uzroci-pozara

8/3/2019 uzroci-pozara

1/21

IZVORI PALJENJA I UZROCI POARA

Kod nastajanja poara izvori i uzroci poara imaju najvei znaaj. Ovo iz razloga razumevanja procesapaljenja i preduzimanja preventivnih mera, zatim za borbu protiv poara, ako je on nastao i konano zautvrivanje uzroka nastajanja poara. Pri analiziranju poara pokazalo se da je, radi preciznosti,

potrebno odvojiti pojam izvora poara od pojma uzroka paljenja poara. Treba odmah rei da strogurazliku ova dva pojma nee biti mogue uvek napraviti, ali je kod veine poara to mogue. Tako na primer, ako je nastao poar zbog kvara na elektromotoru, onda je izvor paljenja elektromotor. Nanjemu se usled kvara pojavila visoka temperatura, to znai da je on generisao potrebnu energiju za

paljenje poarnog objekta (drvo, slama i slino). Uzrok paljenja je prema tome kvar na elektromotoru.To znai da se kod izvora paljenja radi o predmetima odnosno objektima, a kod uzroka paljenja o

procesima.

Navodimo jo jedan primer: Pogonska maina putem trenja stvara toplotu koja moe dovesti do paljenja. U ovom sluaju maina je izvor, a trenje uzrok paljenja. Gornje napomene o izvorima iuzrocima paljenja mogu biti dovoljne, mada je nekad, kao to je to sluaju sa muljem, teko razlikovati

izvor od uzroka paljenja. Obino u takvim sluajevima ne dolazi do potrebe detaljnog diferenciranja.

Proces paljenja se u osnovi sastoji iz prelaza energije od izvora paljenja na poarni objekat, odnosnozapaljivu materiju. Ova energija je najee toplotna, tako da izvor paljenja vri neophodnu pripremuza izbijanje poara. Naravno da i drugi uslovi moraju biti ispunjeni, ali se moe rei da u savremenomivotu imamo ogroman broj sluajeva takvih odnosa izvora paljenja i poarnih objekata, da postojeuslovi za paljenje. Prema tome, uzroci poara aktueliziraju i realizuju potencijalne mogunostinastajanja poara, mada oni ne izbijaju u tolikom broju kolike su potencijalne mogunosti izvora

paljenja. Zbog ogromnog broja izvora i uzroka paljenja, postoje tekoe da se oni obrauju isistematizuju. Zato ovde dajemo opte podele i sistematizaciju uzroka i izvora poara.

IZVORI PALJENJA

Izvori paljenja su podeljeni na tri osnovne grupe, a kriterijum za podelu je uzet prema udaljenostiizvora paljenja od poarnog objekta. U okviru svake grupe podela je izvrena prema energiji sa kojom

je izvor sposoban da izvri paljenje. Prema napred reenom sledi:

Ako se paljenje poarnog objekta vri sa izvora paljenja udaljenog od poarnog objekta ili su onirazdvojeni nekom pregradom, onda se takvi izvori nazivaju spoljni izvori paljenja.

Ako se paljenje vri iz samog poarnog objekta, odnosno poarni objekat poseduje svoj sopstveniizvor paljenja, imamo sluaj unutranjih izvora paljenja.

U treu grupu paljenja svrstana su ona paljenja koja su izmeu spoljnih i unutranjih. To susluajevi gde se izvori paljenja nalaze delimino u sastavu poarnog objekta, pa ih nazivamoparcijalnim izvorima paljenja.

Na slici 1 data je ematski podela izvora paljenja sa podelom unutar grupa, a u sledeem tekstu e sedati osnovna objanjenja za poznate izvore paljenja.

Spoljni izvori

Spoljni izvori paljenja definisani su kao izvori odvojeni od poarnog objekta- zapaljive materije. Potom kriterijumu moemo ih nazvati i stranim izvorima.

1


2/21

Slika 1. Podela izvora paljenja prema udaljenosti od poamog objekta i energije za paljenje

Spoljne izvore paljenja ine izvori sa toplotnom energijom, izvori sa energijom iz zraenja-optikiizvori i izvori ija energija-toplota proizilazi iz rada i kretanja.

a)

Toplotni izvori paljenjaIzvor paljenja ima odreenu koliinu toplote koja moe poticati iz mehanike, elektrine ili neke drugeenergije. U tom sluaju, ako postoji mogunost prenosa toplote na poarni objekat, pod odreenimuslovima doi e do poara. Ovaj prenos toplote, sa izvora paljenja na poarni objekat, moe se vriti

preko materijalnog posrednika-prenosioca ili bez njega.

Dovoenje toplote posrednikom na relaciji izvor paljenja-poarni objekat kod kretanja zagrejanog iliuarenog tela je prema poarnom objektu. To su najjednostavniji sluajevi dovoenja toplote

posrednikom, na primer plamen u neposrednoj blizini poarnog objekta (plamen kod zavarivanja,ibica, baklja, uareni otpaci), zapaljiv metak, uaren metal u obliku varnice, vreli gasovi, zapaljivi

gasovi itd. U ovim primerima najee je sluaj da se izvor paljenja kree, a poarni objekat miruje,mada moe biti i obrnuto. Opisani sluajevi dovoenja toplote su sluajevi kada izvor paljenja direktnodolazi u dodir sa poarnim objektom ili njegovim delovima. Drugi sluaj prenosa toplote od izvora

paljenja na poarni objekat moe biti preko posrednika - prenosnika. U tom sluaju izvor paljenja i poarni objekat miruju, pa je potreban toplotni provodnik. Izvor paljenja predaje molekularno-kinetiku energiju svojih molekula provodniku, a ovaj poarnom objektu.

Prenos toplote provodnikom od izvora paljenja do poarnog objekta est je sluaj uzroka poara izato je interesantan za poarnu zatitu. Ovaj mehanizam paljenja mnogo je puta sauesnik" u poaru.

Dovoenje toplote bez provodnika sluaj je termike radijacije. Demonstracija ovog izvora paljenja

moe se videti kod elektrinog luka. Ako se njegovo zraenje-radijacija proputaju kroz sabirnosoivo, a iza soiva postavi termometar, odmah se na termometru oitava porast temperature iako seizmeu luka i termometra ne provodi toplota. To se moe dokazati ako se izmeu luka i termometra

postavi posuda sa vodom ili komad leda. I u ovim sluajevima dolazi do povienja temperature natermometru. Ovo dokazuje da termika radijacija, kao optiki izvori paljenja, pripadaelektromagnetnom zraenju.

b) Optiki izvori paljenjaRazlika izmeu termikog zraenja i termikog zraenja iz optikih izvora paljenja je u talasnimduinama elektromagnetnih talasa koji se pri ovim zraenjima emituju. Talasne duine

elektromagnetnog zraenja iz optikih izvora paljenja obuhvataju infracrveni domen, domen vidljivesvetlosti i ultraljubiasti. Kod prostiranja toplote bez posrednika umesto toplotnog koristi se pojamtermikog zraenja. Pod pojmom termikog zraenja ovde ne podrazumevamo toplotu, ve

2


3/21

elektrmagnetni talasni proces. Tek kada se ovo zraenje apsorbuje od strane nekog tela, nastaje u tomtelu toplota, odnosno, energija zraenja pretvara se u toplotu prilikom apsorpcije. Elektromagnetnozraenje ne zahteva materijalne nosioce, a pri kontaktu sa materijom moe se reflektovati (odbiti),apsorbovati ili propustiti u zavisnosti od materije na koju zraenje deluje. Kod zapaljivih gasova

prilikom apsorpcije moe doi do paljenja na dva naina. To je fotohemijsko i fototermikoaktiviranje. Primer za fotohemijsko aktiviranje je reagovanje praskavog gasa hlora, ako se izloi

zraenju vidljive svetlosti. Fototermiko paljenje mogue je kod smea praina-vazduh. Staklena buradsa prozirnom tenou, kao soiva mogu usmeriti zraenje na drvo, lak, papir i sline zapaljivematerije u nekom skladitu. U tom sluaju moe doi do visokih temperatura pa i do paljenjanavedenih materijala.

Primer optikog izvora paljenja je vatrena lopta koja nastaje prilikom nuklearne eksplozije, zatim sviinfracrveni grejai, radijatori kod zagrevanja prostorija, blic lampe, elektrini svetlosni lukovi i sl.Posebno jak optiki izvor zraenja je laser, kod kojeg postoji mogunost paljenja i na veimudaljenostima.

c) Mehaniki rad kao izvor paljenjaMehanika energija, odnosno mehaniki rad, moe se pretvoriti u toplotu. Mehanika energijadovedena poarnom objektu putem sudara, udara, prtiska, vibracija, savijanja, rezanja, potiskivanja isl. pretvara se na poarnom objektu u toplotu. Ovaj proces odvija se vrlo brzo, tako da se mali deotoplote izgubi u atmosferi. Poveanje toplote na poarnom objektu dovodi do temperature paljenja. Uove vrste izvora paljenja spadaju i mehanika dejstva na neka hemijska jedinjenja koja su izrazitoosetljiva na dovod i najmanje koliine mehanike energije. Reakcije koje se pri tome javljaju su vrlointezivne i najee su to reakcije raspadanja. Tako, na primer, jedna veoma mala koliina azotjodida usuvom stanju, raspada se eksplozivno ve pri najmanjem dodiru guijim prerom. Dovod mehanikeenergije moe izazvati paljenje i eksplozije prilikom mehanike obrade pirotehnikih materijala,

prilikom presovanja celuloida kao i u drugim granama tehnike i proizvodnje. Sudovi pod visokimpritiskom svih vrsta gasova takoe su izvor paljenja mehanikom energijom.

Unutranji izvori

Kod ovih sluajeva paljenja, izvor paljenja je sastavni deo poarnog objekta, odnosno, sam poarniobjekat je sposoban za svoje samopaljenje. Ova osobina poarnog objekta moe biti stalna ili

povremena.

a. Poarni objekti koji se sami zagrevaju do temperature paljenja. Ovoj grupi pripadaju sluajevisamopaljenja usled samozagrevanja i dostizanja temperature paljenja. Uzroci stvaranja ove toplote

unutar poarnog objekta mogu biti razliiti. Kod samozapaljivog poarnog objekta imamohemijske procese- oksidaciju (vrenje ili raspadanje), koji stvaraju male koliine toplote. Ako

spoljne okolnosti ne dozvoljavaju odvoenje tj. rasipanje ove toplote, ona, iako mala, dovodi do porasta temperature, a time i do poveanja brzine hemijske reakcije. Na osnovu iskustava obrzinama hemijskih reakcija ista se udvostruava kod svakog porasta temperature za oko 10 oC. Za100 o C brzina reakcije poveava se oko 1000 puta, a ako temperatura poraste za 200C, brzinaoksidacije raste milion puta. Ovako ubrzana reakcija stvara toplotu dovoljnu za postizanjetemperature paljenja. Slika 3 ematski prikazuje proces samozapaljenja. Na poveanje brzineoksidacije mogu uticati vei vazduni pritisak, vea koncentracija kiseonika, vlanost, prisustvokalalizatora itd. Samopaljenje se javlja, kako kod vrstih, tako i kod tenih i gasovitih materija.Postoji veliki broj samozapaljivih materija. Neke vrste materije imaju osobinu da nisu

samozapaljive ukoliko su u kompaktnim komadima, a da su njihove praine ili otpacisamozapaljivi. To je, na primer sluaj kod uglja.

3


4/21

b. Piromorfne materije. Piromorfnost je ekstremni sluaj samozapaljivosti. On se razlikuje odsamozapaljivosti u tome to za postizanje temperature paljenja nije potrebno prethodno zagrevanje.Piromorfne materije su elementi legure ili jedinjenja koja se najee pale trenutno ili posle vrlokratkog vremena. Iz tog razloga piromorfne materije uvaju se u zatvorenim posudama, tako dakiseonik iz vazduha ne moe da dopre do njih. Najvie je poznata piromorfnost fosfora i njegovih

jedinjenja sa vodonikom (fosfini). U raketnoj tehnici koriste se razna piromorfna sredstva, kao to

je, na primer trietilaluminijum. Piromorfnost pokazuje i jedan niz metala ako su u vidu ekstremnofine praine.

c. Poarni objekti sa sposobnou samoaktiviranja. Primer za ovakav vid samopaljenja je kada sepamune krpe (pucval), natopljene uljem, produvavaju kiseonikom iz aparata za autogenozavarivanje. Ulje pri tome oksidira i dolazi do brzog zagrevanja, paljenja i estokog sagorevanja.Drugi primer je paljenje drvene vune pod dejstvom azotne kiseline. Azotna kiselina upotrebljava sekao oksidaciono sredstvo u pogonskim materijama za rakete na teni pogon, a interasantna je u

pogledu tehnike poarne zatite.

Parcijanli izvori

Kako smo videli kod spoljnih izvora paljenja, izvor paljenja je geometrijski jasno razgranien od poarnog objekta. Ovo je znailo da je energija paljenja poticala iskljuivo od unutranje energijeizvora paljenja. Kod samopaljenja, izvor paljenja je indentian sa poarnim objektom. to znai da jeenergija paljenja poticala od unutranje energije poarnog objekta. Postoje, meutim sluajevi kada je

poarni objekat u celini ili delimino sastavni deo izvora paljenja. Ovde energija paljenja potie izsadraja energije jednog kompleksnog sistema koji se sastoji od poarnog objekta ili njegovog dela i

jo jedne komponente koja nije sastavni deo poarnog objekta. Treba rei da esto puta nije moguepovui granice izmeu poarnih objekata ili sistema. To su primeri paljenja putem elektrostatikeenergije tj. statikog elektriciteta, paljenje elektrodinamikom energijom (atmosfersko pranjenjeelektricitetom) i slino.

a) Izvori paljenja sa elektrostatikom energijom. Fizika osnova paljenja elektrostatikom energijomzapravo je sam dodir elektriciteta. Mnogi procesi i kretanja stvaraju elektrostatiki naboj.

Od brojnih pojava statikog elektriciteta navodimo tipine, stvorene kretanjem: Odvajanje jednog tela od drugog (pogonski remen na kainiku); Kretanje neprovodljive tenosti du zida ili kroz cev; Klizanje vrstih tela pogodnih osobina jedan iznad drugog (filma i folije, gumenih tokova po putu

i slino). Kretanje pojedinih tela u struji gasa itd.

Slika 2. Primeri prenoenja statikog elektriciteta primenom posrebrenog konektora kod neprovodnihmaterijala

4


5/21

Mnoge vrste praina (metalna, drvena i dr.). zatim izlazna struja gasa CO2, rasprivanje ulja i izlaznihstruja komprimovanih gasova iz nekih cevi mogu stvoriti elektrostatiki naboj. Upotreba i rukovanje

plastinim materijalima, folije za pakovanje, sintetiki materijali, stvaraju elektrostatiki potencijal.Ovi predmeti imaju malu elektrinu provodljivost, tako da preko njih dolazi do elektrostatikog nabojau odnosu na okolne predmete. Pojava munje prirodni je primer pranjenja varnicom na vea rastojanja.

Ove varnice su praene snanim praskom, jer je vrlo jaka struja varnice povukla sa sobom strujuvazduha. Ovde se vri jonizovanje sudarom jona pri visokim snagama polja. Napon pranjenja munjeiznosi 109V, a jaina struje iznosi 2x104A. Pretvorena energija pri tome iznosi oko 5000 kWh. Predostignua vrednosti proboja polja, pranjenju munje prethodi takozvano pramenasto probijanje ili

pranjenje koronom, kojom se takoe mogu zapaliti eksplozivne smee. Paljenje eksplozivne smeevarnicom elektrostatikog pranjenja moe uslediti samo tada ako se pranjenje odigrava unutarsmee. Elektrino polje mora bar delimino da prome smeu. Smea na taj nain, silom okolnosti,

postaje nosilac elektrostatikog polja i obrazuje sastavni deo izvora paljenja.

b) Izvori paljenja sa elektrodinamikom energijom. Munje kod atmosferskog pranjenja ielektromagnetni talasi radiopredajnika, indukuju u provodnicima napone naizmenine struje.

Ukoliko je indukovano polje visoko, stvaraju se relativno jake struje koje mogu biti i opasne. Ako,tome postoje prekidi, onda na tim mestima obino dolazi do varnienja. Varnice ove vrste moguzapaliti prisutnu eksplozivnu smeu. Kako je ova vrsta paljenja varnienjem uslovljena indukcijomu odnosu na poarni objekat, onda se i ovaj sluaj paljenja moe smatrati kao delimina ivremenski ograniena integracija poarnog objekta i izvora paljenja.

Slika 3. Primeri odnoenja statikog elektriciteta kod punjenja cisterne

c) Izvori paljenja sa zapreminskom energijom i oksidnim sredstvom kao nosiocem energije.Naveemo primer ovakvog naina paljenja. Iz boce pritiska 150 bar, preko gumenog creva bezredukcije pritiska izlazi kiseonik i dolazi do pregorevanja prikljunog gumenog creva u vidueksplozija, na vie mesta. Kiseonik koji izlazi sa gumenim crevom obrazovao je poarni objekat.

Dolaskom kiseonika na gumu dolo je do zagrevanja i paljenja.

Slika 4. Statiki elektricitet kod nadzemnih rezervoara

5


6/21

U ovom sluaju kiseonik je nosilac mehanike energije koja je u boci.

Slika 5. Elektrino pranjenje kod munje : 1. Negativni tok nadole; 2. Pozitivni tok nadole; 3. Pozitivnitok nagore; 4. Smer pranjenja

d) Izvori paljenja sa apsorpcionom energijom. Kod ovih sluajeva paljenja radi se o katalizi. Zapaljivamaterija se apsorbuje na nekom vrstom katalizatoru koji ne pripada poarnom objektu. Pri tome se

oslobaa apsorpciona enerergija toliko jako da ona moe zagrejati poarni objekat do temperaturepaljenja. Poznati sluaj za ovo je sistem platina- vodonik- vazduh. Platina je katalizator na kome seapsorbuje kiseonik. Atomi vodonika koji pri tome nastaju reaguju sa kiseonikom iz vazduha, imedolazi do paljenja vodonika.

TOPLOTA UZRONIK POARA

Do poara dolazi kada na materiju, koja moe da gori, delujemo toplotom uz prisustvo kiseonika. Nataj nain se temperatura zagrevane materije poveava i kada dostigne temperaturu paljenja dolazi do

poara. Ova toplota moe se postii na vie naina, a moemo je sistematizovati na sledei nain:

I grupa- Toplota dobijena gorenjem druge materije ili predmeta

Ova toplota se dobija na dva naina:

1. Direktnim dodirom sa plamenom ili uarenom materijomToplota dobijena na ovaj nain je u velikom broju sluajeva uzrok poara, kao na primer: cigarete,ibica, pei, poreti, pegle, sijalice, zavarivanje i rezanje metala itd.

Najbolja mera zatite, od ovog uzroka poara, je uklanjanje gorive materije od izvora toplote, ili

uklanjanje izvora toplote od gorive materije.2. EksplozijaPod pojmom eksplozije podrazumeva se nagla reakcija oksidacije ili razlaganja koja proizvodi

poveanje_temperature ili pritiska, ili i jedno i drugo istovremeno.Znai, kad se kod sagorevanja toplota oslobaa velikom brzinom, govorimo o eksploziji. Da bidolo do eksplozije, potrebno je spolja dovesti energiju aktiviranja. Tom prilikom, razvija se velikakoliina toplote koja se prenosi na susedne materije, ime se proiruje poar. Materije, koje mogu

proizvesti eksploziju, svrstane su u sledee grupe:

eksplozivi i pirotehniki materijali, pare lakozapaljivih tenosti i gasova i praine metala i organske praine.

6


7/21

Najbolja mera zatite, u ovom sluaju je, uklanjanje svih izvora paljenja u sredini gde se nalazeeksplozivne materije.

II grupa - Toplota dobijena hemijskim reakcijama

Ova toplota se dobija na dva naina:

1. Hemijskom reakcijom izmeu elemenata ili jedinjenjaPojedini elementi ili jedinjenja imaju osobinu da kad se hemijski meusobno spoje u novu materiju,oslobaaju izvesnu koliinu toplote, koja predstavlja opasnost za izbijanje poara. Kod ovih materijatreba voditi rauna naroito u fazi uskladitenja (da se nalaze na propisnom rastojanju i odvojene) itransporta (da se ne rasipaju i ne meaju).

2. SamozapaljenjePostoje materije koje, ako su nepravilno uskladitene, poinju da se usled hemijskih ili biolokihreakcija zagrevaju tako da vea koliina toplote koja se pri tome izdvaja ostaje u unutranjostimaterije, a manja odvodi u okolinu usled toga dolazi do poveanja temperature u unutranjosti

materije, a kiseonik, koji sadri sama materija, omoguava zapaljenje. Najtipiniji oblicisamozapaljenja su:

samozapaljenje masti i ulja, samozapaljenje materija biljnog porekla, samozapaljenje uglja i samozapaljenje raznih hemijskih materijala.Preventivne mere zatite kod samozapaljenja su pre svega poznavanje materija koje su sklonesamoupali, redovno odvoenje nastale toplote putem ventilacije i redovna kontrola i merenje

temperature u unutranjosti materije sklone samozapaljenju.Razmotrimo neke od najeih sluajeva samopaljenja sena:

a) Samopaljenje senaProces ima vie faza. U poetku, seno se zagreva usled rada mikroorganizama. Kada temperaturadostigne 110oC, ne postoje vie uslovi za ivot i rad ni jedne vrste mikroorganizama, tj. zavreno jesamozagrevanje usled biolokih promena. Dalje samozagrevanje je posledica fizikih i hemijskih

promena, a odvija se usled toga to se pri pomenutim promenama izdvaja ugljenik, zatim metan iugljenmonoksid.Ovi procesi su potpomognuti katalizatorima, dok tragovi gvoa imaju ulogu prenosioca kiseonika. Do

paljenja dolazi na granicama ugljenisanja.

Spreavanje samozapaljenja je jednostavno. Neophodna je povremena kontrola temperature uunutranjosti sena. Ako su temperature oko 60oC, rauna se da je stanje normalno, a ako su oko 80oConda je to indikacija da je samozapaljenje blizu. Tada treba pristupiti rasturanju uskladitenog sena.Vetakim putem se moe poveati otpornost sena prema samozagrevanju i samopaljenju, i to tako tomu se dodaju male koliine rastvora kuhinjske soli ili se vri ubrizgavanje ugljendioksida.

Znaajno je, da kod ovog procesa dolazi do karakteristinog mirisa, kao i do ulegnua gde se procesodvija, stoka nee da jede seno itd., to nam sve omoguava da proces samozapaljenja blagovremenootkrijemo.

7


8/21

b) Samopaljenje ugljaUgalj apsorbuje okolni vazduh, a samim tim i kiseonik, koji vri oksidaciju nekih materija iz uglja.Produkti su voda i ugljendioksid. Meutim, ovo su egzotermne reakcije, tj. preene su oslobaanjemtoplote. Posledica je postepeno poveanje temperature u unutranjosti uskladitenog uglja,samozagrevanje i kada se temperatura povisi na 300 do 400oC, proces oksidacije uzima najintezivnijioblik i poinje proces gorenja.

Preventivno dejstvo se sastoji u stalnoj kontroli unutranje temperature i povremenom preslaganjuuskladitenog uglja.

SAMOZAGREVANJE I SAMOPALENJE

U dosadanjem izlaganju smo videli da e neko telo poeti da gori, odnosno da e stupiti u reakciju sakiseonikom ukoliko se nalazi na temperature koja je via od neke odreene temperature, tzv.temperature samopaljenja. U dosadanjem razmatranju smo smatrali da se toplota dovodi iz okoline,

posredstvom nekog izvora toplote.

Postoji ceo niz tela koja pod odreenim uslovima mogu sama od sebe da se zagreju do take

samopaljenja, odnosno sama od sebe da se zapale. Oigledno je da u ovom sluaju toplota potrebna zazagrevanje tela do take samopaljenja potie od toplote, koja razvija unutar samog tela. Razvijanjetoplote moe da nastane iz vie uzroka, kao to su: razgradnja molekula tela, tiha oksidacija,mikrobioloki procesi. Proces samozagrevanja do samopaljenja je vremenski proces, temperatura telase postepeno poviava, pri emu se proces sve vie ubrzava, da bi na kraju dolo do pojave plamena ilisagorevanja u uarenom stanju. Vreme od poetka zagrevanja tela do pojave sagorevanja naziva se

period indukcije. Period indukcije je razliit za razna tela, po pravilu kod gasova i tenosti koje susklone samozagrevanju ovaj period je kratak, kod vrstih tela je dugotrajniji. Meutim, ukoliko sevrsto telo nalazi u obliku praine, period indukcije moe takoe biti veoma kratak. Ovo se moeobjasniti injenicom da praina ima veliku povrinu, te prema tome i poveanu mogunost vezivanjakiseonika.

Vano je istai da u osnovi svaka pojava samozagrevanja odnosno samopaljenja lee hemijsketransformacije unutar tela, koje su egzotermne.

H Hl l

R C = C R + R CH CH R R CH CH Rl l l l

O O O O +Q (J)l l

R CH CH RKao i proces oksidacije i proces polimerizacije je egzoterman tj. praen je izdvajanjem toplote.

Koliina kiseonika koja se moe vezivati u molekulu nezasiene kiseline ili glicerida, zavisi od brojadvostrukih veza u molekulu. to je vei broj dvostrukih veza u molekulu, to je koliina kiseonika kojise moe vezati vea. Merilo afiniteta prema kiseoniku je jodni broj. to je jodni broj vei, vea jeopasnost od samozagrevanja i samopaljenja.

a) Biljna ulja su materije koje sadre znatne koliine nezasienih masnih glierida, te su ove materijesklone samozagrevanju. Najveu sklonost prema samozagrevanju ima laneno ulje, zatim,

konopljino, sojino itd. Tehniki proizvodi na bazi biljnih ulja su takoe skloni samozagrevanju,odnosno samopaljenju.

8


9/21

b) Sklonost prema samozagrevanju pokazuju i neke vrste ivotinjskih masti koje sadre nezasienegliceride.

Treba imati na umu da nee uvek i u svim uslovima doi do samozagrevanja i samopaljenja ulja imasti. Na primer, ulja i masti koje se nalaze u posudama nee se zagrevati ni pod kojim uslovima.Ovde je oigledna povrina dodira sa kiseonikom mala i nedovoljna za poetak intezivne oksidacije.

Meutim, ukoliko na neki nain poveamo povrinu dodira sa kiseonikom, poee intezivnaoksidacija. Najei sluaj koji u praksi dovodi do samozagrevanja i samopalenja je kad imamovlaknaste materijale natopljene uljem ili mau. Na ovaj nain ulje i mast se raire po velikoj povrini,te je intezitet oksidacije u ovom sluaju veliki. Na isti nain deluju i metali u obliku praha ukoliko senatope uljem ili mau. Meutim, da bi oksidacija dovela do samozagrevanja, odnosno samopaljenja

potrebno je da ne bude odvoenja toplote iz mase, to se deava onda kad se natopljeni materijal nalaziu veem sloju ili opkoljen drugim materijama.

Na brzinu oksidacije utie u velikoj meri temperatura na kojoj se nalazi vazduh odnosno ulje. Nadijagramu, na slici 6 prikazano je vreme do poetka samozagrevanja pamune vate natopljene uljem uzavisnosti od temperature.

Slika 6: Zavisnost perioda indukcije od poetne temperature

Prema tome, period indukcije kod zamaenih materijala moe se kretati od nekoliko asova do viedana, u zavisnosti od povrine razmene, vrste ulja i temperature vazduha i drugih uslova.

U tabeli 1 navedeni su neki materijali odnosno kombinacija materijala koji su skloni samopalenju.

Pored nezasienih organskih jedinjenja, sklonost prema samozagrevanju uz oksidaciju vazdunimakiseonikom pokazuju i neka neorganaka jedinjenja. Izrazit primer su sulfidi gvoa koji su skloniintenzivnom samozagrevanju.

9


10/21

Tabela 1 - Materijali skloni samozagrevanju

Samozagrevanje i samopaljenje sulfida gvoa je est uzrok poara u rudnicima i pojedinimindustrijskim objektima kao to je industrija nafte.

Razne vrste uglja takoe su sklone samozagrevanju i samopaljenju, pri emu je osnova ove pojaveoksidacija vazdunim kiseonikom. Sklonost uglja prema samozagrevanju zavisi od sastava uglja,odnosno njegove starosti, tako da su mlai ugljevi, kao sto su lignit, skloniji samopaljenju od ugljevavee starosti, tj. kamenog uglja ili antracita.Pored ugljenika, ugalj sadri vodonik i kiseonik, koji se u uglju nalaze u obliku nedefinisanihorganskih jedinjenja. Sadraj vodonika i kiseonika opada sa storou uglja. Sadraj ovih elemenata uuglju dat je u tabeli 2.

Tabela 2 - Sadraj vodonika i kiseonika u uglju

Sagorevanje uglja nastaje iz dva osnovna uzroka

1. Oksidacijom sumpornih jedinjenja gvoa koja se nalaze u uglju,2. Oksidacijom same ugljene maseU ugljenoj masi uvek ima izvesna koliina nezasienih organskih jedinjenja, uglavnom huminskihkiselina i smolastih materija. I huminske kiseline i smolaste materije mogu apsorbovati kiseonik naduple veze, po reakcijama koje smo ve opisali. Mlai ugljevi sadre vee koliine gornjih

jedinjenja, te je kod njih sklonost prema samozagrevanju vie izraena.

10


11/21

Pored sadraja sumpornih jedinjenja i nezasienih jedinjenja na zapaljivost uglja utie tempereturana kojoj se nalazi ugalj, veliina estica uglja, odnosno povrina razmene, koncentracijekiseonika i vlanost uglja.

Usitnjavanje uglja ubrzava proces samozagrevanja, to je ugalj sitniji, tim je vea njegova povrina, asamim tim i razmena kiseonika.

Poveanjem vlanosti uglja poveava se sklonost prema samozagrevanju. Ovo se moe objasnitiinjenicom da poveanje vlage poveava mo apsorpcije uglja. Temperatura u velikoj meri utie na proces samozagrevanja, tako da to je via poetna temperatura, proces samozagrevanja je bri.Ovo se objanjava injenicom da na viim temperaturama ugalj apsorbuje vee koliine kiseonika.

Na slici 7 dat je dijagram koji daje koliine apsorbovanog kiseonika na temperaturama 50 i 70 C.

Slika 7: Zavisnost apsorpcije kiseonika od temperature

Iz datog dijagrama se vidi da na temperaturi od 70C ugalj apsorbuje skoro 3 puta vie kiseonika negona temperaturi od 50C. Apsorpcija gasova i para je egzoterman proces, tako da u veini sluajevazagrevanje uglja do temperature od 50C nastupa usled apsorbcije, a dalje poveanje temperature idena raun oksidacije, kiseonikom iz vazduha.

Da li e proces samozagrevanja uglja dovesti do samopaljenja u prvom redu zavisi od brzineodvoenja toplote. Ukoliko je brzina odvoenja toplote takva da je koliina toplote koja se odvedevea od koliine toplote koja nastaje usled samozagrevanja, nee doi do paljenja uglja, jer etemperatura uglja uvek biti nia od take samopaljenja.

BIOLOKO SAMOZAGREVANJE

Pojedini biljni materijali, naroito oni koji sadre ugljene hidrate i dovoljnu koliinu vlage, mogu poddejstvom mikroorgonizama da se zagreju do relativno visokih temperatura. Poveanje temperaturenastaje usled metabolitskih procesa razgradnje ugljenih hidrata, koji se mogu prikazati zbirnom

jednainom:

6O2C6H12O6 6CO2+6H2O+Q

11


12/21

Meutim veina mikroorganizama ne podnosi temperature vee od 50oC, a samo izuzetno do 60oC.Ipak biljni materijali mogu da se zagreju do temperature samopaljenja, tako da u ovom sluaju imamodva uzajamno povezana procesa. U prvoj fazi zagrevanja biljnih materijala toplota nestaje kao

posledica metabolizma mikroorganizama, dok se u drugoj fazi zagrevanje nastavlja usled hemijskihreakcija koje su otpoele usled poveane temperature. Najee se radi i u ovom sluaju o oksidacijivazdunim kiseonikom.

Na ovakav nain mogu samozagrevanjem da se upale mnogi biljni materijali, kao to su seno, lan,konoplje, juta i td.

Specifian nain samozagrevanja moe da nastupi kod semena raznih biljaka uglavnom itarica.Ukoliko je vlanost semena poveana i temperatura povoljna, u zrnu poinju metabolitski procesi tzv.klijanje. Prilikom klijanja oslobaa se toplota, tako da, ukoliko nemamo dovoljno odvoenja toplote,moe doi do zagrevanja na visoke temperature i do paljenja cele mase.

SAMOZAPALJIVANJE; SPONTANO PALJENJE

Paljenje koje je posledica samozapaljivanja (bez dovoenja energije).

Samozapaljivanje je posledica biolokih i fiziko hemijskih reakcija koje se deavaju pod odreenimuslovima. Reakcije se odvijaju kao egzotermne, kada razvijena toplota dostigne odreenu vrednost,

poinje najpre samozagrevanje, a zatim tiho sagorevanje arenje, i stvaranje tzv. toplih jezgara. Namestima gde je manje sabjen, uareni topli deo se preko poarnih kanala iri prema spoljanjoj

povrini i na mestu gde doe u dodir sa atmosferom, poinje sagorevanje otvorenim plamenom.

Postoje razliiti oblici samozapaljivanja, koji mogu da se podele u sledee grupe: Samozapaljivanje suivih, polusuivih masti i ulja, Samozapaljivanje materijala biljnog porekla, Samozapaljivanje ulja, Samozapaljivanje razliitih hemijskih materijala i dr.

Neka ulja i masti sa izrazitom sklonou ka samozapaljivanju, navedeni su u tabeli 3.

Tabeli 3.

SAMOZAPALJIVANJE PAMUKA

U svetu su poznati poari uskladitenog sirovog pamuka i pamuka iz procesa proizvodnje. Do poaradolazi, izmeu ostalog, zbog samog hemijskog sastava i structure pamuka.

Po svom sastavu pamuk sadri: 94% celuloze, 1% belanevina, 1% mineralnih materija, 0,5% voska,kao i manje koliine organskih kiselina, eera i pigmenata.

Sadraj celuloze u pamuku koji je sirov kree se od 88-96%, dok beljeni pamuk ima oko 99%.

12


13/21

Pamuk karakteriu i sledee fizike osobine:

Duina vlakana (u tekstilnoj industriji se koriste vlakna 25-40mm); Prenik vlakana; Poroznost (upljina ispunjena vazduhom zauzima 20-40% zapremine vlakana); Sjaj, boja; Provodljivost toplote; Termostabilnost, poinje da uti na 120oC, iznad 150oC poinje raspad usled oksidacije, a iznad

240oC nastaju jaka oteenja ve posle nekoliko minuta) itd.

Merenjima je utvreno da je temperatura sagorevanja pamuka 480oC. U zoni koja jo nije zahvaenagorenjem ne javlja se znaajni rast temperature. Ovo se objanjava osobinom pamuka da je veoma slab

provodnik toplote. Zbog toga je i pojava pronalaska uarenog jezgra unutar bala pamuka, dok na povrini nema tragova koji bi ukazivali na postojanje arita. Zbog svega ovoga, veina poarapamuka otkriva se tek u poodmaklog fazi razvoja.

Kod ispitivanja naina sagorevanja pamuka, vizuelno registrovane pojave su:

200oC- pamuk poinje da uti 220oC - 240oC- pamuk potamni 240oC- 260oC- pamuk pocrni 260oC- 280oC- poinje izdvajanjem dima.

Na osnovu dobijenih rezultata temperatura od 270oC moe da se usvoji kao srednja vrednost zatemperaturu samozapaljivanja sirovog pamuka.Smatra se da oko 70% poara pamuka zapoinje tinjanjem. Ono moe da se inicira i spontanimzagrevanjem usled bioloke oksidacije, odnosno prisustva mikroorganizama, koje moe da dovede do

pirolize i ugljenisanja pamuka. Ako je u samoj bali pamuka brzina oslobaanja toplote vea od brzineodvoenja toplote sa povrine, pamuk unutar bale poinje da tinja. Procesi hemijske oksidacije daljepoveavaju temperaturu do vrednosti na kojoj zapoinje proces samozapaljivanja. Sam mehanizamsagorevanja prati se kroz tri zone:

Zona 1- (pripremna) ili zona pirolize, Zona 2- sagorevanje ili karbonizacija, Zona 3- zona produkata sagorevanja.

SAMOZAPALJIVANJE UGLJENOG PRAHA

Ugalj na otvorenim skladitima, pri transportu i u silosima za skladitenje i slinim mestima, podloan je samozapaljivanju. Sam proces samozapaljivanja poinje na ambijentalnoj temperature. Pripovoljnim uslovima, moe da doe do poveanja temperature uglja u dubinskom sloju do temperature paljenja, koja iznosi oko 170oC. Sam mehanizam samozapaljivanja uglja determinisan jeograniavanjuim faktorima, i to:

Visokim sadrajem kiseonika Visokim sadrajem vlage, Visokim sadrajem pirita, Procentualnim sadrajem sitnih estia ( m)

13


14/21

Analiza rezultata izvedenih eksperimenata ukazuje na sledee injenice:

1. Na proces samozapaljivanja temperatura okoline (radne sredine) ima presudan uticaj2. Samozapaljivanje se javlja u centru naslage ugljenog praha pri niim temperaturama ambijenta, a u

blizini povrine naslaga pri viim temperaturama.

III grupa Toplota dobijena prelaskom elektrine energije u toplotnu energiju

Ova toplota se dobija na tri naina:

1. Elektricitet (ili popularno elektrina struja)Elektrina energija pri prolazu kroz provodnik ili prilikom korienja u mainama i ureajima,transformie se delimino u toplotnu energiju. Prema tome, svakoj vrednosti elektrine struje,odgovara jedan odreen porast temperature. Taj porast temperature se mora ograniiti, kako poveanatemperatura ne bi otetila izolaciju i okolne predmete i materijale. Proizilazi, da elektrina energijamoe biti uzrok poara kada stvara toplotu preko granine vrednosti, s tim da se dostigne temperatura

paljenja materije koja se nalazi u neposrednoj blizini (materijal izolacije, konstruktivni elementizgrade, zapaljive i eksplozivne materije).

Uzroci paljenja mogu biti: zagrevanje elektrinih provodnika. namotaja i drugih ureaja kroz koje protie elektrina struja, primarni kratki spoj, veliki prelazni otpori i varnienje.

Najsigurnija mera zatite u ovom sluaju je postavljanje osiguraa u strujno kolo i na taj nain

spreavanje preoptere

enja elektri

nih vodova kao i njihovo suvino zagrevanje.

2. Atmosferski elektricitetPri atmosferskom pranjenju elektriciteta munja (ili grom), razvijaju se visoke temperature to moedovesti do upale predmeta i objekta na kojima se izvri pranjenje elektriciteta.Mera zatite od atmosferskog pranjenja je postavljanje gromobranske instalacije. Osnovni ciljgromobranske instalacije je zatita materijalnih dobara i ljudi u objektima i oko njih. Gromobranskazatita se postavlja na objektima koji znatno nadvisuju okolinu (visoke zgrade, fabriki dimnjaci,silosi, osmatranice i dr.), na objektima koji su lako zapaljivi ili moe doi lako do poara ilieksplozije (objekti za preradu drveta, mlinovi, fabrike i skladita boja, lakova, eksploziva, zapaljivih

tenosti idr.) na objektima u kojima se skuplja ili boravi vei broj ljudi (velike stambene zgrade, bolnice, bioskopi, kole i dr.), na objektima koji predstavljaju naroitu kulturnu, istorijsku iliekonomsku vrednost (muzeji, biblioteke, arhivi, spomenici, elektrane, fabrike i dr.).

3. Statiki elektricitetStatiki elektricitet nastaje najee trenjem izmeu dva tela, odosno njihovim razdvajanjem. Koliinanaelektrisanja zavisi od brzine odvajanja materijala, veliine dodirnih povrina, relativne vlanostivazduha itd. Na elektrini neutralnom telu u blizini naelektrisanog tela, pod dejstvom elektrinog poljadolazi do razdvajanja elektriciteta. Kada doe do kritine vrednosti elektrinog polja, dolazi do nagle

jonizacije u vazduhu, izmeu naelektrisanih tela i poetka pranjenja, odnosno pojave varnice, koja

ako ima dovoljnu energiju moe da dovede do poara.

14


15/21

Postojanje naelektrisanja ne mora samo po sebi da predstavlja opasnost od poara ili eksplozije. Da bistatiki elektricitet bio uzrok paljenja treba da su ispunjeni sledei uslovi: mora da postoji efektivnakoliina statikog elektriciteta, odnosno izvor elektriciteta, tela na kojima se moe skupljati raznorodnielektricitet i stvara potencijalna razlika, mora doi do elektrinog pranjenja u obliku varniceodgovarajue energije i da se varnienje dogodi u zapaljivoj smei ili prema gorivom materijalu.

Kao izvori statikog elektriciteta mogu se pojaviti materijali u obliku praine, koji prolaze kroz levkeili pneumatske transportne ureaje (plastine cevovode), zatim neprovodljivi kaievi pogonskihureaja i transportera, kada se nalaze u stanju kretanja, vozila pri kretanju, sve vrste kretanja, kod kojihdolazi do relativne promene poloaja povrina u dodiru, obino od razliitih materijala, tenih ilivrstih, od kojih bar jedan mora biti lo provodnik elektriciteta.

Veliki broj tehnolokih procesa je ugroen od stvaranja i pranjenja statikog elektriciteta.

Eleminisanje statikog elektriciteta

Nagomilavanje statikog elektriciteta u proizvodnim pogonima spreava se primenom zatitnih mera:

uzemljenje, odravanje odgovarajue vlage u vazduhu, jonizacija vazduha, antistatike preparacije ipoveanje provodljivosti loe provodljivih materijala.

Uzemljenje se mora primenjivati na svim provodljivim delovima ure ja, bez obzira na to da li seprimenjuju i druge mere zatite od statikog elektriciteta.

UZROCI POARA

Za to uspeniju borbu protiv poara potrebno je eleiminisati njihove uzroke. Eliminisanje uzrokapoara podrazumeva znanje o njihovom nastajanju, tj. kako i gde se javljaju. Odgovore na ova pitanjadaju analize poara, pa se na osnovu statistikih podataka o uzrocima poara vre strune obrade radi

preduzimanja potrebnih preventivnih mera. Obzirom na ogroman broj moguih uzroka poara, obinose daju osnovne klasifikacije i tipini sluajevi koji obuhvataju najvei broj uzroka poara. Kao i svistatistiki podaci i podaci o uzrocima poara zavise od metodologije, broja poara, perioda vremena,stepena industrijalizacije itd. Pri analizi takvih podataka moe se izvriti osnovno grupisanje uzroka

poara:

- tehnike neispravnosti-kvarovi- tehniki nedostaci-nepotovanje tehnikih propisa, lo kvalitet i dr.- ljudski faktor-nepanja, nehat, deija igra, namerno paljenje

- organizacioni nedostaci-odsustvo kontrole, organizacije poarne slube, nepotovanje zakona- prirodni uzronici-grom, zemljotres, sunce

Pri navoenju osnovnih uzronika poara nije mogue razdvajati objektivne od subjektivnih (ljudskih)faktora, jer bi na primer tehniki nedostatak mogao biti tretiran kao subjektivni faktor, neznanje kaoobjektivni itd. Pitanjima uzroka poara bavi se poarna preventiva. Ovde se ta oblast ogranienoobrauje, jer postoji posebna struna literatura za poarnu preventivu. Sledei pregled uzroka poarazasniva se na jednoj analizi vie od 25000 evidentiranih poara u periodu od 10god jednoj visokorazvijenoj industriji. Verodostojnost ove analize ini broj posmatranih poara i period vremena, sanapomenom da se veina poara desila u industriji. Uzroci, dati u procentima, poreani su premauestalosti u industriji, ali taj poredak ne oznaava neke druge kriterijume posledica poara (na primer

veliinu tete i slino). Poredak ukazuje na pojedina postrojenja i instalacije, odnosno njihoveneispravnosti, kao uzronike poara, ali i na ljudski faktor. Analiza daje sledee podatke, uz kratkenapomene o spreavanju navedenih uzronika.

15


16/21

ELEKTRICITET - 23%Ovo je vodei uzronik poara u industiji. Najvei broj poara nastaje u instalacijama provodnicima,motorima, postrojenjima za prenos, transformaciju i raspodelu elektrine energije. Elektroenergetska

postrojenja, instalacije i ureaji ine nervni sistem" u industriji- tehnolokim procesima i skladitima.Zato se njima od izvoenja, upotrebe, do odravanja poklanja posebna panja, posebno za opasnetehnoloke procese i skladita. Na taj nain se mogunosti za izbijanje poara i eksplozija mogu svesti

na najmanju meru.

PUENJE- 18%Puenje je, kako i druge statistike pokazuju, potencijalni uzronik poara skoro svuda. Eliminisanje,odnosno smanjenje ovog uzronika postie se obrazovno- vaspitnom metodom i kontrolom. Veoma sukorisna iskustva kod industrija sa visokim stepenom poarne opasnosti i sa mogunou eksplozija, akoja su kod ovog problema postigle uspeh.

TRENJE- 10%Zagrevanje metalnih povrina nastaje usled trenja, zbog neodravanja i nepodmazivanja, na primerrotirajuih delova maina, zbog loe prilagoenih prenosnika itd. Trenje moe stvoriti visoke

temperature dovoljne za paljenje. Spreavanje ovog uzronika vri se potovanjem upustva zaodravanje i kontrolom.

PREGREJANI METALI - 8%Tehnoloki procesi koji imaju abnormalno visoke temperature, posebo ako oni ukljuuju zagrejanezapaljive tenosti i materijale u suarama, mogu biti uzronici pora. Ovde se uzroci paljenjaspreavaju paljivim nadzorom tehnolokog procesa, strunim osposobljavanjem osoblja i dobrimodravanjem ureaja i instrumenata za kontrolu toplote.

ZAGREJANE POVRINE - 7%Toplota iz kotlova, pei, zagrejanih kanala i tokova, elektrinih lampi, toplota pri topljenju metalamoe biti uzrok paljenja zapaljivih tenosti i drugih materijala. Spreavanje ovih uzroka paljenja vrise odgovarajuim oblikovanjem i dobrim odravanjem cevovoda za protok zapaljivih tenosti.Odravanje se postie proiavanjem kanala i prolaza, kao i dobrom cirkulacijom vazduha(ventilacija).

OTVORENl PIAMEN - 7% Nepravilna upotreba prenosnih gorionika, kotlova, ureaja za suenje, pei, prenosnih grejnih tela,plamen od gasa ili zapaljene nafte spada u ovu grupu uzronika poara. Pravilnim postupkom u radukao i primenom odgovarajuih propisa, redovnim odravanjem ureaja, adekvatnom ventilacijom,

pravilnim skladitenjem zapaljivih materija i uvanjem otvorenog plamena od zapaljivih materija

otklanjaju uzronike poara ove grupe.

ZAPALJIVE VARNICE - 5%Varnice koje izlaze iz pei, ognjita, razliite procesne opreme, industrijskih prevoznih sredstava

pripadaju ovoj grupi uzronika poara. Spreavanje paljenja varnicama vri se dobrom konstrukcijomureaja i zatvaranjem komora za sagorevanje.

SAMOPALJENJE - 4%Spontano paljenje vri se industrijskim i drugim otpacima, ostacima iz suara, esticama i materijalimakoji su skloni da se pri zagrevanju pale. Ovaj uzrok paljenja spreava se dnevnim uklanjanjemotpadaka i prljavtine, potovanjem tehnolokog i radnog procesa, izolacijom skladita i materijala

sklonih samopaljenju.

16


17/21

SEENJE I ZAVARIVANJE - 4%Uarene estice, varnice i rastopljene kapi metala nose toplotu i mogu izazvati paljenje. Spreavanje

paljenja vri se kontrolom ispravnosti opreme, alata, instalacija i postupaka, kao i potovanjemtehnoloke i poarne bezbednosti.

IZLOENOST VATRI - 3%

Zapaljivi materijali izloeni neposrednom uticaju vatre, uzronik su poara iz ove grupe. Najefikasnija barijera vatri su goli zidovi zatieni sprinklerima ili armiranim staklom u zavisnosti od jaineizloenosti vatri.

NAMERNO PALJENJE - 3%To je zlonamerno izazvan poor od strane raznih lica i iz raznih pobuda. Spreava se osmatranjem,organizacijom uvarske slube, postavljenjem ograda i drugim bezbednosnim merama.

MEHANIKE ESTICE - 2%estice od stranog metalnog tela u mainama pri, operacijama drobljenja i mrvljenja, mogu biti uzroknastanka poara. Spreava se dranjem materijala za drobljenje istim i uklanjanjem stranih metalnih

materijala magnetom ili nekim postupkom separacije.

KLJUALI MATERIJALI - 2%Poar je u ovom sluaju izazvan prelivanjem metala iz oteenih pei ili loim rukovanjem. Spreavase pravilnim radom i odravanjem opreme.

HEMIJSKl PROCESI -1%Poar mogu izazvati nekontrolisani hemijski procesi, hemijske reakcije sa drugim materijalima,razlaganje nepostojanih materijala. Spreava se pravilnim radom i kontrolom, paljivim rukovanjem iskladitenjem uz izbegavanje uticaja toplote i udara.STATIKI ELEKTRICITET - 1 %Paljenje zapaljivih gasova, para i praine, nastaje usled oslobaanja nagomilanog statikog elektricitetana opremi, materijalima ili ljudskom telu. Spreava se uzemljenjem, jonizacijom.

MUNJA - 1%

Direktni udari groma, varnice od indukovane struje u elektrinim kolima i opremi mogu izazvati poar.Zatita se vri gromobranima, kondenzatorima i uzemljenjem.

RAZNl UZROCI -1%To su neuobiajeni i relativno beznaajni uzroci neukljueni u gornje klasifikacije.

SISTEMATIZACIJA IZVORA PALJENJA I UZROKA POARA,

Grasbergerova emaNa poetku poglavlja napomenuli smo da se pojmovi izvora i uzroka poara ne razdvajaju, osim ako topotrebe zahtevaju. Reeno je da je u nekim sluajevima to veoma teko ili nemogue. Zato emo nakraju ovog poglavlja, u cilju sistematike uzroka i izvora poara, zanemariti razliku ova dva pojmanavesti emu izvora i uzroka poara koju je dao Grasberger. Ova ema je praktina i korisna kao

podsetnik, a polazi od fiziko hemijskih procesa paljenja i potrebe utvrivanja osnovnog uzrokanastanka poara.

17


18/21

18


19/21

SREDSTVA ZA GAENJE POARA

Pojam sredstava za gaenje poara

Gorenje neke materije e prestati kada se eliminie bilo koji od uslova koji su neophodni za

sagorevanje, tako da moemo kazati da je gaenje proces u ijem toku , delovanjem sredstava zagaenje prekidamo process gorenja. Sredstvo koje uvodimo u proces gorenja, a koje ima sposobnost daodstrani bilo koji od neophodnih uslova za gorenje i da isto prekine, nazivamo sredstvo za gaenje

poara.

Gaenje nastaje u tri sluaja: Ako odstranimo gorivu materiju Ako gorivoj materiji onemoguimo pristup kiseonika i Ako uklonimo sve mogue izvore palenjaSredstva za gaenje poara su materije koje se upotrebljavaju za zaustavljanje procesa gorenja nanajbri nain. Ona moraju da ispune neke opte uslove da bi sluila za gaenje i to:

Da gase efikasno; Da su upotrebljiva za gaenje veeg broja materija; Da su postojana pri uvanju i skladitenju; Da ne stvaraju otrovne produkte prilikom svog raspadanja ili pri gaenju; Da ne podravaju gorenje; Da im je upotreba jednostavna.Nain delovanja sredstava za gaenje

Efekti sredstava za gaenje poara su sledei:a) Uguujui efekatb) Rashlaujui efekatc) Antikatalitiki efekata) Uguujui efekatOvaj efekat se sastoji u tome to materiju za gaenje ubacujemo u arite poara u vidu gasa, magle,

praha ili pene i time pokrivamo goruu povrinu i spreavamo potpuni ili delimini pristup kiseonikuiz vazduha i time odstranjujemo jedan od uslova za nastajanje gorenja, to uslovljava prekid procesagorenja.

19


20/21

b) Rashlaujui efekatPostupak je slian kao i u prethodnom sluaju samo to vrimo rashlaivanje, odnosno odvodimotoplotu sa gorive materije. Onog trenutka kada je sniena temperatura gorive materije ispodtemperature paljenja, automatski prestaje proces gorenja.

c) Antikatalitiki efekatProizilazi iz sposobnosti materije koju upotrebljavamo za gaenje da deluje u procesu gorenjaantikatalitiki, tj. prekida proces gorenja. Ovo objanjavanje je najjednostavnije, s obzirom da nauno

jo nije potpuno dokazan antikatalitiki efekat pri gaenju poara.

Osim ova tri efekta koja smo protumaili imamo jo: Oduzimanje gorive materije Razblaavanje materijeOduzimanje gorive materije, pri gorenju, retko imamo mogunosti da primenimo. Postoje takvisluajevi jedino kod tenosti i gasova, kada se zatvaranjem ventila spreava dovod do arita poara.

Razblaivanje je postupak u kome razblaujemo gorivu materiju i dovodimo je u stanje kada prestajeda bude goriva. Ovaj nain se primenjuje kod gaenja zapaljivih tenosti, koje se razblauju vodom.

Mnoga sredstva pored ovih glavnih efekata imaju jo i sporedne efekte za gaenje poara.

4. Podela sredstava za gaenje poaraSredstva za gaenje poara dele se prema:

a) agregatnom stanjub) namenic) nainu dobijanjad) nainu delovanja

a) Prema agregatnom stanju:1. vrsta (zemlja, pesak, prah)2. tena (voda, pena)3. gasovita (ugljendioksid, pena, prah, haloni, vodena para)

b) Prema nameni:1. Za gaenje poara klase A (voda, pesak, haloni i neke vrste praha)2. Za gaenje poara klase B (voda, pena, prah, haloni, ugljendioksid)3. Za gaenije poara klase C (prah, haloni)4. Za gaenje poara klase D (specijalna vrsta praha i pesak)5. Za gaenje poara klase E (ugljendioksid, prah, haloni)

c) Prema nainu dobijanja:

1. Prirodna (zemlja, pesak i voda)2. Industrijska (ugljendioksid, pena, prah, haloni i vodena para)

20


21/21

d) Prema nainu delovanja:

1. Sredstva koja deluju uguujue (ugljendioksid, pena, pesak, prah, haloni)2. Sredstva koja delujurashlaujue (voda, neke vrste pene)3. Sredstva koja deluju antikatalitiki (haloni, prah i neke vrste pene).

Podela sredstava za gaenje poara prema nameni definisao je JUS Z.CO.003.

Prema ovom JUS-u poari se razvrstavaju u pet klasa prema vrsti gorivih matetija koje mogu bitiobuhvaene poarom:

Klasa A poari vrstih zapaljivih materija (poari sa stvaranjem ara drvo, papir, slama, tekstil,ugalj i sl.).Klasa B poari zapaljivih tenosti (poari bez ara benzin, ulja, masti, lakovi, vosak, smole,katran i dr.)Klasa C poari zapaljivih gasova (gradski gas, acetilen, metan, propan, butan i dr.)Klasa D poari zapaljivih metala (aluminijum, magnezijum i njihove legure, natrijum, kalijum i

dr.).Klasa E poari na ureajima i instalacijama pod elektrinim naponom (elektromotori,transformatori, razvodna postrojenja i dr.).Sredstva za gaenje pojedinih klasa poara navedena su u tabeli:

U tabeli je:+ = podesno sredstvo za gaenje = ogranieno podesno sredstvo za gaenje

= nepodesno sredstvo za gaenje.

Kao to se vidi iz tabele, neko sredstvo moe biti veoma efikasno samo za jednu klasu poara, dok

neko drugo sredstvo moe uspeno da gasi vie vrsta poara. Najuniverzalnije sredstvo za gaenjepoara je prah. Prah ABCD gasi sve klase poara. Ako se u jednom prostoru pojave dve ili vie klasapoara, odabira se sredstvo za gaenje poara koje ima univerzalniju primenu.Za uspenu primenu sredstava za gaeje potrebni su ureaji za gaenje poara. Pomou njih e sredstvoza gaenje poara biti usmereno na poar u onom stanju, u onoj koliini i sa onom energijom kojaobezbeuje efikasno gaenje.

Documents

uzroci-pozara