3_obrada zemljista

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

AgrotehnikaTehnika ratarenja je primena agrotehnikih mera, a agrotehnike mera predstavljaju sredstva ijom primenom ovek, u skladu sa agrotehnikim osnovama podeava uslove biljne proizvodnje u cilju postizanja prinosa maksimalne veliine i kakvoe (Todorovi, 1958). U ekosistemu: klima-zemljite-gajena biljka-ovek, naroitu ulogu kao tvorac, regulator i rukovodilac ima ovek (Miloji, 1991). Dakle, ovek je tvorac poljoprivrede. Ona je najstarija grana ljudske delatnosti i vrlo je sloena. Ona se moe podeliti u tri dela: ekoloki , bioloki i ekonomski. Svaka od navedenih kategorija su posebne, meutim, one se isprepliu u vrlo komplikovane odnose.. Zbog didaktikih razloga one se ipak odvajaju. U ekolokom delu prouavaju se faktori sredine, njihovo poboljanje i iskoritavanje u organizovanom procesu poljoprivredne proizvodnje. U bioloki deo idu gajene biljke i domae ivotinje ukljuivi metode oplemenjivanje, a ekonomskom delu pripada organizacija rada i rentabilnosti. Ako se iz ekolokog kompleksa izdvoje zahvati koji se tiu gajenja biljaka, ne ulazei u bioloki i ekonomski aspekt poljoprivredne proizvodnje, dobivamo agrotehniki kompleks. Re agrotehnika je sloenica od latinske rei- ager (polje) i grke techne (vetina, umee). Mere kojima se kulturnim biljkama stvaraju povoljni uslovi za rast i razvoj nazivamo agrotehnikim merama. Zadatak agrotehnikih mera je da se sa to manje uloenog rada i sredstava postigne maksimalno mogui prinos neke gajene biljke, kako u kvantitetu tako i u kvalitetu. To je mogue, ako se svi vegetacioni faktori dovedu u optimalnu konstelaciju (voda, hranjiva, svetlost, CO2 itd). Prema prirodi delovanja, sve agrotehnike mere se mogu podeliti u tri grupe: Mere pomou kojih moemo uticati na klimu (navodnjavanje, gajenje u zatienom prostoru, proreivanje, vetrozatitni pojasevi). 2. Mere pomou kojih utiemo na promenu plodnosti zemljita (obrada -osnovna i dopunska, kalcizacija, humizacija, fosfatizacija, primena ostrukturujuih materija ). 3. Mere kojima delujemo na biljke (selekcija, zatita od korova, bolesti i tetoina, priprema semena, naini setve, nega useva). Agrotehnike mere imaju smisao vegetacionih inilaca, jer se ovek slui njima kao sredstvom kojim utie na sile prirode, odnosno, da menja vegetacionu sredinu. One se moraju primenjivati ne jednostrano nego u obliku potpunog kompleksa i jedna drugu ne moe zamenjivati, niti se pak one mogu samo obavljati, ne vodei rauna o njihovom kvalitetu. Za uspeh izvedenih agrotehnikih mera znaajni su: 1. 2. 3. 4. 5. 6. Izbor najpogodnijih agrotehnikih mera. Nain primene agrotehnikih mera. Blagovremena primena. Saetost rokova izvoenja agrotehnikih mera, odnosno primena u onom roku kada su uslovi najpovoljniji. Izbor mehanizacije. Uloena marljivost i savesnost. 1.

U biljnoj proizvodnji razlikujemo: 1. Opte agrotehnike mere primerene svim biljnim vrstama (obrada zemljita, ubrenje, bioloka reprodukcija, njega kultura i borba protiv tetnika). 2. Specijalne agrotehnike mere karakteristine samo za odreen broj vrsta. 3. Specifine, svojstvene samo pojedinim vrstama, pa i sortama (hmelj, duvan, povre itd).

Obrada zemljitaPoeci poljoprivrede nastali su u vreme neolitske revolucije u podruju plodnog zemljita na Bliskom istoku oko 9000-8000 godina p.n.e. gajenjem jema i penice, oko 6500 godina p.n.e. u Grkoj, ire se oko 5500 godina p.n.e. uz Dunav, oko 4500 godina p.n.e. do Nemake, Holandije i Francuske (uz Sredozemne obale), a oko 4000 godina p.n.e. ratari prelaze u Britaniju.

35

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVOUkorenjivanjem zasejanog semena poela je kulturna revolucija (gajenje) useva, a ratar je postao stalnosedelac i vlasnik useva u polju. Formirana su i prva stalna naselja. Kod nas se zemljoradnja razvijala autohtono, pa se sa najstarijim arheolokim ostacima sree u selu Obrana kod Kaknja nalazima kostiju goveeta, ovce, koze, svinje i psa, a pre 7000 godina kod Butmira naeni su dokazi gajenja kruke, jabuke, penice, zobi, trenje i sl. U neolitu zemljoradnjom su se bavili i u Podunavlju. Obrada zemljita u historijskom razvoju poljoprivrede, prela je sledee epohe razvoja: runa, zaprena i mehanizovana obrada zemljita.

Epoha rune obrade zemljitaPrije domestifikacije ivotinja, zemljite je obraivano runo. U poetku je to bio drveni tap raznih dimenzija, na vrhu opaljen vatrom da ne gnjije, a kadkada optereen kamenom. Takvim tapom obavljala se najjednostavnije obrada, zapravo, pravila rupa u zemljitu da se moe u nju poloiti seme i ubrivo (plodna zemlja, uginula riba i dr). Ovakva obrada zemljita bila je poznata kod starih naroda Maya, Asteka i Inka Indijanaca u centralnoj i junoj Americi.

Runa obrada zemljita kod Zui Indijanaca

Obrada zemljita motikom (motiarstvo)

Kamene motike

Drvene motike

Drveni tap se razvio i oblike drvene kuke koje je vuklo vie ljudi i obraivao je veu povrinu zemljita. Nakon pripitomljavanja ivotinja, drvene kuke su se razvile u zapreno orue ralicu.

Bronane motike u Asteka

Tamo gde se zadrao runi rad, usavrena su runa orua kakve postoje i danas u upotrebi irom sveta. To su motike, budak, pijuk, lopata i dr.

36

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVODanas u svetu postoje predeli gde je runa obrada zemljita jedini zahvat. Takav oblik poljoprivrede naziva se zove motiarstvo. Motiarstvo je znak vrlo ekstenzivne poljoprivrede sa malim uinkom po jedinici povrine. Motiarstvo jo postoji u zemljama sa prenapuenim stanovnitvom ili u ekoloki nepovoljnim rejonima za intenzivnu biljnu proizvodnju.

Epoha zaprene obradeZaprena obrada se javlja nakon domestifikacije ivotinja. To je bez sumnje predstavljalo znaajan napredak obrade zemljita, najpre to se mnogo poveao izvor energije za vuu u uporedbi sa ovekom, a zemljite se moglo u principu obraditi dublje i po jedinici vremena mnogo vie.

Obrada zemljita volovskom zapregom

Oranje konjskom zapregom

U epohi zaprene obrade, nastali su pojmovi jedinica obradivih povrina, a odnosi se na povrinu koju jedna zaprega u danim uslovima moe obraditi u jednom danu (od jutra do noi). Ta jedinica je kod nas jutro, u Maarskoj - hold, Nemakoj - morgen a u anglosaksonskim zemljama -acre. Danas se u strunoj i naunoj literaturi obavezno koristi jedinica povrine 1 hektar (10 000 m2), to vredi u svim zemljama sveta. Nakon uvoenja ivotinja za vuu pri obradi zemljita, orua za runu obradu su se morala prilagoditi radu sa stokom. Smatra se da je prvo takvo orue bila spomenuta kuka, koja je postala masivnija. Od nje je nastala ralica, koja ne okree nego samo povrinski rahli zemlju. Radni organ ralice u poetku je bio od drva ili otra kamena, a kasnije od metala. Tada se nazivao kapa. Ralica je dugo vremena bila jedino zapreno orue, a kad joj je dodana daska (odgrnjaa), od nje je nastao plug. Plug je danas prvo i do danas jedino orue koje okree zemljite. Prvi plugovi su bili primitivni, malih dimenzija i kompletno izraeni od drveta, samo je radni organ (ralo, leme) bio od metala. U podrujima stepe upotrebljavao se u pretprolom stoleu vrlo masivan, poludrven plug nazvan saban kojeg su vukli nekoliko pari volova. Saban je orao do 30 cm dubine i vrlo iroko, a mogao je potpuno prevrnuti brazdu. Drveni plug sa metalnim ralom

Epoha mehanizovane obradePrimena mehanizovane obrade zemljita poela je u 19 stoleu i traje do danas. Mehanizacija danas u poljoprivredi daje glavno obeleje savremenog procesa gajenja biljaka. U poetku je to bila parna pogonska maina (parni traktor), zatim motor sa unutranjim sagorevanjem a sporadino i elektromotor.

37


Poeci mehanizovane obrade (oranje traktorom na parni pogon)

Traktor na parni pogon

Obrada zemljita mainama u poreenju s runom i zaprenom znai pravu revoluciju iz nekoliko razloga. Snaga je jako poveana po nekoliko stotina kW u agregatu. Tako golema snaga omoguuje da se mehaniki zahvaa u zemljite do velikih dubina, vie od 300 cm. Zapremina obraenog zemljita poveala, a naroito uinak po jedinici vremena. Osim toga, pogonska maina (traktor) moe pokretati takva orua za obradu zemljita koja sa zapregom a kamoli runo ne mogu primenjivati (vibro plugovi, freze, rotirajue motike ili lopate, freze, rotirajue drljae npr). Objektivno se moe rei da mehanizovana obrada zemljita poveava uinak i poboljava kvalitet rada.

Savremeni nain obrade zemljita

I na kraju treba istai da su se ove epohe u optoj evoluciji smenjivale navedenim redom, ali treba imati na umu da i danas sve tri epohe postoje u agrosferi sveta. Primenom agrotehnikih mera i ubrenja zemljita, izazivaju se mnoge promene u zemljitu, odnosno, tehnoloki se deluje na njega. Obrada zemljita u sebi sadri dva dela: prvo je zasnivanje ornica, koja ima zadatak stvaranja osnovnog rastresitog i dubokog sloja zemljita kao optimalnog stanita za gajene biljke i drugo je primena kompleksnih agrotehnikih mera, koji slue stvaranju optimalnog mehaniko-fizikog stanja za potrebe pojedinih useva i naziva se redovno obraivanje ornica (oranica). Na ovom mestu potrebno je objasniti pojam obradivog zemljita i oranica. Obradiva zemljita su ona koju ovek sistematski i kontinuirano iskoritava za odreenu biljnu produkciju. Tako se u kategorizaciji poljoprivrednih povrina obradivim zemljitem se smatra i livada iako se ona obino ne obrauje, izuzevi prilikom preoravanja travnjaka radi obnove tratine ili zasnivanja vetake livade. Prema tome, za oranicu ili ornicu vredi definicija da je to obradiva povrina koja se svake godine redovito obrauje, a po pravilu ore i ima ulogu glavnog posrednika izmeu atmosfere (vremenske prilike). Vonjak i vinograd se svake godine obrauju, ali se ne moraju redovito orati, pa se ne smatraju ornicama ili oraninim povrinama.

38

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVODa bi ornini sloj mogao da ispuni svoju ulogu potrebno je, da zemljite raspolae svim svojim pozitivnim unutranjim snagama u smislu suprotstavljanja negativnim uticajima uz maksimalno udovoljavanje kulturnim biljkama i da je obraen na potrebnu dubinu prema zahtevima veine gajenih biljaka. Sve se povrine ne mogu ili nije ekonomino obraivati. S obzirom na reljef, za obradu se najpovoljniji ravni i manje nagnuti tereni, a ako se prethodno ne obavi korektura reljefa (stvaranje kontura i terasiranje). Dalje, pedosfera mora imati dovoljnu dubinu i povoljnu teksturnu grau. Za obradu nisu pogodna skeletna i teka glinovita zemljita (teke gline). Teka glinovita zemljita se zovu jo minutna zemljita, jer se mogu obraivati u jednom kratkom vremenskom periodu kada imaju povoljnu vlanost za obradu. Izvan toga perioda, ona su prevlana ili su jako suha za obradu. Glavni zadatak obrade zemljita je, kako je ve ranije reeno, da zemljite uini povoljnim za gajenje kulturnih biljaka. To je mehaniki zahvat mehanikim sredstvima sa zadacima da: 1. Pripremi zemljite za setvu. 2. Omogui prodiranje korenovog sistema u dubinu radi usvajanja potrebnih hranljivih elemenata rastvorenih u vodi, boljem ukupnom ukorenjavanju, veoj otpornosti na poleganje itd. 3. Da se popravi struktura zemljita. 4. Da se omogui povoljna bioloka aktivnost zemljita i biljna hranjiva iz nepristupanih prevedu u biljkama pristupane oblike. 5. Bolje ekonomisanje vodom. 6. Da se omogui razmena vazduha izmeu zemljita i atmosfere. 7. Da izvrgne tetne zemljine insekte i semenke korova nepovoljnim klimatskim uslovima. 8. Unitavanje korovskih biljaka i njihovih reproduktivnih organa. Obrada je nuna zbog okulturenja zemljita, a vri se do dubine orninog sloja (antropogenog, obraenog sloja), kao i zahvatanjem zdravice (meliorativna obrada). Dubina obrade ovisi u apsolutnoj dubini zemljita, o stanju podzemnih voda, teksturnoj grai i stratigrafiji, reljefu, klimi, izvoru energije, sredstvima za obradu, zahtevima kulture, agrotehnikoj nameni i visini ulaganja u obradu zemljita te u ukupnim reijskim trokovima za gajenje neke kulture. (Mihali, 1985) je dubinu obrade zemljita podelio na sledee kategorije: Vrlo plitka obrada (do 10 cm dubine), zahvaa povrinski sloj u kontaktu s atmosferom, to je kritini sloj u kojem se obavlja setva veine biljaka. Ovom se obradom razbija pokorica, omoguuje prodiranje oborina u zemljite, aeracije zemljita, disanje i grejanje. Za takvu obradu se primenjuju lagana i irokozahvatna orua. Plitka obrada (od 10 do 20 cm dubine) ima u principu iste agrotehnike zadatke kao i prethodna kategorija, ali je zapremina obraenog zemljita i specifini otpor vei. Ovom obradom omoguuje se da ostaci useva i vee koliine ubriva (u prvom redu organskih), budu lake uneseni u zemljite, a osim toga pogodna je za setvu i sadnju veeg broja kultura. Srednje duboka obrada (od 20 do 40 cm dubine) je stvarna granica zaprene obrade. Ova obrada je namenjena setvi odnosno sadnji, ali ve u sebi nosi element korekture klime (ekonomija vlagom) i produbljenje mekote. Duboka obrada ( od 40 do 100 cm dubine) u prvom redu ima za cilj melioraciju zemljita i korekturu klime, a obavlja se primarno na teim zemljitima nepovoljne uslojenosti. Kombinuje se sa meliorativnim ubrenjem. Duboka obrada obavlja se prema biolokom zahtevu gajenih biljaka dubokog zakorenjavanja i radi meliorativnih zahvata. Vrlo duboka do ekstremno duboka obrada (dublje od 100 cm) ima samo meliorativno znaenje, a moe se obavljati samo na jako dubokim zemljitima ravnog reljefa. Ovom obradom se menja tekstura gornjeg sloja ili se premetaju horizonti. Takva obrada namenjena je stvaranju novog, antropogenog zemljita u inae nepovoljnim uslovima pedosfere i vodnog reima, a povezana je s drugim specijalnim agrotehnikim zahvatima. Pri ovoj obradi koriste se specijalna orua kao to su plugovi rigoleri, dubinski rahljai, beskonane punice za izbacivanje zemlje iz dubine. Pogonska maina su vrlo teki traktori. Ovakva obrada je vrlo skupa, pa se primenjuje samo u izuzetnim uslovima a ulazi u ekonomsku kategoriju investicija.

Povoljno stanje za obradu zemljitaPoljoprivredno zemljite je dinamian sistem koji se menja, a glavni je agens tih promena voda. Zapravo, klima utie na hidrotermike prilike u zemljitu, a one opet na ostale pedodinamike i bioloke procese zemljita. Hidrotermike oscilacije menjaju koherenciju i plastinost zemljita. To vredi za srednje teka i teka zemljita, dok se kod rastresitih peskulja oba fizika svojstva zbog siromatva mineralnih koloida ne javljaju ili tek u maloj meri.

39

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVOKad su u zemljitu povoljni vodo-vazduni i toplinski odnosi, aktivira se biofaza, a najpovoljniji izraz toga je stanje ugorenosti zemljita. Za bolje razumevanje promena sila koherencije i plastinost u nekim ekstremnim zemljitima, moe se videti u grafikonu . Iz grafikona se moe videti da samo pri povoljnoj vlanosti, odnosno u intervalu povoljnog stanja za obradu (izmeu take krutosti "C" i take itkosti "C1") To je interval kod tekih zemljita vrlo uzak, zato se nazivaju minutna zemljita. Ona su najvei deo vremena ili mokra ili lepljiva, presuha ili zbita. Kod humusne ilovae, interval povoljnosti za obradu iri je nego kog tekih zemljita, a kod peskulja ga nema, pa se one mogu obraivati u svako vreme.

Uticaj vlanosti zemljita na momenat obrade

Povoljno stanje zemljita za obradu zavisi u prvom redu o sadraju vode u tekuem agregatnom stanju, te se smatra da se jedno srednje teko zemljite najbolje obrauje pri sadraju vode 40-%maksimalnog kapaciteta. Tolika vlanost treba biti do dubine do koje dopiru orua. Koje vreme i momenat obrade zemljita treba uzeti kao optimalno, pored ostalog, zavisi od vrste biljke koju nameravamo da gajimo, stanja vlage u zemljitu, zakorovljenosti . Za ocenu pogodnosti zemljita za obradu primenjuju se razliiti kriterijumi. U odnosu na koliinu vode u i na zemljitu kvalitet obrade ocenjuje se kao to je prikazano u sledeoj tabeli. Pogodnost obrade zemljita zavisno od stanja vlanosti zemljita (Butorac i Mihali, 1970) Kategorija 0 1 2 3 4 5 6 7 Stanje zemljita s obzirom na prisutnost vode Ekstremno suvo i tvrdo Suho i tvrdo Prosueno Umereno vlano i ne lepi se Jako vlano i modeluje se Mokro i vlano Zasieno, voda lei u depresijama Voda lei na povrini zemljita Mogunost (stanje obrade) Ne moe se obraivati Teko se obrauje Obrada oteana Stanje za obradu povoljno Obrada oteana Teko se obrauje Obrada nemogua Obrada nemogua

Ako se zemljite obrauje kada je jako mokro nastaje dugotrajna teta. jer su mikrostrukturni agregati s vodenim omotaem vrlo osetljivi, deformiu se, naruava se struktura, to direktno utie na plodnost zemljita. Mokro, odnosno lepljivo zemljite se ne sme obraivati. Znaajan momenat vezan za obradu zemljita jeste da izmeu obrade i setve proe odreeni vremenski period radi biolokog zrenja, odnosno aktiviranja razliitih fizikih i mikrobiolokih procesa. Teka, nestrukturna zemljita siromana humusom, naroito zbog nedostatka vlage i niih temperatura, zahtevaju dui period zrenja od obrade do setve, pa se moraju obraivati znatno ranije u odnosu na setvu. Laka, peskovita zemljita lake se aktiviraju, pa ih treba obraivati to blie vremenu setve. Tako se u jesen prvo obrauju tea zemljita jer se prije zablate, a zatim se obrauje laka. U proljee je sukcesija obrnuta, sada se prvo obrauje laka zemljita jer se pre sue, a kasnije teka zemljita dok ne postignu povoljnu vlanost za obradu.

40

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVOMeutim, esto vremenske prilike diktiraju momenat obrade ako se zna da mesec oktobar predstavlja pic poslova u ratarsko-povrtarskoj proizvodnji, od pomenutog pravila, kao idealnog, se odstupa radi vremenskih, agrotehnikih rokova, pa esto njive u jesen ostanu nezasejane kao posledica obilnih kia i rane pojave snenih padavina. Biljna proizvodnja sastoji se od umea pomaganja prirodi (putem agrotehnikih mera koje ovek preduzima) da na svakom mestu svakoj gajenoj biljci obezbedi sve povoljne uslove i otkloni sve smetnje u domenu oveka za njihov nesmetan porast i razvie. Po globalnoj agrotehnikoj nameni obrada zemljita moe se podeliti na: osnovnu i dopunsku obradu zemljita.

Osnovna obrada zemljitaZadatak osnovne ili bazine obrade, je da zahvati masu zemljita do odreene dubine u kojoj e se formirati glavna masa korenovog sistema gajene biljke i deo koji e primiti seme i osigurati aktiviranje biolokog procesa (klijanje i nicanje). Osnovnom obradom se praktino zahvata sloj pedosfere do maksimalno mogue dubine. U osnovnu obradu zemljita se ubrajaju: oranje, rigolanje, dubinsko rahlenje i specijalni naini u koje se ubraja i tretiranje zemljita eksplozivom.

OranjeBazini zahvat kod osnovne obrade zemljita je oranje. Njime se stvara dubok, rastresit sloj zemljita koji obuhvata korenski i setveni sloj. Obavlja se plugovima. Osim prevrtanja plastice, zemljite se sitni, rahli i mea, ime se poveava zapreminska masa za oko 20 - 25 %, popravlja strukturnost zemljita, poveava propusnost za vodu i vazduh, obezbeuje vie kiseonika, manji je kapacitet i provodljivost toplote, ali vea evaporacija. Oranjem se stimulie razvoj korena i poveava aktivnost mikrorganizama i razlaganje organske materije, prekidaju se uspostavljeni kapilarni tokovi. Pored upotrebe diskosnih, rotacionih, vibracionih i nekih drugih plugova, najzastupljeniji su raonini plugovi. Raoni plug radi na principu rezanja i struganja. Pri kretanju pluga kroz masu zemljita, raonik odree brazdu horizontalno, a crtalo ree okomito. Oranje trobraznim plugom Odrezano zemljite potiskuje nova masa zemlje i pri usponu i otporu na odgrnjai, zemljite se rahli i slae u brazde.

ematski prikaz rada raonog pluga (a=dubina oranja, b=irina oranja, =ugao prevrtanja brazde, =ugao nagiba brazde i horizontalne zdravice)

Na grafikonu je D-A dubina, a D-C irina oranja. Pri okretanju zemljita za 43 - 460 zemljite se najbolje izlae uticaju atmosferilija, najbolje se unose ubriva, biljni ostaci pretkulture (slama, kukuruzovina, etveni ostaci soje) korovi. Pri potpunom prevrtanju brazde, ugao iznosi O 0. Optimalan odnos irine i dubine brazde je 1,41 :1 i pri ovom odnosu ugao nagiba brazde i horizontale je =450 . Prosena irina brazde iznosi 25 cm a brzina oranja treba da u proseku bude 9,5 km/h zavisno od o vunoj sili, konstrukciji i radnim karakteristikama plugova, osobinama i stanja zemljita u asu oranja, dubini i irini oranja.

41

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVOOranje je danas jedini nain obrade kojem se zemljite okree, a najmanje mea. Oranje u vreme povoljnog stanja zemljita izaziva efekt "kalanja" ili listanja to je vrlo poeljno. Taj efekt se javlja zbog trenja odnosno otpora to se stvara na povrini odgrnjae. A obzirom na dubinu zahvata, oranje se moe podeliti u: 1. Vrlo plitko oranje do 10 cm. Usled vrlo malog zahvata u dubinu i malog specifinog otpora, mogu se koristiti viebrazdni plugovi velikog radnog zahvata ili teke tanjirae. Ova obrada se primenjuje nakon skidanja strnina u leto(ljutenje, praenje, zaoravanja strnita). 2. Plitko oranje od 10 do 20 cm ima agrotehniku svrhu kao prethodna kategorija ali je prikladnija za unoenje organskih ubriva, zaoravanje siderata, etvenih ostataka ili predvegetacijsko unitavanje korova. 3. Srednje duboko oranje od 20 do 30 cm ima namenu stvaranja pogodnijeg supstrata za setvu/sadnju. Primenjuje se i radi obavljanja ubrenja, prvenstveno namenjena gajenim biljkama za koje se ore, ovo se oranje esto naziva oranje za setvu. 4. Duboko oranje od 30 do 40 cm obavlja se samo raonim plugovima. Ovo oranje se primenjuje radi produbljivanja mekote i korekture klime (sakupljanje vlage i vertikalna drenaa). Duboko se ore za kulture dubljeg zakorenjavanja. Svi zahvati ubrenja se mogu povezati s dubokim oranjem. 5. Vrlo duboko oranje od 40 do 50 cm se obavlja samo jednobrazdnim plugom veih dimenzija zbog vrlo velikog specifinog otpora. Koristi se u meliorativnim zahvatima, prvenstveno radi korekture klime i vodnih prilika u zemljitu. Vrlo duboko oranje se spaja sa meliorativnim ubrenjem i ono obino ne prethodi setvi, ve se ostavlja da zemljite neko vreme lei kako bi se sleglo i aktiviralo pod uticajem atmosferilija. Po pravilu ore se uz duu stranu parcele, a na nagibima po izohipsama, ili po konturama. Na parcelama u ravnici pravougaonog ili kvadratnog oblika ore se u oba pravca, naizmenino iz godine u godinu, to omoguuje bolje meanje zemljita, izravnavanje povrinskog sloja. Pri tome treba odabrati odgovarajuu tehniku oranja. Ona zavisi o reljefu, osobinama i vodnim prilikama zemljita, klimi, vunoj sili i vrsti pluga, zatim o veliini i obliku parcele. Razlikujemo nekoliko tehnika oranja ovisno o nainu slaganja brazde: 1. Oranje u ravnicu. 2. Oranje u slogove. 3. Oranje u figuru. 4. Oranje na grebenove 5. Oranje na sistematizovanim terenima u ravnici i nagibu.

Oranje u ravnicuTo je najbolja tehnika oranja jer nema nikakva gubitka u proizvodnoj povrini, odnosno najmanje je praznog hoda traktora. Pri oranju u ravnicu brazde padaju u jednu stranu (shema ). Za to se oranje primenjuju plugovi obrtai ili premetnjaci (slika ). Za ravno (glatko) oranje koriste se plugovi obrtai sa dvostrukim plunim telima, a tehnika oranja sastoji se u tome to se oni mogu vraati istim tragom u povratnom smeru prevrtanjem plastice na desnu stranu, pri emu se racionalizuje utroak pogonskog goriva, smanjuje potrebno vreme i poveava uinak.

Plug obrta 5-brazdni Oranje u ravnicu

Oranje u ravnicu se koristi na zemljitima sa dobrom dreniranou i u manje vlanoj klimi. U vlanoj klimi i na teim zemljitima, dolo bi do saturacije vode na povrini (zabarivanja u depresijama).

42


Oranje na slogoveTo je najrairenija tehnika oranja, a obavlja se traktorskim plugovima s jednostrukim plunim telima koji uvek oru na desno. Oranje na slogove deli se na naoravanje i razoravanje. Naoravanje se obavlja tako da rad poinje u sredini sloga. Prva i druga brazda padaju jedna na drugu, a dalje se ore prema krajevima sloga. U sredini sloga nastaje malo uzdignue - "naor". Da bi se ovo uzdignue izbeglo, prva brazda se ore ue i plie, a druga ire i dublje od prve, a nakon toga se prelazi na eljenu dubinu. Tako se dobije ravna povrina sloga. Razoravanjem se poinje orati prvo na desnoj strani sloga gledano u smeru oranja, a zatim se prelazi na levi slog. Nakon toga se ore prema sredini sloga, dok napokon u sredini ostane kanali nazvan "razor". Pri razoravanju je bitno da se dve prve brazde na suprotnim stranama sloga izoru paralelno, jer e tada razor imati paralelne stranice. Kvalitetnim razaranjem dobije se uzak razor, pa je time gubitak na proizvodnoj povrini manji. Ako prve bone brazde nisu paralelno izvuene u sredini sloga (na poetku ili kraju razora) ostaje iroka povrina koju nazivamo osredak ili uklinak. Uklinak treba kasnije poorati, pa se time izaziva gaenje poorane povrine. Ukoliko je klimat sa dosta vlage, razor ima ulogu da skuplja suviak vode na parceli, a ako je zemljite povoljne strukture i dobre Oranje u slog ( razoravanje) Oranje u slog ( naoravanje) dreniranosti, u klimi gde ne postoji prevlaivanje proizvodnih povrina, razor se moe nakon zavretka oranja sloga zatvoriti (zaoravanje razora). Svakom slogu pripada dio proizvodne povrine na kojem se kreu radne agregati izvan brazde, a to je uvratina (elo sloga). Bez uvratina bilo bi nemogue izvoditi tehniku oranja u slogove. Za traktorsku obradu, irina uvratina treba da bude oko 10 m.

Noeni etverobrazdni plug za oranje na slogove

Oranje u figuruOva tehnika oranja se primenjuje na tablama pravilnog oblika, odnosno gde je irina i duina jednaka. Figurno oranje je pogodna u manje vlanoj klimi, na parcelama gde je zemljite strukturno, sa dobrom propusnou za vodu. To je zapravo jedan oblik oranja u ravnicu. U sreditu parcele odredi se "figura" koja u malim dimenzijama ima oblik cele tabele. Prvo se ona poore sa tehnikom oranja u ravnicu. Posle toga, traktor kruei oko figure stalno ore bez praznih hodova. Na kraju parcele ostaju oplazine neobuhvaene krunim oranjem, One se naknadno oru tehnikom oranja u ravnicu ili oranjem u slogove, poto se te povrine prethodno podele u potreban broj jedinica za obradu.

Oranje u figuru

43

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO Oranje na grebenove (humke)Ovaj nain oranja ima za cilj da na plitkim zemljitima obezbedi dovoljno rahlog zemljita za ukorenjavanje, a u sluaju poveane vlanosti zemljita, da smanji negativan uticaj prevlaivanja. Razmak grebenova je 50 - 60 cm, a visina 15 - 30 cm. U perhumidnoj klimi, grebenovi se dobro sue i greju, prvo zbog ceenja vode u jarke izmeu Izgled grebenova kod oranja na humke grebenova, a drugo, zbog toga to na grebenove padaju suneve zrake pod veim uglom i jai ih greju. Za oranje u grebenove moe prethoditi plono plie oranje itave povrine, a zatim formiranje grebenova ili se odmah mogu formirati humke bez prethodnog plonog oranja. Za ovo oranje mogu posluiti obini jedobrazdni plugovi kojim se odmah jako naorava i tako formiraju grebenovi, ili se koriste posebni dvokrilni plugovi odgrnjai (dvije daske na zajednikom raoniku). U literaturi je ovaj sistem oranja poznat pod nazivom bedding-system, a moe biti znak ekstenzivne poljoprivrede gde je runi rad jako angaovan. Grebenovi ili humci su prikladni za useve reeg gustine. Humci se postavljaju u pravac sever jug.

Oranje na sistematizovanim terenima u ravnici i na nagibimaPod sistematizacijom podrazumevamo korekturu reljefa, sa svrhom intenzivnog iskoritavanja uz prethodno regulisanje vodnog reima u ravnici i uvanje zemljita od erozije vodom na nagibu. Na dubokim, teim zemljitima u uslovima uticaja podzemnih ili nadzemnih voda formiraju se proizvodne parcele, koje se po talijanskoj terminologiji nazivaju baule, a itav posao baulacija. Sastoji se u stvaranju uzdignute povrine sa slogovnom brazdom. Baule su u sredini uzdignute u obliku krova, radi eliminacije povrinskih voda sa baule u kanale sisai, koji ulaze u otvorene ili zatvorene kanale a ovi u kolektore. Baule imaju raznu duinu i irinu o reljefu, klimi, osobinama zemljita, veliine proizvodnog prostora, fiksnim komunikacijama itd. Poeljno je da duina baula bude dua od 100 m a za nae uslove irina bi trebala iznositi 20 do 50 cm. Relativni pad baule bi trebalo iznositi 1,5 2%. Ako je pad prevelik, nastaje jaa erozija vodom koja odnosi povrinski dio zemljita u kanale. Ako je pad mali, onda je obino oceivanje vode sporo to teti gajenim biljkama. ematski prikaz baula Baule se formiraju poto se prethodno buldoerima grubo poravna zemljita a zatim ore na naor i to na dubini veom od 30 cm. Nije dobro svake godine orati na naor, jer se moe prei kritina veliina relativnog pada, pa se povremeno ore na razor. Na nagnutim terenima, zemljite se obrauje tako da se stvaraju pojasevi ili terase. Tada se ore samo uzdu kontura ili terasa, dakle, po izohipsama. Na takvim terenima najee se koriste diskosni plugovi.

Diskosni plug

44


RigolanjeVe smo pomenuli da duboka obrada zemljita ima meliorativnu ulogu na teim zemljitima. Namenjeno je stvaranju novog antropogenog zemljita na povrinama sa nepovoljnim vodni reimom. To je poseban nain oranja, gde se zemljite okree na veliku dubinu od 50, a izuzetno do 200 cm. Rigolanje se obavlja plugovima s jednim plunim telom velikih dimenzija, a vuku ga traktori goleme snage. Korpus pluga rigolera je masivno napravljen. Odgrnjaa je od specijalnog ilavog vieslojnog ili specijalnog jednoslojnog elika. Raonik je pojaan i izduen u obliku dleta. S obzirom na dubinu zahvata rigolanje se deli u tri stepena: prvi stepen 50-10 cm, drugi 100-150 i trei 150-200 cm. Radni zahvat pluga rigolera je 50-60 cm, dubina zahvata je obino takva da je omer irine i dubine jednak ili inverzan. Zbog takvog omera dubine i irine dolazi do sklizanja odnosno premetanja povrinskog humusnog sloja (h) u gornju treinu dubine rigolanja. To je pogodno za drvenaste biljke, jer je njihovo poetno zakorenjavanje mnogo dublje nego kod biljaka koje se seju.

Rigolanje

ematski prikaz rigolanja (po Dereti), a=dubina brazde, b=irina brazde i h=humusni sloj

U naim klimatskim uslovima zemljite je najvie suho leti i rano u jesen, pa se tada i rigola. Rigolanje se najee povezuje s meliorativnim ubrenjem koje takoer ima karakter meliorativnog zahvata prema tipu zemljita. Meutim, to se usklauje sa zahtevom gajenih biljaka. Zato se redovito rigola za drvenaste kulture, ali i za neke oranine koje se duboko ukorenjuju (hmelj, lucerka).

PodrivanjePodrivanje dublje zadire u zdravicu, a obrada se vri paralelno s povrinom zemljita na raznim dubinama. Debljina podrivenog sloja u proseku je 8-15 cm a ree dublje zbog jakog poveanja specifinog otpora zemljitu pri podrivanju. Poveanje specifinog otpora zemljita iznosi u proseku do 50% u poreenju s otporom prilikom oranja. Podrivanje u principu ima opravdanje samo na zemljitima sa zbitom zdravicom i ako ima dokaza da se samim oranjem utie negativno na rast gajenih biljaka, inae prednost ima oranje. Najbolje vreme za momenat podrivanja je kada je sloj zemljita koji e se podrivati dovoljno suv (nikako mokar), dakle u letnim mesecima. Podrivanjem se stvaraju bolji uslovi za fizioloku aktivnost korena gajenih biljaka.Rad podriva

adarovi (1988) ukazuje da na aluvijalnom zemljitu sa plitkim orninim slojem, dugogodinjom obradom tekim traktorima sa pneumaticima se stvara zbijen, nepropustan sloj (pluni on) na uvratinama i na takvim mestima dolazi do stagniranja povrinskih voda. Usev na takvim mestima poinje da propada , to znaajno smanjuje aktivnu povrinu (10 - 20 %), a time umanjuje ukupni prinos. Da bi se eliminisale negativne posledice, prilo se primeni vibracionih podrivaa, koji su ve u prvoj godini ispoljili pozitivne efekte. Podrivanje se danas spaja s ubrenjem (organskim i mineralnim). Pneumatski

45

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVOpod pritiskom utiskuje se vapneni materijal u jedan ili vie slojeva, mineralna i organska ubriva, ak i pokvarena silaa. U ovom sluaju, pokvarena silaa slui kao dren za proceivanje vode. Za uspeno odstranjivanje suvinih voda na povrinama sa postavljenim drenanim sistemima (cevna drenaa), podrivanje se obavlja u pravcu suprotnom od drenskog rova, uz zadravanje odreenog pada. Isto tako, osnovna obrada zemljita, odnosno oranje moe dovesti do zbijanja zemljita, pa je neophodno da pravac izvoenja see smer podrivanja i drenova. U globalu, podrivanje poveava dubinu aktivnog sloja zemljita, ostvaruje bru infiltraciju iz kritinog dela mekote, obogauje podriveni sloj kiseonikom i time stimulie procese oksidacije. Time se poveava ivotni prostor korenja gajenih biljaka.

Vertikalno dubinsko rahlenjeNa zemljitima vee i velike apsolutne dubine koja u profilu imaju zbiti nepropusni sloj ispod 40 cm, a teeg su mehanikog sastava, primenjuje se vertikalno dubinsko rahlenje na 50-100 cm dubine. Radni organi su u obliku noa i imaju irinu priblino 13 cm. Vertikalno dubinsko rahlenje obavlja se pre oranja na istom zemljitu i to traktorima velike snage. Na nagnutim terenima sa izraenom vodenom erozijom, pre formiranja pojasa, izvodi se vertikalno dubinsko rahlenje ime se umanjuje razorna snaga vode. Da bi se smanjio otpor zemljita, primenjuju se i vibracioni dubinski rahljai.Vertikalni dubinski rahlja

Krtina drenaaNa tekim glinovitim zemljitima, kao zamena za crevnu drenau, primenjuje se naroit nain dubinskog rahlenja pod nazivom krtina drenaa. Takav tip drenae pogodan je za travnjake, ali nije za oranice i druge obradive povrine. Zato je ona prvenstveno namenjena travnjacima. Oruem za krtinu drenau se vertikalno see zemljite, i pod malim relativnim padom prave se provizorni drenovi (iza radnog dela postoji cilindrini nastavak koji prolaskom kroz zemlju proiruje, zaglauje stenke i tako uvruje drenove tzv. torpedo). Provizorni drenovi primaju i odvode vodu o otvoreni kolektor. Promer drena je 7-10 cm, razmak izmeu njih 2 3 m. Drenovi se prave na raznim dubinama 25-50 cm, ree dublje. Krtina drenaa funkcionie tako da se voda infiltrira kroz vertikalne pukotine, ulazi u drenove i otie padajui u kolektore. Kretanje vode izaziva usisavanje vazduha, to je pozitivno. Uspeh krtine drenae ovisi o teksturnoj grai zemljita, njegovoj uslojenosti, vodo-vazdunim odnosima, stabilnosti strukturnih agregata, dubini izmrzavanja. Na oranicama je krtina drenaa pokazala slabe efekte, jer se drenovi brzo zatrpaju pogotovo u zoni izmrzavanja zemljita. Ispitavanja su pokazala da efekti krtine drenae traju do 3 godine. Plug za krtinu drenau Izgled krtine drenae

46

Documents

3_obrada zemljista