Sl. 35 na strani 20 ili Sl. 43 na strani 26, u zavisnosti od tipačvora). Jedino ako je tip čvora transformatorska stanica, aktiviraće se novi ekran na kojem će biti dat prikaz veza uokviru izabrane transformatorske stanice (Sl. 50). O izmenama podataka o čvorovima i ostalim elementima mreže uokviru transformatorske stanice, više reči će biti u odeljku o transformatorskoj stanici kao entitetu mreže.

Mogućnosti za izmenu podataka o čvoru već su izložene kada je analizirano kako se unose podaci o novom čvoru(strana 19 - 26).


33/89


31

Sl. 49: Komanda u meniju za izmenu podataka o izabranom čvoru

Sl. 50: Moguć izgled ekrana u slučaju da se aktivira komanda za izmenu čvora, a tip čvora jetransformatorska stanica

1.2.1.3. Brisanje čvora

Brisanje čvora je jednostavna procedura koja se obavlja pošto je čvor izabran. Realizuje se na nekoliko načina:

preko menija - pozivanjem komande Uredi/Cvorovi/Brisanje cvora (Sl. 51), istovremenim pritiskom na tastere Shift + F2, ili pritiskom na komandno dugme Brisanje koje se nalazi u donjem levom delu ekrana.


34/89


32

Sl. 51: Komanda u meniju za brisanje izabranog čvora

Sl. 52: Izgled ekrana nakon realizacije komande za brisanje odabranog čvora

Rezultat je da, pored izabranog čvora, iz mreže nestaju i svi elementi povezani s njim (vodovi, transformatori,rastavni elementi - Sl. 52). Zato ovu operaciju treba pažljivo obavljati, jer ispravke nema (osim ukoliko se ne snimesve dotadašnje promene u mreži, pa je moguće otvoriti fajl koji sadrži neko upamćeno prethodno stanje mreže).

1.2.1.4.

Pomeranje izabranog čvora Pomeranje izabranog čvora je poslednja operacija preko koje se mogu menjati neki podaci o čvoru kada je na ekranudat geografski prikaz mreže. Ono otvara korisniku mogućnost da direktno koriguje koordinate unetog čvora nageografskom prikazu mreže, pozicionirajući se na novi položaj čvora direktno na slici mreže, a ne menjajući

Izabrani čvor kojiće biti obrisan


35/89


33

koordinate u prozoru koji prikazuje sve podatke o čvoru. Time se značajno ubrzava usklađivanje izgleda mreže sanjenim geografskim izgledom.

Pomeranje čvora se realizuje pozivanjem komande u meniju Uredi/Cvorovi/Pomeranje cvora (Sl. 53), iliistovremenim pritiskom na tastere Ctrl + M. Nazivu mreže koja se obrađuje u vrhu ekrana dopisuje se u tomtrenutku "- pomeranje cvora: . " i akcija pomeranja može da počne.

Sl. 53: Pozivanje komande za pomeranje čvora iz menija

Da bi se određeni čvor pomerio potrebno je pritisnuti levi taster miša kada je pokazivač (kursor) p ozicioniran naekranu tako da mu je dotični čvor najbliži. Levi taster miša se drži pritisnut, a pokazivač se locira na željenu novulokaciju čvora. Uočava se da čvor i njegove veze prate kretanje pokazivača (Sl. 54). Kada se levi taster miša otpustiizabrani čvor zadržava poslednju lokaciju na kojoj se nalazio pre otpuštanja. Tada se može izabrati neki drugi čvorkoji je potrebno pomeriti. Dok traje režim pomeranja čvora nije moguće aktivirati nijednu drugu komandu osimkomandnih dugmadi za manipulaciju slikom (Sl. 54). Iz režima pomeranja čvorova izlazi se ponovnim pozivanjemkomande Uredi/Cvorovi/Pomeranje cvora, ili istovremenim pritiskom na tastere Ctrl + M, ili pritiskom na taster

Esc.


36/89


34

Sl. 54: Kada se čvor pomera njegove veze sa ostalim čvorovima takođe menjaju položaj

Pošto je na lokaciji transformatorske stanice smešteno više čvorova (svi imaju iste koordinate) pomeranje jednog prouzrokovaće promenu položaja i svih ostalih. Jedino u toku postupka pomeranja čvora na njegovoj staroj lokacijise zadržavaju ostali čvorovi u transformatorskoj stanici, ali po završetku pomeranja njihov položaj se usklađuje sa

položajem pomerenog čvora.

Pomeranje jednog po jednog čvora može biti mukotrpan postupak ako je potrebno promeniti položaj većem brojučvorova u mreži. Taj postupak se može ubrzati ukoliko ta promena položaja može npr. da se izrazi nekom formulom

u odnosu na postojeće koordinate. Ubrzanje se postiže primenom komandi za snimanje i učitavanje podataka okoordinatama čvorova prema njihovim nazivima.

1.2.1.5. Snimanje i učitavanje podataka o koordinatama čvorova

Komanda Snimanje podataka o koordinatama po cvorovima omogućuje formiranje tekstualne datoteke saekstenzijom koo u kojoj su sadržani podaci o x i y koordinati svih čvorova u mreži (Sl. 55). Podaci o koordinatama uASCII formatu obezbeđuju brzu manipulaciju ovim vrednostima kroz učitavanje ovih podataka u neki program zaobradu podataka (Excel, Access itd.).


37/89


35

Sl. 55: Snimanje podataka o koordinatama po čvorovima u ASCII fajl sa ekstenzijom koo

Kada se podaci obrade u nekom od predloženih programskih paketa potrebno ih je eksportovati u ASCII fajl saekstenzijom koo, pri čemu u svakom redu novoformiranog fajla treba da budu: naziv čvora pod znacima navoda,njegova šifra, takođe pod znacima navoda, x i y koordinata, razdvojeni zarezima. U ovakvoj formi koordinate seopet mogu učitati u mrežu kojoj čvorovi pripadaju komandom Ucitavanje podataka o koordinatama po cvorovima (Sl. 56).

Sl. 56: Učitavanje podataka o opterećenjima po čvorovima iz ASCII fajla sa ekstenzijomopt

Ukoliko postoje čvorovi sa opterećenjima datim u ASCII fajlu čijih imena i šifara nema u mreži, ili nisu usklađeni saimenom i šifrom odgovarajućeg čvora u mreži (npr. imena se poklapaju, a šifre ne, ili obrnuto) njihov pregled sedobija aktiviranjem komande Spisak cvorova sa koordinatama koji ne postoje u mrezi (Sl. 57). Rezultat se dobija


38/89


36

kao na Sl. 58. Komanda Spisak cvorova mreze cije koordinate nisu ucitane (Sl. 59) kao rezultat daje navedeni spisak

čvorova (Sl. 60).

Sl. 57: Pozivanje pregleda čvorova sa koordinatama koji ne postoje u razmatranoj mreži

Sl. 58: Pregled čvorova sa koordinatama koji ne postoje u mreži


39/89


37

Sl. 59: Pozivanje pregleda čvorova u mreži čije koordinate nisu učitane

Sl. 60: Pregled čvorova u mreži čije koordinate nisu učitane

Otvoreni prozori sa spiskovima čvorova omogućuju brzo pretraživanje kroz upis reči koja se traži u donji prostor zatekst, pored komandnog dugmeta Pronadji, i aktiviranjem pomenutog komandnog dugmeta (kao kada je bilo u

pitanju učitavanje opterećenja čvorova Sl. 25 na strani 14).

Naredni entitet koji će biti tretiran u analizi mogućnosti programskog paketa za analizu energetskih mreža je vod.


40/89


38

1.2.2. Vodovi

Vodovi povezuju čvorove sa različitim koordinatama. Na crtežu su prikazani kao prave linije između čvorova, kojesu pune ili isprekidane, u zavisnosti od toga da li je vod uključen ili isključen. Može se zaključi ti da se trasa voda nacrtežu najčešće ne poklapa sa njegovom trasom u prirodi, jer ta trasa u prirodi uglavnom krivuda, izbegavajući

prirodne prepreke i sledeći mogući koridor. Za vangradsku mrežu, imajući u vidu mogućnosti za trasiranje vodova,te modelovane čvorove u mreži, prikaz trasa vodova je dosta tačan (i u prirodi vodovi koji spajaju modelovanečvorove u većem broju slede prave linije). Što se gradske i prigradske mreže tiče, situacija nije takva, tako da segeografija u tom slučaju tačno može slediti samo ako se kao čvorovi modeluju sve tačke gde pojedini vodovimenjaju pravac trase. To je zametan i uglavnom nepotreban posao, ali programski paket dopušta mogućnostnjegovog izvođenja.

Možda bi umesto termina vodovi bolje bilo koristiti termin trase vodova kada se govori o ovom entitetu. Naime,formirana veza između dva čvora može da se sastoji iz više segmenata sa različitim tipom i presekom voda nasvakom pojedinačnom segmentu. Naredno izlaganje biće posvećeno mogućnostima unošenja i izmena podatak a ovodovima.

1.2.2.1. Formiranje novog voda

Novi vod se može formirati na više načina: preko menija - komandom Uredi/Vodovi/Novi vod (Sl. 61), pritiskom nataster F3, ili pritiskom na komandno dugme Nova trasa. Po pozivanju ove komande na vrhu ekrana uz naziv mreže

pojavljuje se nastavak " - unosenje nove trase", a procedura formiranja novog voda može da počne. U tom trenutkumoguće je aktivirati jedino komande za manipulaciju pogledom na sliku mreže, čime se omogućuje lakši pristupčvorovima koji predstavljaju krajnje tačke budućeg voda.

Sl. 61: Pozivanje komande u meniju za formiranje novog voda

Potrebno je izabrati krajnje tačke novog voda, neposredno na slici, na šta ukazuje i poruka koja se pojavljuje kada pokazivač neko vreme miruje na delu ekrana rezervisanom za sliku mreže (Sl. 62). Pri izboru krajnjih tačaka vodanije potrebno držati pritisnut taster Ctrl, jer se i inače biraju samo čvorovi. Novi vod može se formirati samo izmeđučvorova istog nominalnog napona. Kada se izabere prvi krajnji čvor voda sa određenim nominalnim naponom, priizboru drugog krajnjeg čvora u obzir dolaze samo čvorovi sa istim nominalnim naponom, tako da će biti izabrančvor istog nominalnog napona najbliži izabranoj tački na slici mreže. Ukoliko se izabere isti čvor kao i prvi put,

postupak unošenja novog voda biće obustavljen. Postupak se može obustaviti i pritiskom na taster Esc.


41/89


39

Sl. 62: Kada pokazivač (kursor) miruje neko vreme na ekranu pojavljuje se poruka koja ukazuje na to koji sekrajnji čvor novog voda bira (prvi ili drugi)

Kada se na ispravan način odaberu krajnji čvorovi voda na ekranu se pojavljuje prozor za unos podataka o vodu(zapravo o svim vodovima na trasi između odabranih čvorova - Sl. 63).

Sl. 63: Prozor za unos podataka o vodovima na trasi između odabranih čvorova

U gornjem levom uglu prozora su informacije o nazivima krajnjih čvorova trase koja se formira i njenom radnomna ponu, na osnovu nominalnog napona čvorova koji je obrazuju. U okviru ispod toga predočene su opcije za izboruklopnog stanja nove trase (Ukljucena/Iskljucena). Naravno, isključena trasa se ne uzima u obzir pri proračunutokova snaga. Uključena trasa je na slici koja prikazuje mrežu prikazana punom, a isključena isprekidanom linijom.Boja kojom je trasa prikazana zavisi od njenog radnog napona, a može se i posebno definisati u okviru lociranom udonjem levom uglu prozora ( Boja trase), ukoliko se izabere opcija izbor boje, a zatim aktivira komandno dugme

Izbor boje. Tada se otvara klasičan Windows-ov prozor za izbor boje (Sl. 64). Boja se bira pritiskom na jednu od boja prikazanih u prozoru, a može se definisati i nova boja pritiskom na komandno dugme Define Custom Colors>>.


42/89


40

Sl. 64: Prozor za izbor boje

Desni deo prozora za unos podataka o trasi rezervisan je za unos podataka o vodovima koji čine tu trasu. Trasumože obrazovati više segmenata (odsečaka) vodova različitog tipa i preseka. Izbor tipa i preseka segmenta vodaobavlja se putem padajuće liste svih vodova čiji maksimalni radni napon nije manji od nominalnog napona njegovihkrajnjih čvorova. Kada se izabere vod na određenom segmentu trase, njegov naziv, kome prethodi broj odsečkakojem je pridružen, pojavljuje se ispod padajuće liste. Dužina segmenta upisuje se, kao nenegativan broj sa tridecimale, u rezervisanom mestu za upis, ispod naslova Duzina odsecka. Predložena dužina kod unošenja nove trase

predstavlja najkraće rastojanje između izabranih čvorova u jedinicama u kojima je prostor na kojem se mreža nalazikalibrisan. Najčešće je dužina voda veća, ukoliko su pozicije krajnjih čvorova ispravno unete, jer vod ne ide pravo iztačke u tačku, već obično bar delimično odstupa od te trase. Takođe, treba uzeti u obzir i ugib užadi koji produžavavod. Za proračune tokova snaga validna je dužina voda koja se nalazi uneta u prostoru predviđenom za upis dužine,

bilo da je definisana automatski, bilo da je uneo korisnik. Važno je napomenuti da pomeranje čvorova ne utiče na promenu dužine vodova koji su povezani sa čvorom koji se pomera.

Ispod podatka za dužinu voda nalazi se okvir Poreklo deonice. Ovo je opisni okvir i definiše da li je trasa već postojeća u mreži, da li je novoizgrađena, ili je posledica neke rekonstrukcije (zamena izolatora, zamena užeta i sl.).

Ovo polje može biti veoma upotrebljivo za korisnika, da bi pri radu sa većim brojem unetih mreža mogao lako daidentifikuje razlike između njih i da formira varijante razvoja mreže (npr. za vodove u nekoj varijanti razvoja mrežeu etapi do 2005. godine oznaku Nova deonica treba postaviti za sve vodove planirane u toj etapi razvoja).

Novi segmenti na određenoj trasi definišu se aktiviranjem komandnog dugmeta Novi. Između izabranog segmentatrase i narednog (ili kao poslednji segment trase, ukoliko je izabrani segment trase poslednji) umeće se novisegment, sa izabranim tipom i presekom voda kao prethodno izabrani i dužinom 0. Tip i presek voda na novomsegmentu i njegova dužina mogu se menjati po nahođenju korisnika. Izbor različitih segmenata trase vrši se prekovertikalnog Scroll bar -a (Sl. 65).

Primer trase sa više segmenata, gde nema svrhe definisanje čvorova da bi se segmenti razdvojili na posebne trase, je prolazak nadzemnog voda između dva čvora ispod železničke pruge. Prvi segment predstavlja deo voda do pruge,drugi segment je kablovski deo ispod pruge, a treći je ostatak nadzemnog voda iza pruge.

Eliminacija određenog segmenta sa trase obavlja se aktiviranjem komandnog dugmeta Brisi kada je taj segmentizabran. Ukoliko je na trasi izabran samo jedan segment, on ne može biti izbrisan.

Kada se definišu svi elementi trase njeno uključenje u mrežu vrši aktiviranjem komandnog dugmeta Upisi trasu. Nova trasa se pojavljuje kao prava linija (puna ili isprekidana, zavisno od izabranog uklopnog stanja; u boji vezanoj

za radni napon, ili posebno, zavisno od izbora korisnika) između prethodno izabranih čvorova. Proces unosa novetrase može se prethodno i obustaviti aktiviranjem komandnog dugmeta Otkazi.


43/89


41

Sl. 65: Elementi za definisanje karakteristika pojedinih segmenata (odsečaka) trase

1.2.2.2. Izmena podataka o trasi (vodu)

Izmena podataka o trasama moguća je ukoliko u mreži postoji bar jedan već formirana trasa (vod). Da bi se podaci otrasi izmenili neophodno je izabrati trasu koja se menja. Jedan od načina za izbor trase već je izložen kada jerazmatran izbor čvorova - pritiskom na levi taster miša kada je pokazivač (kursor) pozicioniran što je moguće bližetrasi koja se bira na ekranskom prikazu mreže. Pri tome treba koristiti mogućnosti manipulacije pogledom u željenideo mreže.

Ukoliko je već izabrana neka trasa izgled donjeg dela ekrana je promenjen u odnosu na situaciju kada je izabranneki čvor (Sl. 66).

Sl. 66: Promenjeni deo donjeg dela ekrana u slučaju kada je izabrana trasa

U donjem delu ekrana prikazano je između kojih je čvorova trasa formirana (dati su nazivi čvora ako postoje i šifreu zagradi, radni napon trase i nominalna snaga voda sa minimalnom nominalnom snagom od svih vodova na

segmentima trase). U odnosu na situaciju kada su izabrani čvorovi zadržan je vertikalni scroll bar koji omogućuje i

Vertikalni

scroll bar zaizbor segmenta

Padajuća lista zaizbor tipa i preseka

voda na segmentu

Mesto (text box)za dužinusegmenta

Okvir zadefinisanje

porekla segmenta


44/89


42

izbor trase prema rednom broju njenog unosa. U donjem desnom delu ekrana definisan je broj upisanih trasa izmeđudva čvora. Naime, moguće je da između dva čvora bude upisano i više od jedne trase (paralelni vodovi), ali se oni neuočavaju jasno na slici, jer su crtani jedan preko drugog. Da bi bio moguć izbor bilo koje od paralelnih trasa,ukoliko ih ima više između dva čvora u donjem desnom delu ekrana se pojavljuje jedan horizontalni scroll bar kojim je definisan redni broj trase između dva ista čvora prema redosledu njihovog unošenja (Sl. 67).

Sl. 67: Situacija kada su dva čvora povezana sa više paralelnih trasa (vodova)

Konačno trasu je moguće birati i na osnovu njenih krajnjih čvorova. Ako je naime izabran neki čvor u mreži, koji je povezan sa bar još jednim čvorom u desnom delu ekrana neposredno ispod prikaza mreže pojaviće se padajuća listasa naslovom Cvorovi povezani sa izabranim (Sl. 47 na strani 29), koja, naravno, sadrži sve čvorove koji su povezanisa izabranim čvorom. Ukoliko se u ovoj padajućoj listi izabere jedan čvor, a zatim pritisne taster Enter, na ekranuće se pojaviti pitanje korisniku da li želi da se izabere povezni elemenat mreže između izabranih čvorova (Sl. 68).Odgovor Yes usloviće izbor trase ukoliko je veza između izabranih čvorova trasa (ako je transformator ili rastavnielemenat, onda će se otvoriti prikaz transformatorske stanice kao na Sl. 50 i biće izabran odgovarajući elemenat).Odgovor No neće prouzrokovati nikakvu promenu u izboru elementa - ostaće izabran čvor od kojeg se pošlo.

Izabrana trasa se razlikuje od ostalih jer je prikazana kao podebljana linija.

Horizontalni scroll bar za izbor neke od

paralelnih trasa


45/89


43

Sl. 68: Korisnik ima mogućnost izbora elementa i na osnovu naziva njegovih krajnjih čvorova

Kada je izabran vod moguće je realizovati njegovu izmenu. Izmena voda se poziva iz menija komandomUredi/Vodovi/Izmena voda (Sl. 69), istovremenim pritiskom na tastere Ctrl + F3, ili dvostrukim pritiskom na levi

taster miša pri izboru dotičnog voda. Prozor koji se otvara identičan je prozoru za unos podataka o trasi (Sl. 63) i unjemu je moguće izvršiti izmenu bilo kojeg od prethodno unetih podataka o izabranoj trasi.

Sl. 69: Komanda u meniju za izmenu podataka o izabranoj trasi (vodu)


46/89


44

1.2.2.3. Brisanje trase

Brisanje trase je jednostavna procedura koja se obavlja pošto je trasa izabrana. Realizuje se na nekoliko načina: preko menija - pozivanjem komande Uredi/Vodovi/Brisanje voda (Sl. 70), istovremenim pritiskom na tastere Shift +

F3, ili pritiskom na komandno dugme Brisanje koje se nalazi u donjem levom delu ekrana.

Sl. 70: Komanda u meniju za brisanje izabrane trase

Po izvršenom brisanju izabrana trasa nestaje sa ekranskog prikaza mreže. Sa ovom operacijom treba biti vrlo

oprezan, jer se ona ne može poništiti.

1.2.3. Transformatorske stanice

Treći entitet čijem se uređivanju može pristupiti preko sistema menija su transformatorske stanice. To je zapravoskup čvorova koji su definisani sa istim koordinatama, a pri definisanju tipa proglašeni su transformatorskimstanicama. Na ekranu se uočavaju kao kružići najvećih dimenzija (najmanje dimenzije imaju čvorovi tipa Racvanjemreze, a nešto veće čvorovi tipa Cvor sa opterecenjem).

Nema posebnog postupka za unos transformatorske stanice - one se formiraju kada se unese prvi čvor tipaTransformatorska stanica sa određenim koordinatama. Dalje unošenje čvorova u okviru transformatorske stanice

predstavlja zapravo postupak uređenja transformatorske stanice, koji će u nastavku teksta biti detaljno prezentiran.

1.2.3.1.

Uređenje transformatorske stanice

Uređenje transformatorske stanice realizuje se preko menija, komandom Uredi/Transformatorske stanice/Uredjivanje TS (Sl. 71), ili pritiskom na kombinaciju tastera Ctrl + F2, ili Ctrl + F6 kada je izabran neki od

čvorova koji čine transformatorsku stanicu. "Ulazak" u transformatorsku stanicu radi uređenja može se obaviti idvostrukim pritiskom na levi taster miša (najbolje uz pritisnut taster Ctrl) pri izboru nekog čvora u okvirutransformatorske stanice.


47/89


45

Sl. 71: Komanda u meniju za uređenje izabrane transformatorske stanice (ulazak u prozor Transformatorskastanica )

Kada se na bilo koji način aktivira komanda za uređenje transformatorske stanice na ekranu se pojavljuje prozor sa prikazom "unutrašnjeg uređenja transformatorske stanice" koje podrazumeva pr ikaz sabirnica različitih naponskihnivoa u okviru transformatorske stanice i veza među njima (Sl. 72).

Sl. 72: Prozor za prikaz "unutrašnjeg uređenja transformatorske stanice"

Uočavaju se dva odvojena dela ekrana: gornje dve trećine ekrana su prostor za ucrtavanje elemenata koji semodeluju u okviru transformatorske stanice; u donjoj trećini ekrana smeštena su komandna dugmad za unošenjenovih i brisanje postojećih elemenata u transformatorskoj stanici. Izabrani elemenat (u ovom slučaju sabirnice -odnosno čvor) prikazan je crvenom bojom, a ostali elementi su nacrtani crnom bojom.


48/89


46

U okviru transformatorske stanice može se naći nekoliko različitih elemenata mreže: sabirnice (odnosno, čvorovi umreži), dvonamotajni i tronamotajni transformatori i rastavni elementi (nacrtani kao prekidači). Kada se formiranovi čvor tipa transformatorska stanica (TS), a zatim pristupi postupku uređenja te TS, taj čvor će biti nacrtan kaolinija (sabirnice) u gornjem delu ekrana, uz oznaku nominalnog napona iznad linije, na njenom levom kraju (Sl. 73).

Novi elementi u TS formiraju se kada se pristupi njenom uređenju.

Sl. 73: Prikaz TS neposredno po njenom formiranju

Nove sabirnice (čvor) formiraju se kada se aktivira komandno dugme . Po aktiviranju ovog dugmeta na ekranuse pojavljuje poruka (Sl. 74) koja korisniku omogućuje da jednim potezom nacrta istovremeno 1, 2, ili 3 paralelnesabirnice (čvora), za koje će podatke zatim unositi sukcesivno kroz ranije objašnjen prozor za unos podataka o čvoru(Sl. 35 na strani 20).

Sl. 74: Korisnik može da izabere da li će jednim potezom iscrtati 1, 2 ili 3 paralelne sabirnice (čvora) za kojepodatke potom nezavisno, ali sukcesivno unosi

Po izboru jednog od načina unošenja sabirnica na ekranu se pojavljuje krstić umesto klasičnog pokazivača, kojikorisniku ukazuje na to da je potrebno iscrtati nove sa birnice. Sabirnice se crtaju tako što se pritisne levi taster mišakada je pokazivač (krstić) pozicioniran na mestu gde se predviđa da bude njihov levi kraj, a zatim se ne puštajućilevi taster miša pokazivač pozicionira na lokaciju gde se predviđa pozicij a njihovog desnog kraja (naravno, na deluekrana gde je prostor za elemente). Za vreme crtanja, linija kojom će biti prikazane sabirnice se vidi na ekranu (Sl.75). Kada se pusti levi taster miša otvara se pomenuti prozor za unos podataka o novom čvoru.


49/89


47

Sl. 75: Postupak crtanja sabirnica realizuje se sa pritisnutim levim tasterom miša (Drag and drop )

Kada se unesu odgovarajući podaci i aktivira komandno dugme Upisi cvor , na ekranu se pojavljuju nove sabirnicena ranije definisanom položaju, sa upisanim nominalnim naponom novog čvora (Sl. 76).

Za vreme unosa novog čvora (sabirnica), kao i bilo kojeg drugog novog elementa sve ostale komande suonemogućene. Unos se može obustaviti svakog trenutka pritiskom na komandno dugme od kojeg se pošlo, ili

pritiskom na taster Esc, ili napuštanjem prozora za prikaz TS.

Sl. 76: Izgled ekrana nakon završenog unošenja novog čvora (sabirnica)

Unos rastavnog elementa realizuje se kada postoje sabirnice istog nominalnog napona. Postupak je u početku sličan

kao kod unosa sabirnica: aktiviranjem komandnog dugmeta , najpre se crta elemenat pritiskom na levi taster


50/89


48

miša kada je pokazivač na odgovarajućoj poziciji na ekranu i "razvlačenjem" da bi se odredila veličina rastavnogelementa. Zatim se biraju sabirnice istog nominalnog napona koje će dotični rastavni elemenat povezivati. Izborsabirnica se vrši pritiskom na levi taster miša kada su odgovarajuće sabirnice najbliži elemenat pokazivaču(kursoru). Kada se oba čvora (sabirnice) odaberu na ekranu se pojavljuje prozor koji definiše parametre rastavnogelementa (Sl. 77). Prikazuje se koje čvorove rastavni elemenat povezuje, a moguć je samo izbor njegovog uklopnogstanja.

Sl. 77: Podaci o rastavnom elementu

Kada se aktivira komandno dugme Upisi na ekranu se pojavljuje iscrtan rastavni elemenata pri čemu je crtež prilagođen uklopnom stanju (Sl. 78).

Sl. 78: Prikaz uključenog i isključenog rastavnog elementa

Transformator se unosi na isti način kao rastavni elemenat, s tim što se za aktiviranje komande za unos koristi

komandno dugme . I u slučaju unosa transformatora, po crtanju elementa potrebno je izabrati čvorove koji će predstavljati primarnu i sekundarnu stranu transformatora. Ukoliko u bazi podataka o elementima mreže postojitransformator za koji nominalni naponi izabranih čvorova (bez obzira na redosled izbora) ne odstupaju više od 10%od nominalnih napona primarnog i sekundarnog namotaja, postupak unosa novog transformatora se može nastaviti.U suprotnom na ekranu se pojavljuje poruka da u bazi ne postoji transformator kojim bi se povezali izabrani čvorovi(Sl. 79).

Uključenrastavni

elemenat

Isključenrastavni

elemenat


51/89


49

Sl. 79: Za izabrani par čvorova u TS može se dogoditi da u bazi podataka ne postoji transformator kojim semogu povezati

Ukoliko postoji odgovarajući transformator u bazi podataka o elementima mreže, na ekranu se pojavljuje prozo r zaunos podataka o novom transformatoru (Sl. 80). U gornjem delu prozora prikazani su nazivi čvorova kojetransformator povezuje sa odgovarajućim nominalnim naponima. Svi tipovi transformatora iz baze podataka, kojim

je moguće povezati dva odabrana čvora nalaze se u padajućoj listi iz koje je moguće odabrati jedan. Za svaki tiptransformatora definisan u bazi podataka određeno je da li je kod njega moguća promena prenosnog odnosa podopterećenjem, ili samo u beznaponskom stanju, a takođe dat je i opseg promene prenosnog odnosa i korakregulatora. Ispod padajuće liste je, u zavisnosti od toga da li je regulacija napona pod opterećenjem moguća ili ne,moguće izabrati da li će opcija izbora regulacije napona pod opterećenjem u proračunu biti aktivna za izabranitransformator ili ne. Znači, transformatori koji mogu menjati prenosni odnos samo u beznaponskom stanju u toku

proračuna imaju fiksiran prenosni odnos, odnosno, kod njih se ne pojavljuje promenljiva t definisana kada je biloreči o proračunima tokova snaga sa ograničenjima i optimalnim tokovima snaga. Kod transformatora koji imaju

mogućnost regulacije (promene prenosnog odnosa) pod opterećenjem korisniku je ostavljena mogućnost izbora:hoće li tu mogućnost koristiti i u proračunu, odnosno uvesti pomenutu promenljivu t u proračune tokova snaga saograničenjima i optimalne proračune tokova snaga, ili će fiksirati prenosni odnos transformatora u toku proračuna itime ovu promenljivu eliminisati. Korisnik bira između predloženih mogućnosti potvrđujući, ili ne polje pored kojeg

piše Regulacija pod opterecenjem.

Sl. 80: Prozor za unos podataka o transformatoru

Prenosni odnos transformatora podešava se na klizaču iznad kojeg piše Polozaj regulatora:....Prenosni odnos je podešen na brojnu vrednost koja piše iza navedenog natpisa, a podešavanje regulatora je u skokovima koji suodređeni za svaki tip transformatora. Ukoliko je npr. napisano Polozaj regulatora: 0.9400, to znači da je prenosniodnos transformatora 0.94Un1/Un2 (npr. za transformator čiji je nominalni prenosni odnos 110/10.5 kV/kV, to je103.4/10.5 kV/kV). Manjim vrednostima položaja regulatora postiže se povećanje napona na sekundaru, za istinapon na primaru transformatora.

S gledišta različitih tipova proračuna tokova snaga vrednost podešavanja regulatora (odnosno, prenosnog odnosa),ima različitu ulogu. Misli se, naravno, na transformatore kod kojih je u proračunu omogućena regulacija napona podopterećenjem. Kod početnog proračuna tokova snaga podešeni prenosni odnos predstavlja fiksnu vrednost pomoćukoje se modeluje transformator u mreži. Kod proračuna tokova snaga sa ograničenjima i optimalnih proračunatokova snaga podešeni prenosni odnos daje samo početnu vrednost promenljive t, koja se zatim tokom proračuna

može menjati da bi se postiglo željeno stanje u modelovanoj mreži. Kada se proračun tokova snaga sa ograničenjimaili optimalnih tokova snaga završi, regulator će zauzeti novi položaj definisan rezultatima proračuna.

Za odabrani transformator se k ao i kod voda može odrediti da li je novi u mreži ili je postojeći, i može se definisatinjegovo uklopno stanje.


52/89


50

Kada se dati podaci unesu i aktivira komandno dugme Upisi, dobija se prikaz transformatora, kao na Sl. 81, ili Sl.

82, zavisno od toga da li transformator ima mogućnost regulacije prenosnog odnosa tokom proračuna.

Sl. 81: Prikaz transformatora sa mogućnošću automatske regulacije tokom proračuna neposredno pounošenju

Sl. 82: Prikaz transformatora bez mogućnosti automatske regulacije tokom proračuna neposredno pounošenju

Poslednji elemenat koji se može unositi u okviru transformatorske stanice je tronamotajni transformator,aktiviranjem komandnog dugmeta . Način unošenja je isti kao za rastavni elemenat ili transformator, osim što je

potrebno izabrati tri različita čvora (sabirnice) koje dati elemenat povezuje. Ukoliko u bazi postoji tronamotajni


53/89


51

transformator od čijih nominalnih napona primara, sekundara i tercijera, nominalni naponi izabranih čvorova neodstupaju više od 10%, otvoriće se prozor za unos podataka o tronamotajnom transformatoru koji je vrlo sličan

prozoru za upis podataka o dvonamotajnom transformatoru (Sl. 84). U suprotnom dobiće se poruka kao na Sl. 83.

Sl. 83: Za izabranu trojku čvorova u TS može se dogoditi da u bazi podataka ne postoji tronamotajnitransformator kojim se mogu povezati

Sl. 84: Prozor za unos podataka o tronamotajnom transformatoru

U odnosu na dvonamotajni transformator razlika je jedino u većoj mogućnosti izbora uklopnog stanja. Kodtronamotaj

Documents

Uputstvo - Tokovi Snaga