UVOD KONCEPTI

8/13/2019 UVOD KONCEPTI

1/41

1. Uvod u pravo kao samostalna disciplina

Uvod u pravo je samostalna disciplina jer ima svoj osobeni predmet i metod. Uvod u pravo je apstraktnateorijsko-pravna disciplina. Uvod u pravo proucava drzavu i pravo i bavi se onim sto je stalno u drzavi ipravu i pruza objektivna i naucna znanja o drzavi i pravu. Znanja o kvalitetima i vezama drzave i pravaizrazavaju se pojmovima i zakonitostima. Pojmovi su skupovi odredaba o sustini i najvaznijimobelezjima pojava. Dve glavne vrste pojmova su: nepravi tj obicni pojmovi i cisto pravni pojmovi tjposebne tvorevine prava. Cisto pravni pojmovi se dele na neposredne i posredne. Zakonitostima se

izrazavaju pravilnosti izmedju pojava. Pojmovima se opisuje staticnost drzave i prava u trenutkuposmatranja, a zakonitostima njiova dinamicnost ili kretanje. Uvod u pravo se koristi raznimmetodama: dogmatski !najcesce za utvrdjivanje znacenja pravni pojava", normativni !istrazivanjeprava", logicki !logicke veze", aksioloski, socioloski, psioloski, politikoloski, istorijski i uporednimetod. Uvod u pravo je osnovna nauka jer pruza osnovna znanja o drzavi i pravu, a takodje je i opstanauka jer pruza opsta saznanja o drzavi i pravu.

#. Drzava kao drustvena zajednica i organizacija

Drzava je na razlicitim prostorima u razlicitim periodima imala razlicite nazive. Prvi je res publica kojioznacava javnu ili zajednicku tekovinu. Zatim civitas, regnum, razne izvedenice latinske reci status i

drzava. Pojam drzave od srednjovekovnog drustva je uspeo da izdvoji $akijaveli. Postoje % vrste vezaizmedju drzave i drustva. Prvi izvor poretka u ljudskom drustvu predstavljaju &izioloske veze krvnogsrodstva, a zatim se kao izvori javljaju: ekonomske veze !uzrok podele drustva na drustvene klase kao ipodele na mesne zajednice, opstine, gradove..", duovne veze !ispoljavane kroz religijske zajednice".Drustvena organizacija predstavlja uredjen skup ljudi koji medjusobno vrse ijerarijski rasporedjeneposlove radi postizanja zajednicki ciljeva. Drzava kao drustvena organizacija ima svoj spoljasnji!&ormalni" i unutrasnji !materijalni" element. 'poljasnji element predstavlja monopol &izicke sile kojimraspolaze samo drzava, a unutrasnji element predstavlja njena drustvena &unkcija. Drzava raspolazeoruzanom !krajnje sredstvo iznudjivanja za kojim drzava poseze kada su iscrpljena ekonomska iideoloska sredstva", ekonomskom !raspolaganje materijalnim bogatstvima" i ideoloskom moci !svesno iplansko oblikovanje svesti zbog ponasanja ljudi".

%. (azlicita znacenja drzave u pravnoj teoriji i doktrini

'va ucenja o drzavi mogu se razvrstati na idealisticke i realisticke teorije. U idealistickim teorijama seizlaze kakva drzava treba da bude, a u realistickim se izlaze cinjenica da je drzava proizvod realnogsveta. )ri glavne vrste idealisticki teorija su: utopisticke, prirodnopravne i eticko-kulturalisticke, dok sutri glavne vrste realisticki teorija: pravne, socioloske i politicke. Utopisticke teorije se bave ili idealnomdrzavom ili idealnim vladarom. *ajstarije i najpoznatije je Platonovo utopisticko-idealisticko ucenje odrzavi. Predstavnici su )omas $or i )omaz +ampanela. Prirodnopravne teorije tragaju za necim sto jeverovatno. ristotel je prvi sistematski razvio ucenje o drzavi koje je racionalisticko i prirodnopravno!Polibije,$arko urelije, Ciceron". ticko-kulturalisticke teorije su usmerene ka istrazivanju ispravne i

najispravnije drzave !manuel +ant, /ite, 0eling, egel". Prema prvoj varijanti pravni teorija drzavane moze da postoji izvan prava, a prema drugoj samo pravna teorija izucava pravni pojam drzave.*ajpoznatije ucenje o drzavi kao pravnoj pojavi je teorija o drzavi kao personi&ikaciji prava ansa+elzena. 'ocioloske teorije proucavaju veze drustva i drzave. Postoje dve varijante socioloski teorija opostanku drzave: savremena i stara. Drugu veliku grupu sacinjavaju socioloske teorije koje objasnjavajudrustvenu ulogu drzave njenim opstim drustvenim svojstvima !2ering, ngels". Prema politickimteorijama drzava ne predstavlja cilj za sebe, vec sredstvo za postizanje drugi ciljeva. Postoje savremenepoliticke teorije i teorije kon&likta !Platon, ristotel, $akijaveli, 3ejme".


2/41

4. 5perativna znacenja drzave

Drzava u najsirem smislu predstavlja trodimenzionalni prostor odredjen drzavnim granicama, na komezivi stanovnistvo nad kojim se rasprostire i vrsi drzavna vlast. Prostorne dimenzije drzave zajedno sanjenom vremenskom dimenzijom predstavljaju prostorno-vremensko znacenje drzave. Drzava je svesnoi planski stvorena drustvena tvorevina, sa odredjenim ciljem koja raspolaze monopolom &izicke sile. Utome se sastoji sociolosko-politicko znacenje drzave. U organizaciono-tenickom znacenju drzavapredstavlja drzavnu organizaciju sa tacno utvrdjenim organima za vrsenje odredjeni poslova i primenu

drzavni sankcija. Drzava je nastala iz ljudske potrebe da se drustvo sacuva od samounistenja, ona jeustanova trajnija od ljudi koji je sacinjavaju. 5d drugi drustveni organizacija se razlikuje premasveobuvatnom karakteru svoje vlasti.

6. Prostor !podrucje" i stanovnistvo drzave

Prostor i stanovnistvo predstavljaju glavne elemente drzave zajedno sa njenom vlascu. /izicke dimenzijedrzave predstavljaju trodimenzionalni prostor koji obuvata povrsinski deo teritorije, vazdusni prostor,teritoriju ispod zemljine povrsine kao i obalno ili pribrezno more. 'astavnim delom drzavnog prostorasmatraju se i njegove &ikcije: ambasade, konzulati, ratni ili civilni brodovi.. Za ambasade vazi naceloeksteritorijalnosti po kom na teritoriji ambasade vazi pravni poredak drzave cija je ambasada, dok se

zemljiste na kom se nalazi smatra posedom drzave u kojoj se ona nalazi. )eritorija drzave ogranicena jedrzavnim granicama koje mogu biti prirodne i vestacke. Drzavne granice se ne mogu mirno menjatijednostranom izjavom volje jedne drzave. 7ranice se prelaze na utvrdjenim granicnim prelazima premapropisanim pravilima. Drzavni prostor se moze uvecavati okupaciom, aneksijom, prirastajem iodrzajem. 5n se takodje moze i smanjivati na iste nacine,kao i napustanjem. 8remenska dimenzijaodnosno neprobojnost drzave znaci da samo jedna drzava moze da postoji na istoj teritoriji u isto vreme.'tanovnistvo drzave cine svi ljudi koji zive na njenoj teritoriji i poseduju njeno drzavljanstvo.Drzavljanstvo je javnopravna veza pojedinca sa drzavom kojom mu drzava priznaje poseban status i naosnovu koje to lice stice odgovarajuca ovalscenja i obaveze. patridi su lica bez drzavljanstva i oniposeduju beli ili *ansenov pasos. 7lavni nacin za sticanje drzavljanstva je rodjenje !ius sanguinis - naosnovu drzavljanstva roditelja i ius soli 9 prema teritoriji drzave u kojoj je lice rodjeno". Dopunski nacin

je naturalizaija koja se koristi kada ne postoji mogucnost za sticanje drzavljanstva osnovnim nacinima,tada se drzavljanstvo stice posle rodjenja. Posoji nekoliko glavni nacina za prestanak drzavljanstva:zbog nevrsenja duznosti drzavljanina, zbog udaje, razvoda, otpusta ili odricanja od drzavljanstva.Prebivaliste je mesto u kom se gradjanin nastanio u cilju da u njemu stalno zivi. 3oraviste je mesto ukom gradjanin povremeno ili privremeno boravi. 3roj stanovnika jedne drzave nikada nije postojan.*jega odredjuju razni cinioci kao sto su natalitet i mortalitet, emigracije i imigracije, promena granica...

. Drzavna vlast i suverenost

Drzavna vlast predstavlja drustveni pojam koji proizilazi iz odnosa nadredjenosti i podredjenosti.Drzavna vlast se sastoji u nametanju volje jednog subjekta izdavanjem zapovesti o ponasanju drugome,

koji te zapovesti mora da slusa. 'vaka vlast !potestas" znaci izvesnu prinudu, ali samo drzavna vlastmoze da upotrebljava &izicku prinudu tj silu. 'vaka drzavna vlast pociva na dva oslonca: autoritetu!auctoritas" i sili !vis". jedan i drugi izazivaju straopostovanje prema vlasti. 'poljasnje obelezjedrzavne vlasti je njeno oslanjanje na monopol &izicke prinude, a unutrasnje obelezje je drustveni cilj kojitreba da ostvari. 5stala obelezja drzavne vlasti su: polarizovanost, sveobuvatnost, samostalnost,jedinstvenost, nedeljivost, teritorijalnost, personalnost i nadmocnost. 'uverenost je sustinska pravnakarakteristika drzavne vlasti. 5na predstavlja pravni izraz monopola &izicke sile. 'uverenost ima svojspoljasnji i unutrasnji element. 'poljasnji element suverenosti je nezavisnost koja podrazumeva da jedoticna vlast slobodna u donosenju svoji odluka. *admoc je unutrasnji element suverenosti i ona znaci


3/41

da na teritoriji konkretne drzave niko ne moze da nametne svoju vlast postojecoj drzavnoj vlasti. 5baelementa suverenosti sinteticki se izrazavaju kao pravna neogranicenost.Da bi drzava kao celina bila suverena potrebno je da ona to bude pravno !de iure" i cinjenicno !de &acto".8aznija je cinjenicna od pravne suverenosti.

;. 5dnos glavni elemenata drzave, vrste drzave i svetska drzava

'vi elementi drzave su nuzni za njen opstanak i postojanje, ali njiov odnos, a time i znacaj, nije bio isti

u proteklim epoama. U nticko doba najvazniji element drzave je njen narod 9 stanovnistvo, u'rednjem veku 9 teritorija, a u modernoj drzavi 9 vlast je vaznija od stanovnistva i teritorije, jer jestvorena jaka centralizovana vlast koja je uspela da sebi potcini prostor i pokori stanovnistvo. 'amo seza drzave koje raspolazu uravnotezenim odnosom svoji glavni elemenata moze reci da su prave ilitipicne drzave. 2edine atipicne drzave su monaska 'veta 7ora i 8atikan. 'veta 7ora je suverena unutarsebe ali ne i prema drugima. Dok je 'vetogorska drzava okrenuta sama sebi, vatikanska drzava jeokrenuta celom svetu. Postoje takodje prividi drzava kao sto su $onako, 'an $arino,


4/41

pravna revolucija oznacava korenit raskid sa vazecim pravom. 5na je posledica politicke i socijalnerevolucije. (eakcija je suprotna politickoj revoluciji a njen cilj je da ponovi proslost vracanjem istorijeunazad. Do restauracije obicno dolazi posle revolucije, ona je privata i smatra nuznim delomistorijskog razvoja. (e&orma predstavlja zakonitu, postepenu i mirnu drustvenu promenu, koja se izvodibez upotrebe nasilni sredstava, to je promena drustva usavrsavanjem a ne razaranjem. Prevratjenezakonita i nasilna promena postojeceg prava kojom se izvodi smena politicke vlasti. 5n ne menjadrzavni i pravni poredak vec lica koja vrse najvisu drzavnu vlast. *ajvazniji oblici prevrata su drzavniudar i pu?. +od drzavnog udara promenu izodi poglavar ili lica u vru drzavne vlasti, dok u slucaju puca

promenu izode lica na nizim polozajima drzavne vlasti ili izvan nje. 'amo revolucijom i re&ormom semogu korenito promeniti &unkcije drzave i prava.

1@. *astanak i prestanak drzave

Drzava je dinamicna tvorevina u stalnim promenama i te promene dovode do nastanka novi i prestankastari drzava. Postoje tri glavne grupe teorija o nastanku drzava: teorija stvaranja, teorija evolucije iteorija revolucije. Prema teoriji stvaranja drzava je ljudska tvorevina stvorena ni iz cega. Prema teorijievolucije drzava je nastala citavim nizom postepeni promena u zivotu ljudi, a prema teoriji revolucijedrzaa je nastala kao rezultat kvalitativne drustvene promene do koje dolazi zbog drustveni sukoba. 5dpostanka treba razlikovati nastanak konkretni novi drzava do cega dolazi: secesijom !kada se jedna

drzava razdeli na dve ili vise novi 9 Ceoslovacka", uni&ikacijom !stapanje dve ili vise drzava u jednu 98elika 3ritanija", sukcesijom !kada jedna drzava preuzima drzavno-pravni kontinuitet pretodnedrzave". stovetnost drzave cuva se na osnovu nacela e&ektivnosti koje znaci da drzava vazi od trenutkakada je njen celokupan poredak postao e&ikasan i da prestaje onda kada njen poredak prestane da budee&ikasan. +ada jedna drzava prestane da postoji obicno postane deo druge drzave i to: inkorporacijom,aneksijom, uni&ikacijom, disolucijom, nasilnom secesijom, cesijom, podelom, na osnovumedjunarodnog ugovora, povelje !ustava". Do potpunog prestanka drzave dolazi kada su unisteni sviglavni elementi drzave.

11. Drzavna organizacija 9 pojam, nacela i elementi

Drzavna organizacija je svesno i planski stvorena tvorevina, sa odredjenim ciljem i organima za primenudrzavni sankcija. 5na suvereno vrsi vlast u drustvu, zasnovanu na prinudi. Drzavni aparat sacinjavajusamo ona lica koja kao sluzbenici vrse drzavne poslove pro&esionalno, dok se drzavni meanizamodnosi na sastav i veze drzavni organa koji cine meanizam za vrsenje vlasti. *acela drzavneorganizacije utvrdjuju nacin povezivanja organa, metod odredjivanja njiovog mesta i rasporeda kao injiovo &unkcionisanje. 5snovnim nacelima se ustanovljava i ucvrscuje celokupna drzavna i pravnaorganizacija, to su legitimnost, legalnost i ijerarija. 5pstim nacelima obuvacene su sve oblasti drzavei njena uredjena delatnost. Posebna i izvedena nacela predstavljaju razradu i konkretizaciju osnovni iopsti nacela za svaki poseban deo drzave. Drzavna nacela su karakteristicna samo za drzavu, pravnasamo za pravo, a mesovita za drzavu i pravo. *ajvaznija nacela drzavne i pravne organizacije su naceloijerarije, centro-peri&erno nacelo i nacelo koordinacije. *acelo ijerarije je vertikalno rasporedjivanje

drzavni organa na ijerarijskoj lestvici, prema kolicini vlasti kojom raspolazu. 5no &ormalnooznacava rang prema kom se odredjuje polozaj u organizaciji. Centro-peri&erno nacelo predstavljadijagonalno povezivanje drzavni organa. *acelo koordinacije pokazuje da je uspostavljen skladanodnos izmedju organa u drzavnoj organizaciji i ono nikada nije potpuno ostvareno. Drzavna organizacijase uvek sastoji iz dva glavna elementa: drzavni sluzbeni lica i drzavni organa. Drzavna sluzbena licasu lica koja vrse drzavnu vlast, a drzavni organi su zasebne celine u drzavnoj organizaciji sastavljene oddrzavni sluzbeni lica.


5/41

1#. Drzavna sluzbena lica i drzava kao ustanova

Drzavna sluzbena lica su &izicka lica koja vrse drzavnu vlast. Dele se na drzavne sluzbenike i drzavnenesluzbenike. Drzavni sluzbenici su lica koja drzavnu vlast vrse kao stalno zanimanje, a drzavninesluzbenici su lica koja imaju svoje zanimanje, dok drzavnu sluzbu vrse privremeno ili povremeno. Usamom drzavnom aparatu obrazuje se poseban sloj stalni drzavni sluzbenika. )aj sloj ljudi naziva sebirokratijom i tenokratijom. 3irokratija se prvenstveno odnosi na rukovodece drzavne organe koji suosposobljeni u oblastima egzaktni nauka. Drzava koja je birokratizovana ili tenokratizovana naziva se

birokratskom ili tenokratskom u kojoj postoji neovlasceno sirenje moci drzavni sluzbenika. Drzavniposao koji vrsi jedan drzavni organ naziva se nadleznost i ona predstavlja skup poslova koje obavljadrzavno sluzbeno lice. *adleznost moze biti redovna i vanredna. (edovna su stvarna i mesnanadleznost, dok je vanredna &unkcionalna nadleznost. 'tvarna nadleznost se odredjuje prema vrstiposlova koje obavljaju drzavna sluzbena lica. +ada istu stvarnu nadleznost ima vise sluzbni lica, oni tunadleznost vrse u odredjenim teritorijalnim granicama. )ako odredjena nadleznost naziva se mesnomnadleznoscu. /unkcionalna nadleznost postoji odlukom viseg drzavnog organa da se obrazuje posebanorgan sastavljen od stvarno i mesno razlicito nadlezni sluzbeni lica. 5n se obrazuje zbog izvrsenjaposebnog zadatka i postoji dok se zadatak ne izvrsi. Prvo, starije misljenje je da drzavu cine ljudi, adrugo, modernije da je drzava vise od ljudi. 5na je bezlicna i nadlicna ustanova trajnija od sluzbeni licakoja ulaze u njen sastav i vrse drzavne delatnosti u njeno ime.

1%. Drzavni organi 9 pojam, elementi, svojstva i vrste

Drzavni organ predstavlja organizacionu jedinicu drzavne organizacije. 5n se od drzavnog sluzbenoglica razlikuje prvenstveno po tome sto je sastavljen od jednog, nekolicine ili velikog broja sluzbeni lica.Drzavni organ obavlja unapred odredjene delatnosti na odredjenoj teritoriji. Da bi postojao i obavljao teposlove mora da se sastoji iz cetiri elementa: licnog !jednog ili vise sluzbeni lica", materijalnog!sredstva i imovina", ciljnog !da postoji svrsisodno vrsenje posla" i vrednosnog !ostvarivanjedrzavne,pravne i drustvene vrednosti". 'vaki drzavni organ raspolaze posebnim svojstvima, ali su nekasvojstva zajednicka svim drzavnim organima. Prvo svojstvo tice se lica koja dejstvuju kao drzavniorgani, koja nemaju nikakva subjektivna prava prema poslovima koje vrse. Drugo svojstvo tice se

osnivanja drzavni organa koje mora da bude odredjeno i uskladjeno sa pravnim poretkom. )recesvojstvo tice se volje drzavni organa koja ne sme potpuno da se izjednaci sa voljom drzave. Cetvrtosvojstvo pokazuje da drzavni organi moraju da budu odgovorni za posledice svoji protivpravni radnji.Peto svojstvo se odnosi na &izicka lica koja ulaze u sastav drzavi oragana i vrse poslove za nji. 8rstedrzavni organa su: a" centralni i peri&erni organi 9 vlast centralni organa rasprostire se nad celomdrzavnom organizacijom i njene odluke su obavezne za sve, a odluke peri&erne vlasti nisu obavezne zasve i ona se ne rasprostire nad celom organizacijom nego samo na jednom delu drzavne teritorijeA b"odlucujuci i izvrsni organi 9 svaki visi organ je odlucujuci, a svaki nizi je izvrsni. 5dlucujucim u siremsmislu nazivaju se svi organi koji donose odluke, a u uzem smislu samo oni koji svojim odlukama uticuna druge. zvrsni organi u sirem smislu su svi organi podredjeni nekom visem organu, a u uzem smisluizvrsni je najnizi organ na ijerarijskoj lestviciA c" politicki i strucni organi 9 politicki organi donose

glavne drzavne odluke, odredjuju politiku drzave, obicno su sastavljeni od gradjana koji imaju svojeredovno zanimanje izvan drzavne sluzbe i oni se biraju, a strucni organi vrse razlicite delatnosti kojezatevaju odgovarajucu strucnu spremu i specijalizaciju, drzavnu sluzbu obavljaju kao redovnozanimanje i oni se postavljajuA d" demokratski i birokratski organi 9 demokratski organi dobijaju vlastod gradjana, a birokratski nezavisno od volje gradjana i to postavljanjem, nasledjivanjem ilinametanjem, stoga je glavna karakteristika demokratski organa je izbornost, a birokratskipostavljanjeA e" inokosni i zborni organi 9 razlikuju se prema broju lica od koji su sastavljeni. Da bizborni organ punovazno odlucivao potreban je kvorum. 5dluke se donose jednoglasno konsenzusom ilivecinom glasova !obicna,apsolutna,kvali&ikovana"A &" oruzani i civilni organi 9 oruzani neposredno


6/41


7/41

1;. 5rganizacija izmedju glavni vrsta drzavni vlasti i njiova inter&erencija

Podela na zakonodavnu, izvrsnu i sudsku vlast trebalo bi da znaci da svaki glavni oblik vrsi samo jednuvrstu vlasti, odnosno da su zakonodavni, izvrsno-upravni i sudski organi nezavisni jedni od drugiprilikom obavljanja svoji poslova. li ta nezavisnost nije potpuna, vec delimicna i relativna. )ako jenastala inter&erencija vlasti. 5na postoji kada zakonodavac u materijalnom smislu vrsi upravne ili sudskeposlove, kada izvrsna vlast vrsi zakonodavne poslove ili kada sudska vlast vrsi upravne poslove.nter&erencija vlasti se uvek uspostavlja izmedju glavni vrsta drzavni organa. 5na je nuzna za

normalno vrsenje glavni vrsta drzavni poslova jer je rec o istoj drzavnoj organizaciji.

1=. 5rganizacija unutar glavni vrsta drzavne vlasti

Centralizacija postoji kada su necentralni organi u punoj zavisnosti od centralni organa. )akvinecentralni organi nazivaju se centralizovani organi. Decentralizacija postoji kada necentralni organinisu u punoj zavisnoti od centralni organa. )akvi organi su decentralizovani i ne smatraju se sastavnimdelom centralni organa. Postoje razlicite vrste centralizacije. *ajvaznije su politicka, administrativna,&akticka i pravna. dministrativna centralizacija sastoji se u upravljanju drzavom iz jednog centra. 5nane moze da postoji bez politicke, ali politicka moze bez nje. /akticka centralizacija postoji kada je udrzavnoj organizaciji uspostavljen sistem centralni i centralizovani organa koji takodje vrse vlast.

Pravna centralizacija postoji kada centralizovani organi ne mogu samostalno da postupaju i donosepravne akte. Postoje i razlicite vrste decentralizacije. *ajvaznije su politicka i administrativna,demokratska i birokratska, &akticka i pravna, teritorijalna, realna i &unkcionalna decentralizacija. Danassu u svetu rasprostranjena dva obrasca decentralizacije: &rancuski sistem duplog koloseka koji se sastojiu tome da istovremeno postoje dve vrste necentralni organa koji vrse istu drzavnu vlast 9 jedni kaocentralizovani, a drugi kao decentralizovani, i engleski sistem jednog koloseka, gde jedan isti necentralniorgan istovremeno obavlja poslove kao centralizovan i kao decentralizovan organ. Ponekadcentralizacija pretodi dencentralizaciji. U tom slucaju se decentralizacija izvodi dekoncentracijom tjrasterecivanjem centralni organa prenosenjem poslova na centralizovane ogane. Dekoncentracija jeprelazni oblik izmedju centralizovani i decentralizovani necentralni organa.'amouprava kao oblik demokratske decentralizacije podrazumeva ucesce gradjana ili njiovi

predstavnika u vrsenju odnosni mesni poslova. Drzavna samouprava se sastoji u tome sto centralnavlast prenosi deo svoje nadleznosti na organe date teritorije. Drustvena samouprava se sastoji u tome stosamo stanovnistvo vodi brigu o svojoj bezbednosti i blagostanju. . (azlicita ucenja o obliku drzave i njegov pojam !5dredjivanje idealnog i najboljeg oblika drzave"

strazivanjem oblika drzave bavi se pravna teorija drzavni oblika. Platon je smatrao da je idealna onadrzava u kojoj vladaju oni zakoni koji u najvisem mogucem stepenu stvaraju jedinstvo u drzavi. )akvudrzavu on naziva meritokratija. Prema ristotelu oblik drzave je vazniji od njene materije. Drzave jepodelio na normalne i izopacene. +ada vlada jedan rec je o monariji ili tiranidi. +ada vlada nekolicina


8/41

rec je o aristokratiji ili oligariji, a kada vlada vecina rec je o politiji ili demokratiji. Polibije i Ciceron upostojecu podelu unose mesovit drzavni oblik koji su smatrali najsavrsenijim jer je u sebi sjedinjavaosva tri oblika. Prema teoriji sim&onije tj skladu izmedju drzave i crkve, u njiovom odnosu postoje dvaneprirodna oblika: cezaropapizam i papocezarizam. *ajbolja opcija je postojanje dve vrste vlasti:drzavna i crkvena. dealan oblik drzave, dakle, predstavlja Platonova meritokratija, a najbolji vladavinaprava kao neka vrsta ristotelove politije. )akvoj idealnoj i najboljoj drzavi suprotni su kleptokratija ipatokratija, kao najgore drzave.5blik drzave oznacava nacin na koji je drzava organizovana. Danas postoje cetiri glavna oblika koji su

rasporedjeni po dvojnom klasi&ikacionom merilu: a" oblici drzavne vlasti sa sistemom jedinstva vlasti isistemom podele vlasti, b" oblici drzavnog uredjenja sa jedinstvenom, jednostavnom i slozenomdrzavom i savezi drzava, c" oblici politickog rezima sa demokratijom i autokratijom i d" oblici vladavinesa monarijom i republikom.

#@. Pojam i vrste jedinstva vlasti

2edinstvo vlasti kao politicko nacelo stvoreno je kako bi se drzavna vlast iznutra ucvrstila i ogranicilaobezbedjivanjem prevlasti jednog birokratskog ili demokratskog organa nad drugim dvema vrstamavlasti. 2edinstvo vlasti je i organizaciono-tenicko nacelo pomocu kog se uredjuju odnosi izmedjunosilaca glavni oblika drzavne vlasti tacnim utvrdjivanjem njiove nadleznosti. 2edinstvo vlasti moze

biti apsolutno i relativno. psolutno jedinstvo vlasti postoji kada samo jedan organ ili niz istovrsniorgana vrsi sve tri vlasti. (elativno jedinstvo vlasti predstavlja sistem u kom svaku vlast vrsi jedan organs tim sto su organi dve vlasti potcinjeni organima trece vlasti. Unutar relativnog jedinstva vlasti postojejos dva njegova oblika. +ada dominira izvrsno-upravna vlast rec je o autokratskom jedinstvu vlasti, akada dominira zakonodavna vlast rec je o demokratskom jedinstvu vlasti ili kada se zakonodavni organmesa u rad uprave i sudstva.

#1. +onkretni obrasci jedinstva vlasti

Prvi demokratski sistem potpunog jedinstva vlasti nastao je u jakobinskoj diktaturi, za vreme &rancuskerevolucije. U &rancuskom revolucionarnom skupstinskom sistemu nisu postojali se& drzave, vlada ili se&

upravne vlasti. Danas najpoznatiji i najuspesniji demokratski oblik jedinstva vlasti predstavlja svajcarskiskupstinski !konventski" sistem. *jegova sustina se sastoji u spajanju zakonodavne i izvrsne vlasti takoda skupstina i &ormalno vrsi izvrsno-upravnu vlast preko svog posebnog odbora 9 'aveznog veca.'avezno vece, pak, svoju izvrsno-upravnu vlast ne vrsi samostalno, vec mora da vodi racuna onaredbama skupstine. 'vaki clan 'aveznog veca upravlja jednom granom uprave kao ministar. 'tvarnise& drzave je skupstina kojoj je 'avezno vece potcinjeno i odgovorno i ona moze da privati, odbaci iliponisti predloge clanova 'aveznog veca.

##. Pojam i vrste podele vlasti

Podela vlasti predstavlja podelu drzavni poslova prema njiovim glavnim vrstama. Prvi ju je

&ormulisao i odredio Dzon


9/41

razlog !podela vlasti predstavlja jedan od vise vazni uslova za uspostavljanje pravne drzave" i tenickirazlog !potrebno je da postoji uravnotezena podela nadleznosti izmedju glavni vrsta drzavni organa".

#%. +onkretni obrasci podele vlasti

*ajpoznatije i najuspesnije oblike sistema podele vlasti predstavljaju engleski i &rancuski parlamentarnisistem i americki predsednicki sistem. *ajstariji je engleski parlamentarni sistem podele vlasti. Ungleskoj je zastupljena gipka podela vlasti u kojoj drzavni organi mogu u izvesnim oblastima zajedno

da deluju. Prvo vazno obelezje ovog sistema je solidarna politika !ministri koji sacinjavaju vladu".Drugo njegovo obelezje jeste zakonska inicijativa vlade !da vlada ima pravo da podnosi zakonskipredlog parlamentu". )rece obelezje je cinjenica da su ministri ujedno i clanovi parlamentarne vecine.Cetvrto obelezje je da ministri ostaju na polozaju sve dok imaju poverenje vecine u parlamentu !ministrisu politicki odgovorni parlamentu". Peto je da nema pitanja poverenja. 'esto obelezje je da vlada imapravo raspustanja parlamenta i raspisivanja novi izbora. )ime je postignuto da odlazi parlament, aostaju ministri. /rancuski parlamentarni sistem predstavlja mesovit oblik podele vlasti. Posebnuosobenost &rancuskom parlamentarizmu daje ustanova interpelacije tj prava na pitanje kojim poslanik uskupstini trazi od vlade ili nekog ministra izjasnjavanje o izvesnoj stvari, na koje je vlada uvek duzna daodgovori. Ukoliko je skupstina nezadovoljna odgovorom moze postaviti pitanje poverenja vladi kojestavlja na glasanje. U slucaju izglasavanja nepoverenja vlada podnosi ostavku. )ime je postignuto da

odlazi vlada, a ostaje parlament. mericki predsednicki sistem predstavlja sistem u kom je podela vlastinajdoslednije sprovedena. 'ustinska obelezja ovog sistema cine: jedinstvena izvrsno-upravna vlast kojuolicava predsednik, odsustvo sredstava kojima jedna vlast moze da ugrozi postojanje druge dve i strogapodela poslova izmedju nji. Predsednika biraju izbornici !elektori" iz svake savezne drzave. *e postojiklasicna vlada, vec kabinet u senci koji je neposredno odgovoran predsedniku. Predsednik ima pravoulaganja suspenzivnog ili dzepnog veta. Zakonodavna vlast pripada dvodomom +ongresu kojisamostalno donosi zakone. 'udsku vlast vrse sudovi koji rade nezavisno od druge dve vlasti. 5na jejedina politicki sposobna da kontrolise druge dve vlasti.

#4. 2ednostavna drzava

2ednostavne !proste ili unitarne" drzave mogu da se podele na centralne, centralizovane idecentralizovane. Centralna drzava postoji kada je celokupna drzavna vlast usredsredjena u jednom ilivise centralni organa. *ajcistiji, idealni oblik jedinstvene drzave postoji kada jedan centralni organneposredno vrsi poslove sve tri drzavne vlasti. Centralizovana drzava postoji kada pored centralniorgana postoje i necentralni centralizovani organi koji u punoj zavisnosti izvrsavaju drzavne poslove zaorgane centralne vlasti. Decentralizovana drzava postoji kada pored centralni organa drzavne posloveistovremeno obavlja i vise necentralni decentralizovani organa. 5ni samostalno, ali ne i potpunonezavisno od centralni organa obavljaju izvesne drzavne poslove unutar poverenog im delokruganadleznosti. )ipicni primeri su oblici drzavne i drustvene samouprave.

#6. 'lozena drzava

'lozena drzava postoji kada je uspostavljen visok stepen decentralizacije drzavni organa. 'lozene suregionalna drzava i savezna drzava !&ederacija". (egionalna drzava je jedinstvena slozena drzava saistom takvom vlascu, izdeljenom na posebne oblasti, regione, koji raspolazu znatnom samostalnoscuprilikom obavljanja drzavni poslova. Danas postoje samo dve prave regionalne drzave 9 'panija italija. 'avezna drzava !&ederacija" je u najvecoj mogucoj meri decentralizovana jedinstvena drzava.'avezna drzava raspolaze jedinstvenom teritorijom, stanovnistvom i suverenom vlascu. U saveznojdrzavi odlucujuca je savezna vlast, a ne vlast drzava clanica koje se nazivaju i kvazidrzavama i cija jevlast izvedena !delegirana" iz suverene savezne vlasti.


10/41

'avezna vlast se rasprostire nad celom teritorijom i stanovnistvom, dok se vlast drzava clanicarasprostire samo nad stanovnistvom na njiovim teritorijama. U saveznoj drzavi ne postoji pravo nanuli&ikaciju tj ponistavanja odluka savezne vlasti ulaganjem veta drzave clanice, niti pravo na secesiju tjna otcepljenje drzave clanice.

#. *ezavisni i zavisni savezi drzava

'avezi drzava su drzavne zajednice sastavljene iz dveju ili vise samostalni drzava. Prema nacinu

nastanka oni mogu da budu drzavni savezi i ugovorni savezi. *ezavisni savezi drzava su kon&ederacija,unija i komonvelt. +on&ederacija nastaje pravnim putem, ustavotvornim aktom kojim se uspostavljavlast saveza. +ada kon&ederacija nastane ugovornim aktom ona se najcesce naziva savezom nezavisnidrzava. U kon&ederaciji obicno postoji zajednicki organ predvidjen osnivackim aktom koji obavljaiskljucivo zajednicke poslove. *jega sacinjavaju predstavnici drzava clanica i u njemu se sve odlukedonose jednoglasno, konsenzusom. Drzave koje sacinjavaju kon&ederaciju predstavljaju prave drzave sasuverenom vlascu. *adleznost clanica kon&ederacije je prva i prava, a nadleznost nekog eventualnogzajednickog organa je druga i izvedena. U kon&ederaciji svaka drzava clanica raspolaze pravomnuli&ikacije i secesije. Unija je savez dveju ili vise drzava obrazovan na osnovu ugovora, a redje naosnovu ustavne deklaracije ili povelje. Drzave clanice unije ne moraju da imaju nikakve zajednickeorgane. Unija moze da bude realna !stvarna" i personalna !licna". (ealna unija predstavlja cisto

ugovornu zajednicu dveju ili vise drzava, a personalna unija postoji kada dve samostalne drzave imajuna svojim prestolima istog monara iz iste dinastije. (ealne unije su obicno republikanskog oblikavladavine, a personalne monarijskog. +omonvelt predstavlja na bilo koji nacin nezavisnu zajednicu,najlabaviju vrstu saveza izmedju 8elike 3ritanije i njeni bivsi kolonija. Zavisni savezi drzava supoliticki savezi u kojima su drzave clanice podredjene nekoj drugoj drzavi. )u spadaju protektorat,vazalna drzava, kolonija, mandat i podrucje pod starateljstvom. Protektorat nastaje ugovorom kojimjedna strana !drzava-zastitnica" preuzima zastitu druge strane !drzave-sticenice". 5na je duzna da jevojno zastiti i zastupa u inostranstvu !pr. /rancuska nad $arokom i )unisom".8azalne drzave su vrste saveza u kom je vrovni suveren duzan da stiti i pomaze vazale koji su mu zauzvrat obavezni na vernost i pomoc !pr. 'rbija prema 8isokoj porti u Carigradu". +olonija predstavljatakvu vrstu saveza u kome je neka teritorija-kolonija u punoj zavisnosti od drzave-matice kao

kolonizatora. $andat predstavlja vrstu saveza kojim se kolonijalni sistem zamenjujemedjunarodnopravno utvrdjenim rezimom !pr. Ujedinjene nacije". Podrucje pod starateljstvom je sistemnastao posle Drugog svetskog rata. 5n ima cilj da za nezavisnost pripremi narod ili narode odnosnipodrucja.

#;. Demokratija

(ec demokratija je slozenica grcki reci demos i kratos i bukvalno znaci vladavinu naroda. Demokratijaje politicki rezim u kom manjina vrsi vlast u ime vecine. )a manjina je izabrana na demokratskimizborima i ona odredjeno vreme ucestvuje u vrsenju vlasti. $oderna demokratija je vladavina u imenaroda i u interesu naroda. Demokratija je prosla kroz nekoliko etapa razvoja: doba drzave starijeg

liberalizma, doba drzave mladjeg liberalizma, intervencionalizam, globalizam i internacionalizam. Da bidemokratija postojala potrebno je da budu ispunjeni odgovarajuci uslovi: drustvena stabilnost,ekonomski prosperitet i standard gradjana, pravna prosvecenost gradjana, tolerancija.. Demokratija imasvoja dva glavna elementa. Prvi je drustveni i sastoji se u postojanju politicke volje naroda, a drugi jedrzavno-organizacioni koji se sastoji najpre u postojanju odgovarajuci sredstava i meanizama zapovezivanje naroda sa drzavom i omogucavanja narodu da ucestvuje u vrsenju drzavne vlasti.


11/41

#=. 8rste demokratije

8rste demokratije se prema ispunjenosti demokratski uslova i elemanata dele na stvarnu i &ormalnu,politicku i ekonomsku, neposrednu i predstavnicku i poluneposrednu. 'tvarna demokratija je neka vrstapotpune demokratije i ponekad se izjednacava sa demokratijom identiteta koja najvernije izrazavaznacenje demokratije kao vladavine naroda. 5na nigde ne postoji i zato se javlja &ormalna demokratijakoja podrazumeva postojanje odnosa nadredjenosti i podredjenosti. Politicka demokratija se odnosi napoliticka prava i slobode gradjana, a ekonomska tj socijalna demokratija se odnosi na uspostavljanje i

ostvarivanje ekonomski i socijalni prava. *eposredna demokratija postoji kada gradjani neposrednovrse vlast kao jedan drzavni organ ili kao vise drzavni organa. +arakteristicne vrste neposrednedemokratije su plebiscit, re&erendum narodna inicijativa i narodna sankcija !veto". Plebiscit i re&erendumsu oblici neposrednog, pojedinacnog i licnog izjasnjavanja gradjana van skupa. *jima narod potvrdno iliodrecno odgovara na pitanje koje mu postavlja drzavna vlast. Plebiscit je tipicna ustanova neposrednedemokratije, dok je re&erendum korektivna i dopunska ustanova u sistemu predstavnicke demokratije.*arodna inicijativa postoji kad se gradjani obracaju vlasti, na sta im vlast odgovara potvrdno ili odrecno.5na se obicno koristi za predlaganje izmene ustava ili donosenja novog zakona. *arodna sankcijapostoji kada se narod naknadno izjasnjava o vec donetoj odluci nekog drzavnog organa. 'ankcija mozebiti pozitivna i negativna !veto". Predstavnicka demokratija se sastoji u predstavljanju naroda. *arodnipredstavnici se biraju na izborima. Predstavnicka demokratija zateva postojanje odgovarajuci prava

koja treba da obezbede da narod izrazava i ostvaruje svoju volju. *ajvaznije takvo pravo je pravo izboranarodni predstavnika. 5no se stoji iz prava glasa, prava kandidovanja i prava na ostavku ili opoziv.Postoji nekoliko vrsta prava glasa: aktivno i pasivno, opste i ograniceno, jednako i nejednako,neposredno i posredno, javno i tajno. (aspodela mandata prema broju dobijeni glasova na izborimavrsi se koriscenjem sistema vecinskog predstavnistva ili sistema srazmernog predstavnistva. zabranipredstavnici imaju svoj mandat koji moze biti vezan tj imperativni ili nevezan tj slobodan, a postoji irelativni mandat.

#>. Pojam i vrste autokratije

(ec autokratija bukvalno znaci samovladu tj vladavinu manjine suprotnu demokratiji. Drzavna vlast

pripada manjini koja vlada u svoje ime i u svom interesu. utokratijaje oblik politickog rezima u komeje vecina naroda lisena mogucnosti ucestvovanja u vrsenju vlasti. $oze biti &ormalna i stvarna. Ponekadse za oznacavanje autokratije u najsirem smislu koristi naziv diktatura koja izvorno oznacavaneogranicenu vlast.


12/41

svaki nasrtaj na njegov zivot ili cast se kaznjava kao krivicno delo. $onar je po pravilu nasledan, anaslednost podrazumeva da je monar pojedinac !inokosni organ", a tek retko privremeni ili kolegijalniorgan !pr. regenstvo, namesnistvo". Dve glavne vrste monarije su: neogranicena i ogranicena.U neogranicenoj monariji monar je nesporni nosilac suverene drzavne vlasti i suverena licnost. 5nima ustavotvornu i zakonodavnu vlast, ali mu uz nji pripadaju i izvrsno-upravna i sudska vlast.+arakteristican oblik neogranicene monarije predstavlja apsolutna monarija. 'ustina vlasti apsolutnogmonara je objasnjavana kao licni ili drzavni apsolutizam.U ogranicenoj monariji monarova vlast je odredjena ustavom !ustavna monarija", nekim

predstavnickim organom !staleska i dualisticka monarija" ili parlamentom !parlamentarna monarija".Ustavna monarija znaci da je monar izgubio ustavotvornu vlast. U staleskoj monariji monarovavlast je ogranicena staleskom skupstinom. U dualistickoj monariji postoji parlament ali jos uvek nemaparlamentarizma. U parlamentarnoj monariji kraljeva vlast se mnogo vise ogranicava.

%1. (epublika

(epublika je oblik vladavine u kom poglavar drzave nije lice sa izuzetnim privilegijama koje ga uzdizuiznad drugi lica. Predsednik republike nije suverena licnost, pravno je odgovoran, odnosno podlezepravnim propisima, njegov polozaj i vlast u odredjeni obicnim zakonima. Predsednik republike jeobicno inokosan organ, pojedinac, a retko ili privremeno kolegijani organ. Predsednik je izboran, a ne

nasledan. +od mesovitog oblika republike moguce je da predsednik bude izabran dozivotno ili da budenasledan. Predsednik se obicno bira na 4 godine. Postoje dva nacina biranja predsednika: 1. premaamerickom, bira ga narod opstim glasanjem, #. prema &rancuskom, biraju ga gornji i donji dom zajedno.U savremenim ustavima predvidjena je mogucnost ostavke ili opoziva predsednika cime prestajenjegova &unkcija pre isteka mandata. Postoje dve glavne vrste republike: neogranicena i ogranicena.U neogranicenoj republici predsednik je istovremeno se& drzave i njen poglavar. U ogranicenoj republicion je obicno poglavar drzave, dok &unkciju se&a drzave obavlja drugi organ samostalno ili zajedno sanjim. Prema tom merilu, republike se dele na one sa kabinetskom vladom i predsednicke republike. Urepublikama sa kabinetskom vladom predsednika po pravilu bira parlament, a u predsednickim narod.

%#. 5dredjivanje pojma i vrste de&inicija prava

'am pojam prava je relativan pa su i sve de&inicije prava relativne. 5ni su takodje uvek subjektivni,nikada nisu sasvim istiniti i korisni su. Pojam i de&inicija prava su pogodni za rad samo kada su ispravnii solidni. Zato sto je korisno, pravo moze konvencionalno da se odredi i de&inise. De&inicije prava suobicno date u obliku deskriptivni i preskriptivni iskaza o pravu. Deskriptivne de&inicije predstavljajuskup iskaza kojima se tvrdi, opisuje i objasnjava sta je pravo. Preskriptivne de&inicije prava nalazu nekocinjenje ili necinjenje pripreeno ili ne, primenom drzavne sankcije. Cilj deskripcija je da obavestavaju ocinjenicama i da na taj nacin posredno uticu na ponasanje ljudi. Cilj preskripcija je da obavestavaju onecijim zeljama i volji i na taj nacin neposredno uticu na ponasanje ljudi. Postoje i deskriptivno-preskriptivni iskazi, kada se kaze iz cega se sastoji pravo i kakva mu je drustvena &unkcija, tj. kakvo bitrebalo da bude. 8azna vrsta de&inicija je ristotelova de&inicija: per genus proEimum et di&erentiam

speci&icam, zasnovana na koriscenju rodnog pojma i osobene razlike. +lasicna podela de&inicija je narealne, nominalne i konceptualne, koja se zasniva na tome da li je predmet de&inisanja stvar, iskaz ilipojam.

%%. (azlicito znacenje prava u pravnoj teoriji i doktrini

3rojne i raznovrsne teorije grupisane su u idealisticke i realisticke teorije o pravu. dealisticke teorije opravu su veoma stare i mogu se razvrstati na prirodnopravne, aprioristicko-&enomenoloske iegzistencijalisticke, &ormalne i kulturalisticke pravne teorije. (ealisticke teorije o pravu stare su bar kaoi idealisticke teorije. 5ne se mogu razvrstati na pozitivisticke, socioloske, integralne i multidisciplinarne.


13/41

*arocito vazno mesto zauzimaju prirodnopravne, pozitivisticke i socioloske, pa se zbog toga kaze dapravo ima tri znacenja: prirodnopravno, pozitivnopravno i socioloskopravno. Prirodnopravne teorije upravu vide jedno vise, istinsko pravo koje sluzi postizanju opsteg dobra i pravednosti. Zajednicko im jeuverenje da pravo predstavlja dvojni normativni sistem sastavljen iz sistema prirodnog prava ipozitivnog prava koje mu je podredjeno !)oma kvinski, ugo 7rocijus". Pozitivisticke pravne teorijeodbacuju ideju prirodnog prava. 5ne istrazuju u pravu ono sto jeste i smatraju da nema drugog pravaosim pozitivnog prava !'avinji, ans +elzen". 'ocioloskopravne teorije pravo odredjuju kao drustvenupojavu, a njegovu sustinu tumace delovanjem drustveni cinilaca !erbert 'penser, $aks 8eber".

%4. Zajednicko u pojmu prava

Postoji dvanaest karakteristicni zajednicki svojstava, odnosno merila pravnosti. )o su: spoljasnjost!pravom se regulise spoljasnje telesno ponasanje,cinjenje ili necinjenje", eteronomnost !kada se subjektpokorava normi koju je doneo neko drugi", drustvenost !pravnim normama se iskljucivo reguliseponasanje ljudi", regulativnost !sistemski legitimni uticaj na ponasanje ljudi", tradicionalni predmetregulisanja !sukob interesa je narocito izrazen u oblastima imovinski odnosa, odnosa vlasti i drustvakoji su tradicionalni predmet regulisanja", merljivost i preciznost !tacno se odredjuju ovlascenja iobaveze subjekata i precizan postupak, precizne norme", pojava spora i postojanje suda !zbog razlicitiinteresa ljudi nastaje spor pa je neopodna neutralna strana-sud koji mora biti drustveno i pravno

priznat", postupak &ormalizacije, drustvena sankcija !mora biti pravom predvidjena,drustvena,merljiva,srazmerna", ostvarivanje vrednosti reda, mira i sigurnosti, zatev za ostvarivanje drugidrustveni i pravni vrednosti i omogucavanje sapostojanja ljudi u drustvu. 5va zajednicka svojstvaprava omogucavaju odvijanje zajednickog zivota sa sto manje neuskladjenosti, prepreka, sukoba i borbikoje razaraju drustvo.

%6. 5perativni pojam prava u prosirenom i suzenom smislu

Pojam prava u prosirenom smislu sadrzi tri vrste drzavnog i tri vrste drustvenog prava rasporedjene u trisloja. Prvi sloj cine potpuna prava !drzavno i drustveno pravo koji imaju sva zajednicka obelezja prava".Drugi sloj sacinjavaju nepotpuna tj nesavrsena prava !drzavno i drustveno pravo koje imaju vecinu

zajednicki svojstava, medju kojima je i drzavna sankcija". )reci sloj sacinjavaju nedovrsena ilineostvarena prava !Bgolo drzavno i drustveno pravo koji medju vecinom zajednicki svojstava nemajudrzavnu sankciju". Pri odredjivanju prava u suzenom smislu kao najvaznije se istice samo jedno njegovoobelezje 9 drzavna sankcija. Pravne su samo norme potpunog i nepotpunog prava jer raspolazudrzavnom sankcijom. Pojmovi prava u prosirenom i suzenom smislu mogu istovremeno da seupotrebljavaju a da to ne bude protivrecno jer oni nisu sustinski razliciti.

%. $aterijalni i vrednosni izvori prava

Drustveni izvori prava mogu biti materijalni i vrednosni. $aterijalni izvor prava predstavlja sve ono stopretodi pravu i cini da pravo bude takvo kakvo jeste. 5n je izvor jer izaziva nastanak prava. $aterijalni

izvor se objasnjava nekim uzrokom koji izaziva stvaranje prava. 5ni se menjaju sa drustvenim epoama.8rednosni !metapravni ili eticki" izvor prava ima cilj da osmisli i unapredi &unkciju drzave i prava udrustvu. 5ni imaju cilj da kvali&ikuju pojedine vrste ponasanja kao dobra, odnosno losa, vredna odnosnobezvredna, sto se postize vrednosnim ocenjivanjem mogucnosti koje pruzaju odnosi koji se uredjujunormama. U pravnoj nauci se povremeno razmatra postojanje jednog zasebnog metapravnog izvoraprava, tzv prirode stvari, koji u sebi cesto sadrzi sve ili vecinu vrednosti.


14/41

%;. Prirodno i pozitivno pravo

Prirodno i pozitivno pravo su vrste prava prema njegovoj prirodi. Prirodno pravo !ius natura" nezavisnoje od nekog spoljasnjeg autoriteta. 5no uvek pretodi pozitivnom pravu i sluzi mu kao osnov i uzor.Prirodno pravo je nepromenljivo i univerzalno i dato je samom ljudskom prirodom. 5no je uvekpravedno. Prirodno pravo je jos savrseno i idejno. Pozitivnim pravom !ius positum" naziva se pravo kojeu datom drustvu vazi i primenjuje se. *jegova pozitivnost se odredjuje prema njegovoj e&ikasnosti.Pozitivno pravo stvara covek i ono je nesavrseno, a takodje je i podlozno promenama. *jegovim

izucavanjem i razvijanjem bavi se pravna nauka. *asuprot pozitivnom pravu, u nepozitivno pravo spadaistorijsko pravo, pa cak i prirodno pravo. *jime se bave pravna istorija i pravna &ilozo&ija.

%=. Drzavno i drustveno pravo

Drzavno i drustveno pravo su vrste prava prema nacinu nastanka i obelezjima. Drzavno pravo seodredjuje u prosirenom i suzenom smislu. U prvom slucaju, pravi se razlika izmedju potpunog,nepotpunog i nedovrsenog drzavnog prava. U drugom slucaju, drzavno pravo cine sve norme kojeraspolazu drzavnom sankcijom. Prema pravno-regulativnoj delatnosti drzavni organa, razlikuje sezakonodavno pravo od administrativnog i sudskog prava. Prema najvaznijim pravnim propisimadrzavnog prava, razlikuje se ustavno od zakonskog i uredbodavnog prava. Drzavno pravo moze da se

odnosi samo na regulisanje drzavnog uredjenja, kada se naziva ustavnim pravom. dministrativnimpravom se regulise drzavno upravljanje. U drzavno pravo spada i krivicno pravo, kao najvaznije, i drugegrane javnog i privatnog prava. Drustveno pravo je pravo koje stvara drustvo !pojedinci, grupe iliorganizacije". Drustveno pravo mora svakom pojedincu da obezbedi sigurnost na zivot, licnu slobodu ivlasnistvo kao i drzavno pravo. Drzava moze zajedno sa drustvenim subjektima da stvara neke vrstepravni propisa i tako nastaju mesoviti oblici prava.

%>. $edjunarodno i unutrasnje pravo

Postoje dve grupe gledista povodom nedoumice da li je medjunarodno pravo uopste pravo. Prema prvojgrupi koja osporava pravnost medjunarodnog prava, medjunarodne norme nemaju iza sebe prinudnu silu

drzave ili skupa odredjeni drzava, a kada je steknu postaju norme unutrasnjeg prava. 5ne nisu pravnejer ne raspolazu sankcijama kao unutrasnje pravo. Prema drugoj grupi gledista, medjunarodno pravojeste pravo, jer kada je stvoreno ono deluje na sve subjekte na koje se odnosi. $edjunarodno pravo imasvoj osoben predmet regulisanja, to su medjunarodni odnosi medju drzavama, organizacijama iudruzenjima, ali sadrzi i druga svojstva kao i nacionalna prava. 5d srednjeg veka nastaju medjunarodnotrgovacko pravo, medjunarodno privatno, krivicno, saobracajno, radno pravo...

4@. 2avno i privatno pravo

Podela na javno i privatno pravo predstavlja najstariju podelu prava. Postoji mnogo merila zarazvrstavanje javnog od privatnog prava, ali se najcesce koriste samo tri. Prema merilu interesa, javno

pravo sacinjavaju sve norme koje stite drzavne !opste" interese, a privatno pravo sve norme koje stiteprivatne interese. Prema merilu subjekta, javno pravo sacinjavaju sve norme gde je subjekt drzava, aprivatno pravo norme gde su subjekti privatna lica. Prema merilu vlasti, javno pravo obuvata odnoseizmedju drzave i pojedinca, u kojima se drzava javlja kao nosilac vlasti, a privatno pravo odnoseizmedju drzave i pojedinca ili izmedju sami pojedinaca, u kojima vlada nacelo autonomije volje. Ujavno pravo spadaju ustavno, upravno, krivicno, &inansijsko pravo itd, a u privatno pravo gradjansko,radno, nasledno, trgovacko, medjunarodno privredno pravo itd.


15/41

41. $aterijalno i &ormalno pravo

+ada se opste norme razvrstavaju prema svojoj sadrzini, one sacinjavaju materijalno !supstancijalno"pravo. U materijalno pravo spadaju sve norme bilo koje grane prava koje za odnosne pravne subjekteutvrdjuju ovlascenja, obaveze i predvidjaju sankciju za njiovu povredu !npr. norme o pravima iduznostima supruznika, roditelja i dece..". )e norme su primarne jer sacinjavaju sustinu prava.+ada se opste norme razvrstavaju prema obliku, one sacinjavaju &ormalno !procesualno" pravo. )uspadaju pravne norme koje regulisu spoljasnji oblik i postupke za ostvarivanje prava tj norme krivicnog

i gradjanskog sudskog postupka ili upravnog, arbitraznog ili nekog drugog postupka !npr. norme onacinu sklapanja i razvoda braka". *orme &ormalnog prava su sekundarne jer je njiov glavni zadatak dasluze ostvarivanju primarni materijalni normi.

4#. (azlicite teorije o odnosu drzave i prava

Postoji nekoliko glavni grupa teorija o odredjivanju odnosa drzave i prava. $erila koja se koriste zaodredjivanje odnosa drzave i prava su postanak, poreklo, razvoj, zadatak i znacaj drzave i prava,obaveznost pravni pravila koja stvara drzava ili drustvo. *a osnovu nji je stvoreno nekoliko vrstateorija o odnosu drzave i prava. )eorije o nezavisnosti drzave i prava sadrze tvrdnju da je pravo stvorenonezavisno od drzave i da postoji nezavisno od nje. )eorije o prvenstvu drzave nad pravom govore da

drzava i pravo nisu nezavisni jedno od drugog, drzava je primarna a pravo sekundarno, drzava je nastalapre prava i zbog toga ima prvenstvo nad pravom. )eorije o prvenstvu prava nad drzavom prema kojimapravo nastaje pre drzave i postoji nezavisno od nje, za pravo je dovoljno da postoji drustvo, dok drzavane mora da postoji. )eorije o jedinstvu drzave i prava u kojima se pravo i drzava poistovecuju iprikazuju kao dve strane jedinstvene pojave. )eorije o povezanosti drzave i prava prema kojima sudrzava i pravo samostalne i razlicite ali povezane pojave. )eorije o relativnoj samostalnosti drzave iprava osnov povezivanja drzave i prava ne traze u njima samima vec u pojavama koje okruzuju drzavu ipravo. *ajbolje je da se drzava i pravo ukrstaju, da se medjusobno seku cineci tri oblasti: cisto drzavnu,cisto pravnu i zajednicku oblast.

4%. Uticaj drzave na pravo i prava na drzavu

Uticaj drzave na pravo sastoji se u drzavnom racionalizovanju prava. *ajvazniji nacini drzavnogracionalizovanja prava sastoje se u primeni prava, stvaranju prava i preduzimanju drugi vaznidrzavni radnji koje imaju cilj da olaksavaju stvaranje i primenu prava. Primena prava se sastoji uponasanju ljudi po pravnim normama. 5na moze da bude dobrovoljna i prinudna. U stvaranju prava jeznacajna uloga drzave, jer drzavno pravo neposredno uredjuje najvaznije oblasti drustvenog zivota.Drzava moze neposredno stvarati pravo sama ili sa drugim subjektima, a moze i izricito odrediti ko ce ikako stvarati pravo i na taj nacin posredno ucestvovati u stvaranju prava. Drzava moze preventivnokoristiti silu da bi se gradjani pridrzavali prava. 5d glavni nacina uticaja drzave na pravo, najvazniji sesastoji u represivnoj primeni sankcije. Uticaj prava na drzavu sastoji se u pravnom racionalizovanjudrzave. Pravo pretvara drzavu u pravnu organizaciju !drzava je pravna organizacija od trenutka svog

nastanaka, pa sve dok postoji", omogucava njeno &unkcionisanje pretvaranjem njene delatnosti uprimenu prava !to postize konkretnim regulisanjem radnji odnosni drzavni organa" i ogranicava njenuvlast !pretvarajuci drzavu u pravnu organizaciju i omogucavajuci njeno &unkcionisanje podrobnimregulisanjem delatnosti njeni organa".

44. Pravna drzava odn. 8ladavina prava 9 ucenje, pojam, uslovi i sredstva za ostvarivanje

U savremenoj pravnoj nauci postoje dva glavna ucenja o vladavini prava. 2edno je nastalo u evropskomkontinentalnom sistemu i poznato je kao pravna drzava, a drugo u anglosaksonskom sistemu i poznato jekao vladavina prava !(ule o& laF". vropsko kontinentalno ucenje o pravnoj drzavi dovodi se u vezu sa


16/41

svatanjima da se zakoni menjaju dok je zakonitost postojana. Postizanju tog cilja prilagodjen je citavsistem pravni ustanova, resenja i sredstava. Prema anglosaksonskom ucenju, jedino vladavina pravaizrazava pravo znacenje zakonitosti. Za postojanje pravne drzave 9 vladavine prava, vazno je da buduispunjeni odgovarajuci drustveni !stabilnost, omogenost, red i mir, razvijena pravna svest i ideologija,aktivno javno mnjenje i razlicite interesne grupe", drzavno-organizacioni !demokratija i podela vlasti" ipravnotenicki !zakonitost rada uprave i sudska kontrola upravni akata" i drugi uslovi koji treba daobezbede ispravnu primenu i stvaranje prava.

46. Pravna drzava 9 vladavina prava, pravna kultura i stanje drzavne nuzde

Pravilo je da svako pravo sadrzi odgovarajuci civilizacijski i kulturni obrazac. Pravo moze da budecivilizovano a nekulturno, medjutim ono ne moze biti kulturno a necivilizovano. sto vazi i za pravnudrzavu. 'matra se da postojanje ti obrazaca omogucava uspostavljanje kulturne pravne drzave. Pravnakultura obuvata pravno znanje, specijalizovano pravnicko znanje i poznavanje alternativni isupsidijarni normi, vrednosti i pravnog osecaja. +ada u drzavi dodje do promena koje ugrozavaju&unkcionisanje njenog poretka, zakonitosti i vladavine prava, nacelo drzavnog razloga prelazi u stanjedrzavne nuzde odnosno u vanredno, opsadno ili ratno stanje. *ajstariji obrazac stanja drzavne nuzdepredstavlja rimska diktatura. 'avremeni oblici stanja drzavne nuzde su &rancuska ustanova opsadnogstanja, engleska ustanova unutrasnjeg ratnog stanja i americka ustanova vanredni ustavni ovlascenja.

)e ustanove u svim sistemima prava predstavljaju sredstva za odbranu drzave spolja i iznutra. 'astoje seu privremenom prosirivanju nadleznosti birokratski organa i obustavljanju ustavni i zakonski normidok traje vanredno stanje. 'tanje drzavne nuzde moze se uvesti samo u savremenim demokratskimpravnim drzavama, odnosno drzavama vladvine prava. Cilj stanja drzavne nuzde je da se privremenomsuspenzijom ustavnog poretka sprece nered i bezakonje.

4. 5psti pojam pravnog poretka 9 pojam, sastav i stanje

Pravni poredak predstavlja veoma slozenu celinu. *ekada je izjednacavan sa univerzalnim i prirodnimporetkom koji vlada svetom. Prilikom odredjivanja pojma pravnog poretka polazi se od najsiregdrustvenog okvira. )o se cini na osnovu razlika izmedju prirodni zakona i drustveni normi. 5ne

postoje u pogledu: stvaranja ove dve vrste pravila, snage, podloge preko koje dejstvuju, cilja, ocene ovedve vrste pravila, sankcije i predvidljivosti. *a osnovu ti razlika moze se odrediti pojam drustvenogporetka koji se sastoji iz drustveni normi, stvarnog ponasanja ljudi, vrednosti koje se preko togponasanja ostvaruju i odredjeni pravilnosti. *jegov vazan deo cini pravni poredak koji predstavlja vrstudrustvenog poretka regulisanog pravom. Unutar pravnog poretka mogu se uociti dve njegove vrste:neposredan pravni poredak !sa kojim se neposredno racuna u ljudskim odnosima" i posredan pravniporedak !koji se odnosi na celokupno sacuvano pravno znanje i iskustvo". Pravni poredak se sastoji izpravni normi, ljudskog ponasanja, zakonitosti i pravni vrednosti. (azlikuju se cetiri njegova elementa:normativni !pravne norme i pravni akti", &akticki element !ljudske materijalne radnje", zakonitost !skupmetapravni pravila" i vrednosni element !cisto drustvene i cisto pravne vrednosti". Pravni poredak jedinamicna pojava u neprekidnom kretanju i stvaranju. Pravna nauka izucava i stanje pravnog poretka.

5na to cini de lege lata !kakav jeste" i de lege &erenda !kakav bi trebao da bude". U prvom slucajupravna nauka objasnjava sastav, veze i &unkcionisanje delova i celine pravnog poretka, a u drugomkriticki pretresa i predlaze resenja za njiovo poboljsanje.

4;. *orma kao drustveno pravilo koje sadrzi zapovest

Drustvenim normama se regulisu najrazlicitiji drustveni odnosi. *ajvaznije drustvene norme suobicajne, moralne i religijske. 'vim drustvenim normama je zajednicko da predstavljaju zapovest oponasanju ljudi snabdevene drustvenim sankcijama i drugim zajednickim obelezjima. *jiov skupsacinjava normativni drustveni sistem. )o sto norme sadrze zapovest predstavlja njiovo imperativno ili


17/41

normativno znacenje. 5no je gotovo uvek izrazeno preskriptivnim iskazima kojima se utvrdjuje da nestoBtreba. Drustvene norme imaju i svoje indikativno znacenje, kada se normama utvrdjuje ono sto jeste ane ono sto treba da bude. )o znacenje se uglavnom izrazava deskriptivnim iskazima. Zapovest u normije najcesce saopstena u obliku zapovednog trebanja da se nesto izvrsi ili ne izvrsi. *ji sadrze pravi!potpuni" preskriptivni iskazi. Prividni !nepotpuni" preskriptivni iskazi nisu prave zapovesti, vec molbe,saveti, preporuke, obecanja, zatevi. Pravi deskriptivni iskazi ne sadrze cak ni skrivenu zapovest, vecpruzaju samo obavestenja o normi. Zapovest u normi moze da bude saopstena prividno u deskriptivnomobliku, tj. prividnim deskriptivnim iskazima. *ajvaznija razlika izmedju preskriptivni i deskriptivni

iskaza je ta sto preskriptivni iskazi saopstavaju necije zelje i volju, cime neporedno uticu na ljude, dokdeskriptivni iskazi obavestavaju o cinjenicama i tako posredno uticu na ponasanje ljudi. 've norme kojesadrze zapovedno trebanje predstavljaju prave, potpune norme, dok one koje sadrze u razlicitimstepenima trebanje bez zapovesti predstavljaju prividne il moguce norme.

4=. 8rste drustveni normi i pojam pravne norme

*ajznacajnija je podela drustveni normi na drustvene norme u sirem smislu i drustvene norme u uzemsmislu. U drustvene norme u sirem smislu spadaju tenicke norme i tenicki standardi. )enicke normepredstavljaju uputstva kojima se regulise covekov odnos prema prirodi. 5ne se mogu prekrsiti i nemajusankciju. )enicki standardi predstavljaju skup medjusobno povezani tenicki i drustveni pravila,

kojima se posredno uredjuju odnosi medju ljudima povodom dobara. Drustvene norme u uzem smislu ilidrustvene propise stvara ljudski du. 5ne predstavljaju zapovesti jedne volje upucene drugoj volji,snabdevene drustvenim sankcijama u slucaju njiovog krsenja. *jima se neposredno uredjuju odnosimedju ljudima. Drustveni propisi mogu da se podele na tri glavne vrste. Prvu glavnu vrstu cine normedi&uzne zajednice tj propisi koje stvara i primenjuje drustvena grupa !obicaj, tradicija i moral". Druguvrstu cine norme drustveni organizacija tj propisi koje stvaraju i primenjuju njiovi specijalizovaniorgani, a trecu vrstu norme koje stvara ili samo primenjuje drzava !pravni propisi". Pravna normapredstavlja posebnu vrstu drustveni normi. 5na je pravilo o ponasanju ljudi snabdeveno drzavnomsankcijom. Pravna norma ne moze da se podeli a da i dalje bude norma. Pravna norma kao zapovestupucena razumu i slobodnoj volji postoji da bi se primenila u stvarnosti. Da bi se taj cilj postigaopotpune i nesavrsene norme su snabdevene sankcijom drzave. Za svaku pravnu normu je vazno da bude

sastavni deo pozitivnog prava.

4>. Pretpostavka dispozicije i dispozicija pravne norme

Pretpostavka dispozicije je nestalni sporedni element pravne norme. 5na predstavlja deo norme kojiodredjuje cinjenice ili okolnosti koje moraju da postoje da bi dispozicija kao glavni element mogla da seprimeni. Pretpostavku dispozicije sadrze samo uslovne opste i pojedinacne norme. Drugacije se nazivaprimarna pretpostavka jer odredjuje dogadjaj koji jos nije nastupio ali je verovatan. Dispozicija pravnenormeje primarno, uslovno, alternativno, relativno i normativno pravilo ponasanja tj zapovest jednevolje koja raspolaze vlascu, upucena drugoj volji. Pravna norma bez dispozicije ne bi mogla da postoji.Prema nacinu na koji je &ormulisana zapovest, razlikuju se naredjujuce i zabranjujuce od ovlascujuci i

deklarativni dispozicija. *aredjujuce dispozicije naredjuju subjektu da se ponasa na odredjen nacin!npr. da placa porez", zabranjujuce zabranjuju subjektu da se ponasa na odredjen nacin !npr. zabranjenoje ubijati,krasti..", ovlascujuce ovlascuju subjekta na jedno ponasanje !npr. svako ima pravo na zastituzdravlja", a deklarativne dizpozicije pruzaju opis, objasnjenje ili de&iniciju pojmova. Prema stepenuslobode, dispozicije mogu da se razvrstaju na apsolutno i relativno odredjene. psolutno odredjenedispozicije sadrze tacno odredjenu zapovest koja odnosnim subjektima ne ostavlja nikakvu slobodu.(elativno odredjene dispozicije raspolazu razlicitim stepenima slobode za odnosne subjekte, i mogu dase podele na dispozicije sa neodredjenim pojmovima i pravnim standardima, alternativne dispozicije,dispozicije koje daju diskrecionu vlast i dispozitivne dispozicije.


18/41

6@. Pretpostavka sankcije i sankcija pravne norme

Pretpostavka sankcije je stalni sporedni element pravne norme. 5na se drugacije naziva sekundarnapretpostavka. 'adrzi opis prekrsaja dispozicije !delikta" koji tek treba da se dogodi da bi se primenilasankcija. 5na se razlikuje od delikta jer pruza njegovo odredjenje i predstavlja vezu izmedju dispozicijei sankcije, a s druge strane, delikt je negacija dispozicije i uslov za primenu sankcije koji je opisan unjenoj pretpostavci. 'ankcija pravne norme je jedan njen glavni element. 5na je alternativno isekundarno pravilo ponasanja koje je obavezno za prekrsioca dispozicije, a primarno pravilo ponasanja

za drzavni organ koji treba da je primeni. Podloznost prekrsilaca dispozicije sankciji naziva se pravnaodgovornost. Ukoliko se sankcija odnosi na jedno lice ona je individualna, a ukoliko se odnosi na viselica kolektivna. Postoje jos i subjektivna i objektivna pravna odgovornost. Prva se zasniva na postojanjukrivice !umisljaja", a druga na postojanju stete !neata". Postoje i druge odgovornosti kao sto sukrivicna, gradjanska, disciplinska.. Postoje neki razlozi koji oslobadjaju od pravne odgovornosti: slucaj,zabluda, visa sila, nuzna odbrana, krajnja nuzda i cinjenje stete uz pristanak ostecenog. 'ankcije moguda se podele prema vrsti dobara koja se oduzimaju od prekrsioca, na telesne, imovinske i moralneAprema cilju koji treba da ostvare, na retributivne i restitutivneA prema kome ili cemu se izricu, premalicima !umisljaj, neat, sankcije za krivicna dela, sankcije za imovinske delikte.." i prema aktima koje sesastoje u ponistavanju ili ukidanju nezakoniti normativni akata. 'ankcija se ne moze primeniti za delokoje nije unapred odredjeno zakonom, niti za delo cija sankcija nije unapred tacno odredjena zakonom.

61. 8rste pravni normi i njiovo povezivanje

Pravne norme se ravrstavaju prema brojnim merilima. Prema stepenu uopstenosti, pravne norme mogubiti apstraktne i konkretne. pstraktne norme regulisu unapred neodredjen broj slucajeva na takav nacinda su za njiovu primenu potrebne konkretne norme. +onkretne norme mogu neposredno da se primene,bilo da su opste, bilo da su pojedinacne. Prema tome da li sadrze pretpostavku dispozicije, pravne normese dele na uslovne i bezuslovne. Uslovne norme donose se za situacije koje tek treba da nastupe, abezuslovne se donose za situacije koje vec postoje. Prema obimu i krugu subjekata na koje se odnose,pravne norme mogu biti opste i pojedinacne. 5pste se odnose na unapred neodredjen broj subjekata isituacija, a pojedinacne na samo jedan tacno odredjeni slucaj koji se u normi imenuje. Prema stepenu

slobode odnosni subjekata, pravne norme se dele na apsolutno i relativno odredjene. Prema nacinu nakoji je zapovest u normi &ormulisana, norme se dele na naredjujuce, zabranjujuce, ovlascujuce ideklarativne. Povezivanje normi prema njiovoj snazi u jedinstvenu celinu postize se koriscenjempravnotenicki nacela. Prvo je nacelo koerentnosti koje izrazava potrebu prava kao sistema da budesto je moguce vise uskladjeno. *acelo potpunosti ima cilj da obezbedi sadrzinsko zaokruzivanje prava.*acelo odredjenosti sastoji se u zatevu da vise i opstije pravne norme budu sto jasnija i preciznijapodloga za donosenje nizi i manje opsti normi.

6#. Ucenja o vazenju pravni normi

8azenje pravni normi odnosi se na privatanje jedne ili vise normi kao dela pravnog poretka koji je

pogodan za primenu. U pravnoj teoriji postoje razlicita ucenja o vazenju pravni normi. Prirodnopravnoucenje polazi od pretpostavke da postoji prirodno pravo prema kom treba da se usmerava pozitivnopravo. Prirodnopravnom ucenju blisko je vrednosno !aksiolosko" ucenje koje polazi od nekog pozeljnogcilja koji se smatra presudjujucim idealom za rasudjivanje o vazenju pravni normi. Prema realisticko-socioloskim ucenjima vazenje pravne norme se odredjuje na osnovu njene e&ikasnosti. $odernijisociolosko-politicki pristup vazenje pozitivni normi izvodi iz medjudejstva zivog prava do kog dolazidelovanjem drustveni subjekata. Prema sistemsko-dinamickom ucenju pravno pravilo vazi nezavisnood vrednosnog merila zato sto je deo ijerarijski rasporedjeni pravni pravila. Prema institucionalnomucenju vazenje pravne norme moze da se odredi samo jednakim uvazavanjem delovanja glavninormativni i &akticki cinilaca.


19/41

6%. 8azenje pravni normi u prostoru i prostora u pravu

've pravne norme vaze na konkretnom prostoru, od univerzalni do lokalni normi. *orme odredjenedrzave vaze za sva lica unutar tog podrucja kao i za stvari koje se na tom prostoru nalaze. U tome seogleda nacelo prostornog vazenja pravni normi. 5no vazi nezavisno od toga da li se prostor drzavesmanjuje ili uvecava. 8azenje prostora u pravu je zamisljena prostorna dimenzija u kojoj se odvijapravni metasvet. )a dimenzija tice se toga da pravo moze da postoji cak i u virtuelnom prostoru, bez&izickog prostora. )akvu mogucnost vazenja prava potvrdjuje sve veci obim elektronskog poslovanja

virtuelni kompanija, slicni organizacija..

64. 8azenje pravni normi u vremenu i vremena u pravu

8azenje prava u vremenu odnosi se na evoluciju i primenu prava kroz vreme jer neki pravni odnosinastaju, menjaju se ili nestaju. Za razliku od njega, vazenje vremena u pravu predstavlja izuzetno vaznuronometrijsku i ronolosku pravnu kategoriju. )acno odredjeno vreme u pravu moze da predstavljaodlucujuci trenutak za nastanak, menjanje ili prestanak pravi normi. Pravne norme mogu vaziti aktivnoi retroaktivno. ktivno vazenje normi moze da se posmatra zbirno ili pojedinacno. +ad je rec o zbirnomvazenju norme u vremenu, pravni sistem i poredak vaze na osnovu svoje e&ikasnosti. )renutak kada stariporedak nestaje zbog novog koji ga smenjuje naziva se &ormalnopravna revolucija. +ada je rec o

pojedinacnom vazenju pravni normi u vremenu, za svaku konkretnu opstu normu mora da se odredivreme njenog vazenja. (azlikuju se trenutak kada norma pocinje da vazi tj kada stupa na snagu itrenutak kada norma prestaje da vazi. (etroaktivna snaga pravne norme se najcesce daje onim normamakoje popunjavaju pravne praznine. )renutak kada norma prestaje da vazi zavisi od vrste pravne norme iod pravila za uklanjanje protivrecnosti. U slucaju ijerarijske protivrecnosti, niza norma protivrecivisoj normi potpuno ili delimicno. 5na se ukida odlukom nadleznog organa. U slucaju vremenskeprotivrecnosti, pravilo je da novija norma ukida stariju potpuno ili delimicno. U slucaju protivrecnostizbog posebnosti, primenjuje se pravilo da vaze obe norme, ali tako da jedna predstavlja izuzetak uodnosu na drugu, starija posebna norma ukida noviju opstu normu.

66. Personalno, sitemsko i druge vrste vazenja pravni normi

Personalno vazenje pravne norme odnosi se na siri ili uzi krug subjekata prava. *ajsire personalnovazenje imaju medjunarodne norme. 'ire vazenje imaju pravne norme koje se odnose na stanovnikeneke drzave. Uze vazenje imaju opste pravne norme koje se odnose samo na neke kategorije gradjana!npr. studenti, djaci, penzioneri". *ajuze personalno vazenje imaju pojedinacne pravne norme upojedinacnim pravnim aktima. 'istemsko vazenje pravne norme zavisi od mesta norme u sistemu pravatj od njeni veza sa drugim normama. 'istemsko vazenje normi odredjuje se na osnovu vertikalni,orizontalni i dijagonalni veza izmedju pravni normi. Postoji i materijalno vazenje koje se izvodi izdelotvornosti tj e&ikasnosti norme. Postoje jos i vrednosno vazenje koje se izvodi iz pravednosti norme ieticko vazenje koje se izvodi iz ispravnosti norme.

6. Pojam i obelezja pravnog akta

*ormativni pravni akt se odredjuje kao psiicki akt 9 izjava volje ili razuma. 5n se razlikuje odmaterijalne ljudske radnje, telesnog akta, jer se sastoji u donosenju izvesne odluke koja sadrzi izvesnunormu tj pravilo o ponasanju. 5n je nesaznatljiv neposredno i kratkotrajan kao i sve psiicke pojave.Potrebno je da se normativni akt ucini trajnim i dostupnim drugima, tj da se materijalizuje. $aterijalnipravni akti ne sadrze materijalizaciju kao poseban treci element, jer oni sami predstavljajumaterijalizaciju svesti i volje svog tvorca. Uocljivo je nekoliko karakteristicni slucajeva neslaganjaspoljne sa unutrasnjom sustinom pravnog akta. *ajjednostavniji slucaj je omaska tj greska uizrazavanju. 5d nje treba razlikovati nesavrsenosti norme !koja se za razliku od omaske ne moze


20/41

ispravljati" i stamparske i druge greske prilikom objavljivanja norme. 5stali slucajevi su nestokomplikovaniji. Prvi takav slucaj je zabluda !error" koja postoji kada subjekt donosi akt pogresnoprocenjujuci cinjenice !o cinjenicama-error &acti i o pravu-error iuris". Drugi slucaj je prevara !dolus"koja postoji kada je pogresna procena donosioca akta izazvana namerno od strane drugog lica. )recislucaj je prinuda !metus" koja postoji kada se &izickim ili psiickim sredstvima ili samo pretnjom delujena donosioca da donese akt kakav ne zeli. 'lucajeve zablude, prevare i prinude pravo predvidja izabranjuje.

6;. 5blik i sadrzina pravnog akta, slaganje, &ormalni i materijalni pojam pravnog akta

'vaki pravni akt ima svoj oblik i svoju sadrzinu. 5ni moraju da odgovaraju jedno drugom, u protivnompravni akt ne postoji. 5blik pravnog akta odredjuje se kao skup materijalni cinilaca i nacina pomocukoji se akt stvara i ispoljava. 5blik normativnog pravnog akta se sastoji iz tri elementa: nadleznostisubjekata za njegovo donosenje, postupka donosenja i materijalizacije. *adleznost predstavljaovlascenje drzavni organa ili drustveni subjekata da donose odredjene akte. Postupak po kom se aktdonosi sastoji se iz niza konkretni radnji koje imaju za cilj da obezbede da akt bude donet na tacnopredvidjen i najispravniji nacin. $aterijalizacija se sastoji u telesnoj radnji kojom se akt spolja izrazava isamog materijalnog sredstva pomocu kog se obezbedjuje njegovo trajanje. 'adrzina normativnogpravnog akta sastoji se iz glavnog i sporednog elementa. 7lavni element sacinjava sama izjava volje ili

razuma, a sporedni element oznacavanje o kojoj vrsti akta je rec, koji ga subjekt donosi, mesto i vremedonosenja... Za svaki normativni i materijalni akt mogu da se stvore dva njegova pojma 9 &ormalni isadrzinski. Prilikom odredjivanja &ormalnog pojma pravnog akta najvazniji element predstavljanadleznost subjekta, a tek zatim postupak. Za odredjivanje sadrzinskog pojma pravnog akta vazeelementi sadrzine. U sadrzinski istu vrstu akata spadaju svi koji imaju isti glavni element.

6=. $etodi stvaranja &ormalni izvora prava

)ek kada je pravo stvoreno ono moze da vazi, da se tumaci i primenjuje, pa je stvaranje veoma vaznadelatnost. Postoji posebna tenika stvaranja prava ciji je cilj da prouci pitanja najbolji postupaka zapripremu i obradu pravni akata, da resi koji se &ormalni izvori da postoje.. 'va ta pitanja resavaju se

primenom opsti tenicki metoda stvaranja prava: metod spontanog i metod svesno-planskog stvaranja.U prvom slucaju je uloga svesti i plana mnogo manja, a u drugom mnogo veca. Postoje i posebnitenicki metodi kao sto su taksativni, primericni, kazuisticki, apstraktni, nacelni i precedentni metod.)aksativnim normiranjem navode se slucajevi koji su predmet pravnog regulisanja.Primericnim normiranjem se u pravnom aktu navode najvazniji slucajevi na koje se taj opsti aktprimenjuje, a zatim se njegova primena prosiruje koriscenjem analogije na druge slicne slucajeve.+azuistickim normiranjem odredjuju se slucajevi koji se navode u pravnim aktima.pstraktnim normiranjem se u pravnom aktu na apstraktan nacin odredjuju slucajevi koji potpadaju podzamisljeni slucaj. *acelnim normiranjem se na isti nacin, kao i apstraktnim odredjuju slucajevi u kojimace se pravo primenjivati samo na slozeniji nacin. Precedentno normiranje znaci da ako je izvor pravaneki precenent, on treba da se primeni na sve iste buduce situacije, u protivnom, mora da se primeni

drugi precedent ili neki opsti pravni akt umesto precedenta. 5psti tenicki metodi stvaranja prava su isuvise opsti, dok su posebni tenicki metodi i suvise konkretni, zbog toga bi i trebalo kombinovati dabi se stvoreno pravo primenjivalo.

6>. 5psti pojam zakona, slicnosti i razlike izmedju ustava, zakona i podzakonski propisa

Zakon predstavlja najvazniji &ormalni izvor prava. U prvom, najsirem znacenju, zakon oznacava svakopisano ili nepisano pravno pravilo uopste !pr. obicaj ili sudska presuda". U srednjem znacenju, zakonoznacava sve pisane pravne izvore !uredbe vlade", a u najuzem znacenju, zakon oznacava samo onajpisani izvor koji ima najvecu pravnu snagu zbog toga sto ga donosi zakonodavni organ po osobenom


21/41

postupku. Zakon predstavlja najvisi pravni akt samo kada ne postoji ustav u &ormalnom smislu. +ada&ormalni ustav postoji, zakon postaje najvisi pravni akt posle ustava. Pored ustava kao najviseg zakona iobicni zakona postoje i mnogi podzakonski propisi. )ako se u svim pravima uspostavlja troslojniijerarijski sistem medju samim zakonima u sirem smislu koji se dele na: najvise !ustav", nize !ostalizakoni, osnovni", jos nize !obicni zakoni" i najnize !posebne i specijalne zakone". Zakon u &ormalnomsmislu je opsti pravni akt koji donosi zakonodavni organ po zakonodavnom postupku. Zakon umaterijalnom smislu je opsti pravni akt koji sadrzi opste pravne norme kojima se uredjuje zakonskamaterija. 'to se tice ustava i zakona, postoji slicnost organa koji i donose, narocito kada i donosi isti

zakonodavni organ. Postupak za donosenje ustava se sve vise ublazava, a za zakon je sve stroziji./ormalna razlika izmedju nji nije tako velika, jer je zakon najvisi opsti akt koji nije ustav. 'to se ticezakona i podzakonski propisa, organi koji i donose pripadaju razlicitim vrstama drzavne vlasti ipostupak za donosenje je drugaciji. Podzakonski propisi regulisu iste pravne odnose kao i zakoni, ali namanje vazan i detaljan nacin.

@. Ustav

Ustav predstavlja pravni akt sa najvecom pravnom snagom. *alazi se na vru ijerarijske lestvicepravni akata. 5n je temelj celokupnog poretka jedne zemlje. *jime se regulisu osnovna politicka isocijalna prava i slobode coveka i gradjanina, ekonomski sastav drustva i organizacija vlasti u drzavi.

$oze da se odredi u &ormalnom i materijalnom smislu. Ustav u &ormalnom smislu je najvisi pravni aktkoji donosi poseban ustavotvorni ili obican zakonodavni organ po posebnom ustavotvornom ilizakonodavnom postupku. Ustav u materijalnom smislu sacinjavaju samo one pravne norme kojeodredjuju organizaciju najvisi organa drzavne vlasti i nacela celokupnog pravnog poretka. Prema svomobliku, ustavi se dele na pisane i nepisane. Pisani su najvisi zakoni u jednoj zemlji, a nepisani jekarakteristican za nglesku. Postoji i podela na kodi&ikovane i nekodi&ikovane. +odi&ikovani kaojedinstveni pisani pravni akti sadrze osnovna nacela i norme o organizaciji drzave i drustva, anekodi&ikovani se nalaze u di&uznom stanju jer nisu jedinstveni i celoviti pravi akti. Pisani ustavi seprema nacinu donosenja dele na oktroisane !podarene", nastale odlukom apsolutne vlasti koja sebedobrovoljno ogranicava, zatim one koje donose posebne ustavotvorne skupstine itd. Prema nacinumenjanja dele se na gipke i cvrste. 7ipki ustavi se menjaju kao obicni zakoni prema trenutnoj volji

parlamentarne vecine, dok se cvrsti ustavi menjaju po specijalnom postupku. Prva povelja o ljudskimpravima je +irov cilindar, a prva moderna ustavna deklaracija je &rancuska Deklaracija prava coveka igradjanina iz 1;=>.

1. 5bicni zakoni

5bicni zakoni mogu se odrediti u &ormalnom i materijalnom smislu. Zakon u &ormalnom smislu jeposeban pravni akt koji donosi zakonodavni organ po obicnom zakonodavnom postupku. Zakon uvekdonosi zakonodavac !skupstina, parlament", i to je apsolutno svojstvo zakona. Postoji samo jedanizuzetak: kada se zakon donosi re&erendumom, tada zakonodavca predstavlja neposredno sam narod.Zakon je najvazniji izvor prava posle ustava, a ustavom se odredjuju organi koji donose zakone, njiov

sadrzaj i postupak za donosenje. Zakon u materijalnom smislu sacinjavaju sve norme kojima sezasnivaju konkretna ovlascenja i obaveze odnosni subjekata. Postoje i zakoni sa povecanom snagom,posebni i specijalni zakoni. +od zakona sa povecanom pravnom snagom zakonodavac je zaduzen da postrozem postupku donese zakone kojima se uredjuje vazna zakonodavna materija, a koja ne zeli da seregulise ustavom. )u spadaju organski, osnovni ili opsti zakoni, kao i ustavni zakoni koji su doneti poustavotvornom postupku. Posebni zakoni su nastali u /rancuskoj i umesto skupstine i donosi vlada!administrativni". 'pecijalni zakoni se donose samo za pojedine kategorije gradjana ili se njimaodredjuje trenutak stupanja na snagu zakona i drugi akata. Postoje i prividi zakona koji su akti samo&ormalno !budzet, zavrsni racun" ili materijalno !uredba sa zakonskom snagom".


22/41

#. +odi&ikacija

8eliki zakoni koji obuvataju jednu ili vise pravni oblasti, odnosno grana, nazivaju se zakonici ilikodeksi, a donosenje takvi zakona kodi&ikacija. 5ni zakonici koji obuvataju sve grane prava su opstekodi&ikacije, a oni koji obuvataju jednu oblast su posebne ili delimicne kodi&ikacije. Za uspesnukodi&ikaciju potrebno je nekoliko uslova: stabilnost, odredjenost i razvijenost ekonomskog i politickogsistema. *ajvazniji su politicki uslovi. +odi&ikovano pravo se odrazava autoritetom vlasti, pa cak ipozivanjem na bogove. 8azno je da pravo raspolaze razvijenim pravnim pojmovima, ustanovama i

tenikama za stvaranje pravnog sistema. Zakonik uvek mora biti jasan i precizan, jezik ne treba da budeprevise strucan, vec narodski, da bi ga sto veci broj ljudi razumeo. +odi&ikacija omogucava vecu pravnusigurnost i jednakost nego obicni zakoni, jer se njom stvara jasan, pregledan i lako dostupan izvor prava,koji se isto tako lako upotrebljava.

%. Podzakonski propisi i drugi drzavni opsti akti nizi od zakona

Drzavne opste akte nize od zakona u najsirem &ormalnom smislu sacinjavaju svi opsti akti slabije pravnesnage od zakona, koje donose drzavni ili drustveni organi prema unapred utvrdjenom postupku. )o sunajcesce organi izvrsne vlasti, vlada ili se& drzave. 'vima njima je zajednicko da i ne donosi parlamenti da su slabije pravne snage od zakona zbog cega ne smeju da mu protivrece. U najsirem materijalnom

smislu to su akti kojima se ne utvrdjuju konkretna ovlascenja i obaveze subjekata vec samo nacinostvarivanja ti zakonski ovlascenja i obaveza. Drzavne opste akte nize od zakona u uzem smislusacinjavaju samo podzakonski opsti akti drzavni organa tj podzakonski propisi, zbog cega spadaju ucisto drzavne izvore prava. Podzakonski propisi se dele na one koje donose centralni organi i one kojedonose necentralni organi. Postoje tri glavne njiove vrste: podzakonski propisi predstavnicki organa,izvrsno-upravne vlasti i organa pravosudja. Podzakonski propisi predstavnicki organa 9 skupstina!statuti, odluke, uredbe, poslovnici" su opsti normativni akti organizacionog, &unkcionalnog ilimesovitog karaktera sa podzakonskom snagom. U nasem pravu najvaznije mesto imaju statuti skupstineopstine i grada. Podzakonske propise izvrsno-upravne vlasti donose vlada i se& drzave. )o su uredbe,odluke, uputstva, opsta resenja itd. Uredba je najvazniji podzakonski propis za izvrsavanje zakona.Podzakonski propisi organa pravosudja su zastupljeni u pravima anglosaksonskog sistema. U nasem

pravu i pravima drugi zemalja kontinentalnog sistema to je zabranjeno.

4. kti drustveni organizacija i autonomno pravo

Drzava moze svojim dispozitivnim normama da ovlasti drustvene subjekte da donose opste pravne akte.Pravo koje stvaraju drustveni subjekti naziva se autonomno pravo. U njegove tradicionalne vrstespadaju: crkveno, statutarno, gradsko, zemaljsko, trgovacko pravo itd, a u novije sindikalno iposlodavacko autonomno pravo. *jega stvaraju karakteristicni subjekti i ono raspolaze karakteristicnimpredmetom i nacinom regulisanja drustveni odnosa. Predmet cine drustveni odnosi u kojima vladaautonomija, a nacini za donosenje autonomni akata podsecaju na drzavne propise. U najvaznijespoljasnje opste autonomne akte spadaju razlicite vrste kolektivni ugovora o radu i ugovora o

preduzecu, a u unutrasnje statuti preduzeca, pravilnici, poslovnici i drugi akti unutrasnje regulative.*ajvaznij su kolektivni ugovori o radu koji se zakljucuju izmedju poslodavacki i radnickiorganizacija. 5dredbe kolektivni ugovora konkretizuju se ugovorima o preduzecu. Postoje dvekarakteristicne vrste autonomnog prava: crkveno pravo i socijalno pravo. Crkveno pravo u najsiremsmislu uredjuje polozaj, organizaciju i delatnost crkve unutar sebe i drustva. 'ocijalno pravo predstavljavrstu autonomnog prava rada nastalog u industriji i &abrikama. *jime se regulisu individualni ikolektivni odnosi, u cemu ucestvuju poslodavci i radnici. Cesta pojava kolektivni radni sporovarazvila je meanizme za njiovo resavanje mirnim ili nasilnim putem. U mirne nacine spadaju mirenje,posredovanje i arbitraza, a u nasilne obustava rada, zatvaranje preduzeca, bojkot, piketing i crne liste.


23/41

6. Ugovori kao izvori prava

Ugovorje dvostran ili visestran pravni akt nastao saglasnoscu volja dveju ili vise strana koje tezeostvarenju razliciti ciljeva. Dvostrani akt u kome ugovorne strane teze ostvarenju istog cilja naziva sesporazum, pa je ugovor samo onaj dvostrani ili visestrani akt u kom svaka strana ima razlicit cilj.Ugovori mogu da se podele na opste, koji su izvori prava, i pojedinacne, koji nisu izvori prava. 'viugovori kao izvori prava mogu da se podele na drzavne, nedrzavne, mesovite, medjunarodne,nadnacionalne, unutrasnje, eksterne i interne. 8eliki znacaj imaju kolektivni ugovori o radu. *ajvaznija

uloga ugovora je u medjunarodnom pravu. $edjunarodni ugovori u unutrasnjem pravu moraju da dobiju&ormu nekog drugog pravnog akta da bi postali izvor prava. )aj postupak se naziva rati&ikacija. Postupakrati&ikacije obuvata rati&ikaciju u parlamentu, izdavanje rati&ikacione isprave, razmena isprava medjudrzavama, predaja isprava na cuvanje. Pravilo je da ugovori koje zakljuci drzava dobijaju oblik zakona.

. 5bicaj kao izvor prava i obicajno pravo

5bicaj predstavlja izuzetak od svi &ormalni izvora prava jer ne postoji njegov jasan tvorac, niti sejavlja u pisanom obliku. 5bicaj postaje izvor prava kada drzava prizna neku usmenu opstu obicajnunormu koja je u drustvu nastala samostalno. 5bicajnim normama se cesto regulisu isti drustveni odnosikoje regulisu norme drzavnog prava i obicajima se ostvaruju vrednosti reda, mira, sigurnosti, pravde itd.

$oderna pravna tenika koristi dva glavna nacina pomocu koji se privata neki obicaj. Prvi nacin jezakonodavni, kada obicaj postaje priznat zakonodavnom dozvolom 9 kodi&ikacija obicaja. Drugi nacinje sudsko-izvrsni, kada sudski lii izvrsni organi pre zakonodavne dozvole private neki obicaj. Postojeobicaji kojima se rukovode drzavni organi i tu spadaju ustavni obicaj i sudski obicaj. 'kup svi pravniobicaja naziva se obicajno pravo. Danas se obicaji primenjuju secundum legem !kao dopuna zakonu" ilipraeter legem !kao zamena zakonu". 5bicajno pravo pociva na tri vazne pretpostavke: opstosti primene,dugotrajnom vrsenju i uverenosti u ispravnost obicaja.

;. 'udska presuda !sudski precedent" i sudska praksa kao izvori prava

'udska presuda predstavlja karakteristican izvor u anglosaksonskom pravu, koje se najvecim delom

sastoji iz obicajnog prava potvrdjenog i razradjenog sudskim presudama. +ada se sudskom presudomdonose pojedinacne norme koje resavaju konkretan spor i koje vaze za sve buduce slucajeve, takvapresuda se naziva precedent, a pravo stvoreno precedentima precedentno pravo. 'amo presude najvisisudova sticu karakter izvora prva, dok presude nizi sudova to postaju tek kada neki drugi sudovi pocnuda i koriste. Dobra strana precedentnog prava je elasticnost odnosno prilagodjenost drustvenojstvarnosti, dok su lose strane to sto je previse kruto i konzervativno, jer su sudovi duzni da sepridrzavaju zastareli presuda, a takodje je i nepregledno. 'udska praksa postoji u svakoj drzavi i beznje drzavni organi ne bi mogli normalno da vrse svoju delatnost. $edjutim ona je izvor prava samo uanglosaksonskom sistemu. 'udskom praksom naziva se njiovo postupanje tj donosenje uvek istipresuda ili drugi pojedinacni akata za slicne slucajeve. 'udovi se obicno duzi period drze jednomutvrdjene sudske prakse tj pravnog svatanja koje izrazava pravna praksa. )akvo njiovo postupanje

pod odredjenim uslovima moze da se pretvori u neku vrstu sudskog obicaja. 'udska praksa nije izvor unasem pravu.

=. Pravna nauka kao izvor prava

U pravu se postavlja pitanje da li pravna nauka moze da bude &ormalni izvor prava. U rimskom pravudela i misljenja neki pravnika !7aj, Ulpijan, 2ustinijan" koriscena su kao izvori prava. *jiove izjavepovodom odredjeni sporova su imale snagu zakona, njiova misljenja su prerasla u opste principe zaresavanje slozeni pitanja pod uslovom da ne protivrece pozitivnim izvorima prava. 2acanjezakonodavne aktivnosti parlamenta ucinilo je da pravna nauka prestane da bude &ormalni izvor prava.


24/41


25/41


26/41

Procesna sposobnost sastoji se u ovlascenju i obavezi subjekta da bude strana u sporu. 3racna iporodicna sposobnost sastoje se u mogucnosti lica da zakljuce brak ili da imaju porodicu. Potpunaaktivna sposobnost stice se punoletstvom, ali pravo moze i pre punoletstva &izickom licu priznatidelimicnu aktivnu sposobnost na osnovu razlika izmedju mladji maloletnika, stariji maloletnika ipunoletni lica. /iciko lice moze da bude liseno aktivne pravne sposobnosti zbog zivotne dobi, zdravljaili pravni odluka. (aspolaganje aktivnom pravnom sposobnoscu podrazumeva postojanje pravne svestii volje &izickog lica. Pravna svest se sastoji iz poznavanja i posedovanja stava prema pravu !negativnogili pozitivnog".

;6. Pravno lice kao subjekt prava

'ubjekt prava moze biti i pravno !moralno" lice koje predstavlja drustvenu tvorevinu kojoj je priznatosvojstvo subjekta prava. 5no predstavlja centar interesa i delatnosti ljudi, odnosno raspolazeovlascenjima i obavezama koja odgovaraju njegovom karakteru i cilju zbog kog je osnovano. Pravnalica smeju nesto da cine ili ne cine samo ako je to dozvoljeno pravnim normama. Postoje tri glavneteorije kojima se objasnjava priroda pravnog lica. Prema teoriji &ikcije, pravno lice se smatra prividnimsubjektom prava. Prema teoriji negacije porice se subjektivitet pravnog lica, a prema teoriji realnostipriznaje se subjektivitet pravnom licu. Pravno lice je subjekt prava bez sposobnosti da licno vrsi svojaovlascenja i obaveze. )o umesto njega cine njegovi organi kao zastupnici. U glavne elemente pravnog

lica spadaju: njegov cilj, sredstva kojima raspolaze, clanstvo, organi, statut, jedinstvenost i identitet.'tatut je najvazniji unutrasnji akt pravnog lica, njime se regulisu odnosi vazni za postojanje pravnoglica. 5snovna podela pravni lica je na javna i privatna. 2avna pravna lica su drzava, pokrajina, region,opstina, javne ustanove i javna preduzeca. Privatna pravna lica su razlicita trgovacka drustva, privatnapreduzeca, kulturne, naucne i druge organizacije. 2avna i privatna lica se dele na udruzenja, ustanove izaduzbine. Udruzenja cine clanovi tako tesno medjusobno povezani da bez nji udruzenja ne mogu dapostoje. Ustanove su vise odvojene od ljudi i mogu da postoje nezavisno od nji. Zaduzbine osnivaju&izicka lica svojom izjavom volje radi toga da se zajednici posle smrti na neki nacin pomogne.

;. 5bjekt prava

Pod pravnim objektom se obicno podrazumeva stvar kao deo spoljasnjeg m

Documents

UVOD KONCEPTI